Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić. Niste se prijavili? Izvinite, rečeno mi je da ste se prijavili kao ovlašćeni predstavnik.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković, replika.

Jesam se prijavila za diskusiju, ali to će biti kasnije. Osećam potrebu da repliciram zbog načina na koji je gospodin Čedomir Jovanović pokušao da stane na stranu gospođe ministra zbog sinoćnje emisije, gde je kao kontraargument na primedbe o lošem budžetu pokazana kopija jednog "Službenog glasnika", sad čujem da je iz 1999. godine, kao dokaz kako su nekada izgledali budžeti. Ne znam da li je trebalo dokazati kvalitet hartije, kako se nekada štampao "Službeni glasnik", ili šta je u tom budžetu bilo sporno.
Ono što jeste predmet moje replike je sledeće. Da li gospodin Jovanović želi da odbrani gospodina Cvetkovića, koji je u vreme njegovog vršenja vlasti bio direktor Agencije za privatizaciju, trošio, zarađivao novac - mene to ne zanima. Hoću da kažem gospodinu Jovanoviću da zapamti - oni koji su nekada bili i dugo i stvarno vršili vlast i oni koji su u nekoliko godina mnogo toga učinili protiv i na štetu ovog naroda međusobno su delili i dele tajnu greha nad narodom i među njima postoji zavera ćutanja.
Mene ta zavera ćutanja ne obavezuje. U ministarstvu gde sam bila ministar i predstavljala svoju stranku i sebe posebna namena budžeta je bila u ukupnom iznosu opredeljena za preduzeće "Spektra", koje je štampalo Zakon o privatizaciji na engleskom jeziku, a čiji je vlasnik gospodin Beba Popović. Ja to isplatila nisam.
To što je bilo mnogo računa gde je oticao novac i što je u jednom trenutku jedinstvenim računom Trezora objedinjena naplata, a onda se danas ministar s pravom žali da preko agencija i ostalih organizacija ponovo imamo priznatu jednu petinu sredstava koja se ne vidi u budžetu je dokaz da na sličan način ljudi raspolažu državnim novcem i protiv toga ćemo se uvek boriti. Znači, samo su drugačiji mehanizmi, lošom raspodelom sredstava.
A što ga brani kad ga ne odbrani, gospodine Jovanoviću? Ovaj prvi rebalans, donet u aprilu, ima predviđene iznose za porez na dobit preduzeća koji su od naplaćenog pet i po milijardi manji i na porez na dohodak deset milijardi planirano manje nego što je stvarno naplaćeno.
Da li vi znate, gospodine Jovanoviću, da se završni računi predaju u februaru, poreske prijave građana dva meseca pre ovog rebalansa, pa je vrlo interesantno kako ovi pošteni, stručni, dobronamerni prave ove rebalanse. Na osnovu podataka koji su bili predati, urađene su manje cifre, što dokazuje i stručnost i površnost onih koji rade ove račune.

Mislila sam da ćete replicirati ministarki. Inače, gospodin Jovanović vas nije pomenuo.
(Jorgovanka Tabaković, s mesta: Znam da jeste u sinoćnjoj emisiji.)
Sinoćnja emisija nije sednica, gospođo Tabaković, ali dobro. U svakom slučaju, sada ste vi dali povod za novu repliku. Daću reč gospodinu Jovanoviću, naravno, on sada ima pravo na repliku, ali bih zaista zamolila da se vratimo na temu. Suština je bila da se govori o transparentnosti ovog budžeta.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Hvala, gospođo predsednice. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka. Neću se previše baviti gospođom Tabaković. Prosto, ona će za 20 godina (računam tako negde) shvatiti smisao onoga o čemu mi sada govorimo, pošto joj je otprilike toliko bilo potrebno da shvati smisao onoga o čemu smo govorili prethodnih 20 godina.
To što neko može da bude fasciniran sopstvenom sposobnošću da se presvuče i promeni deo sale u kojoj sedi ničim ne obavezuje mene da ne kažem da je Mirko Cvetković bio sjajan direktor Agencije za privatizaciju, ali da je kao premijer učinio sve da ono vredno što je stvorio kompromituje i obesmisli. To je njegov problem. Mi za tu Vladu nismo glasali, ali tu vladu nećemo ni rušiti zajedno sa vama koji bez ikakvih principa samo želite da dođete na vlast.
Pre godinu dana ste rušili ovaj Beograd braneći haške optuženike, a ovde juče kritikujete navijače koji na stadionima rade ono što ste ih vi naučili da rade u svakoj sekundi svog života prethodnih 20 godina. I to što vam toleriše DS je problem DS-a, jer vam mi ništa ne dugujemo. Sa vama možemo da sarađujemo u poslovima koje smatramo korisnim za ovo društvo, a ima ih vrlo malo. Eto, to je to.
Naravno, ono što cenim, to je vaša spremnost da se menjate. Ali, u tim promenama ne možete biti lider, makar ne nama. Drugi neka vas puste da ih vodite, pa ćete videti zajedno sa njima dokle ćete stići.
Što se tiče ovoga vezano za Bebu, nije mi žao. Mislim da ni njemu nije žao što ste mu ostali dužni. Mada, mislim da nije pošteno. Kada neko uradi posao, treba da mu se taj posao plati. Ali, vi imate mnogo veće probleme od "Spektra" i Bebe. Ostavili ste za sobom 50 neisplaćenih penzija, jedno deset godina haosa i bezumlja, invalide, proterane ljude, stotine hiljada izbeglica. Da ne govorim više o tome, svako u ovoj zemlji to vrlo dobro zna.
Većinu to više ne interesuje. Nadam se da se u međuvremenu opametila, a ako nije, zakucaće đavo ponovo na vrata. To nije ono što ja želim, ali to se uvek dešavalo ovom narodu kada nije hteo da misli pre nego što udari glavom o zid.
