Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 105 narodnih poslanika.

Da bismo utvrdili broj poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite identifikacione kartice u svoje poslaničke jedinice.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika i da ima uslova da nastavimo rad.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Milica Radović, Balint Pastor i Željko Tomić.

Obaveštavam vas da sam povodom razmatranja predloga zakona po tačkama 9. do 13. dnevnog reda, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača gospođe Snežane Malović, ministra pravde, dr Diane Dragutinović, ministra finansija i mr Verice Kalanović, ministra za Nacionalni investicioni plan, pozvala da sednici prisustvuju Ružica Stojiljković, pomoćnik ministra finansija, Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada i socijalne politike, Jovan Ćosić, načelnik u Ministarstvu pravde i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu.

Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O PROMETU NEPOKRETNOSTI (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Zoran Krasić, Petar Jojić i Vjerica Radeta.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pre prelaska na pretres u pojedinostima, podsećam vas da je Zakonodavni odbor, na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika, kao nepotpun odbacio amandman koji je na član 1. podnela grupa od 21. narodnog poslanika poslaničke grupe „Napred Srbijo“, a odbačeni amandman ne može biti predmet rasprave i o njemu se ne glasa.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”. Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PRESTANKU VAŽENjA ZAKONA O ORGANIZACIJI I POSLOVANjU PRIVREDNIH JEDINICA USTANOVA ZA IZVRŠENjE KRIVIČNIH SANKCIJA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici Nenad Konstantinović, Vjerica Radeta, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković i Dragan Čolić.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović. Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe „Napred Srbijo”. Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2009. GODINU (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Lidija Dimitrijević, Milorad Buha, Milorad Krstin, Mirko Munjić, Zoran Krasić, Dragan Stevanović, Nenad Popović, Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Sreto Perić, Dušan Marić, Aleksandar Martinović, Boris Aleksić, Vjerica Radeta, Marina Toman, Bojan Mladenović, Momir Marković, Vladan Jeremić, Marina Raguš, Milan Škrbić, Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Aleksandra Ilić, Milutin Jeličić i Petar Jojić.

Primili ste izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "“Napred Srbijo”". Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, molio bih da malo povučete ručnu kočnicu kada čitate da bismo mogli normalno da radimo na ovoj sednici. Možda se vama žuri na doček nove godine, ali svakako da je sada rebalans u pitanju i to drugi u toku 2009. godine. Žao mi je što ovde nije ministar finansija, voleo bih da čujem neka njegova mišljenja, ali drago mi je što je tu ministar pravde, obrazložiću i zbog čega.
Postavljam jedno pitanje ministru pravde, hipotetičko, šta bi se desilo ako ovaj budžet, odnosno izmene i dopune Zakona o budžetu za 2009. godinu ne budu usvojeni od strane ove skupštine? Da li to neko nas, narodne poslanike, pokušava da prevari ili da nam zamaže oči da će neko da troši sredstva predviđena ovim rebalansom u toku 2010. godine, a rebalans je za 2009. godinu, a 31. decembra ne može nikako.
Zašto postavljamo ovo pitanje? Zato što je rebalans koji ste nam predložili čista forma, novac je već potrošen, u tome i jeste problem. Trošili su ga svi, odobravao predsednik Vlade i odobravao ministar finansija. Zato s pravom postavljam pitanje – a šta ako Narodna skupština ne usvoji izmene i dopune Zakona o budžetu?
Vlada je odbila moj amandman, pročitaću obrazloženje. Kaže se: „Amandman se ne prihvata, što je članom 47. Zakona o budžetskom sistemu predviđeno da ukoliko u toku fiskalne godine dođe do povećanja rashoda ili smanjenja prihoda, budžet se uravnotežuje putem rebalansa. Kako je u 2009. godini ostvarenje prihoda manje od planiranog, bilo je neophodno i utvrđivanje novog nivoa deficita“.
Naime, projekcija primanja u budžetu u 2009. godini je bila pogrešna. U tome je čitava priča i čitava poenta svega onoga što se nama dešava već godinu dana unazad.
