Gospodo narodni poslanici, pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini  Republike Srbije, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen nam je izveštaj RIK o dodeli mandata narodnim poslanicima. Takođe, uručen nam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima.
Na osnovu Izveštaja RIK i Izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Goranu Cvetanoviću i Nemanji Šaroviću, izabranim sa izborne liste SRS - dr Vojislav Šešelj.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru i molim da uđu u salu, ako su tu blizu.
Pozvaćemo ih. Sada sam obaveštena da nisu tu, ali oni od ovog momenta imaju pravo i sa zadovoljstvom konstatujem da ćemo zajednički raditi.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Donka Banović.
Gospođa Donka Banović želi reč. Izvolite.

U članu 5. stoji da izuzetno u 2009. godini, ukoliko se opredele dodatna transferna sredstva organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, da će onda te organizacije ih uključiti  u svoje finansijske planove na način što će na odgovarajućim aproprijacijama izvršiti usklađivanje rashoda po tom osnovu.
Amandmanom smo predložili dodavanje novog stava. U stvari, tu pokušavamo i hoćemo da jasno definišemo koji su to organi odgovorni za usklađivanje finansijskih planova organizacija socijalnog osiguranja.
Stav 2. bi glasio da upravni odbor i organizacija za obavezno socijalno osiguranje donose odluke o usaglašavanju finansijskih planova, na način definisan u stavu 1. ovog člana, a saglasnost na odluku daje Vlade.
Predlagač zakona je odbio amandman, koji je valjalo prihvatiti. Čak u obrazloženju kaže da se on ne prihvata jer odredba člana 5. ovog predloga zakona ne isključuje nadležnost upravnog odbora. Da, ali onda možemo i drugačije da definišemo, da kažemo da taj član onda i ne uključuje nadležnost upravnih odbora, jer ako nešto nije definisano, onda ono može i ne mora. Mislim da je predlagač mogao da prihvati ovaj amandman, jer bi tu bilo tačno precizirano koji su organi odgovorni za usklađivanje finansijskih planova.

 Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? Gospođa Vojić-Marković. Izvolite.

Podneli smo ovaj amandman upravo zato što smo želeli da danas u Skupštini čujete ono što je nivo apsurda kada je rebalans u pitanju.
Prema slovu koje je ovde predlagač podneo, kaže se da će rebalans stupiti na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku", što je smešno i treba da bude javno komentarisano.
Ovaj rebalans bi možda imao smisla da je pred narodnim poslanicima bio u septembru ili da je bio u oktobru i da se posle toga, kada Skupština da svoje odobrenje kako će se skupljati novac u budžet i kako će se trošiti novac iz budžeta, ostane dan ili dva da taj novac tako može i da se troši.
Ovako, taj novac je Vlada bez odobrenja Skupštine potrošila, deficit je znatno veći od onog što je dobila dozvolu da troši prilikom prvog rebalansa u aprilu, sada je 104 milijarde i sada, kada je taj novac potrošen, vi nama kažete da, danas je 28. decembar, raspravljamo o amandmanima, 29. ćete dobiti, pretpostavljam, pošto poslanici većine nisu ovde da bi mogli bilo kojim znakom da mi kažu da će glasati za ovaj predlog rebalansa, ali je očigledno da oni uvek glasaju, ćute i glasaju za ono što je pred njima i 29. ćete dobiti mogućnost da kažete da je rebalans u Skupštini donet. Za koliko dana? Za dva dana, 30. i 31. decembar, što je takođe jedna vrsta apsurda.
Vi ste vode poslanicima, uglavnom vladajuće većine, jer DSS neće sebi dozvoliti luksuz da glasa za nešto što je ovako ovde pred poslanike izneto, vi ste poslanicima vladajuće većine dali mogućnost da oni glasaju za ovaj vaš predlog rebalansa i da formalno daju saglasnost Vladi za svu bahatost u trošenju novca. O tome je bilo reči kada je bio Izveštaj DRI.
Drugim rečima, pokušali smo ovim amandmanom da ukažemo na ovaj apsurd, na ovaj skandal koji nam priređujete.

 Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Da.)
Reč ima ministarka finansija, gospođa Diana Dragutinović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na ovaj način pretpostavljam da smo završili raspravu u pojedinostima, kada je u pitanju drugi rebalans za 2009. godinu.
Ono što hoću da ponovim i što sam rekla u svom uvodnom izlaganju jeste da je ovo rebalans u kome nivo javnih rashoda jeste nepromenjen, ono što jeste promenjeno, to su prihodi ili kako bi neko rekao - procenti prihoda i rezultirajući deficit. Deficit jeste veći. On iznosi skoro 105 milijardi dinara i on je rezultat, pod jedan, smanjenih prihoda i pod dva, ipak mogućnosti finansiranja takvog deficita.
Veoma često upotrebljavam jednu reč, prosto i sebe hoću na nju da naviknem, ali kao i svaki budžet, i ovaj rebalans jeste kompromis, kompromis između države i fiskalne politike, sa jedne strane, kompromis između uloge fiskalne politike u uslovima ekonomske situacije kao što je ova, a to je da bude kreator dodatne tražnje i dodatne likvidnosti. Konačno, ovaj deficit jeste niži od gornje granice onog koji jesmo dogovorili sa MMF.
Bilo je veoma mnogo zanimljivih amandmana. Ja bih samo kratko prešla preko onog što ste vi predložili.
Veliki broj amandmana odnosio se na povećanje prihoda, smanjenje rashoda, smanjenje deficita i zaduženosti. Samo po sebi nije sporno i odličan je predlog za normalno vreme, ali nažalost u njemu ne živimo.
Ipak, pažljivijom analizom onog što ste zaista predložili pogledala sam koje vi to zapravo rashode predlažete i čak i kada bismo ukinuli sve ono što vi ne volite, ministarstva, kabinete, kabinete potpredsednika, sve te agencije koje vam smetaju itd, ipak ti rashodi ne bi obezbedili isplatu 12 plata, 12 penzija, 12 dečijih dodataka. Znam da vi to dobro znate.
Naravno, bilo je i onih koji, iako se verbalno, ali i u pisanoj formi zalažu za pad javnih rashoda, u svojim diskusijama opet zameraju što nije bilo nekih rashoda, dajući primere nedovoljnih javnih rashoda u pojedinim opštinama.
Takođe, oni koji su se zalagali za smanjenje javnih rashoda tražili su veće izdvajanja za nešto što se zove odbrana, nauka i poljoprivreda.
Rebalans jeste krajem godine i mogu da kažem šta se to zaista desilo. Daleko veća sredstva planirana za porodilje, ako se sećate, zato smo i menjali ovaj zakon, da bi smanjili prostor za eventualne zloupotrebe koje su primećene. Nismo planirali grip, grip nam se desio, kao i svima. Morali smo izdvojiti sredstva za vakcine.
Konačno, koliko zaista želimo da završimo nešto što jeste prioritet ove Vlade, to je Koridor 10, svi zaostali dugovi koji potiču još od 2005. godine prema putarima biće vraćeni.
Neosporno je da ima stavova s kojima se slažem i tu nemam šta da krijem, manji deficit, manja zaduženost, naravno, to nije sporno. Nedopustivo je da država konkuriše privredi, takođe ni to nije sporno, ali stav da je neprihvatljivo u uslovima krize povećanje javne potrošnje, e to bogami jeste sporno i ja bih negde odgovorila na tu konstataciju pitanjem - šta mislite šta je bolje u uslovima pada privatne tražnje, da li pad državne ili rast državne?
Pretpostavljam da je Kejnz neko ko je najviše citirani ekonomista u poslednje vreme, a on je upravo dokazao da je rast javne potrošnje jedini način da se iz krize izađe oživljavanjem tzv. životinjskog instinkta, i kada su u pitanju potrošači stanovništva i kada su u pitanju privredni subjekti koji se uzdržavaju od potrošnje naravno i voljno i nevoljno.