Gospođo Dragutinović, ako nisam bio jasan, govorio sam o posledicama promena na kojima smo insistirali 2001. i 2002. godine, kada je usvojen Zakon o budžetskom sistemu, kada je Božidar Đelić još pokušavao da bude normalan ministar finansija u ovoj zemlji, kada je doneo budžet iz 2000. ili 1999. godine, otprilike ovog formata, budžet za 2002. godinu, i na takav način garantovao ovom društvu da će svaki dinar koji se stvori biti potrošen pošteno i u skladu sa zakonskim obavezama i pravima. To je ono što nam svima nedostaje, spremnost da se brane reforme u ovoj zemlji i one vrednosti koje su u temelju naše kandidature.
A, gospođo Dragutinović, kada krenemo ka toj Evropi, onda nas taj put obavezuje. Taj pozitivni magnetizam menja sve. Vidite kako je promenio i radikale. Skinuli su bedž, promenili ime, naučili da je Split u Hrvatskoj. Jedino što ne mogu u međuvremenu da shvate je da treba da poštuju nas koji smo oduvek to znali. Da smo išli za njima, ne bismo imali priliku da se promenimo.

Vreme. Gospodin Milan Nikolić ima reč.        MILAN J. NIKOLIĆ: Poštovana predsednice Skupštine, poštovani članovi predsedništva, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas po drugi put raspravljamo o rebalansu budžeta za 2009. godinu. Mislim da to i nije tako loše, jer je bolje (uostalom, to je i zakonska obaveza) da se realno prikažu prihodi i rashodi koji su tokom 2009. godine napravljeni.
Ja se malo sećam, a verovatno i veliki deo narodnih poslanika, rasprave koja je trajala prilikom donošenja budžeta za 2009. godinu. Budžet je imao intenciju da nasledi pozitivne trendove i dobro izvršene ciljeve budžeta iz prethodnih godina, gde je rast BDP-a išao negde između pet i sedam procenata. Bilo je rasta izvoza, nešto rasta proizvodnje, malo upošljenosti i to je bio dobar trend. Iako se znalo da će doći do ekonomske krize, jer je ona kucala na vrata razvijenih privreda, i kod nas je u oktobru došlo do pada BDP-a za 2%, verovalo se i bilo je optimizma da ćemo merama Vlade Republike Srbije i makroekonomskom politikom uspeti da savladamo efekte ekonomske krize.
Međutim, ova finansijska kriza u svetu, koja je posle Drugog svetskog rata jedna od najjačih kriza, mogla je da napravi mnogo veće štete nego što su učinjene da nisu preduzimane mere Vlade Republike Srbije od kraja 2008. godine pa nadalje. Pomenuću samo neke od njih, uz napomenu da je dobro što su preduzimane blagovremene adekvatne mere i budno praćeni rezultati u ispunjenju, pre svega budžetskih ciljeva.
Da podsetim, rečeno je to već jednom, već krajem 2008. godine preduzete su mere za zaštitu finansijskog sistema i očuvanje likvidnosti bankarskog sektora. Mislim da je to dobro jer smo očuvali banke, očuvali smo sistem. Druga je to priča o nacionalnim i inostranim bankama, ali je suština da taj problem, koji je bio razarajući u zemljama razvijenog sveta, ovde kod nas nije na taj način izražen.
Međutim, podaci su bili neumitni i govore da smo za prvih šest meseci imali pad društvenog proizvoda, umesto predviđenog rasta, za 4,1%, da je industrijska proizvodnja opala za 15%, da je došlo do pada rasta prerađivačke industrije za 19,4%, a srpska privreda je pretežno prerađivačka industrija, da su građevinski radovi, tamo gde se zapošljavaju radnici, opali za 23% i, ono što je posebno važno, izvoz nam je pao za nekih 23,4% i uvoz za 31%. Naravno, rast zaposlenosti radnika koji je bio planiran pao je za 2% i beležimo pad standarda ljudi.
Imajući u vidu ovakve makroekonomske uslove i efekte globalne finansijske krize, koja je po svojoj razornosti mogla da bude daleko veća da nisu blagovremeno preduzimane mere, već u januaru preduzete su mere Vlade koja je izdvojila četiri` milijarde dinara za kredite radi poboljšanja likvidnosti privrede.
Samo želim da podsetim da bi, da takve mere nije bilo, ionako teško stanje u pogledu likvidnosti privrede, vrlo često se ovde za govornicom iznosi podatak da svako svakome duguje, da je negde oko 65.000 pravnih subjekata u blokadi, stanje bilo daleko teže da nisu ovakvi krediti odobreni po subvencionisanim kamatnim uslovima, pa makar i ovaj iznos bio u pitanju.
Krajem aprila se već donosi odluka, što je dobro, da se još jednom razmotri budžet i donese rebalans, kako bismo mogli da se usaglasimo sa ukupnom globalnom politikom, pre svega u oblasti krize koja je u velikom delu počela da deluje na privredu ove zemlje.
U maju su donete dodatne stimulativne mere za likvidnost sa stopom od 3%, o čemu se već čulo, 40 milijardi dinara. Kao čovek koji je iz privrede, mogu da kažem da je to imalo dosta, rekao bih, sudbinsko opredeljenje na kontinuitet proizvodnje koji nije u granicama planiranog, kao i budžet, ali je daleko manji nego što bi mogao biti da nije bilo ovakve vrste stimulacije i posebno mera koja je doneta u pogledu pospešivanja plasmana robe domaće proizvodnje pod dosta povoljnim kamatnim uslovima i kreditom do šest godina za kupovinu trajnog potrošnog dobra i ostale robe koja je u to vreme bila u velikim problemima iznalaženja plasmana prema kupcima.