Postavlja se pitanje – ako je prihodna strana manja za nekih skoro 35 milijardi dinara, šta je Vlada, odnosno Ministarstvo finansija, šta su učinili da smanje malo budžetske rashode? Ili su smatrali da svaka stranka, svaki ministar, pogotovo ako je predsednik stranke, može da troši novac kako on hoće, a ako se ne ispunjavaju njegove želje, onda pada Vlada. Mi smo svi sada žrtve ambicija malih ljudi u još manjim strankama koji ucenjuju ne samo Vladu Republike Srbije, nego ucenjuju sve građane Republike Srbije.
Zašto je projekcija budžeta prihoda za 2009. godinu u aprilu bila pogrešna? Ne verujem da je sve to moglo da bude baš tako slučajno. Ne verujem zato što ste u aprilu morali hitno da donesete rebalans budžeta da biste mogli da uđete u ozbiljniji projekat sa MMF.
Da biste ušli u taj projekat morali ste da imate 3% deficita od bruto dohotka, to je bio uslov MMF, i to ste na jedan lažan način iskazali izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2009. godinu. To što se dešavalo nije slučajno, jer se tačno vidi kada se uporede projektovani prihodi budžeta za 2009. godinu i ostvareni prihodi, vidi se takav nesklad kod prihoda koji su povezani jedni sa drugima.
Znači ne može prihod od carine da bude veći, a da bude manji prihod na porez na dodatnu vrednost koji je iz uvoza, to je nemoguće, osim ako neko namerno nije hteo da napravi takvu grešku. Ne može da bude manji. U aprilu prihod od poreza na dobit preduzeća, kada su završni računi predati i tačno se zna koliko će po tom prihodu da se ostvari, ne može da bude manji. Ni porez od fizičkih lica, porez na dohodak i imovinu od fizičkih lica, jer su poreske prijave predate.
Čitava farsa sa rebalansom budžeta za 2009. godinu je bila da se stvori osnov da uđete u pregovore sa MMF. Sada ste novac trošili bez obzira što su vam prihodi umanjeni. Jedini cilj celog ovog rebalansa jeste da neko ne ode na robiju ako se ovakav zakon ne usvoji. Teško nama ako se vi svaki put kad god su vam manji prihodi ne oslanjate na smanjenje javne potrošnje nego isključivo na dalje zaduživanje privrede.
Postavljam pitanje i kolegama poslanicima - kako misle oni koji će da glasaju za ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o budžetu, kako misle i ko će da vraća ove kredite kojima nas ova vlada, i prethodnih nekoliko unazad, zadužuju neprestano?

Iskorišćeno je četiri minuta poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Rade Obradović.

Govoriću kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Pozivam ministarku pravde, žao mi je što nema ministarke finansija, zato što je danas 28. decembar 2009. godine. Na dnevnom redu je i član 1, upravo o tome govori, na dnevnom redu je i rebalans budžeta. Tim rebalansom predviđeno je da se deficit povećava sa 70 na 104 milijardi dinara. Znači, 34 milijarde je razlika između budžeta.
Zašto je to bitno baš danas? Očigledno je da su te pare već potrošene i očigledno da je Vlada bez saglasnosti Skupštine potrošila 34 milijarde. Ako to Vlada sebi dozvoljava, kako će zbog toga da spreči lokalnu samoupravu ili bilo koje javno preduzeće? Ako novi Poslovnik dozvoljava da se ova rasprava završi za jedan dan, koji je razlog zbog čega nismo raspravljali 1. oktobra kada je već prekoračen deficit? Zašto 1. oktobra nismo usvojili rebalans budžeta i zašto 1. oktobra nismo apsolutno otklonili svaku sumnju da li je ovo u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu ili ne?
Ako vi svesno potrošite i ako se zadužujete, očigledno da član 1. predviđa novo zaduživanje od 34 milijarde. To ne može da se podvede ni pod jedan član Zakona o budžetskom sistemu, osim zaduživanja, a zaduživanje nije moguće bez saglasnosti Skupštine. Ovo je još jedan od niza u nizu presedana koje je napravilo Ministarstvo finansija i ova vlada, ovo je još jedno kršenje Zakona o budžetskom sistemu, ovo je još jedno razaranje budžetskog sistema čitave zemlje.