Veliki broj vas je kritikovao član koji u svojoj suštini znači povećanje fleksibilnosti. Svaki budžet, pa i ovaj, mora biti pravi kompromis, opet ponavljam tu reč, ne samo politički kompromis, što se i podrazumeva, već i kompromis kada je u pitanju fleksibilnost koja može i koja mora biti dozvoljeno u izvršenju budžeta i efektivne kontrole.
Ja bih sve vas koji kritikujete nerealnost prognoza ili čak upotrebljavate reč "površnost" podsetila da je neizvesnost sastavni deo ekonomskog života u tržišnoj ekonomiji, da je ekonomsko okruženje kompleksno, da se stvari brzo menjaju.
Na primer, menjaju se i kamatne stope i kursevi vodećih valuta na svetskim tržištima, menja se obim spoljne trgovine, cene inputa, da vas podsetim, cene hrane, nafte takođe veoma mnogo fluktuiraju. Takođe, i politički prioriteti mogu se promeniti jer ono što jeste u nekim normalnim uslovima standard, u uslovima krize ne mora da znači.
Odgovor na sve ove promene koje se mogu dogoditi, koje su se dešavale, jeste povećana fleksibilnost u izvršenju budžeta. Postoji zaista nekoliko načina da se ta fleksibilnost poveća. Sve u svemu, rekla bih da to nema veze sa Makijavelijem i da to nema veze sa neodgovornošću, mi smo prosto napravili jedan rigidan sistem, i u tom rigidnom sistemu uvek smo predmet kritike ili kada ne reagujemo dovoljno brzo ili kada ne koristimo reč "izuzetno".
Kao što sam rekla, postoji nekoliko načina da se ta fleksibilnost poveća. Jedan od načina jeste ta veća budžetska rezerva, a postoje i drugi mnogo suptilniji načini o kojima ću verovatno govoriti kada budemo ovde pred nama imali novi zakon o budžetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti.
Zaista sam poslednja osoba koja omalovažava nečiji rad, a posebno rad DRI, ali opet i kao roditelj i kao nastavnik i, ako hoćete, kao ministar pripravnik znam da sigurno nema apsolutne istine. Znam da nešto što jeste standard i način rada svuda, ovde sigurno ne može biti prekršaj.
Da zaključim, moramo učiniti sve da izađemo iz ove faze ekonomskog ciklusa. To podrazumeva baš sve, od relaksirajuće monetarne do relaksirajuće fiskalne politike, bolje učiniti u ovoj fazi više nego manje i bolje pre nego kasnije.
Ako bismo i zaista želeli da budemo iskreni i da damo ocenu rezultata u 2009. godini, upoređujući ih ne sa idealnom državom ili državom blagostanja nego sa konkretnim državama u našem bližem ili daljem evropskom okruženju, rekla bih ipak da su rezultati povoljniji od većine drugih država i da su osnovni razlozi za to fiskalni podsticaji u okviru smanjene javne potrošnje i fleksibilan devizni kurs.
Zato vas molim još jednom da razmislite i da u danu za glasanje podržite nešto fleksibilniji rebalans budžeta za 2009. godinu nego što smo svi zajedno naučili. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo ministar.
Reč dajem gospodinu Radojku Obradoviću.

Imam još nekoliko minuta kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Zahvaljujem gospođi Dragutinović na ovom objašnjenju. Rekli ste da treba da imamo razumevanje za nešto fleksibilnije ponašanje prilikom ovog budžeta, jer je kod nas takav sistem.
Iskoristio bih priliku da vas podsetim da smo takav sistem napravili pre tri ili četiri meseca, jer Zakon o budžetskom sistemu je usvojen u julu ove godine. Prema tome, ako je nekad bila kriza i ako smo znali da nam treba fleksibilnost, onda je to trebalo da uradimo kada smo donosili taj zakon. To nije bilo pre sto godina, to je bilo pre tri meseca.
