Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da.)

Ovim amandmanom traži se brisanje člana 9. stava 1. Predloga ovog zakona. Da podsetim da je ova član 9. u direktnoj vezi sa članom 15. stav 2. tačka 1) postojećeg zakona i ovim članom 15. se u stvari reguliše pitanje kontnog okvira, ko je taj ko propisuje, da kažem, izgled i sadržinu kontnog okvira.
Vidi se da po vašem konceptu postoje dva načina ili dva koncepta za propisivanje kontnog okvira i sadržinu računa u kontnom okviru za berze i brokersko dilerska društva i to su po starom propisu, koji je predmet promene u ovom Predlogu zakona, ministar finansija, odnosno Ministarstvo finansija, a po novom predlogu koji se daje to bi trebalo da bude Agencija za hartije od vrednosti.
Dakle, po ovom novom predlogu ustanovljavate nadležnost da kontni okvir za investicione fondove i društva za upravljanje investicionim fondovima, kao i kontni okvir za berze i brokersko-dilerska društva propisuje Agencija za hartije od vrednosti. Dajete ovoj agenciji nešto na šta nema ovlašćenja i nema kredibilitet da to radi.
Međutim, osvrnuo bih se na još jedno pitanje, a to je pitanje hitnosti donošenja ovog zakona, kao i mogućnosti da određeni propisi imaju povratno dejstvo, određene odredbe ovog predloga zakona imaju povratno dejstvo.
U obrazloženju vi kažete da povratno dejstvo nekih odredbi ovog zakona je potrebno zbog toga da bi od 1. januara mogli da se podnose finansijski izveštaji Agenciji za privredne registre. Doduše, predlagač ovde kaže da je maltene samo teorijski moguće da od 1. januara neko podnese finansijski izveštaj, da se obično ovi finansijski izveštaji podnose od februara.
Međutim, tačno je da je teorijski moguće da neko podnese i 1. januara, ali to je za neki dan. Zaista se postavlja praktično pitanje – ko će to da podnese finansijski izveštaj Agenciji za privredne registre, za neki dan, dakle, od 1. januara 2010. godine?
Drugo pitanje koje se ovde može postaviti, jeste u stvari - zbog čega Vlada uvek neke stvari čini mnogo važnijim nego što jesu, a zamagljuje neke druge koje zaista jesu važne? Ovde mislim posebno na izveštaj ove Državne revizorske institucije, na izveštaj koji je skrajnut u drugi plan, o kome će se tek kasnije raspravljati, a ovde je možda važnije pitanje trenutno - da li može od 1. januara ili ne da se podnosi izveštaj Agenciji za privredne registre?
Dakle, ono što je mnogo važno i što je mnogo važnije za ovu državu i za građane, a to je Izveštaj Državne revizorske institucije, skrajnut u drugi plan, zarad nekih drugih pitanja koja zaista nisu toliko mnogo važna. Šta se time želi?
Ovaj izveštaj koji je delimično dala ova Državna revizorska institucija, od utvrđenih 27%, kao što znate, da podsetim cenjene narodne poslanike i građane Srbije, utvrdila je zaista brojne nepravilnosti, koje su utvrđene u ovom izveštaju. Ovaj izveštaj je radila vaša institucija, da kažem, posredno zavisna od vlasti. Šta bi se desilo da je ovakav izveštaj uradila i donela zaista nezavisna institucija, to bismo imali tek da vidimo.

Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Naime, ovim amandmanom predložio sam brisanje stava 2. u članu 14, jer je on kao takav nepotreban. S druge strane, u obrazloženju sam naveo da u pravnim propisima kojima se reguliše mesto i uloga, pozicija prava i obaveze Komisije za hartije od vrednosti nigde ne stoji određeno pravo iz koga bi mogla proisteći ova obaveza koja je predviđena ovim stavom 2. člana 14.
Naime, u stavu 2. kažete sledeće – Komisija za hartije od vrednosti propisuje sadržaj i formu obrazaca, finansijskih izveštaja za investicione fondove, društva za upravljanje investicionim fondovima i berze i brokersko-dilerska društva.
