Iskorišćeno vreme poslaničke grupe tri minuta i 20 sekundi. Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Ovo možete računati kao vreme ovlašćenog predstavnika.
Gospođo Dragutinović, osnovna primedba opozicije, ovo je već četvrti budžet koji predlažete i nejasno nam je iskazano sve ono što se odnosi na formiranje BDP. Ni u jednom od ova četiri predloga zakona o budžetu nam niste iskazali sve podatke koji su neophodni o učešću svake grane u BDP.
Probaću kroz nekoliko podataka koje možemo dobiti na raznim sajtovima, a konkretno sam kao predsednik Odbora za industriju bio prisutan u nekoliko navrata na sednicima Odbora za građevinarstvo i u raznim drugim odborima u Privrednoj komori Srbije, pa sam te podatke dobio u toj asocijaciji.
Naime, u oblasti građevinarstva učešće niste nigde iskazali. Nekoliko podataka govori o stvarnoj razmeri krize u oblasti građevinarstva. U 2006. godini ukupno je izgrađeno 18.162 stana, u 2007. godini 19.049, u 2008. godini 19.800, u 2009. godini 2.000, čak kažu i manje od 2.000. Vidite, ovo je gotovo deset puta manji broj izgrađenih stanova nego što je to bilo u 2008. godini.
U tom udruženju smo dobili podatak da su svi u avgustu bili na kolektivnom godišnjem odmoru i takav odmor je nastavljen i u devetom i u desetom mesecu. Zašto? Zato što su im zalihe proizvoda bile tolike, da nisu imali kupce i morali su obustaviti proizvodnju.
Vaš sintetički pokazatelj koji ste ovde izneli je da je obim građevinarstva smanjen za 22,4% u odnosu na 2008. godini. Recite mi na temelju čega ste došli do 22,4, ako je obim stambene izgradnje deset puta manji, ako je građevinska operativa gotovo zaustavila svoju proizvodnju, ako je obim izvršenih usluga u osnovnom delu građevinarstva prepolovljen ili možda četiri puta manji, kako ste došli do 22,4%?
Kakva je situacija sa poljoprivredom? Prema vašim podacima, koje ste iskazali u budžetu za 2010. godinu, naveli ste podatak da je obim poljoprivredne proizvodnje povećan za 2%. Jeste on povećan po obimu, ali je u finansijskom smislu smanjen za 18%.
Vi nekada koristite naturalne pokazatelje, nekad finansijske pokazatelje, nekad kombinujete i jedno i drugo i dođemo do nekih friziranih podataka koji ne znače ništa.
Predložili ste četiri finansijska akta, ni u jednom nismo dobili ono što ova skupština treba da dobije – kako se formira BDP? Koliko je učešće privrede? Koliko je učešće poljoprivrede? Koliko je učešće turizma? Koliko je trgovine itd? Onda to treba da vidimo, kako je to u odnosu na 2008. godinu, kako je to u odnosu na 1990. godinu kao repernu godinu koju koristimo sada u određenim pokazateljima, da bi pokazali određene prednosti u nekoj grani ili određene slabosti.
Navešću vam samo u oblasti privrede, obim privredne proizvodnje je u odnosu na 1990. godinu 51%. Obim 2009. godine u oblasti privrede odgovara privrednom produktu ili proizvodnji iz 1967. godine.
Ako ne zaustavite ovaj trend blokade privrede, blokiranje privrednih društava, nelikvidnosti i nesolventnosti privrede, ući ćemo u pedesete godine, pa i četrdesete godine. Tu nema kraja.
Šta sada sa tim privrednim subjektima koji su blokirani? Doneli smo Zakon o stečaju, tek nakon treće godine će pokrenuti država postupak stečaja, a do tada imamo ovo šarenilo koje imamo u oblasti privrede – blokirane, nelikvidne, neuredno plaćanje, neizmirenje obaveza, jer vi nemate snage da te negativne tokove zaustavite.
Zamislite vi da se mi sada po privrednom produktu nalazimo u 1967. godini, onda kada smo koristili kamione "FAP" i "TAM" itd, onda kada smo imali, maltene, fizički način privređivanja u odnosu na savremene sisteme i savremenu tehnologiju koju imamo danas. Imamo tu tehnologiju i možemo je koristiti, ali moramo omogućiti privredi ambijent, finansijska sredstva i tržišne uslove da radi i privređuje. Bez toga nema privrede.
Ono što SRS traži je da sve ono što navodite u budžetu, a posebno u obrazloženju budžeta da bude koncizno i jasno, ne zatrpano sa hiljadama podataka koji nisu potrebni ovde. Ovde nabrajate zakonske propise koje ste koristili prilikom sastavljanja budžeta. To nam ne treba. To je opštepoznato.
