Iskorišćeno je devet minuta i 50 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, nažalost i ovaj moj amandman koji sam podneo nije usvojen, uz obrazloženje Vlade - amandman se ne prihvata iz razloga što nije u skladu sa članom 28. Zakona o budžetskom sistemu.
Ne znam šta je suština, da nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, ako kritikujemo i želimo da poboljšamo taj vaš zakon o budžetskom sistemu, kojim je utvrđeno da se budžet sastoji iz opšteg i posebnog dela, koji su međusobno usaglašeni prema vrstama rashoda. U opštem delu budžeta iskazuju se zbirno rashodi po vrstama, dok se u posebnom delu ovi rashodi razvrstavaju po korisnicima.
''Osim toga, amandmanom se predlaže smanjenje izdataka u iznosu od, govorim smanjenje izdataka, 19 milijardi dinara, a što je u odnosu na izvršenje izdataka u protekom delu godine i potrebi budžetskih korisnika neprihvatljivo.'' Vama je sve neprihvatljivo što predloži SRS.
Sada ću vam reći neke činjenice. Ovim amandmanom smo hteli da smanjimo taj vaš deficit od 105 milijardi na nekih 80. Ne znam šta je loše u tome. Da se dobar deo toga usmeri u ono što uporno nećete da uradite, da se usmeri prema agraru, da se usmeri prema poljoprivrednim gazdinstvima, tj. da dodelite više budžetskih sredstava Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje će to raspodeliti onima kojima treba i koji su sada socijala sa onim što dobijaju od ministarstva tj. od Vlade Srbije.
Da li vi, gospođo Dragutinović, znate da su pre deset dana pristigla rešenja za uplatu poreza ne registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, nego individualnim poljoprivrednim proizvođačima? Registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima svega 360.000, a da su se svi registrovali trebalo bi da ih bude negde oko 700.000.
Šta se ovde radi? Ta rešenja glase na uplatu poreza za 2008. i 2009. godinu. Za dve godine. Doprinos za dve godine. Da li znate šta to znači kada danas ili prošle nedelje, ako ste pogledali novosadsku, beogradsku berzu, nije bitno, cena pšenice opada, malo se povećala, pa opet opada, zbog toga što nema ko da kupuje? Prosto ne mogu da verujem, a na Odboru za poljoprivredu dobijamo saznanja da samo jedan traži 300.000 tona pšenice. Neverovatno.
Da li je moguće da sada stavite namet poljoprivredniku odjednom za dve godine? Kukuruz je u opadanju. Stoka živa stagnira, jer je vreme svinjokolja, pa se tu još nekako stagnira, ali i tu je niska cena. Kako da im naplatite, gospođo ministre, ako ne znate da još pšenica nije isplaćena, ako ne znate da pivarski ječam još nije isplaćen, ako ne znate da stočni ječam još nije isplaćen tim poljoprivrednim proizvođačima, od kojih hoćete u roku od 15 dana da plate doprinos ili kako oni kažu porez? Prosto neverovatno.
Niste se zapitali kako su stigla ta rešenja. Glavna stavka je vodni doprinos i u tome stoji poseban žiro račun, gde piše Vode Vojvodine. Deo ide Republici Srbiji, a deo ide, izgleda, delu Republike Srbije ili ne daj bože ono što slutimo, posebno za Vode Vojvodine i to je najveća stavka u tom doprinosu, u tom porezu kako oni popularno, jedva čekajući, žele da kažu.
Ne mogu da razumem zašto niste pogledali malo da vidite one koji su tobože zakupili silne hektare zemlje, a nisu do sada ni dinar platili, a obrađuju ih. Iznosili smo godinu i više dana koji su ti koji zakupljuju zemlju, a ne plaćaju zakup državnog zemljišta.
Uzimajte od tih, nemojte od onih što još nisu naplatili, a proizveli u 2009. godini, a tražite za 15 dana rok plaćanja doprinosa. To je nešto što će teško moći oni da ispune. Ne znam kako, hoćete li krenuti sa prinudnom naplatom? Ponavljam, rok je 15 dana. Počeo je pre 10 dana, što znači da bi trebalo da plate do Božića. Lepa im je čestitka. Bolju čestitku nisu mogli očekivati od ove Vlade. Hvala vam.

Iskorišćeno je tri minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima poslanik Mirko Munjić.