Naravno da je aranžman sa MMF-om doveo do toga da su devizne rezerve ostale stabilne i sigurno bi moglo da dođe do mnogo dubljih recesionih tokova da ovakve mere Vlade nisu preduzete.
Međutim, mi smo pre neki dan raspravljali o budžetu za 2010. godinu. Bile su najave da se efekti ekonomske krize, pre svega u finansijskom delu, polako tope u zemljama gde je razvijeni svet. Mi te efekte u ovom trenutku ne osećamo i mislim da će tokom čitave 2010. godine biti problema vezano za globalnu finansijsku krizu.
Mislim da je neophodno da se, pored mera koje su već preduzete, pored sada nešto realnijeg budžeta za 2010. godinu, preduzimaju adekvatne mere da ne bi došlo do recesionih procesa koji bi bili pogubni za privredu Srbije posle svih problema koji su trajali do 2008. godine i onda u 2009. godini, kada smo imali problem recesije.
Ohrabruju ova kretanja posle mera Vlade koje su preduzete, da je došlo do usporenijeg pada rasta BDP, tako da se očekuje da će do kraja godine taj pad biti na 3% i da će se nešto smanjiti izvoz. Procene su da će to u evrima biti na 8% pada i uvoz na 16,7%.
Naravno, zbog svih ovih razloga, a pre svega knjigovodstvenih i razloga obaveza koje moraju da se ispune prema korisnicima društvenih sredstava, mislimo da je dobro da usvojimo ovaj rebalans budžeta i poslanička grupa SPS-JS će u Danu za glasanje podržati donošenje ovakvog rebalansa budžeta.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o računovodstvu i reviziji, podsećamo da je osnovni Zakon o računovodstvu i reviziji donet u junu 2006. godine. Taj zakon je, pre svega, imao za cilj da izvrši usaglašenje sa zakonodavstvom EU i u isto vreme da elektronskim sistemom pokuša da uvede efikasniji sistem nego što je do tada bio.
U isto vreme donet je Zakon o revizorskoj delatnosti. Ustanovljenjem registra, finansijskog izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika u Agenciji za privatizaciju objedinjava se postupak prijema, registracije i obrade finansijskih izveštaja.
Sada u ovom predlogu imamo dosta racionalnu stvar, rekao bih. Umesto da se finansijski izveštaji koje privredni subjekti treba da dostavljaju upućuju na adresu Agencije i Narodne banke Srbije, posebno u ovom delu za bonitete, ovog puta će sve te poslove obavljati Agencija za privredne registre, što pojednostavljuje sistem, s jedne strane, a s druge strane će, bar kako to predlagač kaže, doći do rasterećenja pre svega radne snage, biće smanjena radna snaga za 30%, a ušteda privrednika u izvršavanju ovakvih zadataka će biti na nivou od 52 miliona dinara, tako da mislim da je taj projekat u redu.
Takođe je važno da je ovog puta kontrola koja se vrši nad radom Agencije direktno vezana za Ministarstvo finansija i da će poslovi izvršavanja, pre svega agencijski, u delu vođenja registara i drugih delova, moći da se na dosta efikasan način prate.
Takođe, do sada je dosta bilo nereda u tome ko je taj i po kojim kriterijumima će biti obavezan da podnosi izveštaje i da se vrši revizijski nadzor nad takvim izveštajima. Mislim da ovaj zakon dosta precizno reguliše koja su to matična preduzeća, složena preduzeća, zavisna preduzeća, velika, mala i srednja preduzeća. Tačno se definiše pod kojim uslovima se vrši kontrola i dostavlja izveštaj revizorskim kućama za ovakav vid kontrole.
Naravno, vezano sa ovim zakonom, donose se i zakon o izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji i zakon o Agenciji za privredne registre.
Agencija za privredne registre je formirana zakonom iz 2004. godine po nekoj inerciji formiranja agencija, bez dovoljnog definisanja poslova i zadataka kojima ovakva agencija mora da se bavi. Život i vreme su napravili tako da mnoge stvari, koje nekoliko činilaca paralelno kontrolišu, sada se upućuju na Agenciju za privredne registre.
Mislim da je to vrlo efikasan sistem i da se mnogi poslovi, koji su vremenom kroz zakonske projekte podeljeni, idealno uklapaju u obaveze Agencije za privredne registre, tako da će ona već u toku 2010. godine voditi evidenciju stranih udruženja, registar turizma, registar mera za podsticaj regionalnog razvoja, registar komora, registar javnih glasila. Takođe se uvodi registar za stečajne mase, registar finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu itd.
Ona je takođe ovlašćena da jedina po principu jednošalterskog sistema vrši registraciju privrednih subjekata. Veoma je mnogo vremena i energije bilo utrošeno na proces formiranja pravnih subjekata. Na koliko je šaltera moralo da se ode da bi se određeni pravni subjekat formirao, vremena koliko je moralo da se za to potroši i para koliko je za to moralo da se da.
Sada je izvodljivo da se u roku od pet dana na jednom šalteru, preko Agencije za privredne registre, može registrovati privredni subjekat, što će biti od velikog značaja ne samo za domaće potencijalne investitore i ljude koji žele da formiraju firme, nego i za inostrane investitore, da na jednom mestu sa stručnim znalcem poslova koji taj posao rade moći da obave posao u roku od pet dana.
Naravno, i napokon, veoma je dobro što smo sa, poslednjom do duše, zemljom, Slovenijom, potpisali taj sporazum o regulisanju socijalnog statusa, penzionog statusa ljudi koji su godinama radili u jednoj ili u drugoj zemlji, gde 18 godina nisu bili u prilici da svoja prava ostvare. Bila je velika nepravda, ničim izazvana, za tog radnika i nekoga ko je živeo u Sloveniji ili u Srbiji, pa se preselio u Sloveniju, da 18 godina ne ostvaruje svoje pravo.