Iskorišćeno je minut i 40 sekundi vremena predsednika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, naime SRS traži i zahteva da se deficit budžeta utvrdi zakonom i da ga državni organi poštuju u smislu odredaba Zakona o budžetskom sistemu.
Ono što je učinila Vlada od septembra ili početkom oktobra je direktno kršenje odredaba Zakona o budžetskom sistemu. Naime, Zakonom o budžetskom sistemu definisani su načini i uslovi kada budžet ima prihode manje od predviđenih u samom budžetu ili ima veće prihode. U ovom slučaju se radi o smanjenim prihodima u budžet, odredbama člana 62. Zakona o budžetskom sistemu data su jasna uputstva šta državni organi, i Ministarstvo finansija i Vlada, u ovom slučaju moraju učiniti da bi se izvršio rebalans budžeta.
Naime, članom 62. Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je sledeće - ako se u toku fiskalne godine rashodi povećaju ili prihodi smanje, u ovom slučaju imali smo smanjenje prihoda, Vlada na predlog Ministarstva može obustaviti izvršenje pojedinih rashoda, ne duže od 45 dana.
Pod privremenom obustavom izvršenja, predviđena je sledeća radnja koju mora Ministarstvo finansija zajedno sa Vladom učiniti - zaustaviti preuzimanje obaveza. Da li je Vlada učinila zaustavljanje obaveza? Ne. Obaveze su tekle onako kako je priroda toka zaduživanja išla. Nadalje, morali su Ministarstvo finansija i Vlada preduzeti sledeću stvar - predložiti produženje ugovorenog roka za plaćanje. Ni to nije učinila. Zatim, zaustaviti davanje odobrenja zaključenju ugovora, ni to nije učinila, zaustaviti korišćenje kvota itd.
To su sve mere koje Ministarstvo finansija mora učiniti kada se smanje prihodi i kada se predviđeni deficit budžeta probije. U ovom slučaju, Ministarstvo finansija je moralo preduzeti ove mere. Ovo je direktno kršenje odredaba Zakona o budžetskom sistemu. Ovo što je učinila ova vlada je loš primer za sve direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava, jer će oni to isto činiti.
Ovakvim merama, ovakvim nepreduzimanjem mera, da se ispoštuje zakonska procedura i da se zaustavi povećanje deficita, doveli ste celokupnu državu da se mora zadužiti. Na koji način? Protivzakonit način, ne samo republički organi, republička vlast, kroz povećanje deficita u budžetu, nego i lokalna samouprava, direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava.
Ono što je bitno naglasiti, to je da ova vlast ne vodi računa o drastičnom povećanju deficita budžeta. Naime, 2007. godine, deficit za celu budžetsku 2007. godinu bio je 13,5 milijardi dinara, 2008. godine 45,7 milijardi, 2009. godine gotovo 105 milijardi. Budžetom za 2010. godinu planirana je deficit od 107 milijardi. Da li ova vlast može zaustaviti rapidno povećanje deficita i da li se može zadržati na 107 milijardi? Ne može.
SRS upozorava aktuelnu vlast - zaustavljajte deficit kroz smanjenje javne potrošnje direktnim merama u oblati javne potrošnje. U protivnom će ovaj deficit, koji ste planirali na 107 milijardi, biti 130 do 150 milijardi.
Ono što treba još da zabrine, to je, ono što vas ne brine, da je uz rapidno povećanje deficita u republičkom budžetu došlo do ogromnog deficita i u pokrajini. Dozvolili ste povećanje pokrajinskoj skupštini za 2009. godinu da poveća sa 4,5 na 11 milijardi. Budžet za Beograd za 2010. godinu, deficit od 17 milijardi. Lokalna samouprava će imati nekoliko puta, možda nekoliko desetina puta, veći deficit u odnosu na 2009. godinu, jer će biti ogroman deficit u budžetima lokalne samouprave.
