Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Mašić.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman ima isključivu svrhu da još jedanput podsetimo i obavestimo naše poljoprivredne proizvođače da agrarni budžet u 2009. godini u suštini je nominalno veći nego što će biti agrarni budžet u 2010. godini i sve priče, a on je manji za oko milijardu dinara, da ova vlada i ova vlast vode računa o agrarnoj proizvodnji padaju u vodu, jer neke činjenice su neoborive.
Ako je agrarni budžet, sa rebalansom koji je obavljen u aprilu, iznosio 26 milijardi i 690 miliona, agrarni budžet u budžetu koji je usvojen za 2010. godinu iznosi 25 milijardi 621 miliona, znači za neku milijardu i 80 miliona je on manji ili će biti manji u 2010. godini.
To može imati ozbiljne konsekvence i posledice po našu poljoprivrednu proizvodnju, jer ako pretendujemo da postanemo kandidat za članstvo u EU već negde krajem naredne godine ili početkom 2011. godine, naša poljoprivredna proizvodnja mora biti apsolutno pripremljena za taj status, pogotovo korišćenje fondova koje EU daje. Dalje, naša poljoprivredna proizvodnja mora biti u mnogim segmentima unapređenja i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu da bi bili konkurentni na tom evropskom i svetskom tržištu.
Ovakvim odnosom Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede prema poljoprivredi je to prosto neostvarivo i nadam se da su poljoprivredni proizvođači, koji su i sami u postupku rasprave o budžetu za 2010. godinu kroz svoja udruženja, a isto tako i ugledni agroekonomisti, navodili da je nužno i neophodno uvećati agrarni budžet u 2010. godini, a da to Vlada nije prihvatila.
Znači da će ti isti poljoprivredni proizvođači znati da na nekim narednim izborima cene ko i kakva im obećanja daje u nekim predizbornim periodima, a kako se ponaša i odnosi prema ovom i ovako značajnom privrednom sektoru kakva je poljoprivreda kada dođe na poziciju vlasti.
Želim još jedanput da podsetim i sve vas i našu javnost da je poljoprivreda i u ovoj godini sa ovakvim podsticajima ostvarila rast bruto društvene vrednosti negde između 2,5 i 3%, da je ta i takva poljoprivreda ostvarila spoljnotrgovinski suficit između 500 i 600 miliona dolara, da je ukupan izvoz negde preko milijardu i 500 dolara.
Zar to nisu dovoljni argumenti da se tom privrednom sektoru posveti mnogo više pažnje, da se mnogo odgovornije pristupi ili da se u krajnjem mnogo veća sredstva izdvoje nego što je to izdvojeno i u ovoj godini, a naročito u sledećoj godini?

Iskorišćeno je minut i 55 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica. Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo, hteli smo da ovim amandmanom deo sredstava iz Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj prebacimo naučnoistraživačkim institucijama, upravo onu ekonomsku klasifikaciju koja nosi najveći teret finansiranja. Ona se, istina, zove specijalizovane usluge, ali kada se pogleda u svim budžetima vidi se da je zapravo okosnica finansiranja tu za sve projekte, plate istraživača, ono što njima ide od procene vrednosti istraživačkog sata itd.
Dobili smo obrazloženje u kome vidimo da je to već unapred potrošeno. Izveštaj o tome kako i zašto je potrošeno sa jedne ekonomske klasifikacije, koja takođe znači maglovito, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, o čijoj potrošnji uredbu donosi Vlada.
Dakle, ni prvi ni poslednji put da o ne tako velikih milijardu i po sredstava odlučuje Vlada uredbama. Hteli smo da to provučemo kroz zakon, da se to definiše kao pravo da o tome odlučuje naučnoistraživačka organizacija. Zašto?
Ako pogledamo papir koji imamo pred sobom i koji je inače bio u javnoj raspravi i dosta je pristojno što je izašao iz tog ministarstva, verujem, kako je predviđeno da će biti i ovde, pred poslanicima na razmatranju, a to je strategija naučnoistraživačkog razvoja, vizura budućnosti, na stranici, mislim da se i dalje nalazi na toj stranici na sajtu, 53, može se videti koliko kompleksan sistem opskrbljivanja parama treba da se pomogne naučnoistraživačkim organizacijama.