Srećna okolnost je da smo to sa drugim eks-jugoslovenskim državama blagovremeno završili, negde kasnije, negde ranije, ali je ovo ipak dobro da se završilo i da sva prava po osnovu rada, po osnovu socijale, posebno u pogledu penzione politike, mogu da ljudi ostvare. Ovaj zakon to veoma dobro sankcioniše na način kako je to propisano.
I jedan i drugi i treći i zakon o budžetu SPS - JS će u Danu za glasanje podržati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik gospođa Jorgovanka Tabaković.

Pre nego počnem da govorim o tri od četiri zakona koji su u grupi ove objedinjene rasprave, hoću da kažem svoj sud o tome kako se neko seća onoga što ste radili, u pokušaju da falsifikuje prošlost ili da je da je pamti selektivno.
Kada o nekom događaju ili čoveku ne postoji fotografija kako je izgledao u neko vreme, onda je onaj ko ga se seća motivisan ili istinom ili poštovanjem prema toj osobi, a možda i zavišću, pa falsifikuje sećanje o tome kako je neko vršio vlast, kako je neko učestvovao u svim oblastima javnog života, motivisan samo sažaljenjem za svoje izborne rezultate i zavišću za izborne rezultate onih drugih. Na sreću, građani imaju drugačije fotoaparate za našu današnjicu i drugačije fotografije onog što je svako od nas ostavio kao pečat vršenja vlasti.
Ono što jeste danas tema, ne bih želela da bilo ko ovde ostavi utisak da format papira ili broj stranica govori o transparentnosti trošenja ili prihodovanja.
Ovaj budžet za 2010. godinu ima 1.009 strana. Deo toga se ponavlja tri puta, gotovo u istovetnom tekstu, a da mi i dalje ne znamo, niti možemo da pratimo otkud u oktobru povećanje PDV-a u zemlji, koje se ne može objasniti ekonomskim razlozima, bez obzira na to što se to trudi da uradi Fond za razvoj ekonomske nauke, svi stručnjaci, ljudi koji znaju šta su zalihe na koje se nije plaćao PDV, pa su se ipak iznele, ljudi koji znaju da je PDV procenat od nečega, a to nešto mora da bude promet, proizvodnja, koji je morao da se prikaže u nekoj oblasti rasta industrijske proizvodnje, usluga itd.
Ima ljudi čiji nivo profesionalnog znanja dozvoljava da progutaju neka obrazloženja. Ima jedan broj onih koji baš ne mogu da progutaju svako obrazloženje, ali je sigurno da broj stranica ne govori o transparentnosti.
Vaša namera da budžet ne bude transparentan bila je jasna kada smo usvojili Zakon o budžetskom sistemu, gde niste dozvolili da se u budžetu prikazuju prihodi po pojedinačnim izvorima onako kako je to pisalo u članu 23. i kada sam tražila da prihodna strana bude prikazana u skladu sa članom 23, gde se zna pojedinačno šta su ostali javni prihodi, da se zna koje su to takse i da se zna pojedinačno učešće svakog poreza.
Da li vi želite da imate kontrolu nad sredstvima, kontrolu nad trošenjem, to pokazuje mera uvažavanja izveštaja DRI u pravljenju novog budžeta. Apsolutno nisu uvažene primedbe u načinu trošenja sredstava. To što ste nam sada dali ova tri zakona upravo o tome i govori. Dostavili ste nam izmene Zakona o računovodstvu i reviziji koje samo kozmetički uobličavaju neke uočene propuste, a ta oblast vapi za novim zakonom i ja ga očekujem iduće godine.
Ovaj rebalans za 2009. godinu je mogao makar da ne bude drugi, nego da bude samo jedan, jer je u trenutku donošenja budžeta za 2009. godinu bilo jasno da će recesioni razlozi dovesti do potrebe da se rebalans ovog budžeta uradi. Uverenje da će zaista moći da se održi proizvodnja i zaposlenost na onom nivou i da se iz tih zaposlenih prihoduje u fondovima, u porezima, bilo je potpuno nerealno i vaše zatvaranje očiju pred stvarnošću.
Problem jeste upravo vaša ocena koju ste dali pričajući o ovom budžetu. Svi rashodi su ostali, a prihodi su smanjeni.
Moj generalni zaključak je – kada nasledite od prethodnog ministra obavezu prema „Spektri“ i Bebi Popoviću, vi možete da je ne platite, ali kada od vas, gospođo ministre, neka druga vlada, koja god bila, nasledi dugove koji danas kada se uzimaju traju 20 godina, kada se nasledi ovakva unutrašnja nelikvidnost privrede od milijardu evra, kad se nasledi ovaj broj nezaposlenih, kad se nasledi uništena industrijska proizvodnja, kad se nasledi uverenje da treba osloboditi od poreza finansijske usluge, transakcije, kapitalnu dobit, kada šaljete poruku da vam je važnije zarađivanje i imovina umesto proizvodnje koja trajno treba da donosi prihode, onda će zaista biti teško voditi državu.
To je problem ovog budžeta, koji i dalje 80% svojih prihoda stiče na potrošnji, samo 12% na prihodima koji se zovu kapital, porezi od imovine, i samo 4% prihoda koji se stiču na onom što se zove dobit preduzeća. I to uopšte nisu neuporedive stvari, one su vezane jedna s drugom. Znači, struktura budžetskih prihoda nije promenjena.