Zašto ih nabrajate ovde, na desetine i stotine podataka koji nisu, a ono što je neophodno, ono što čini suštinu, srž, temelj svakog sistema, pa i budžetskog sistema, to niste naveli. BDP jednostavno ne možemo nigde naći. Zašto? Zato što se on frizira.
Kako ste došli, pročitaću vam, kako ste došli do tri, rekli ste između tri i tri i po možda četiri posto pada BDP u 2009. godini, ako je obim industrijske proizvodnje smanjen za 15%, prerađivačke industrije 19,4%, realni promet u trgovini na malo je smanjen za 10,2%, pad u oblasti turizma je 4%, vrednost građevinskih radova, kažete, stalne cene 22,4%, obim saobraćajnih usluga 14,6%, obim poštanskih aktivnosti i telekomunikacija je povećan za 26,9%?
Zašto to niste finansijski pokazali, da dobijemo pravu finansijsku sliku? Nemojte kombinovati, nekad po obimu, nekad po finansijskim pokazateljima. Kada ćemo to dobiti? Bez toga nema... To je osnova, to je teorija, to vi kao profesor univerziteta tako učite studente, sa pravim, sa potpunim, jasnim i tako i ispitujete, ali ovde, kada treba da pokažete prave podatke, mi dobijamo frizirane podatke.
To morate priznati, ovo su frizirani podaci, a to i pojedini ekonomski analitičari otvoreno i kažu.
Što se tiče BDP, on je u magli. Ko ga zna? Ne zna ga niko, zato što je nerealno, ali se to proteže unazad nekoliko godina. Da ste onoga trenutka kada ste preuzeli resor, da ste krenuli sa pravim podacima, onda bi daleko zdravije bilo postavljanje svih vaših mera i aktivnosti u smislu prevazilaženja ovako lošeg stanja. Hvala.

Iskorišćeno je ukupno vreme koje vam je na raspolaganju kao ovlašćenom predstavniku i tri minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman u istovetnom tekstu podneli su grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo” i zajedno narodni poslanici Nenad Popović i Donka Banović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Nenad Popović, pa narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, predloženim amandmanom predlaže se brisanje člana 2. iz razloga što smatramo da je potrebno zadržati isti nivo deficita i sredstava za otplatu duga, kao što je to definisano rebalansom budžeta iz aprila ove godine.
Deficit od 70 milijardi dinara je bio sasvim dovoljan da pokrije sav manjak. Ako nije bio dovoljan, kako onda da verujemo da i pre neki dan usvojeni deficit od 1,1 milijarde evra grubo, nije premali za, s jedne strane, sposobnost Vlade u trošenju, a sa druge za verovatno nesposobnost naplate prihoda?
Uostalom, stav 2. ovog člana zakona definiše da u izvršenju budžeta za 2009. godinu nije moguće povećati deficit po bilo kom osnovu. To piše u stavu 2. ovog člana zakona.
Kada govorimo o ovom predlogu rebalansa moramo istaći još jednu primedbu, a to je da je rebalans morao biti dostavljen Narodnoj skupštini već u septembru. Ponoviću, u septembru je bilo ipak jasno da prihodi neće biti onakvi kakvi su bili planirani, jer pravimo ovde... zbog građana Republike Srbije, zbog narodnih poslanika, zbog svih, budžet nije izvršenje i budžet ne treba da gledamo kao izvršenje, rezultat izvršenja, budžet je plan. Samo u tome je suština ove primedbe. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Bez dogovora sa gospodinom Popovićem, ali mi je baš dao šlagvort za nameravanu prvu rečenicu. Budžet je plan i trebalo bi takvog da ga posmatramo. Ovog puta nam je dostavljen kao overavanje izvršenog trošenja. To jeste još jedna od inovacija koju smo imali prilike pod ovom vlašću da doživimo, a to je da je pored svih promena izvršena čak i promena značenja reči.
U meri kada više ne može da se promeni sama činjenica i podatak, a sve je inače u službi samoodržanja vlasti, koja misli da su u njenoj moći i zbog nje postoje svi instrumenti ekonomske politike, građani, budžet, Ustav, zakoni i sve ostalo, dobili smo jedan zakon u kojem bukvalno imamo i izmenjeno značenje samih reči, koje se zovu "prihodi, rashodi i njihova kontrola".