Kako to zaustaviti? To se ne može zaustaviti bez kresanja javne potrošnje. SRS je poslednjih godina na desetine i stotine amandmana podnosila kojima je ukazivala na koji način treba zaustaviti javnu potrošnju.
Bespotrebna finansiranja po ugovorima o delu, specijalizovanim uslugama, nabavkama materijala, raznim izgradnjama i ono što je nepotrebno, što se mora zaustavljati, ono što je ovog trenutka nepotrebno sa aspekta održivosti rada državnih organa, funkcionisanja državnih organa, finansira se sve i svašta. Zato imamo takav deficit.
Na koji način ga pokrivamo? Pokrivamo ga zaduživanjem. Gde su razmere tog zaduživanja? Kako zaustaviti to zaduživanje, iz kojih izvora i pod kojim uslovima to činimo? Sve su to dileme kojima se morate pozabaviti.
Ono što je bitno naglasiti, to je da ćemo u budžetskoj 2010. godini imati smanjenje prihoda. Zašto? Zato što u privrednim smislu smo prezadužili privredne subjekte. Taj broj se smanjio. Znamo i sami da imamo 70 hiljada blokiranih preduzeća, blokiranih od poreske uprave zbog neizmirenja poreskih obaveza.
Znamo da u budžetu poreski prihodi iznose 93, a neporeski 7%. Kada i na koji način pomeriti ove neporeske prihode na 10, 12, 15 i više, a smanjiti poreske prihode? Kako rasteretiti privredu, kako rastereti građanstvo? To je pitanje kojim se mora baviti Vlada. Međutim, to vas ne interesuje.
U budžetskoj 2010. godini imaćemo ponovo povećanja budžetskog deficita, imaćemo rapidno povećanje poreskih obaveza preduzeća koja rade. Koliko je preduzeća ostalo? U privrednom smislu, aktivno je nešto oko 110, između 105 i 110 hiljada preduzeća. Ovoga trenutka blokirano je sedamdesetak hiljada. Dvadesetak hiljada prema vašim podacima je u ogromnoj nelikvidnosti, neredovno izvršava svoje obaveze.
Da li će u 2010. godini doći aktivnim merama države do smanjenja nelikvidnosti? Neće, zato što u budžetskom smislu niste predvideli mere za povećanje nelikvidnosti preduzeća, pomoć privredi. Ono što ste predvideli subvencija u iznosu od 3,5 milijardi je premalo, to je premali kolač da bi se zadovoljile potrebe narušene privrede, ugašene privrede, slomljene privrede, privrede na izdisaju, privrede koja ovog trenutka ne može nositi teret ovako velike javne potrošnje.
Šta nas može očekivati u poslovnoj i budžetskoj 2010. godini? I dalje rapidno smanjenje broja aktivnih privrednih subjekata, smanjenje njihove aktivnosti, smanjenje izvoza, smanjenje izdvajanja u budžetskom smislu i još veći deficit. Da li vas to brine? Ne brine. Jedini izlaz je kroz strana zaduživanja i to ima svoje granice. Vrlo brzo će doći trenutak kada ćemo kao država bankrotirati.
Mi smo sada na ivici bankrota, samo se to ne priznaje. Zašto? Uz ogroman budžetski deficit imamo deficit u tekućim plaćanjima, imamo deficit u spoljnotrgovinskom poslovanju. On je ove godine samo slučajno zaustavljen, smanjen u odnosu na prethodne godine, zbog toga što je ekonomska kriza u svetu, određeni problemi na domaćem tržištu, što se tiče tražnje i zbog toga je smanjen i ove godine će biti negde u nivou između 4 i 4,5 milijardi evra.
Imamo deficit u poslovanju Fonda penzionog osiguranja, deficit u poslovanju Fonda zdravstvenog osiguranja itd, deficit do deficita. Imamo ogromne probleme u finansiranju velikih sistema, od 590 javnih preduzeća i javno-komunalnih preduzeća, 580 je prošlu godinu, 2008. godinu, poslovalo sa gubitkom. Kakva će situacija biti u ovoj godini? Još gora. Možda samo na prste možemo izbrojati preduzeća iz javno-komunalne privrede koji će poslovati sa dobitkom.