I kad kažete socijalni budžet, hajde da tu enigmu rešimo jednom za svagda. Ako je najveći izvor prihoda potrošnja, PDV i akcize, to znači da od svih građana jednako uzimate na cigarete, alkohol, hranu i ono što su neophodna dobra, a to znači kada je kolač 100 dinara onog ko ima manje, a od 100 on 80 troši na neophodne potrebe iz kojih vi uzimate pare za PDV i vaše izvore, i kada isto toliko, znači 80 dinara, uzmete od onog ko ima 1.000, gde je tu poreska jednakost? Gde je tu socijalna država?
Ako najviše uzimate kroz potrošnju onog što su uobičajene potrebe, ne porez na luksuz, ne progresivno oporezivanje visokih dohodaka, što je svetska praksa drugih zemalja, nego kada od većeg i manjeg kolača uzmete isto, onda je tačno da ovaj budžet finansiraju oni koji imaju najmanje.
I ovaj budžet nije ni razvojni ni razorni. Ovaj budžet je budžet samoodržanja Vlade i odraz je koalicionih odnosa, hteo to neko da prizna ili ne. To dokazuju rashodi za penzije, odnosno penzionere kojima ste stvorili privid većih primanja, stvorili odijum javnosti i sukob generacija, a u stvari se i njima kroz penzionersku inflaciju oduzima ono što ste im navodno dali.
Neka odu svi na sajt Srpske napredne stranke i pročitaju tekst ''Penzionerske inflacije'', gde je korpa proizvoda koji se dnevno kupuju sa takvim cenama da se praksa veštine vođenja finansija svodi na - navodno se borim za penzionere, a u stvari i njima uzimam kroz inflaciju, ulaganje dohotka u egzistencijalne potrebe u najvećoj mogućoj meri.
To vam je kao priča kada kažete da poskupljuju komunalne usluge svega 10% i to neće bitno povećati inflaciju. Ako dajem od svoje plate, od one jedne polovine, polovinu na komunalne usluge, grejanje, gas, vodu, hladnu i toplu, meni je ta inflacija, kada mi 10% poraste usluga, ne dva posto, neka preračunata, nego je na 50% mojih prihoda to 10% uvećanja.
Ne može statistika ili vaša dobra namera sve da opravda. Cifre i ono što se zove realni život najbolje dokazuju koliko je ovaj budžet socijalan ili razvojni, koji to nije, i koliko se mi nalazimo ne u dužničkom ropstvu, nego u dužničkoj zamci. Mi se nalazimo u dužničkoj zamci, koja nam je nametnuta i spoljnim zaduživanjem, navodnom pričom o infrastrukturnim projektima, od čega samo 4,3% ide u kapitalne rashode, a od toga mali deo u infrastrukturu.
Vi kažete – pa, ne ide baš sve iz budžeta. Ne može da se jednom kaže da ne ide sve iz budžeta, kada treba da se pohvalite, a kad treba prikriti koliko toga ide mimo budžeta, onda se ima drugačiji pristup. Znači, iskrenost pristupa nije emocionalna kategorija. To se kroz ove cifre vidi. Kroz ove cifre se vidi koliko se zaista razmišlja o dobrobiti stanovništva, a koliko samo o sebi.
Ne znam zaista kako se neko usuđuje da govori o povoljnim kreditima, o subvencijama. Ko je mogao da vidi i uzme dinarski kredit iz ovih subvencija? Hoćete li da vam pokažem ponudu jedne od banaka? Svi su krediti bili indeksirani u evrima. Banke su zaštićene.
Priča da Vlada pomaže je bila marketinška priča, jedna od mnogih. Pomogla je sebi da kroz finansiranje kreditima, kupovinu trajnih potrošnih dobara, ali nekih tuđih podnih obloga i bele tehnike, deo od 18% dođe u budžet, i zaradili su kroz PDV - budžet i banke kojima je subvencionisana kamata. Građani su ostali zaduženi. Sada će se moliti svake noći za zdravlje guvernera da ne reaguje zakasnelo, puštajući da kurs ode enormno i najveći deo njihovih prihoda ode u rate otplate kredita koji su indeksirani u evrima.
I to što je problem svakog građanina zbog vas i vašeg činjenja je problem i ove države. Najveći problem ovako formiranog budžeta je zaboravljanje da ovu državu finansiraju ljudi koji rade. Ne oni koji se bave finansijskim transakcijama u virtuelnom svetu, nego ljudi koji stvaraju realne proizvode i koji moraju BDP da zaista nečim oplemene kao pravim vrednostima, a ne da statističke brojke, tekuće cene ili stalne cene, preračuni u valute doprinose lažnoj slici.
Čak, sada ću citirati gospodina Stojana Stamenkovića, koji je dugo ćutao, a nedavno je i sam priznao da je podatak o BDP-u neupotrebljiv i da je sve vreme bio anesteziona priča za zaduživanje da bi krediti u odnosu na BDP izgledali manji, kao što je i struktura obaveznih rezervi bila namerno u javnosti predstavljana stabilnim rezervama, a u stvari je to bio još jedan od promašaja skupe monetarne politike guvernera, koji je, u sprezi sa ljudima o kojima govorim, mnogo toga lošeg učinio za sve nas.
Najstrašnije je što privatna privreda, koja 20 milijardi evra dugova čini zajedno sa ukupnom unutrašnjom zaduženošću, u stvari ima 300 do 400 miliona evra mesečnih dospeća. Kako će privatna preduzeća da vraćaju 300 do 400 miliona evra dugova? Rešavaće se troška koji je najmanji, otpuštaće ljude, i to je posledica onoga što se zove nereagovanje blagovremeno na krizu.