Prosto je čudno da nešto što je u nadležnosti Ministarstva finansija ili kako ste vi rekli u stavu 1 - ministra finansija, da propisuje sadržaj, kao što je to bilo uobičajeno, ustaljeno, kao što je praksa i u drugim zapadnim zemljama, da to rade nadležna ministarstva. Ona propisuju formu, sadržaj svih akata koja se odnose na izveštavanje. Sada vi to ubacujete nekom državnom organu koje nema ni potrebe da se bavi ovim.
S druge strane, ono što je bitno naglasiti, nevezano za ovaj član, to je da se u javnosti digla velika prašina oko Izveštaja Državne revizorske institucije, s pravom, zbog ogromnih propusta državnih organa u brojnim postupcima, a posebno u postupcima koji se odnose na finansijska izdvajanja, plaćanja i tako dalje.
Ono što je bitno naglasiti je to da niko nije spomenuo mesto, ulogu, funkciju budžetske inspekcije. Šta je činila budžetska inspekcija da otkloni sve ono što je državna budžetska institucija utvrdila u svom radu za ovih osam meseci? Onemogućili, pet godina onemogućavate rad Državne revizorske institucije. Ovoga trenutka nemaju ni adekvatne prostorije, nemaju ni tehničku opremljenost, nemaju dovoljnih finansijskih sredstava, nemaju ni tehničko-tehnološke uslove za normalan rad i funkcionisanje.
Na temelju površnog rada, bez obzira što kažu da su 27% državnih organa iskontrolisali, nema tu kontrole, tu je nikakva kontrola. Ne može se kontrolisati na način da se pojedinačno, parcijalno izabere neki državni organ. To mora biti stalna funkcija. Stalnu funkciju po našem pravnom sistemu ima budžetska inspekcija.
Gospođo Dragutinović, kada ste podneli informaciju o uočenim nepravilnostima od strane budžetske inspekcije ovoj Skupštini i tražili preduzimanje određenih mera? Koliko je podneto zahteva za pokretanje prekršajnog postupka? Koliko privrednih prestupa? Koliko krivičnih dela? To vas ne interesuje.
Vidite, kada izađe ovo, ispliva nešto što je sasvim normalno i uobičajeno, ali drugi državni organi koji su kontrolni organi, oni ne rade svoju funkciju. Šta je sa internom kontrolom? Prvo interna kontrola kod vas ne deluje. Tako bar piše u budžetu koji ste vi, vi ste podneli izveštaj. Poslanici Skupštine nemaju potpunu informaciju da li interna kontrola, interna revizija u Ministarstvu finansija postoji ili ne postoji. Nemamo informaciju. Morati obavestiti ovaj organ, to vam je zakonska obaveza, a to ne činite.
Zašto nas onda čudi ovo što je utvrdila Državna revizorska institucija? Zato što drugi organi predviđeni zakonom ne rade, nisu u funkciji. To je osnovni problem. Šta ste sada vi učinili da se reorganizujete, da organizujete tu službu itd? Budžetska inspekcija mora biti u stalnom radu, u stalnoj funkciji, da vrši kontrolu, da opominje, a posle toga da podnosi zahteve za prekršaje i privredne prestupe ili eventualno ako ima krivičnih dela i za krivična dela.

Zahvaljujem, gospodine Buha.
Dame i gospodo narodni poslanici, imaćemo pauzu od 60 minuta, nastavljamo rad u 15.00 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze – 15.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, obavešteni smo da je 28. decembra, dakle danas, mogućnost direktnog prenosa do 16.00 časova zbog ranije ugovorenih obaveza prenosa više sportskih događaja, a da će od 23.00 časa krenuti snimak, ako budemo radili duže od 16.00 časova.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Stevanović.

Mislim da je bilo smisla da diskutujemo o ovom amandmanu dok je ministar Diana Dragutinović tu zato što je ovo bio amandman tehničke prirode, a Vlada je slična dva amandmana na ovaj član i član 20. drugih mojih kolega, Lidije Dimitrijević i Borisa Aleksića, prihvatila.