Sada nam kažete kada donesemo novi zakon za tri meseca da će to bitno da promeni stvar. Ne znam da li će da promeni, iz prostog razloga što svakog dana iz Vlade dobijamo potpuno dijametralno suprotne informacije. Vi ste pre nekoliko dana poslali pismo o namerama MMF-u. Tu se nigde ne pominje Razvojna banka Vojvodine. Usvojili smo zakon koji predviđa osnivanje još jedne državne banke. U tom dokumentu nigde nema takvih stvari. O čemu onda pričamo? Naravno, slažemo se da u vreme krize treba tražiti izgovore i različite države ih traže na različite načine. Vi ste se odlučili da povećate javni dug, da finansiranjem potrošnje preko budžeta, finansiranjem različitih projekata pokušamo da pokrenemo tražnju i da pokrenemo privredu.
Mogu da vam citiram šta o tim projektima kaže savetnik premijera. Premijer je napravio petočlanu grupu koja ga savetuje, Milojko Arsić o tim projektima kaže sledeću stvar. Prvo konstatuje da apsolutno ne postoji nikakva verifikacija tih projekata, odnosno ne postoji analiza tih projekata, osim činjenice da nama treba Koridor 10, nikakve druge analize tu nemamo. Tu ima svega i svačega, od pruge Valjevo - Loznica pa nadalje.
Gospodin Arsić kaže - različiti koalicioni partneri traže strane finansijere za realizaciju projekata iz njihove nadležnosti iako neki od tih projekata ne bi prošli rigoroznu kontrolu i ekonomsku verifikaciju, dok mnogi drugi projekti mogli bi se prepustiti privatnim investicijama. To ne kažemo mi, to ne kaže opozicija, to kaže čovek koji savetuje predsednika Vlade. Predsednik Vlade ne može da se izbori, a onda nam kažete da su ti projekti jako dobri i da treba ovo i da treba ono. Apsolutno ne postoji plan.
Usvojili ste budžet za 2010. godinu. Da li je tako? Da li u tom budžetu postoji stavka - denacionalizacija? Vaš zamenik, državni sekretar najavljuje da ćemo usvojiti vrlo brzo zakon o denacionalizaciji, pa šta ćemo da radimo? Hoće li taj zakon da se primenjuje ili će to biti zakon koji je mrtvo slovo na papiru? Ako se primenjuje, trebaju sredstva, ako trebaju sredstva, treba da ih bude u budžetu, ako ih ima u budžetu, zašto ih ne vidimo?
Tu dođe ministar Mrkonjić, pa kaže - postoje investicije, ali su one sakrivene. Gde su sakrivene? Kakva je to onda fleksibilnost? Mi ćemo biti fleksibilni. Usvajate budžet pošto ste potrošili 35 milijardi više nego što treba. Niste potrošili? Nego kako? O čemu se tu radi. Imate potpunu fleksibilnost da radite šta god hoćete, ali se radi o tome - šta ćemo dalje kada se poveća javni dug, kako ćemo to da vraćamo? Da li postoji analiza održivosti? Nisam siguran. Toliko o tome.

Zahvaljujem, gospodine Obradoviću.
Zaključujem pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, u pojedinostima.
Pošto som obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RAČUNOVODSTVU I REVIZIJI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Dejan Mirović, Marina Toman, Vladan Jeremić, Sreto Perić, Bojan Mladenović, Mirko Munjić, Marina Raguš, Dušan Marić, Milorad Buha, Nikola Savić, Dragan Stevanović, Lidija Dimitrijević, Boris Aleksić, Milan Nikolić, Momir Marković, Vladan Batić, Dragan Živkov, Marko Milenković i Zoran Krasić.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, a saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li je tu Dejan Mirović? (Ne.) Izašao je.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, u poslednje vreme postajete sve veštiji političar nego što je to bilo na početku. Sada ću vam objasniti kako.
Rekao sam kada ste kritikovali rad DRI i stavili mu najveći greh da je to što radi prvi put, da ste i vi prvi put ministar. Nisam rekao da ste ministar pripravnik. Zakon o Vladi, Zakon o ministarstvima ne poznaje ministre pripravnike, tako da ministar ili jeste ili nije to.
Nemojte pokušavati na taj način da vodite polemiku, nego da branite ono što smo ovde argumentovano osporavali.