Ovim amandmanom se traži da se primanja iz budžeta povećaju sa nepunih 615 milijardi na 620 milijardi dinara, a da se izdaci budžeta i nabavka finansijske imovine koja je projektovana u ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu u iznosu od nepunih 720 milijardi smanji na 695 milijardi. Time bi se u stvari izdaci smanjili za 24 milijarde dinara.
Vlada u svom obrazloženju kaže da je projekcija prihoda od carina bazirana na tri elementa, da su to kretanja uvoza u 2009. godini, da je to visina carinskih stopa i da su to kretanja prihoda od carina u periodu januar-novembar 2009. godine. S tim u vezi, Vlada nas ubeđuje da će predviđanja u stvari biti da je za očekivati da će prihod po osnovu carina biti na nivou koji je predviđen Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2009. godinu.
Mi smatramo da su ova predviđanja nerealna. Mnogo toga se drastično menja iz dana u dan i zaista je pogubno za državu Srbiju bilo uopšte i projektovati toliki uvoz. Preterani uvoz ubija državu. Jasno je nama ko je uvoznički lobi, jasno je kakav je interes uvozničkog lobija, kakve su zasluge uvozničkog lobija u stvaranju i funkcionisanju ove vlade.
Međutim, gde će građane Srbije dovesti toliki uvoz, uvoz bez ikakve kontrole, uvoz bez ikakve logike, bez jasno određenog cilja i plana, uvoz svega i svačega? Zaista, uvoz samo da bi se zadovoljile megalomanske potrebe malog broja ljudi.
Smanjenje izdataka budžeta u predloženom iznosu od 24 milijarde je u stvari, po nama, samo donja granica smanjenja i u skladu je potpuno sa principom opšte štednje. Ova vlada apeluje na stezanje kaiša, ali nažalost apeluje na stezanje tuđeg kaiša i onog kaiša koji je zategnut oko tuđih stomaka.
Ovi osiromašeni građani Srbije, ovi gubitnici tranzicije ne mogu da stežu kaiš. Neka Vlada pokaže malo razumevanja za te gubitnike tranzicije, neka na sopstvenom primeru stezanja kaiša pokaže građanima kako se to radi i onda će svima biti bolje. Zahvaljujem.

Iskorišćen je jedan minut vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, činjenica da ste odbili sve amandmane koji su podneti na ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2009. godinu, da budemo iskreni, nije nešto što je bilo koga iznenadilo i u SRS, ali uopšte i u opoziciji, u stvari one koji su bili spremni da podnose amandmane.
Mi smo to rekli i u načelnoj raspravi, rebalans je nužda i vi tu ne možete da budete ni kreativni ni pametni, ali onda oni koji pišu ovo što pišu i u ime Vlade obrazlažu kako su odbili amandmane, treba da pokažu bar malo korektnosti. Evo zašto.
Kako je moguće da dođemo u situaciju da radimo rebalans budžeta, da korigujemo planirane prihode, odnosno rashode, naročito kad su u pitanju rashodi i da to govorimo sa aspekta Zakona o budžetskom sistemu u kome se govori o principima efikasnosti, ekonomičnosti, racionalnosti itd? Mi smo ovde predložili ovim amandmanom smanjenje izdataka. Naravno, vi kažete, u odnosu na izvršenje izdataka u proteklom delu godine i potrebe budžetskih korisnika, to je neprihvatljivo. Znači, Vlada očigledno nije dobro projektovala ovaj budžet.
Činjenica je, najveći dokaz i potvrda svih kritika i sumnji SRS-a u odnosu na ekonomsku politiku Vlade zaista dokaz i potvrda za to jeste ovaj rebalans budžeta. Možda ne bi imali prava da kažemo nešto ovako, da je ovo prvi rebalans u toku ove godine, ali ovo je drugi rebalans. Vi ste lošu projekciju budžeta mogli i trebalo je da ispravite prvim rebalansom, a par meseci posle toga radimo drugi i ponovo neke korekcije.
Možemo da razumemo da su došli neki vanredni prihodi. Tada ne samo da ne bismo podnosili amandmane, možda bi, ali ti amandmani bi bili potpuno drugačiji po svojoj suštini i karakteru, kako da se rasporedi taj višak sredstava, ali mi ovde govorimo, pre svega, o smanjenju prihoda, a Vlada bogami nije štedela, nego su rashodi išli onako kako to nije bilo planirano.
Neprijatno je što se pozivate na Zakon o budžetskom sistemu kad nam odbijate amandmane. Nije korektno, u najmanju ruku. Rasprava o ovom rebalansu, rasprava o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu vodi se u potpunoj suprotnosti sa budžetskim kalendarom.