Kakva je perspektiva tih preduzeća? Kakva je perspektiva države u takvoj situaciji, kada je deficit na deficit, kada imamo gubitke u javno komunalnoj privredi, kada imamo gubitke u spoljnotrgovinskom poslovanju? Nema perspektive. Zato, otvoreno, SRS vam govori da ćemo doći u situaciju opšteg bankrota.
Zaustavite te negativne tokove. To se ne može bez rapidnog rezanja javne potrošnje.
Kada uporedimo budžet 2008. godine, kada je bilo oko 45% izdvajanja za javnu potrošnju i 2009. godinu sa negde 43%, ove godine smo negde na 43,5% - 44%, nikakvo smanjenje. Bez smanjenja, rapidnog smanjenja, izdvajanja u administraciju, ali ne u zarade. Zarade u administraciji su male, ali nisu u javnim preduzećima. To morate zaustavljati, a tu ne činite ništa. Zašto? Zato što vama rade stranačke kolege tamo.
Zarade u javno-komunalnom sistemu je veće između 35 i 40% u odnosu na zarade u državnoj administraciji. Ispravite to. Sve ono što pretekne od toga zaustavljanja, izdvajanja u lične zarade, prebacite u privredu, pa ćete videti na koji način se može upumpati u budžet daleko više sredstava. Toliko. Hvala vam.

Od vremena ovlašćenog predstavnika iskorišćeno je 10 minuta. Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Gospođo potpredsednice, gospođo ministarko pravde, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom o članu 1, pošto ovaj zakon u stvari ima član 1. i još jedan i po član, uključujući i ovu odredbu kad stupa na snagu. Ovaj član 1. govori mnogo toga.
Podatak o prihodima i rashodima ukazuje i daje odgovor na mnoga pitanja. Recimo, ne znam da li postoji konsenzus, drago mi je da su tu gospodin Perić i gospodin Čolaković, pitanje je da li je kriza završena, jer čujemo najave da je kriza gotova i da sada sve kreće nabolje.
S druge strane, iako zakon o budžetu nije još uvek stupio na snagu, imamo najave iz Vlade da se on u stvari neće ni poštovati, da će se poštovati prvih nekoliko meseci, a da će se onda odmrznuti i plate i penzije. Da, to smo čuli sa vrlo visokog mesta u Vladi. Ako niste videli, gospođo ministarka, tu izjavu, mi ćemo vam sa zadovoljstvom to pokazati.
Kada uporedimo prihode budžeta za 2008. i za 2009. godinu i prihode po mesecima, prošle godine je u novembru prihod budžeta bio 49 milijardi, u decembru 68 milijardi. Znači, prihodi budžeta su bili praktično 50% u decembru veći nego u novembru, a ove godine će prihodi u decembru biti jednaki prihodima iz novembra, 56 milijardi u novembru, 57 milijardi u decembru.
Znači, ne da nema onog rasta od prošle godine, nego su prihodi na istom nivou, što znači da su se samo rezerve koje su naši građani imali i koje su bile namenjene potrošnji značajno smanjile, a to ni na koji način ne ukazuje da će sledeće godine biti obezbeđen rast i da ćemo sledeće godine krenuti uzlaznom linijom.
Druga stvar, kada pogledate kako se planira budžet i kako su trošene državne pare, deficit je u novembru bio svega dve milijarde, u decembru će biti 25 milijardi, što znači da je Vlada apsolutno sva plaćanja ostavila za decembar, pa da onda vidi šta će da radi.
S druge strane, DRI kao jednu od ključnih primedbi je imala to da prošle godine završni račun nije bio zatvoren sa 35 milijardi koje su nezakonito prenete iz 2008. u 2009. godinu. Prema podacima koje imamo ovo je drastično, a šta će DRI sledeće godine otkriti to ćemo tek da vidimo.
Potpuno je jasno da se krši Zakon o budžetskom sistemu. Ovo nije pozajmica za tekuću likvidnost, ovo je očigledno zaduživanje, to se vidi iz člana 1. jer se zadužujemo za dodatnih 35 milijardi. To nije dozvoljeno po zakonu.