Ono na čemu imam nameru da posebno insistiram, to je da dva dostavljena dokumenta, koja su morala da budu osnov za izradu rebalansa kad im je bilo vreme i za izradu budžeta za 2010. godinu, koji smo usvojili na neobičan način, navodno poštujući budžetski kalendar, a pre ovog rebalansa budžeta, govori o tome da dokumenta koja ste nam vi dostavili ovde i bili ste zakonom obavezni ili niste čitali ili je neko drugi u ime vas radio ili je to sad onaj vrhunac vladanja svim što u ovoj državi postoji, da se ne obazirete na dokumente koje ste doneli.
Govorim o završnom računu za 2008. godinu i govorim o izveštaju o radu budžetske inspekcije, koji smo dobili od Vlade i govorim o trećem dokumentu koji se u ova dva uklapa, a to je pismo o namerama, napisano MMF. Konkretno pitanje - šta to obećavamo MMF da ćemo menjati u Zakonu o budžetskom sistemu? Najavljeno je u dinamici nekih poslova koji nas očekuju.
Šta to, gospođo ministre finansija, Dragutinović, imate nameru da promenite ako u ovoj nestašici sredstava u kojima ste rebalansom ostavili troškove na istom nivou, a prihode niste uspeli da prikupite? Usvajanjem Zakona o budžetskom sistemu ste izbegli da stavite pod kontrolu budžetske korisnike za koje ne dozvoljavamo da ih nazovete direktnim ili indirektnim i da kažete da im Zakon o javnim agencijama omogućava da budu van budžetske kontrole, a da u stvari te iste, npr. korisnike, budžetska inspekcija kontroliše.
Suprotno zdravoj pameti i logici i zakonu, kad vam odgovara, jedan te isti korisnik, onaj koji nije korisnik, neko pravno lice, deoničko društvo, neka agencija, a u ovoj državi je moguće da onaj ko koristi resurse države bude registrovan kao DOO društvo, pa da bude samostalan, da koristi državne resurse i nešto od njih prihoduje, a da sa druge strane za to nikome ne polaže račune.
Ono što jeste sporno, to je što vi i dalje nastavljate praksu nestavljanja pod kontrolu onih koji troše najznačajnije državne resurse, prirodne, nebo, prirodna bogatstva i novac koji se od toga prihoduje.
U ovom izveštaju budžetske inspekcije za 2008. godinu, koji je morao da vam posluži kao osnov, ako ne za izradu prvog budžeta za 2009. godinu, makar za prvi rebalans, ako ne za prvi, onda za drugi, imamo ponavljanje jednih te istih, da kažem, zloupotreba ovlašćenja i sredstava koje čine oni koje vi kontrolišete.
Da li je baš sasvim slučajno da sve škole koje ste ovde kontrolisali izdaju nezakonito svoj prostor u zakup, prihode od tog izdavanja u zakup, bez saglasnosti Direkcije za imovinu, nekad prikažu, nekad ne prikažu, da svi oni rade javne nabavke uglavnom mimo Zakona o javnim nabavkama i da svi znamo koji su troškovi za ovu državu? U trenutku kada smo usvajali Zakon o budžetskom sistemu, niste pristali na amandman koji je podnela SNS da se svi oni, pa i agencije i ostala privredna društva, obavežu da svoje nabavke vrše u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
Zato, u ovom izveštaju imamo slučaj da vam je korisnik kod kojeg je vršena kontrola, korisnik, kažete budžetskih sredstava, kod kojih izvršenom kontrolom nisu utvrđene nepravilnosti i nezakonitosti, pod brojem jedan se nađe Agencija za kontrolu leta, pod dva Osnovna škola "Boško Buha" i pod tri - Agencija za privatizaciju.
Baš volim da znam kako se osećaju građani, a pretpostavljam ako su pod brojem 1 i 3 Agencija za kontrolu leta i za privatizaciju navedeni kao dva pozitivna primera upotrebe budžetskih sredstava odnosno države, Agencija za privatizaciju. Sada mi recite, bio je zakon takav, pa osnovna svrha dobre vlasti je da loše zakone menja, da zloupotrebu sredstava koja je značila odlivanje sredstava za čudne, mimo zakona i mimo javnosti izabrane konsultante za pravne i finansijske usluge biraju sami, podmire sve troškove, a onda tek kusur koji ostane proslede u budžet. Vi njih hvalite, nije bilo zloupotrebe sredstava i kontrolom je utvrđeno da su ispravno radili.