Čak kad kažemo to – budžetski kalendar, nekako pretpostavljam da je to za Vladu sumornije, ali u javnosti reći da je budžetski kalendar deo Zakona o budžetskom sistemu i Vlada nije spremna da poštuje Zakon o budžetskom sistemu i kroz njega budžetski kalendar, ali se poziva na Zakon o budžetskom sistemu kada treba da nam odbija amandmane. Zbog toga ne možemo da prihvatimo ovo, zbog toga ne možemo da prihvatimo nijedan argument koji ste izneli za projekciju budžeta za 2010. godinu.
Mnogo je razloga, a među njima i ovaj rebalans o kome sada govorimo, zbog kojih zaista pada senka i sumnja na sve ono što predstavljate svojom ekonomskom politikom. Kad kažem vašom, ne mislim na vas lično. Vašu opredeljenost, metodologiju i poznavanje svega ovoga čime se bavite niko ne može da ospori, ali vi ste žrtva činjenice da se ovim postupcima ne vodite ekonomskom logikom, naukom, teorijom, nego nuždom koja proizilazi, ponovićemo po stoti put, iz bolesnih političkih ambicija pojedinaca koji krčme državni novac kroz ministarstva. Može DS da pristane da bude žrtva tih ucena, ali ne moramo svi mi da budemo žrtve tih i takvih ucena i nerazumnih zahteva.
Mi smo ovde bili svedoci pre nekoliko dana, govorili smo o jednom sporazumu koji se odnosi na jedno novo zaduživanje Republike Srbije i taj sporazum je u Vladi predstavljala ministar sporta. Znate li kako je taj sporazum sa 30 miliona evra predstavljen? Sporazum je dobar, 30 miliona evra dobijamo od Vlade Republike Italije. S obzirom da smo jedan isti ovakav kredit realizovali u proteklom periodu, grejs period je šest godina, rok otplate ukupno 13, kamata je 1%, novac će se ulagati u mala i srednja preduzeća.
Onda zađete u sporazum i u suštinu, šta piše u onom delu teksta koji ne možete u Skupštini da promenite. Onda naiđete da je svega 40% celokupnog iznosa kredita po tom koncesionom elementu, modelu i da ovi uslovi koje su nam iz Vlade promovisali u Skupštini važe na svega 40% tih sredstava, a da će se ostalo ugovoriti u postupku potpisivanja koji će u ime Srbije potpisati Narodna banka.
Odete korak dalje, pa tamo vidite da je uslov kredita do 70% sredstava koje nam Republika Italija daje treba da se upotrebi u nabavku robe, tehnike i tehnologije upravo iz Republike Italije. Čija vlada neće takav sporazum sa nama da sklopi? Onda dalje piše, kako će se sve odluke donositi, odnosno praćenje programa iz kredita će se pratiti konsenzusom, odnosno odborom koji će to da prati. Ali, bez obzira što je konsenzus, Italijani su dobili većinu u tom odboru. Reviziju određuju oni, na sve oni daju saglasnost.
Ovde se to predstavlja trijumfom i uspesima Vlade. Javnost to mora da čuje. Zato kritikujemo, zato osporavamo ekonomsku politiku koju predstavljate, vodite, koju namećete kao nešto dobro i kao nešto pozitivno. Čini nam se da u ekonomskom smislu u 2010. godini ne možemo ništa da očekujemo bolje, ako ne bude isto, sasvim sigurno, u sferi trošenja javnih sredstava, odnosno javnih finansija, neće doći do bilo kakvih promena u odnosu na 2009. godinu.

Iskorišćeno je pet minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović, pa narodni poslanik Nenad Popović.

Pozdravljam ministarku finansija. Dok vi niste bili tu, raspravljali smo o pravnim aspektima zakona o rebalansu budžeta. Sada ćemo da pričamo o nekim drugim stvarima.
Opet smo na članu 1, pošto on definiše sve, sve što je bitno za budžet za 2009. godinu, odnosno predstavlja bazu za 2010. godinu. Vi ste istakli u izjavama ovde u Skupštini da je srednjoročno jedan od osnovnih problema rešenje pitanja plata i penzija. Moram da priznam, pre svega da zahvalim MMF za transparentnost, jer u stvari, da nema MMF, teško da bismo znali kako ti pregovori teku, šta je sve dogovoreno i kako stvarno stvari stoje. Kada uđemo na sajt interne stranice MMF, tamo dobijemo sve dokumente koji su nam potrebni.