Mi smo predložili u ovom članu 18. da se ovo "do kraja februara" zameni sa "28. februara". Ne možemo da kažemo da ni ovo što u obrazloženju piše nije u redu, odnosno da ne stoji. Zaista je tačno da u prestupnoj godini februar ima 29 dana, kako stoji ovde u obrazloženju, ali ono što ste vi iz Vlade napisali da je razlog za neprihvatanje ovog amandman trebalo je da bude uključeno i ugrađeno u ovaj zakon, pa da Vlada nađe načina da prihvati i ovo što smo predložili, odnosno da se do umesto kraja februara napiše 28. februara, odnosno 29. februara u prestupnoj godini.
Ali, to je za Vladu verovatno bilo otežavajuće, s obzirom da Vlada nije u stanju da predloži, niti ova skupština da izglasa, neki zakon koji je konzistentan i koji se ne bi menjao skoro svake godine, nego skoro svakih dva, odnosno tri meseca.
Znači, naša namera ovim amandmanom bila je da se onima koji će biti u situaciji da lakše primenjuju ovaj zakon, naročito u onom segmentu koji se odnosi na kaznene odredbe, ali Vlada je ipak ostala kod nekog svog nedorečenog rešenja i čini mi se da ovo može da proizvede neke probleme, naročito u onom delu i segmentu i ako eventualno zbog ovih kazni i kaznenih odredbi uđu stranke, odnosno država i pravna lica, odnosno privredna društva, u određene sudske postupke i rasprave.
Ono što treba reći za ovaj zakon jeste da on ne odskače od onoga što smo mi do sada imali u Skupštini. Recimo, prvo, u obrazloženju ono što se navodi kao razlog za donošenje ovog zakona stoji opet usaglašavanje sa direktivama EU. Gospođo Dragutinović, morate da priznate činjenicu – ova država mnogo manji problem ima sa usaglašavanjem zakonodavstva sa direktivama, odnosno sa tom pravnom praksom EU, u odnosu na činjenicu da se u ovoj državi ne poštuju ne direktive EU, u ovoj državi se ne poštuju zakoni koje Vlada predlaže, a Skupština Republike Srbije usvaja.
Meni se nekako čini da smo svi u Srbiji umorni od ovih obrazloženje koja kažu da se ovi zakoni usvajaju zbog uslova za snižavanje troškova poslovanja privrednih subjekata u Srbiji, pa onda opet kažete da se povećava transparentnost, pravna sigurnost i opet smanjuju troškovi, kako poslovnih subjekata, tako i države.
Mi to ponavljamo u Srbiji, odnosno vlast to ponavlja u Srbiji već devet godina kao mantre i mi nikako da dođemo u poziciju da u ovoj državi stvari, kada su javne finansije u pitanju, funkcionisanje svih onih koji su na direktan ili indirektan način vezani za javne finansije, budu transparentne.
Pazite ironiju. Država se hvali da će ove izmene i dopune zakona obezbediti uštedu od negde 90 miliona dinara na godišnjem nivou, a u Izveštaju DRI samo je toliko sporno u Ministarstvu zdravlja na uslugama po ugovoru. Znači, mi nemamo problem toliki sa onim što piše na papiru koliki su nam problem maniri i principi onih koji te zakone primenjuju. Taj deo koji se tiče savesti pojedinaca koji troše novac iz budžeta ne možete niti izmeniti niti unaprediti bilo kakvim zakonima.
Naravno, ovde takođe treba reći, hajde čak i da prihvatimo da će se deo te procedure, odnosno onoga na šta se odnosi ovaj zakon, možda ovim i unaprediti, ali suštinski, to što hoćete da postignete ne možete da postignete samo sa ovim, da izolujem ovo što sam rekao malopre kada su u pitanju maniri, navike i model ponašanja i postupanja vaših kolega iz Vlade.
Tu imate problem što i Zakon o DRI morate da menjate, treba da ga unapređujete, treba da se menja Zakon o budžetskom sistemu, koji je zaista nedorečen, o čemu je gospodin Buha malopre govorio. Opet kažem, sve to kada se ukomponuje, sve to kada se dovede u saglasje, opet ostaje ono nešto što je stvar savesti, manira pojedinaca koji treba da se rukovode tim zakonima.