Da li živite u ovoj zemlji? Pre mesec dana ste imali slučaj sukoba interesa, gde su tri direktora iz Agencije za privatizaciju osnovala svoje privatno preduzeće sa zadatkom savetovanja iz oblasti privatizacije i to na adresama i u radnom vremenu dok rade za Agenciju za privatizaciju, pa kada su uhapšeni u tom nedelu, u smislu da Agencija za privredne registre je dostavila podatak da su to nesporno ti ljudi koji su aktuelni direktori delova Agencije za privatizaciju, rekli su da nisu znali da su u sukobu interesa, ne znaju oni šta zakon o tome kaže. Pa, ne, nisu nikog savetovali, ne, oni će to ugasiti. Znači, sva ispraznost reči kojima pominjete termine „nadzor nad trošenjem sredstava“, „javni uvid trošenja sredstava“ se vidi u ovim i ovakvim primerima.
Ne govorim vama lično kao nekom to predstavlja ili je, ne daj bože, paradigma za to, ne, to je način na koji ova vlast vrši svoja ovlašćenja. Znači, dok pričaju o nadzoru i o javnom uvidu mi imamo Direktorat civilnog vazduhoplovstva, za koji sam vam rekla da je potpuno nezakonito prevedeno ime od bivše SRJ i SCG na Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije, da se čak pozvao u jednoj odluci o cenama usluge koje naplaćuje da su po članu Zakona o ministarstvima, a taj zakon tretira Ministarstvo dijaspore. Ovde sam iznosila te detalje. To je uvredljivo.
Taj Direktorat civilnog vazduhoplovstva i ova Agencija raspolažu milijardama evra za prelete i vi tvrdite da tako rade i drugi. To nije nikakva odbrana. Pozivate se na neki međunarodni sporazum koji ne postoji, na neki iz 60 i neke godine. Priča se da ta privredna društva, uslovno da ih nazovem takvima, imaju plate određene prema međunarodnim kriterijumima, pa im kao ne možete smanjiti plate kada ste doneli odluke za sve ostale. Zašto ne kažete koliko je povećan broj zaposlenih u toj agenciji i ko se tu i u Direktoratu zapošljavao. Da li to tretira ta neka međunarodna institucija u koju država mora da uđe dobrovoljno preko svog organa? Nije tačno da je svugde u svetu izvršena takva organizacija kontrole neba i preleta nad zemljom. Znači, nekoga ko raspolaže najvećim sredstvima, govorim o ove dve organizacije, o Direktoratu i o Agenciji, i o Agenciji za privatizaciju, vi ih ovde svrstavate u ovom izveštaju o budžetskoj inspekciji kao nekog ko je uredno trošio sredstva. Da nije dokumenat koji smo zvanično dobili, očekivala bih negde da se pojavi transparent skrivena kamera. Zaista deluje neverovatno.
Zato su precizno nabrojane škole koje izdaju u zakup svoj prostor, fiskulturne sale uglavnom, koje ne znaju da knjiže baš kako valja avanse za izvedene radove na rekonstrukciji krovova i škola i koje su, na primer, kao Trgovinski sud u Novom Sadu, prekoračile svoja budžetska sredstva za 48.000 dinara.
Ponavljam, stavljate na spisak da je prekoračio sredstva neko 48.000 dinara, a to je visina jedne naknade za neku komisiju, od koje su vam mnoge nepostojeće i služe za stimulisanje lojalnosti vaših saradnika u Vladi. O tome ću posebno govoriti jer imam izveštaj onoga što se zove stručne i specijalne usluge.
Znači, neke korisnike, neke institucije jednostavno ističete kao da su nezakonito trošile, bukvalno samo da im se ugled koliko je god to moguće uništi u javnosti. Skupština nije nikakav izuzetak, o tome ću pričati kada dođe amandman na dnevni red, ali zato neke koje raspolažu milijardama, stotinama miliona evra i milijardama dinara niti svrstavate u red onih koji treba da polažu račune, niti nad njima vršite kontrolu, niti ih stavljate u budžetsku kasu kojom treba da raspolažete vi.
Kako se to zove, zaista ne bih mogla da kažem, ali moram da priznam da je dostavljanje ovih i ovakvih izveštaja prosto neki instrument za zamajavanje u kojem vi nama dostavljate čak i podatak da domovi zdravlja izdaju nekome u zakup prostor.
Da li je moguće da u ovoj državi neko konstatuje da je to urađeno bez saglasnosti Direkcije za imovinu? Kako je to moguće? Ne mogu da odem da predam knjižicu dok ne platim participaciju, iako plaćam sve što treba. Ne mogu da stanem u red ispred nekog dok ne dobijem broj na bilo kom šalteru. Za koga ova država ovakva postoji? Za one koji uređuju pravila mogu da se krše zakoni ovako? Da li su to zakoni koji se ne odnose na vas, nego za ostatak naroda? Iz ovog izveštaja zaključak tog tipa je prosto nedvosmislen.