Ono što posebno želim da vam zamerim je što način na koji štetu predstavljate korišću ne može dugo da traje. Zaista ne može dugo da traje. Ono što vi kroz ovaj budžet niste uvažili, a jeste Izveštaj DRI, jeste da novac, kojeg u ovoj državi ima, a nije pravilno raspoređen, nije stavljen pod kontrolu. Puštate da se nešto zove državno ovlašćenje, a prepuštate da ga naplaćuje neko ko se od države izmigoljio. Osnovali ste ga, dali mu kancelarije, kola, privilegije, pravo da odlučuje o svojim naknadama i sada može vama da određuje politiku.
Kao kad u lokalnom gradu političar prepusti kriminalcu da mu određuje pravila ponašanja i da mu jedan plac na kome on sagradi neku građevinu, kad ovaj ojača, novcem koji mu je omogućio nesolidni političar koji zloupotrebljava vlast, taj kriminalac određuje ponašanje političara. Mi smo to dozvolili u monetarnoj politici, gde je guverner pod nezavisnošću rekao da on upravlja novcem, a ne društvo, a ne vi kao vlada. Počeo je da diktira i političke odluke, gde sada mi, kao država, i privreda zavisimo od banaka.
Vi ste nas opteretili kreditima kod banaka, unutrašnjim zaduživanjem, štampanjem hartija; guverner sa 1.620.000.000 evra repohartija, opet kod banaka, zavisimo od njih; "Bečka inicijativa", dugovi privatnih preduzeća kod tih banaka, takođe smo u njihovoj vlasti. Sada se svi nalazimo kao taoci vaše navodno sposobne i dalekosežne i dugoročne politike ozbiljnog vođenja države, kojoj je najveće umeće da se zadužuje, da ne kreše troškove koje ima i ne vodi računa o sredstvima za koje ima obavezu od građana. Građani ne biraju vladu da se ona ne pita ni za šta, biraju vladu da uredi odnose u kojima mogu da rade i zarađuju.
I ovo otpuštanje i manipulacija brojem otpuštenih ljudi nas blamira u svetu. Sve zemlje u recesiji imaju smanjenje broja zaposlenih, a vi nama pokazujete samo 44.000 otpuštenih. Ako neko zloupotrebljava prava u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, recite - brisali smo 150.000 zato što neki ljudi zloupotrebljavaju prava, ali to ne znači da kod nas nezaposlenost nema veze sa svetskom krizom.
Reč-dve o Agenciji za privredne registre. Mogu da pohvalim trenutak kada ste odlučili da se finansijski izveštaji predaju Agenciji za privredne registre. I treba pohvaliti to što na jednom mestu, a ne na nekoliko mesta, treba predavati takav izveštaj. Međutim, kako možemo da znamo kako radi Agencija za privredne registre ako vi ukidate nadzorni odbor kod jedne od agencija? Pričamo o potrebi da se sve kontroliše, a ukidate im nadzor.
Ukidate pravo upravnog odbora da u jednoj takvoj agenciji donosi pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Čega se to neko boji? Da će mu zvučni i značajni kadrovi ostati bez posla, pa gleda da ih u ovakve agencije udomi, a da to ne ide na upravni odbor nego da se pita direktor? To nije dopustivo zakonom, pogotovo što Vlada daje saglasnost na finansijske planove, pa i na ovu vrstu sistematizacije za agenciju koja zaista treba da dobije značaj.
Predlažete da joj birate direktora na pet godina. To stvarno nema smisla. Pa, nije to Savet Narodne banke. U ovo turbulentno vreme brzih promena, čak i kada se registrator iz ovog zakona bira na četiri godine, vi hoćete ovde direktora na pet godina.
Sve ste predvideli. Ovlašćenje, ali ne odgovornost. I to je opšta praksa, da za one ljude i organe koje vi promovišete kao bitne, u smislu vršenja nekih poslova u ime države, a navodno u korist građana, niste nigde predvideli odgovornost za propust ili nenamernu grešku onog ko se bavi poslovima registracije.
Ne možete reći da se te greške ne dešavaju. Te greške se dešavaju, proizvode materijalne posledice i štete po manjinske akcionare, poverioce i privredna društva. Vi morate ovim zakonom da predvidite odgovornost i ne morate da nastupate po službenoj dužnosti. Po tužbi koja se pred nadležnim sudom, sada trgovinskim, a od Nove godine privrednim, bude vodila, ljudi moraju imati pravo na naknadu štete od onog koji greši.
Interesantno je da ste u ovaj zakon stavili jednu neobičnu odredbu, po kojoj može na primer ministar finansija da donosi pravilnike. Da li vi znate da se ni u jednom sudskom postupku pravilnik koji donese ministar ne tretira jednako kao pravilnik koji donosi organ koji ministar predstavlja? Jednostavno, zbog mogućih problema, a navešću konkretan primer vašeg pravilnika povodom Zakona o računovodstvu i reviziji, koji je u direktnoj suprotnosti sa članom 30. Zakona o računovodstvu i reviziji, treba voditi računa kako se propisuju prava i obaveze za donošenje ovakvih odluka i pravilnika.
Samo da dodam, upravni odbor je jedini nadležan za sistematizaciju radnih mesta i kod ove agencije. Ako u to ne verujete, tražite od vaših saradnika da vam dostave odluke Ustavnog suda, gde jedino preduzeća koja uopšte nemaju upravni odbor mogu da prepuste tu vrstu nadležnosti svom direktoru. Svako drugo preduzeće ili oblik organizovanja mora da ovo ostavi u nadležnosti upravnog odbora.
Samo još jedan minut, za ono što se zove zloupotreba zakona i kozmetička promena Zakona o računovodstvu i reviziji. Pravilnik koji ste vi doneli o tome kako se primenjuju međunarodni računovodstveni standardi, i to o vrlo značajnoj stvari... (Predsednik: Vreme.) ...samo da završim rečenicu, o knjiženju efekata kursnih razlika, u suprotnosti je sa Zakonom o računovodstvu i reviziji i zbog toga treba doneti nov zakon, a vama ograničiti ovlašćenja.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik gospođa Donka Banović ima reč.