Vezano za plate i penzije, vi ste bili potpuno u pravu. Sve ono što ste preneli da su zaključci pregovora sa MMF to apsolutno do poslednjeg slova stoji na njihovoj internet prezentaciji. Sećate se, pre jedno mesec i po-dva dana, kada su predstavnici MMF bili ovde u skupštinskoj sali se otvorila rasprava šta je tačno dogovoreno i imali smo izjave potpredsednika Vlade zaduženog za socijalna pitanja gospodina Krkobabića, koji je rekao da je ovo zamrzavanje trenutno, da će se penzije isključivo usklađivati sa rastom zarada, da će se ta reforma sprovesti na vrlo pažljivo odabran način i potpuno je negirao sve ono što ste rekli vi, predstavnici MMF i ono što je rekao guverner Narodne banke.
Mi sada imamo dokument koji se zove Pismo o namerama, datum je 3. decembar i tu kolege poslanici, dame i gospodo, stoji apsolutno sve što je ministarka finansija tada rekla. Ne znam da li u Vladi postoji komunikacija, jer prosto mi je neverovatno da imamo tako različite zaključke o tako ozbiljnoj stvari kao što su penzije. Ovde nema ni reči o onome što je govorio potpredsednik Vlade gospodin Krkobabić. Naime, na strani četiri, nominalno zamrzavanje penzija nastaviće se u 2010. godini, a naredno usklađivanje će biti u aprilu 2011. godine.
Ono što je interesantno, ovde se kaže da primena ove mere dovodi do izdataka za penzije oko 395 milijardi u 2010. godini. Ako se ne varam, u budžetu koji je usvojen prošle nedelje, ta stavka je 457 milijardi, znači, razlika je oko 60 milijardi. Znači, ovde piše 60 milijardi manje nego što piše u budžetu za 2010. godinu.
To je više nego interesantna stvar. Ukupni izdaci su 215 milijardi, preko Ministarstva finansija i Ministarstva rada, doprinosi su oko 240 milijardi naredne godine projektovani, to je 457 milijardi. Ovde piše 395 milijardi.
Rast penzija će biti isključivo u skladu sa inflacijom. Znači, nema nijednog slova o tome da bi moglo da bude nekakvo drugo usklađenje. Vrlo interesantno je da će je potpisano da će srednjoročni cilj biti umanjenje zarada u sektoru države na oko 8%. Zato će biti potrebne dodatne strukturne reforme u sektorima obrazovanja i zdravstva, u skladu sa nedavnim preporukama Svetske banke.
Podsećam vas, kada su se pojavile te preporuke Svetske banke, da su i ministar zdravlja i ministar obrazovanja rekli da to apsolutno nije prihvatljivo i da to ne dolazi u obzir. Ovde eksplicitno piše da će to biti otprilike u skladu sa tim preporukama, o kojima smo ovde govorili, pa nećemo sada trošiti vreme na to.
Dalje se najavljuje da će krajem februara biti podnet zahtev, ali da će izdaci za penzije sa 13% u 2009. godini spasti na 10% u 2015. godini. Znači, nema rasta zaposlenosti, blag rast PDV, niska inflacija, a izdaci za penzije za 30% manji u roku od sledećih nekoliko godina. Kako je to moguće, ako raste broj penzionera? Samo sledeće godine je projektovano 20.000 penzionera manje. Ne vidim drugi način nego da penzije budu sve manje i manje. Tu onda nema ništa od onih deklarativnih ciljeva o kojima smo pričali.
Na kraju, ovaj dokument su potpisali predsednik Vlade Mirko Cvetković, ministar finansija Diana Dragutinović i guverner Narodne banke Radovan Jelašić. Upućeno je Dominik Stros-Kanu, generalnom direktoru MMF.
Prema tome, ne znam da li u Vladi postoji komunikacija, ali očigledno je da ono što kažu, vezano za plate i penzije, što je rekla ministarka finansija, to apsolutno odgovara onome što je Vlada usvojila, što je tamo predato i to nema nikakve veze sa onim što je govorio ministar zdravlja, ministar obrazovanja i potpredsednik Vlade gospodin Krkobabić, a to sve nas zajedno jako brine.