Ono što jeste vaš propust neću da govorim, jedno kontrolisano ministarstvo ima najduži spisak zloupotrebe sredstava, ne samo svojih, nego organizacija nad kojima je vlasno da uređuje neke odnose i pravila ponašanja. Ministarstvo omladine i sporta ima navedeno nekih desetak zloupotreba kod budžetske inspekcije, koje zaista nisu primerene, ne ministarstvu nego jednoj Vladi koja pretenduje da drugima donosi zakone i propisuje pravila poštovanja.
Ili zakoni koje vi nama ovde donosite jesu samo drugačije upakovana sila onog ko vrši vlast i ko misli da je vlast nesmenjiva. Sa tom silom kombinuje se i jedna vrsta površnosti, neću da kažem nestručnosti, jer dokaz struke su diplome koje imate. Ali dokaz površnosti je plan prihoda od poreza na dohodak građana i projektovani podaci od poreza na dobit preduzeća.
Ponoviću, kada je rađen rebalans u aprilu, vi ste i tada dali neverovatno visoke cifre i jednog i drugog poreza, kao da već niste imali predate poreske prijave i završne račune preduzeća, pa ste iz toga mogli lako da vidite šta je dobit i bile su predate poreske prijave građana, pa se moglo znati šta će biti porez na dohodak građana.
Softveri, za koje se troši mnogo sredstava, trebalo je da vam omoguće da imate uredan podatak o tome, ali da li vam ti softveri u stvari služe da se na onim tajnim listama mogu naći, nevidljivi javnosti, poreski obveznici koji duguju preko milijardu dinara, a da se ne može čak ni saznati osnivač, na primer, jednog od tih preduzeća koji su veliki dužnici prema Poreskoj upravi.
Neću da govorim konkretno ni o jednom, dajem vama priliku da naplatite taj porez, pa da nas o tome izvestite. Sve inovacije koje postoje u Poreskoj upravi, gde se dešava da vam veliki korisnici, čak i učesnici u privatizacijama koji vam diktiraju iznos poreza na prenos apsolutnih prava, unose inovaciju tipa unošenja pogrešnog PIB kada se zaduže poreskom obavezom da se ne bi moglo to i takvo preduzeće blokirati.
Da li građani znaju kakav odnos ima ova država i koliko je istinito kada kažem da ova država voli bogataše, jer od njih zavisi, ali ne preko poreza nego preko sasvim definisanog neinstituisanog interesa koji ostvaruju neki iz vlasti od nekih koji se zovu veliki i moćni, koji nisu veliki i moćni zato što su pametni, nego zato što ne plaćaju porez, što rentiraju svoja politička prijateljstva i zato što imaju ekskluzivne informacije koje ne govore o njihovoj stručnosti i upućenosti, nego o mogućnosti da iz te državne kase dobijaju sredstva koja nisu zaslužili ni na koji način?
Dokaz za to, u kontroli završnog računa za 2008. godinu, na strani 82. kroz stručne usluge imamo slučaj da je ministar za ekonomiju i regionalni razvoj potpisao ugovor sa Institutom „ESPI“ za ekonomska i socijalna istraživanja, u vrednosti od 10 miliona, dvogodišnji ugovor. Naručio je istraživanja kretanja na tržištu radne snage, koja će u roku od dve godine biti realizovana i pošto je uplatio prvu ratu od pet miliona neto plus porez, PDV, 5.900, DRI je konstatovala da konkurs nije opravdan jer nikakav izveštaj o izvršenim uslugama nije dostavljen Ministarstvu.
Pošto je bio zanimljiv podatak, tragom savremenih sredstava savremene civilizacije, kada čovek ukuca to „ESPI“ dobije da je u stvari taj Institut za ekonomska i socijalna istraživanja institut G17. Na istoj adresi u zagradi piše da mu je samo drugo ime. Bez obzira na zaštićenost podataka da ne možete da vidite PIB i matični broj, kada malo dalje tragate dođete do podatka da je u jednom od projekata, koji je vodila jedna mreža za unapređenje poslovanja i poslovnog okruženja, da je gospođa dr Mirosinka Dinkić direktor Odeljenja za ljudske resurse i socijalnu politiku u Institutu za ekonomska i socijalna istraživanja iz Beograda, sada u ovom projektu zamenik predsednika Upravnog odbora i pitate se – da li vaše oči vide ono što piše u papirima koji stoje na sajtu i u izveštaju o završnom računu za 2008. godinu, njegovoj kontroli?