Hvala, gospođo predsedniče. Poštovane kolege narodni poslanici, gospođo ministre, pretpostavljam da niste skoro imali teži i neprijatniji zadatak nego što je ovaj danas, a to je da dođete u Skupštinu i da nam branite ovaj predlog rebalansa za budžet  za 2009. godinu.
Naime, nije neobično da postoji rebalans budžeta. Mi smo imali prvi rebalans u aprilu ove godine. Dakle, po nekim pokazateljima i trendovima je bilo jasno da će deficit biti veći od planiranog, ali je trebalo da dođete sa ovim ili malo drugačijim rebalansom u septembru, zato što su se ti trendovi u toku godine i nastavljali. Ovako, vi dolazite sedam dana pred kraj ove kalendarske godine, budžet za 2009. godinu važi do 31. decembra 2009. godine, i sama ta činjenica je smešna. Jer, na šta se sad odnosi plan u ovom rebalansu? Na sledeću nedelju, je l' tako?
Zato mislim da bi bilo mnogo poštenije i mogao je predsednik Vlade gospodin Cvetković da dođe i objasni odakle rebalans budžeta na kraju decembra i da objasni kako su njegovi ministri (ipak je on na čelu Vlade, a svi su ministri trošili) trošili te dodatne 34 milijarde, koliko se povećao deficit od poslednjeg rebalansa.
U aprilu je deficit bio 70 milijardi dinara, a sada vidimo da je u ovom rebalansu deficit 104 milijarde dinara. Tako da bi se moglo reći da je Vlada, odnosno da su ministri nezakonito trošili taj novac zato što nisu blagovremeno podneli rebalans na taj budžet i o tom bi se rebalansu, naravno, razgovaralo u Narodnoj skupštini.
Svaki budžet ili rebalans bi trebalo, samo to izgleda nije slučaj kod nas, da bude plan i program jedne vlade o tome kako će trošiti sredstva građana. Međutim, mi smo ovde dovedeni pred svršen čin. Ovaj rebalans nije rebalans, on je praktično izveštaj narodnim poslanicima o izvršenju budžeta. Dakle, mi ovde ne možemo da kritikujemo rebalans u smislu da kažemo - nije vam to dobro planirano, mi mislimo da treba da uradite ovako i ovako. Mi ovde sad možemo samo da analiziramo ovaj izveštaj o izvršenju.
A šta vi, u stvari, nama kažete kroz ovaj rebalans? To da su prihodi u budžetu manji od očekivanih i da je deficit veći od onog projektovanog rebalansom u aprilu. Dakle, deficit je porastao sa, ponoviću, 70 milijardi na 104 milijarde dinara, a za kompletan budžet za 2009. godinu se može reći da postoji manjak od oko milijardu evra.
Interesantno je da se pogledaju prihodi od PDV-a u ovoj godini i vidi kako su se prognoze i predviđanja Vlade pokazala netačnim, a to takođe pokazuje da ova vlada ne ume da planira kako treba i da ne predviđa dobro.
U budžetu za 2009. godinu prihod od PDV-a je bio planiran u iznosu od 338 milijardi dinara, to je bilo u budžetu. Kasnije se, u prvom rebalansu, pošto se videlo da priliv od PDV-a i nije baš kao što je planiran, kaže da će biti priliv 302 milijarde, ali nažalost ni to nije ostvareno. Tako u ovom drugom rebalansu, koji je praktično izveštaj o izvršenju, vidimo da je u ovoj godini prihoda od PDV-a prikupljeno svega 296 milijardi. Dakle, 42 milijarde je manje od predviđenog, odnosno od projektovanih prihoda ili priliva od PDV-a.
Šta ta činjenica o tome kako se ubira PDV pokazuje ili šta to indirektno govori? To da u Srbiji nema privredne aktivnosti, pa samim tim nema ni priliva od PDV-a i da, ukoliko ova vlada ozbiljnije ne shvati situaciju i ne pokrene privredu, neće biti moguće finansirati rashode države.
Recimo, znamo da u budžetu za 2010. godinu, ovom koji ste juče izglasali, 63% rashoda ide na plate i penzije. Neka se to u nekom trenutku popne na 73%, onda možemo da proglasimo bankrot. Onda nam više ne trebaju ni budžeti ni rebalansi.
Još jedno pitanje se nameće. Pošto je očigledno da loše planirate i prognozirate i nemate pravu sliku o tome kakvi su zaista trendovi o punjenju budžeta, a trendovi su još od sredine 2008. godine prilično negativni, onda se postavlja ključno pitanje - odakle vam optimizam za priliv od PDV-a, recimo, za budžet za 2010. godinu?
Vi ste u tom budžetu predvideli priliv od PDV-a 325 milijardi iako imate iskustvo iz 2009. godine da realno ne treba očekivati toliki priliv od PDV-a. Ali, to je opet vaš problem, odnosno ova skupština može da očekuje verovatno još nekoliko rebalansa i u sledećoj godini, ali bi bilo dobro da ti rebalansi budu na vreme, a ne da budu izveštaj o izvršenju.
Ova vlada je i neodgovorna. Vlade u drugim zemljama sva raspoloživa sredstva usmeravaju na oporavak i očuvanje domaće privrede. A šta radi Vlada Srbije? Ona ne posmatra šta rade druge vlade u regionu i u zemljama EU. Naša vlada je, recimo, u ovom budžetu za 2010. godinu predvidela izdvajanja subvencija za privredu u ukupnom iznosu od tri i po milijarde dinara ili oko 0,5% tog budžeta, dok je, recimo, cifra za usluge po ugovoru 4,8 milijardi dinara.