Svako zaduživanje mora da se ostvari tek nakon Skupštine. Ovo zaduživanje je već završeno, jer su to hartije od vrednosti i to su one aukcije koje se objavljuju svakog utorka i svakog četvrtka. Znači, za to je već država zadužena, mi to naknadno verifikujemo. Ne vidim nijedan razlog zašto to nije urađeno na vreme.
Druga stvar, prihodi se očigledno smanjuju, što apsolutno ne ukazuje na to da se kriza završava, naprotiv, ukazuje samo da su mere Vlade bile neadekvatne, da su rešavale problem samo u određenom trenutku i da ne postoji apsolutno nikakva strategija šta će biti naredne godine. Dokaz za to je i podatak da Vlada ne planira ni jedno novo radno mesto u 2010. godini.

Iskorišćeno je tri minuta i 20 sekundi vremena predsednika poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Nenad Popović. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, kraj godine je vreme kada se u svim normalnim državama svode računi, podnosi izveštaj o godišnjem radu, analiziraju efekti prethodne godine preduzetih mera i ocena svih planova, pa i budžeta. Naravno, u ovo vreme planovi za narednu godinu treba da su već donošeni, tako predviđa i budžetski kalendar, ali na to, nažalost, niko ne obraća pažnju.
Ne bi se desilo, da se obraćala pažnja, da se svake godine taj kalendar menja i uvek se kasni sa dostavljanjem budžeta u proceduru u Narodnu skupštinu. Ove godine kasnimo više od mesec dana.
Samo naša Vlada smatra da je normalno da se budžet donese ranije nego rebalans za prethodnu godinu, pa tako danas mi umesto da raspravljamo o nekim vrlo važnijim stvarima od kojih zavisi život privrede i život građana, mi raspravljamo danas, 28. decembra, o rebalansu.
Gospođo ministre, budžet nije završni račun već je plan kako će se trošiti i sakupljati sredstva. Na ovaj način, kako ga mi danas predstavljamo ovde 28. decembra, on praktično predstavlja plan izvršenja. Prvo smo usvojili budžet za narednu godinu, a onda rebalans budžeta za tekuću. Daj bože da to bude najveći problem sa ovom Vladom.
Takođe moram da kažem, istine radi, vlade drugih zemalja su povećavale manjak, neko na 5%, neko na 6% i na 1% i na 2%, ali skoro svaki evro tog povećanja su ulagali u revitalizaciju ili banaka ili finansijskog sistema, a velikim delom i u zapošljavanje.
Tako su paketi velikih zemalja bili mnogo veći nego naši. Amerike preko 2000 milijardi, Nemačke preko 500 milijardi, Francuske preko 200 milijardi evra, ali ulagano je u oživljavanje privrede, u očuvanje finansijskog sistema i revitalizaciju banaka. Poslednji slučaj je slučaj u Austriji.
Uvek govorimo, to se zna, da je budžet najeksplicitniji iskaz ekonomske politike bilo koje vlade, ali u ovom slučaju Vlada nije donela ni zaključak kuda nas vodi. Od nekoliko ministra čujemo da je budžet razvojni, od nekoliko ministara čujemo da je socijalni, od nekih čujemo i da je razvojni. Od opozicije smo čuli da je razorni.
Još tokom rasprave o budžetu za 2009. godinu i prvom rebalansu govorili smo da je budžet bez razvojne komponente i da ga samim tim treba promeniti i, sa druge strane, taj budžet je predložen bez projekcije dejstva svetske ekonomske krize na Srbiju. Govorim o prethodnom.
Kada nema novih investicija koje garantuje budžet, kada se smanjuju subvencije poljoprivredi, govorim o prethodnim, kada se povećavaju akcize, tada se ne može govoriti o razvoju. Ipak, mi smo sada dobili rebalans takvog budžeta uz priznanja da prihodovne strane nisu dobro planirane, i da manjak u kasi mora biti veći od onog koji ste predložili u aprilu, i to za 50%. Povećanje manjka sa 70 na 104 milijardi dinara, bez ikakvih izmena u planu rashoda, predstavlja, po meni, presedan.