Da je ministar za ekonomiju i regionalni razvoj uplatio sopstvenom institutu, koji je postojao pre nego stranka, svojoj majci 10 miliona. Potpisao je ugovor na 10 miliona, a u 2008. uplatio pet. Šta je bilo u 2009. godini, valjda ćemo videti. Ovde postoji Nacionalna služba za zapošljavanje, takođe, pod kontrolom G17, kada postoje mehanizmi da se ta istraživanja rade kod Fonda za razvoj, koji je usput, budi rečeno, u ovoj kontroli, okarakterisan kao neko ko je, u radno vreme i resursima ljudi koji se iz budžeta finansiraju, privatno naplatio preko dva miliona i nešto za slične projekte koji su mu u opisu posla za koji dobija od budžeta novac.
Umesto da onaj koga finansiramo iz budžeta radi za Vladu ove i ovakve projekte, taj izlazi na tržište, pa za svoje radno vreme naplaćuje plus neke ekskluzivne honorare za projekte svojih zaposlenih, a ministarstva, za ovo je dokazano, ko zna šta ima kod ostalih, mogu da pretpostavljam, imamo i direktan sukob interesa, zloupotrebu sredstava i to kada se neko brine o tome kako ćemo da dobijemo posao, kako ćemo da preživimo, kakva će biti godina i slično.
Koliki je iznos sredstava na uslugama 423 isplaćen i kome i da li je uopšte bilo usluga koje to opravdavaju, građani će čuti, jer po onoj staroj da se sve tajne jednog dana moraju saznati, građani će saznati. Neverovatno je da vi, kojima je ovo morao da bude preduslov za rebalans, za formiranje novog budžeta, izađete sa konstatacijom da troškove ne možete smanjivati i to u trenutku kada ovo i ovakvo ministarstvo, na primer, kaže da je ogroman iznos sredstava morao da bude usmeren u konsultantske usluge, jer bože moj, turizam je ta neka noseća grana u kojoj treba istraživati kako će se razvijati kao grana nerazmenjivih usluga.
Pored toga, u tim ovako oskudnim budžetima, imate stavku da je deo sredstava planiran bio za osnivanje i finansiranje javnih preduzeća i privrednih društava za razvoj turizma. Ogroman novac subvencijama se daje, uredbama i to je ono što bi ona reforma propisa i seča morala ne da predupredi, nego da zabrani da se uredbama deli toliki, ogroman novac i potpisom jednog čoveka, ministra, gde navodno kriterijume uređuje još neko.
A vi nama izlazite sa zahtevom da vam se izglasa rebalans budžeta u kojem imamo ogroman deficit, koji se zove unapred trošenje budućnosti, kako god vi to eufemizmima umanjivali, kakvim se god statističkim manipulacijama služili da umanjite iznos duga koji je otišao u potrošnju, najveći deo, i da od 2003. godine do danas, a pratili ste to po prirodi posla koji ste radili, imamo neodrživo finansiranje budžeta zbog takve strukture, ne samo privredne, nego nedostatka industrijske baze koja će doneti prodaju razmenjivih roba koje će moći da se naplaćuju u devizama i ono što je bilo privremeno trošenje, priliv od privatizacije, znali ste da ne može da traje.
Na takvim osnovama, umesto da kažete da menjamo, nije popularno, ali moramo da promenimo pristup, ne, samo tražite da vam damo još vremena, još jedan mandat dok svi ne postanemo oružje u svrhu postojanja 5% stanovništva u ovoj zemlji. To je zaista nedopustivo i mislim da je jedna vrsta osionosti onoga koji je na vrhuncu vlasti, a sa tog vrhunca počinje kretanje na dole, izaći pred građane i Skupštinu sa ovakvim rebalansom, a sve sa uverenjem da građani baš ne čuju šta im se priča, da baš ne razumeju i da je gledanost ovog parlamenta mala.
Ipak se nadam da argumenti koje iznosimo dolaze do građana, kao argumenti na osnovu kojih će davati ocenu ne na nekim kasnim izborima, kada sve bude bilo pod zamkom duga, nego nešto ranije, dok još može od ove države da se napravi jaka i ekonomski prosperitetna Srbija.

Iskorišćeno je vreme predsednika poslaničke grupe i od vremena poslaničke grupe je iskorišćeno šest minuta i 50 sekundi.
(Jorgovanka Tabaković, sa mesta: Govorila sam po amandmanu.)
Iskorišćeno je 15 minuta za zamenicu predsednika poslaničke grupe, dva minuta za amandman, to je 17 i do 23 minuta i 55 sekundi je šest minuta i 55 sekundi od poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, unapred se izvinjavam kolegama koji su za ovu oblast nešto stručniji i stručni, i izvinjavam se stručnoj javnosti RS, ali svoje izlaganje ću pokušati, odnosno argumentaciju povodom amandmana na član 2. zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu RS za 2009. godinu, da spustim na nivo najvećeg broja građana koje ovo što Vlada RS radi mnogo boli i koji će moći da razumeju jedino na ovaj način.