Dakle, gde su druga ministarstva, Ministarstvo ekonomije je na prvom mestu koje bi trebalo da se negde nečega odrekne i pomogne finansiranju.
U tom konceptu fokusiranja problema i partnerstva strateškog, snalaženja u situaciji u kojoj smo mi na 0,3% BDP, sa težnjom da se približimo prosečnim 1,9%, koji su bili 2005. godine za EU, kojoj hrlimo, a ona bi trebalo da je već izašla na tri, to je projekat Lisabonskog dogovora, neka bude i na dva, mi smo ipak i dalje 0,27 ili 0,3.
Jako je malo kada se uzme još što je i crnje, koliko budžet u tome učestvuje. Kod nas 95% finansiranja se troši iz budžeta. Predvideli su u strategiji da se izmenom zakona učini da se u budućnosti finansira više iz privrede, ali to će biti obaveza za privredne subjekte koji, pretrpevši privatizaciju, sa svim ovim okolnostima pitanje je koliko će biti voljni da pomognu.
Bojim se da oni više nemaju realnog interesa da ulažu u naučno istraživanje, jer im je lakše da kupe patent ili nešto drugo i da se time i ne bave, jer se polako od proizvodnje u ovoj državi odustaje. Sve se ide na jedan potrošački mentalni sklop za koje nauka nije očigledno naročito potrebna.
Ovo je bio zadnji pokušaj, kao i rasprava o budžetu za 2010. godinu, u kojoj smo hteli da kažemo da naša država nažalost za razliku od drugih mora još iz budžeta da dodaje za nauku da bi makar prešli Albaniju.

Iskorišćeno je 50 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vučeta Tošković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Vučeta Tošković.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. koji se menja i glasi – u članu 5. razdeo 21 glava 21 tačka 1) funkcija 560 briše se, iz prostog razloga što mislim da budžet za 2009. godinu nije bio realan i to su posledice tog budžeta, pa pretpostavljam da će biti i posledice ovog za 2010. godinu, isto tako da ćemo rebalans raditi i u sledećoj godini.
Znam da imate pravni osnov u donošenju ovog predloga zakona u članu 92. Ustava Srbije i razmišljam da li je ova vlada uopšte razmišljala o nekoj štednji u 2009. godini i da li će da razmišlja u 2010. godini? Ipak su ovo za Agenciju za zaštitu životne sredine sredstva od oko 36 miliona. U neko vreme su to sve ministarstva radila. Ne znam zašto smo morali da agencije imaju status pravnog lica. Sve je to moglo u ministarstvu da se radi.
Znam da ovaj amandman nećete prihvatiti. Imate razlog za to, zato što Agencija za zaštitu životne sredine je zakonski osnovana u Zakonu o ministarstvima i ne nadam se da ćemo od vas dobiti da se prihvata ovaj amandman.
Molio bih vas da ipak, i pored svega toga, ovo je već sve prošlo, Vlada i sve organizacije koje su u Vladi štede, jer jedini način je da nešto uštedimo da ne bismo ovakve rebalanse budžeta pravili.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo, gospođo ministre, u ime poslaničke grupe “Napred Srbijo” SNS, podneo sam amandman na član 3. kojim tražim da se član 3. menja i glasi - članu 5. razdeo 35. funkcija 140, razdeo 44. funkcija 360, razdeo 46. funkcija 510 i razdeo 47. funkcija 430.
Intencija podnošenja mog amandmana je da se sve to briše iz razloga što SNS odgovorno i racionalno pristupa donošenju zakona o budžetu i samom rebalansu budžeta, jer čim dolazi do rebalansa, to znači da budžet nije racionalno projektovan i nije tačno osmišljen. Ako bi, recimo, na taj način bio osmišljen, onda ne bi imalo nikakve potrebe za rebalansom.