Kada je ovaj novi budžet prvi put predstavljen u Medija centru, predsednik Vlade Cvetković je rekao da je budžet za 2010. godinu razvojni. Sigurno nije razvojni kada je privreda u pitanju. Možemo jedino da kažemo da je razvojni za sve one koji rade po ugovoru o delu, da je razvojni za ugostiteljske usluge itd., ali sigurno nije razvojni za privredu. Znate, mi u DSS smatramo da ovaj budžet nije razvojni, nego da je razorni. Ponoviću, razvojni nije ako 63% rashoda ide na plate i penzije.
Možda je vama već malo i neprijatno, ali mi, prosto, nemamo izbora, nego da vas podsećamo na bombastična obećanja iz kampanje s početka 2008. godine. Između ostalog, obećali ste 200.000 novih radnih mesta, a od toga nema ništa. Zatim je predsednik Tadić na jednoj sednici Glavnog odbora DS-a govorio o tome da se odustaje od obećanja za 200.000 novih radnih mesta i poručio radnicima i zaposlenima u Srbiji da čuvaju ta svoja radna mesta, da ih slučajno ne izgube, a on će im pomoći u tome da ih oni sačuvaju. Međutim, bojim se da ni to obećanje nije ispunio.
U ovom trenutku imamo preko milion nezaposlenih, tako da je negde oko 16,5% građana Srbije nezaposleno, a umesto uspešnih preduzeća, gde bi radili radnici i gde bi se otvarala nova radna mesta, danas u Srbiji imamo oko 70.000 nelikvidnih preduzeća.
Dakle, prihodi su smanjeni. A, šta mislite - da li je Vlada skresala troškove i rashode? Nije. Naši ministri i predsednik Vlade Cvetković stalno govore o štednji. Neko je neki dan, kada je bilo minus 20 u nekim gradovima u Srbiji, u Beogradu je isto bilo jako hladno, pozvao građane i rekao im da moraju da štede na grejanju. To je bio vrhunac bezobrazluka. Zašto? Zato što građani već dovoljno štede. Građani znaju koliki su kućni budžeti i ne mogu da dozvole da imaju rupe u svojim kućnim budžetima, kao što to može da dozvoli sebi jedna vlada. Dakle, Vlada ima ogromnu rupu u kućnom budžetu, ali bez obzira na to, rashodi se ne smanjuju.
Ne govorim ovo napamet. To je nešto što mi iz opozicionog DSS-a dobro osećamo i vidimo. Međutim, pre par nedelja je Državna revizorska institucija izašla sa jednim veoma ozbiljnim izveštajem i taj izveštaj, u stvari, govori kako se ova vlast, kada joj je velika rupa u kućnom budžetu, ponaša neodgovorno i bahato.
Državna revizorska institucija je, zbog toga što nema ni ljudske ni druge resurse koji su neophodni, uspela da napravi reviziju u nekim segmentima. Kažu da su svega 27% tih transakcija uspeli da kontrolišu, u četiri ministarstva, u tri uprave i u jednoj direkciji. Ono što taj izveštaj pokazuje je frapantno i veoma zabrinjavajuće.
Opet pokazuje da je ova vlast rasipnička i da joj ne pada na pamet da štedi. Jedino joj pada na pamet da štedi na penzionerima, da im se zamrzavaju penzije i u narednoj godini. Zatim su našli način da štede i na porodicama sa decom. Nedavno smo imali i Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici, pa u tom obrazloženju piše da se budžet neće moći realizovati uspešno ukoliko se i taj zakon ne usvoji. Dakle, Vlada može da štedi na građanima i na različitim kategorijama, ali ne može da štedi u okviru svoje kuće.
U tom izveštaju revizora stoji, na primer, neke ću stvari navesti, da je potrošeno 56 miliona dinara na ugostiteljske usluge, u svim ministarstvima. Moja koleginica Milica Vojić-Marković je izračunala da bi za taj novac sve narodne kuhinje u Srbiji koje funkcionišu u ovom trenutku mogle da rade tri meseca. Korisnika u narodnim kuhinjama ima 25.000. Taj bi novac bio dovoljan za finansiranje svih narodnih kuhinja ti ljudi bi mogli da se hrane tri meseca.
Izveštaj je takođe pokazao da su ministarstva i uprave kršile Zakon o javnim nabavkama, da su se trošili i pravili milionski troškovi pod firmom "reprezentacija", da su mnogi ugovori o delu neopravdani i da su honorari astronomski.
Još jedno zanimljivo otkriće. Ne znam da li gospođa ministar u ovom trenutku već zna šta se desilo sa tim novcem, ali DRI je, između ostalog, otkrio da se za 380 miliona dinara od donacija koje su pristigle gubi svaki trag, odnosno da se ne zna kako je utrošeno 380 miliona od nekih donacija. Svako ministarstvo dobija donacije za jedan deo tih sredstava, dakle postoje kroz papir i u toj kontroli je utvrđeno kako su potrošene, ali za 380 miliona se ne zna. Možda je ministar Dragutinović imala vremena da pogleda taj izveštaj revizora i možda sada već zna šta se dešava sa novcem iz donacija.
Sve u svemu, ponavljam, mislim da je ovde trebalo da bude predsednik Vlade gospodin Cvetković, zato što je on taj koji treba da nam objasni i odgovori na pitanje kako se to trošio i kakvi su bili rashodi i po kojim planovima i odlukama od poslednjeg rebalansa u aprilu. Gospođa Dragutinović jeste ministar finansija, ali ona sigurno ne može da bude odgovorna za sve one ministre i za celokupnu Vladu koja se veoma bahato i neodgovorno ponaša. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Velimir Ilić ima reč.