Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo toga se pokazalo nerealnim, gospođo Dragutinović, u odnosu na okvire ili projekciju ekonomske politike Vlade Republike Srbije u 2009. godini, ako pođemo samo od činjenice prilikom usvajanja budžeta za ovu godinu i najavljenog pada rashoda, kako se tada govorilo, koji je trebalo da isprati i evidentan pad budžetskih prihoda po osnovu poreza na dodatu vrednost, poreza na dobit preduzeća i poreza na dohodak građana, a do toga jasno nije došlo.
Pri tom smo imali samo povećanje ukupnog javnog duga države povlačenjem kreditnih sredstava iz inostranstva, nepoštovanje Zakona o budžetskom sistemu. Posledica svega toga je ono o čemu ovih dana razgovaramo, a čini mi se da se najslikovitije vidi upravo u odnosu na taj projektovani budžetski deficit koji je sa onih 1,5%, odnosno 49,8 milijardi dinara drugim rebalansom dospeo čak do 104,8 milijardi.
Amandman, kojim sam u ime poslaničke grupe SRS predvideo smanjenje sredstava iz budžeta koja se odnose na otplatu glavnice po garancijama, samo je bio pokušaj da se još jedanput ukaže na nešto što smo nebrojano puta kao poslanička grupa kritikovali i ukazivali tokom godine koja je na izmaku.
Uveravali su nas da neće biti problema u vraćanju pozajmljenog novca sa kamatom. Uveravali su nas da po nekakvim raznim parametrima, ja baš ne pronađoh nijedan, mi u principu i nismo zadužena zemlja itd, a podaci i činjenice i cifre na najbolji način demantuju, pre svega, vas kao predstavnike vlasti.
Ako se pogleda samo nešto što je zvaničan podatak, a tiče se planirane otplate glavnice i kamata već od 2010. godine, pa za period do 2015. godine, jasno je da ćemo se naći u jednom ozbiljnom problemu, jer već tokom 2010. godine taj ukupan spoljni dug, dakle, planirana otplata glavnice i kamate, nešto je preko tri i po milijarde evra i, suma sumarum, u narednih pet godina nas očekuje ukupno 15 milijardi evra vraćanja novca.
Kome sve dugujemo, počev od tih međunarodnih finansijskih organizacija, preko Pariskog i Londonskog kluba, ostalih kreditora itd. i sama struktura dugovanja ukazuje da očigledno tu mnogo toga ne ide onako kako treba.
Potvrđuje se ono o čemu smo govorili, a to je da sva ta kreditna sredstva koje je Srbija uzimala jednostavno nisu racionalno korišćena, onako kako to i teorija nalaže i sugeriše i kako realni ekonomski pokazatelji u zemlji u kojoj živimo i nalažu.
Dakle, mi smo blagovremeno ukazivali da je cela ta suština, odnosno koncept na kojem se vodila ekonomska politika tokom 2009. godine, a očigledno da nas po okvirima, odnosno obrisima, očekuje ista i tokom naredne 2010. godine, nije bila u situaciji da se ozbiljno suoči sa suštinskim problemima, sa određivanjem mera koje su usmerene pre svega na reformisanje javnog sektora, već je celu godinu obeležilo stalno novo zaduživanje i po svoj prilici ostavljen je, dakle, za vraćanje duga nekakvim boljim vremenima i drugim vladama.
Naša osnovna zamerka u svemu tome je što apsolutno nije bilo realnog uporišta za tako nešto, jer imali smo u vidu i stopu rasta privrede i na osnovu nje bi i mogla da se odredi mogućnost otplate kredita, a u našim uslovima to je zaista jako teško.
Ukazivali smo, dakle, i da su tokom 2009. godine, a to se i pokazalo i kroz ovaj rebalans i kroz Predlog zakona o budžetu za narednu godinu, da su sredstva koja su uzeta iz inostranstva pre svega korišćena na javnu potrošnju, a to što sada pokušavate da nas ubedite da će tokom 2010. godine ta sredstva biti usmerena na infrastrukturu, javne investicije, teško da mogu biti prihvatljiva.
Jasno je da se ove godine država uglavnom zaduživala i radi pokrivanja budžetskog deficita. Poseban je problem što je ukupan javni dug ove godine rastao visokim tempom, tako da smo samo ove godine, dakle, godine koja je na izmaku, bili zaduženi za nešto više od milijardu evra i činjenica o kojoj sam govorio da već od sledeće godine ćemo morati da vraćamo veću sumu novca nego što je to do sada bio slučaj.
Kažem opet, amandmanom je pokušano da se na neki način valorizuju posledice ovakve politike, odnosno predloženo je da otplatu kredita moraju vršiti korisnici kredita, a da samo jedan deo to radi Republika Srbija iz sredstava budžeta. Naravno, amandman nije prihvaćen jer kažu da je neprihvatljivo i ovoga puta uporište za odbijanje amandmana nije u Zakonu o budžetskom sistemu, kao što je bilo u većini slučajeva pre ovoga, nego upravo u Zakonu o javnom dugu.