Javni prihodi su sve ono što jedna država u budžet RS uspe da prikupi po raznim osnovama, porezi, doprinosi i sve drugo što je obaveza za građane Srbije. Javni rashodi se troše na razne načine, takođe pružajući određene usluge građanima Srbije, da ne ispadne da oni za novac koji daju nemaju ništa zauzvrat. Imaju, ali Vlada RS i te kako se rasipnički ponaša prema tim njihovim sredstvima.
Da bi se prikupila sredstva za pokrivanje, kako oni vole da kažu, rupa u budžetu ili rebalans budžeta, postoji pet načina. Jedan od načina je uzimanje kredita, zaduživanje države.
Amandman koji sam podneo u ime SRS najvećim delom i tretira tu problematiku. Drugi način je donacija. Mi iz ovog predloga člana 2. ne vidimo uopšte da se radi o nekim donacijama, ali ćemo dalje istraživati i jednog dana dokazati da se nije radilo o donacijama, nego takođe o zaduživanju Republike Srbije, odnosno građana Srbije.
Treći način je emitovanje državnih hartija od vrednosti. To je jedan od načina koji je prilično zastupljen prilikom pokrivanja suficita, odnosno manjka sredstava u budžetu Republike Srbije. Nepotrošena sredstva na pojedinim aproprijacijama traži se da se mogu prebaciti na druge aproprijacije, ako se nešto u 2009. godini ne utroši da se može prebaciti na drugu aproprijaciju, odnosno možda drugom ministarstvu. To prosto ne postoji, jer ni jedno ministarstvo, ni jedan korisnik budžetskih sredstava nije uštedio u odnosu na ono što je bilo planirano da potroši.
Imaju sredstva iz privatizacije, njih nema u predlogu člana 2. Zakona o izmenama i dopunama budžeta Republike Srbije za 2009. godinu. U 2010. u predlogu budžeta je rečeno - ukoliko bude sredstava od privatizacije, oni će se onda ravnomerno raspoređivati po budžetskim korisnicima. To ukazuje da smo mi već privatizacione fondove potrošili, da je naš izvozni kapacitet veoma mali postao i tu su određeni problemi nastali.
Penzije zamrznute, plate u javnom sektoru zamrznute, mala izdvajanja za ono što se zovu socijalni programi, pomoć stanovništvu, ali sredstva nedostaju i mi sada govorimo o potrebi zaduživanja. Gospođo ministre, vi znate da smo mi u SRS u dobroj meri praktični. Daću vam jedan predlog. Mislim da bi trebalo ozbiljno o njemu da razmislite.
Predložite Narodnoj skupštini izmene i dopune, odnosno potpuno nov zakon o budžetskom sistemu. Poslušajte moju sugestiju, mislim da ima mesta da to uvrstite u taj predlog, gde ćete i budžetski kalendar sasvim drugačije definisati u odnosu na ono što je do sada bilo. Predlog naš glasi da u zakonu o budžetskom sistemu predvidite donošenje budžeta za tekuću godinu ili za 2010. da bude na kraju 2010. godine. Onda tu nećete imati omašku. Ono što ste potrošili tako ćete podeliti po aproprijacijama i onda nećemo imati potrebe za čestim rebalansima, ali videćete da će to biti delotvorno.
Mi smo znali prilikom podnošenja naših amandmana na član 2. da nijedan od ovih amandmana neće biti prihvaćen. Ne zato što nisu kvalitetni i dobri, ne zato što ne vode sasvim dovoljno i odgovorno računa o našim građanima koje mi ovde zastupamo, nego zbog toga što mi predviđamo da se zaduživanje smanji, a sredstva su već potrošena. To je razlog da vi kažete - ne mogu se prihvatiti amandmani. Mi smo znali da će to tako biti, ali smo hteli da vam kažemo ovu priču da bar u narednom periodu ne pravimo od ovoga jednu neozbiljnu stvar.
Očekivali smo od vas kao od nekog ko je zadužen da vodi računa o svakom dinaru prikupljenom u državnu kasu, da onima koji su krajem 2008. godine, pa i u prvom kvartalu 2009. godine govorili kako je kriza naša šansa za razvoj... Znači, ceo svet u slučaju ekonomske krize imaće problema i da puni budžet, i da funkcioniše i da podstiče svoju privredu, jedino je to bila šansa za razvoj u državi Srbiji.