Od vremena predsednika poslaničke grupe iskorišćeno je pet minuta.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Milica Vojić-Marković. Reč je tražio narodni poslanik Nenad Popović. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo, gospođo ministre, Vlada je predlogom rebalansa iz aprila 2009. godine predvidela da će prihodi budžeta po ovom osnovu biti 12 milijardi dinara. Tada smo mi uložili amandman, gospodine ministre, ovo je možda jedan od retkih amandmana gde imam ličnu primedbu na vas lično zato što ga tada niste prihvatili, vi ste isto profesor univerziteta, predložili smo tada da se univerziteti izuzmu iz toga, ionako ulažemo u nauku čak deset puta manje nego evropske zemlje, a pet puta manje nego Hrvatska.
Ostvarene je jedva jedna trećina planiranih sredstava i sada se traži da se budžetske organizacije koje nisu uplaćivale 40 % svojih prihoda u budžet praktično amnestiraju. To zaista ne razumem. Mi smo predložili da se univerziteti izuzmu, možda čak i zdravstvene ustanove.
Čekajte, gospođo ministre, tada smo predložili, a vi ste odbili amandman, prošlo je šest meseci. Sada smo čuli da je nekom usmenom odlukom zdravstvenim ustanovama i univerzitetima rečeno usmeno, ne govorim slučajno, družim se sa profesorima sa fakulteta, dekanima i lekarima, rukovodiocima, sada mi želimo da ih amnestiramo, rečeno im je – ne morate uplaćivati.
Ne možemo tako da radimo. Ne treba da donosimo zakon, nerealno je to. Zašto oduzimati njima tih 40%? Ljudi na univerzitetu, zdravstveni radnici, oni su to zaradili, ionako imajući najniže plate u regionu. Otići će u inostranstvo. Bili smo od početka protiv toga. Neka ostvaruju ta sredstva, neka zarađuju, daj bože da ih bude mnogo više. Nerealno je da država uzima od profesora i zdravstvenih radnika.
Vi ste doneli zakon. Sada niste sproveli tu odluku. Sada postavljam pitanje – kako je moguće da Vlada ne sprovodi sopstvene odluke kod direktnih korisnika budžeta? Zamislite kada privreda ne bi plaćala poreze. Ne može zakon da važi za jedne, a za druge da ne važi.
Kada su u pitanju građani i privreda, Vlada je veoma revnosna, to je pozitivno, gospođo ministre, u sprovođenju te politike, vrlo je revnosna i naplata prihoda, dosta dobro ide kako bi mogla da ide u budžet. Ponovo ću postaviti pitanje – zašto zakon koji ste vi doneli, mi ga kritikovali i tražili da se ne donosi, sada niste sproveli? To je osnovno pitanje.
Predlagali smo da se ove obaveze plaćanja oslobode univerziteti i sve institucije visokog obrazovanja i da se na taj način obezbedi njihov razvoj. To je vrlo važno. I sada insistiramo na tome i insistiraćemo i u budućnosti. Nauci i visokoobrazovanim institucijama moramo da omogućimo razvoj.
Da bismo ostavili kvalitetne profesore, asistente, mlade asistente, moramo im omogućiti da zarađuju, da rade i pored redovnih prihoda koje dobijaju, moramo im omogućiti i ne treba da punimo budžet njihovim prihodima.
Ukazali ste u obrazloženju, zašto niste prihvatili ovaj amandman, da su projekcije sopstvenih prihoda budžetskih korisnika bile pogrešne, da ste morali da smanjite procenat izdvajanja, kako bi se omogućilo njihovo normalno funkcionisanje.
Ovaj amandman sam primio, baš ovaj amandman još u aprilu, vrlo lično, jer se i sam bavim naučnim radom, i onda imam mnogo kolega i prijatelja i svi su bili pogođeni. S jedne strane, sada mi je drago da ste prihvatili ono što tada verovatno nije bilo realno, rekao bih da nije ni pošteno prema naučnim radnicima, prema profesorima, takođe ljudima u zdravstvenim ustanovama, ali ne mogu da prihvatim princip da posle šest meseci kada vidimo da je nešto nerealno, da oni neće moći da žive od toga, onda usmenim nekim naredbama se daju instrukcije da se to ne radi. Vlada nije sprovela ovu odluku.
Kažem, s jedne strane mi je drago, ali to pokazuje da su projekcije Vlade vrlo često, ovo je i dokaz, bile pogrešne. Gubimo jako mnogo vremena, nažalost, u Vladinim lutanjima. Gubimo mnogo vremena. To zaista može biti pogubno u ovako teškoj ekonomskoj situaciji.