O čemu ste još vodili računa i na čemu temeljimo ovu izjavu da u poslednje vreme sve više nastojite da se bavite politikom, da kažete da nije rebalansa budžeta ne bi bilo dvanaeste plate, ne bi bilo dvanaeste penzije. Znači, sada treba da rasplačemo naše građane, ako narodni poslanici ovde ne budu glasali za vaš predlog rebalansa budžeta, neće biti dvanaeste plate i dvanaeste penzije.
Motiv svega u ovakvom vremenu za svakog ministra finansija i svakog člana Vlade mora biti štednja i racionalno trošenje sredstava koja se prikupe u budžet i tu je tačka. Nema dalje razvijanja nekih teorija na osnovu kojih bi mogli da greške i neznanje ove Vlade da upravlja u kriznim situacijama i predviđa neke događaje prebacujete na teret narodnih poslanika ili bilo koga drugog izvan Vlade. Sa Vladom se ovde završava taj problem, odnosno njena neodgovornost i te kako dolazi do izražaja.
Da je to tako, evo još jednog razloga kada je u pitanju Zakon o računovodstvu i reviziji, koji je usvojen 2006. godine i stupio na snagu 2. juna 2006. godine. Osma direktiva EU, sa kojom sada usklađujemo, odnosno predlažete da se uskladi ovaj zakon, usvojena je 17. maja 2006. godine.
Znali su valjda tada oni koji su bili, odnosno onaj koji je bio ministar finansija u to vreme da treba usklađivati, jer nepromenjen je skoro sastav Vlade i oni koji su tada bili i oni koji su danas žele pre svega ulazak u EU, ne vodeći računa pri tom ni o integritetu, suverenitetu, a ni o standardu građana.
Onda niko drugi do Mlađan Dinkić je bio ministar finansija i valjda je znao da se pripremaju neke direktive EU ili mu onda nije bila iskrena namera ili danas. Zašto nije usklađen još tada Zakon o računovodstvu i reviziji sa tom direktivom?
Naš predlog jeste da se stav 3. člana 3, rešenja kojim je utvrđeno da prevod međunarodnih računovodstvenih standarda iz stava 1. ovog člana donosi ministar finansija i to rešenje objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", briše, jer ta rešenja su deo pravnog sistema države Srbije i ona treba da budu verifikovana ovde u Narodnoj skupštini, a ne da budu prepuštena da njihovu verifikaciju, odnosno njihovo odobrenje u primeni vrši ministar finansija.
Ne znamo kada će ko biti ministar finansija i kakav njegov odnos će biti prema propisima koji treba da postanu sastavni deo pravnog sistema u državi Srbiji.
Ponekad, odnosno skoro nikada nećete da priznate određene greške. Danas imamo velikih problema i zato ova Vlada mora da izdvaja određena sredstva u povezivanje radnog staža. Zbog čega? Zbog toga što nema dovoljne dobre i efikasne kontrole prilikom isplata zarada.
Ranije kada je postojala Služba društvenog knjigovodstva ako fali jedan dinar nije mogla da prođe plata, a danas ko zna kako i na koji se način, kada postoje poslovne banke, taj posao završava, pa onda država nema ravnomeran stav, nema korektan stav prema onima koji svoje obaveze izmiruju na vreme i prema onima koji to ne urade, a onda umesto njih izmiruje određene obaveze i onda se pojavljuju oni koji kupuju uglavnom ta preduzeća sa društvenim kapitalom jeftino i jedan od velikih razloga zbog blokade velikog broja privrednih subjekata jeste i investiranje u kupovinu tih preduzeća.
Drugo je pitanje sada koja je realna cena, ali uglavnom su im porasli apetiti i čini im se da, sve su to tajkuni koji u velikoj meri podržavaju ovu vladu i koji su učestvovali u njenom formiranju, vide i hoće da kažu da je u ovoj državi Srbiji sve na prodaju, a bogami tako nije i sigurno tako neće biti, jer to građani Srbije i SRS neće dozvoliti.