Manjak od 70 milijardi je prevelik za bilo koju zemlju, naravno, za Srbiju još više. I pored toga za privredu je izdvojeno manje od 100 milijardi evra, a manjak je povećan za 350 miliona evra.
Takođe, želim da podsetim da je manjak za 2008. godinu, kada je ova Vlada bila izabrana, planiran 14,8 milijardi dinara. Tada smo govorili da je to nerealno malo. Sada je manjak veći šest puta, 104 milijarde za godinu i po dana i on je verovatno realan.
Ponoviću, nije nikakav problem u zaduživanju. Srbija po svim kriterijuma svetskim i nije prezadužena zemlja, ali je na nekoj granici da ako uzimamo kredite za potrošnju, onda stvarno ulazimo u jedan dužnički problem. Ukoliko ulažemo u privredu, nikakvog problema sa tim nema. Osnova svakog zaduživanja mora da bude ulaganje u privredu.
Još da dodam da ključni razlog za ovaj rebalans još nikome nije poznat. Ako je sve što ste pokazali u predlogu rebalansa potrošeno, ako je potrošeno 719 milijardi, a naplaćeno je 615, a sada je kraj godine, ne možemo ništa da promenimo. Ne vidim nijedan suštinski važni razlog da o ovome diskutujemo. Možemo u principu samo da glasamo.
Hteo bih da dodam još nešto što se tiče ovog rebalansa konkretno. Najveća mana ovog rebalansa ipak nije njegova prihodovna strana koja se menja, mada je puna promašaja ove Vlade, premijera Cvetkovića. Najveća mana predloženog rebalansa je da se njime predviđa da rashodi budžeta za narednu godinu ostanu isti kao i u prvobitnom predlogu i da iznose 719 milijardi dinara.
Kada vidimo da imamo problem na prihodovnoj strani, to se možda moglo proceniti u julu, avgustu, a definitivno smo znali u septembru, pa morao je da se plan troškova smanji. To je sasvim normalno. Bilo koji privrednik, bilo koji domaćin kada bi ostavio nepromenjen plan troškova u svojoj kompaniji ili u svojoj kući nakon saznanja da se njegovi prihodi ne ostvaruju kako je planirao, svakako bi nakon tog saznanja prišao nekim restrikcijama, štednji, odricanju od nekih nepotrebnih ulaganja.
Aktuelna vlada je znala da će prihodi biti manji, ali je nastavila da troši kako je planirala, a problem je što je plan bio loše urađen.
Rashodna strana budžeta nije ni prikazana u predlogu rebalansa, sem deficita i rashoda finansiranja budžeta. Deficit je porastao sa 70 na 104 milijarde dinara. Otplata duga je smanjena za 2,5 milijardi dinara. Smanjeno je vraćanje dugova prema inostranstvu sa 13,5 na 9 milijardi dinara. Povećano je vraćanje duga domaćim poveriocima sa 130,5 na 133 milijarde dinara, odnosno za 25 miliona evra, što je rezultat prodaje hartija od vrednosti i vraćanja kredita komercijalnim bankama.
Ovaj rebalans budžeta nije ništa novo i stvarno predstavlja kontinuitet pristupa izradi budžeta, kada se i dalje pravi budžet na bazi rashoda. Pravimo budžet na bazi rashoda.
Suštinski nedostatak predloga budžeta koji je pred nama se sastoji u tome da su prihodi smanjeni, a da se rashodi za socijalne transfere i plate u javnoj upravi nisu smanjili ni za dinar.
Projektovani manjak u ovoj godini je dobar rezultat stalnog rasta zaduživanja države u inostranstvu i kod domaćih banaka, tako da ispada da privreda i građani sve više rade za kamatu, a nije bilo suštinski ulaganja u privredu i u kapitalne projekte.
Pored toga što je prethodni rebalans najavljen kao restriktivan, štedljiv, ipak nas je doveo do manjka u budžetu za 104 milijarde dinara. Šta bi nas tek snašlo da je taj budžet bio razvojni, kao što je najavljeni za narednu godinu?