Podržavamo ovaj amandman kolege, zato što smo imali više situacija u poslednje vreme, da li treba pomenuti situaciju revizije poslovanja NIS u 2008. godini, gde smo imali praktično tri revizije koje su rađene, koje su bile potpuno različite u odnosu na revizorske kuće koje su potpuno različito i na različit način radile.
Verovatno su i različite metode primenjivali, i ko zna, možda im je i od samog naručioca bilo sugerisano kako da urade tu reviziju računa. Videli smo različite cifre, od plus dve milijarde dinara, do minusa osam milijardi dinara, tako da u principu ceo zakon i dalje ne rešava i neće rešavati te situacije, ali ovaj amandman barem malo pomaže.
Takođe bi to moglo da pomogne i Vladi u ovoj čitavoj najavi kursa koji će biti održan za računovođe, knjigovođe u Vladi. Možda ćemo na takav način imati odgovorniji i bolji zakon i da su usvojeni neki od ovih amandmana, možda se i to ne bi moralo raditi, na takav način trošiti novac poreskih obveznika, mada je ova nesposobna Vlada navikla samo da troši novac i da se zadužuje. Nikako da pomogne onima koji treba da zarade taj novac i da država Srbija živi od svog rada, ne od kredita.
Imamo takve situacije, ko zna šta će naći revizor DRI recimo za 2009. godinu u budžetu koju je ostvarivala ova Vlada. Ko to zna kako se ponašaju ministri, pomoćnici ministara, zamenici, državni sekretari, tih nekoliko stotina ljudi, koji su izuzetno nesposobni, očigledno, jer je država u situaciji u kojoj jeste, ekonomskoj, ko zna šta sve može da zatekne?
Mene ne bi začudilo da se knjiže, recimo, i neki računi po restoranima luksuznim, skupim, koje su potpisivali supružnici ministara, državnih sekretara, pomoćnika ministra. Ne mogu sad da se setim, jedino ko može da mi padne na pamet, koga znam, jeste gospođa Nataša Jeremić. Nju bar gledam na RTS, na Dnevniku.
Otkud znamo da li je ona, recimo, negde bila sa nekim supružnikom, sa suprugom nekog ambasadora, na nekoj večeri, da li je potpisala neki račun, pa je to posle proknjiženo i otišlo. Baš bih voleo, recimo od DRI, da se tako nešto proveri i vidi.
Posle su, naravno, krive knjigovođe, računovođe i oni bi trebalo po ovom zakonu da odgovaraju, a u stvari, zna se ko je kriv, onaj ko je naručilac, onaj koji radi na takav način.
To su sve neke stvari u koje nas ubacuje ova vlada potpuno besmisleno i onda umesto da rešavamo te probleme, dobijamo neke predloge zakona koji sve te stvari ne rešavaju, nego čak možda još više komplikuju. Opet osnivamo nova tela, opet osnivamo, ne znam, agencije, komore, fondove. Opet idemo na povećanje javne potrošnje, umesto na smanjenje.
Videli smo i danas u raspravi da se javna potrošnja u stvari uopšte nije smanjila, da je toliko, 43 – 45%, da je uvek takva situacija i da ništa nije bolje.
Prema tome, bilo bi dobro da je Vlada neke od ovih amandmana prihvatila, mada opet kada smo sagledali i amandmane i ceo zakon, došli smo do zaključka da u principu nije dobro ni to, da treba potpuno nov i potpuno drugačiji zakon napisati.