Svi znamo da živimo u uslovima velike ekonomske krize, socijalne bede. Lično mislim i da nije ove recesije i globalne krize da bi Vlada imala ove probleme, da bi imala problema sa standardom grđana i da ne bi bila uspešna. Same ove institucije, kao što su Republički zavod za informatiku i Internet, zatim Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava i Agencija za energetsku efikasnost su posebni, kao što vi kažete u mišljenju Vlade, budžetski korisnici, ali su i posebne trošadžije.
Po tuđim leđima sto batina. Nije dovoljno da vas neko postavi da budete ministar, to može da bude pro forme, ali suštinski da ne vladate prilikama, a upravo zbog toga se i zove Vlada da vlada prilikama, da ima viziju, da predviđa događaje. Ukoliko ne vlada prilikama, onda se prilike obruše na Vladu i eto belaja, eto problema za Vladu Republike Srbije.
Ne znam šta bi građani Srbije radili bez Republičkog zavoda za informatiku, Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Verovatno bi bili unesrećeni zato što ne postoje takvi organi. Mislim da je stanje u zemlji veoma loše, da su očekivanja građana izneverena i da vaša koalicija kada je dolazila na vlast nije u predizbornoj kampanji obećavala ovakvu situaciju građanima. Reći ću vam na šta me podseća ova Vlada. Crvljiva jabuka ne čeka oluju, nju sruši prvi povetarac, a ova Vlada mi nešto liči na crvljivu jabuku.

Minut i 15 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Milan Knežević.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. i taj član 3. se menja i glasi - u članu 5. razdeo 36. funkcija 410 briše se. Ovaj moj amandman je direktno vezan za još dva amandmana mojih kolega kojim se predviđa brisanje određenih funkcija, a sve vezano sa četvrtim amandmanom kolege Ota, kojim se predviđaju veća sredstva za veterinu.
U suštini, ovaj amandman se odnosi na Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza. Mi ovde, ne samo sad, nego i kod rasprave oko budžeta za 2010. godinu i prošle godine za 2009. godinu, kao Srpska napredna stranka apelujemo na racionalizaciju i smanjivanje javne potrošnje i uštedu u ovo vreme krize, tako da i ovi naši amandmani koje ste čuli se odnose u stvari na tu uštedu u javnoj potrošnji. To je prva stvar.
Naravno, znamo da su ta sredstva potrošena, ali ovi amandmani predstavljaju jedan apel, ako se uopšte dopire do Vlade, da ubuduće na odgovarajući način za sledeću budžetsku godinu racionalnije pristupa u pravljenju budžeta koji dovode do povećanja javne potrošnje.
Druga stvar, mi smo sredstva usmerili u konkretnom slučaju da se za veterinu daju veća sredstva. U odgovoru Vlade baš na taj amandman, gde se povećavaju sredstva za veterinu, kaže se slično kao što je bilo za prethodni amandman za Ministarstvo odbrane - ukoliko bi se amandman prihvatio došlo bi do povećanja deficita predloženog ovim zakonom. Nije nam jasno kako, zato što su tačno sredstva predviđena gde se gašenjem ovih funkcija nadomešćuju sredstva za veterinu.
Opet apelujemo, a i u prošlom planu i predlogu budžeta smo apelovali na uvećanje sredstava za poljoprivredu i veterinu. Za veterinu pogotovo, što i ovo današnje vreme pokazuje da prevencija za širenje zaraznih bolesti kod životinja je u direktnoj povezanosti sa zdravljem stanovništva. Ulaganje sredstava u prevenciju zaraznih bolesti direktno utiče i na zdravlje stanovništva, tako da se ta sredstva usmeravaju u jedan koristan deo koji praktično poboljšava i zdravstveno stanje našeg stočnog fonda, a direktno i stanovništva.
Još jednu stvar bih dodao. Mi ovde amandmanima očigledno stalno potenciramo brisanje tih agencija, uprava i centara, kako se zovu, kojih ima više od sto. Voleo bih da jedanput u ovu skupštinu dođe analiza efekata rada. Recimo, da dobijemo i da vidimo kakvi su efekti rada te Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza ili neke agencije, kao što je za zaštitu životne sredine. One koriste budžetska sredstva.