Mi smatramo, SRS smatra, da jednostavno sve ovo što se usvaja zaista neće doprineti svemu onome što želite i što pišete u obrazloženjima, ne zato što možda nije do kraja dobro ili je potpuno loše, pre svega zato što će pojedinci koji rukovode ovom državom već devet godina i ove zakone da obesmisle i svaku drugu odluku da obesmisle, da dovedu u pitanje, a Srbija će u agoniji i dalje da kaska, da ide na sve strane kao guska u magli.
I svake godine ćemo da slušamo – mi konačno činimo prvi korak, mi dobijamo istorijski izveštaj Revizorske agencije itd. Dok neko drugi ne preuzme sve ovo u svoje ruke i dok država i javni interes ne budu u rukama onih koji zaista hoće javnim interesom da se bave, Srbija neće moći da dočeka, kako ste rekli malopre, ono normalno vreme.
Moje pitanje za vas – do kada ćemo živeti u vremenu koje nije normalno? Ne mogu svetska kriza, grip itd. da budu izgovori i opravdanje za nedaće u kojima se nalazimo. Odgovornost je pre svega na onima koji vode i sprovode politiku Republike Srbije, a čini nam se da kada se dođe do problema, ti nisu spremni da one koji su krivi pozivaju na odgovornost. U takvoj državi nema sreće, u takvoj državi nema oporavka i nema perspektive.

Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, u ime SRS podneo sam amandman na član 23. predloženog zakona, gde se reč "ministar" zamenjuje rečju "ministarstvo". SRS principijelno stoji na polazištu da poslove koji su predviđeni ovim stavom propiše nadležno ministarstvo.
Izmena ovog zakona uređuje pitanja iz delokruga računovodstva, kao i finansijske izveštaje, revizije koji se sada dostavljaju Agenciji za privredne registre, a ranije je to bilo NBS. Agencija uredno ažurira sve te podatke i dužna je da sve to istakne na svom Internet sajtu.
Po podacima Narodne banke Srbije broj privrednih subjekata koji moraju da izvrše reviziju svojih finansijskih izveštaja za 2009. godinu kreće se negde oko 6.556, a imamo negde oko 130 ovlašćenih revizora koji su zaposleni u 40 preduzeća. Sve te usluge imaju svoju cenu, pa i nisu cene tako male, tako da se kreću negde od 200.000 do 1.000.000 dinara i više, zavisi od veličine privrednog subjekta.
Za privredne subjekte, privredna društva su propisani i rokovi u kojima moraju da dostave svoje finansijske izveštaje, a isto tako moraju da izvrše reviziju tih finansijskih izveštaja.
S druge strane, imamo budžetske korisnike koji nemaju tako precizirane termine, oni su u nadležnosti Državne revizorske institucije ili pak budžetske inspekcije. Mi smo imali izveštaj budžetske inspekcije za 2008. godinu. Budžetski inspektori su obišli nekih 77 ili 78 budžetskih korisnika i samo na njih sedam-osam nije bilo registrovanih primedbi. Velika sredstva su naložena da se povrate u budžet, da li su to lokalne samouprave ili javna preduzeća.
Državna revizorska institucija je izvršila kontrolu nekoliko ministarstava i uprava i videli smo kakve su nepravilnosti nađene, ali voljom većine ove Skupštine nismo bili u mogućnosti da o tome diskutujemo. Znači, po Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji oni su obavezni da godišnje izvrše kontrolu Republičkog budžeta, zatim Narodne banke Srbije, dok za javna preduzeća i lokalne samouprave određeni broj.
Ako znamo da je negde oko 9.000 budžetskih korisnika, na takav način možemo proračunati da bi neki subjekti budžetski korisnici došli tek za sto godina na kontrolu. Prema tome, potrebno je i budžetske korisnike izjednačiti i kontrolisati jer vidimo da se tu odlivaju sredstva i troše bez kontrole i da ima mahinacija.

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.