Mi smo i tad znali da su to jako neozbiljne izjave, ne optimističke, nego apsolutno neozbiljne. Vi dobro znate ko je to govorio. Prisetite se malo na koji način je Vlada Republike Srbije intervenisala krajem januara 2009. godine, navodno da se ta ekonomska kriza ublaži, pa je kredit za likvidnost privredi odobren u iznosu od 4 milijarde. Kredit za investicije je odobren oko 5 milijardi, kredit za pomoć prilikom obračunavanja isplate kamata, da bi mi trošili domaće proizvode, bio je odobren otprilike u iznosu jedne milijarde. Ukupno 10 milijardi, a mi sada, odnosno Vlada predlaže povećanje uzimanja kredita sa 53 milijarde na 87, povećanje od 34 milijarde da bi se rupe u budžetu, odnosno deficit pokrpio. Predlaže se zaduživanje samo po osnovu kredita od 34 milijarde.
Mi smo predložili da se taj iznos smanji za 5 milijardi, jer smo duboko svesni da ste vi već pare potrošili, ali smo hteli da vam dokažemo da bar u ovom periodu koji je preostao pokušate nešto da uštedite. Međutim, vi o tome uopšte niste marili.
Ima jedna stvar koja vam se mora zameriti. Većina kolega i ne spori vašu stručnost. Ni meni ne pada napamet uopšte da po tom pitanju polemišem, ali ste na jednoj od rasprava ovde u parlamentu, čini mi se, pokušali da minimizirate ulogu Državne revizorske institucije, potpuno nezavisnog državnog tela. Sad ću vam objasniti na koji način ste vi ovde govorili o njihovoj kontroli. Rekli ste da rade prvi put, da nisu nikad radili u nekoj drugoj državi izvan naše države. Da jesu radili, bilo kad, bilo gde, onda bi oni imali više prava i sa više odgovornosti i više stručnosti bi radili ovde.
Moram vas podsetiti da ste vi prvi put sad izabrani za ministra finansija, što ne znači da ne možete odgovorno da obavljate tu funkciju i ulogu, ali čini mi se da nemate dovoljno, ne stručnog, nego jednog drugog kapaciteta da se suprotstavite onima koji ne vode računa o sredstvima koja dobijaju.
Čini mi se da se vi zadovoljavate ukupnim iznosom predviđenih sredstava da državna administracija potroši, pa onda po pozicijama kažete da će određena ministarstva imati taj iznos i kakvu god oni raspodelu napravili u okviru svog ministarstva, vi se ne mešate u taj deo. Morali bi, jer vi ste ipak čuvar državne kase i to je jedan od načina i razloga da bi morali o tome da vodite računa.
Kad je reč o kreditu, moram da vas podsetim da je jednom privredniku prilikom uzimanja kredita od jedne poslovne banke, kad se pokazalo da bilansi nisu baš najbolji, da ne može da dobije taj iznos, bankar ovako odgovorio, naravno, ovo je jedna priča koja ima drugi prizvuk, ali možete kao ministar finansija i te kako da ga koristite, ako niste do sada, bar u narednom periodu.
Kad mu je bankar rekao da mu bilansi nisu baš najbolji, pozitivno je poslovao, ali nema dovoljno garancije da će moći da vraća kredit u predviđenom roku, rekao mu je - posedujem dva oka, jedno je veštačko. Ukoliko pogodite koje je veštačko dobićete kredit. Ovaj je rekao - veštačko vam je levo. Kaže - vi ste kredit dobili.
Na osnovu čega ste zaključili da je veštačko, odnosno da je proteza levo oko? Kaže - ono me gleda toplije. Znači, ono drugo kod bankara, ovo vas upućujem na MMF, ma šta oni pričali ovde, ma kako se ponašali, njihovo oko je ledeno i oni pod izuzetno teškim i otežanim uslovima odobravaju nama kredite.
Pokušavajte da rupe u budžetu, da rebalansom budžeta što manje se zadužujemo kod tih koji nam daju pod najstrožim uslovima ta sredstva. Mi i ne očekujemo da oni treba nama nešto da poklanjaju. Pokušajte da obezbedite više posla za građane Srbije, kako bi ukupna privredna aktivnost bila na drugom nivou, kako bi mi imali manje potrebe da se zadužujemo, a samim tim i generacije koje dolaze iza nas.

Iskorišćeno je sedam minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, mi iz SRS smatramo da je ovaj planirani budžetski deficit neopravdano previsok i zbog toga smo predložili njegovo smanjenje sa 87.765.000.000 na 67.765.000.000. Mi smo protiv ovog deficita iz razloga što smatramo da na jednoj strani Republika ne finansira određene projekte, ne finansira rešavanje određenih suštinskih i životnih problema građana Srbije, koji često iziskuju vrlo mala sredstva od nekoliko miliona dinara, a na drugoj strani Vlada finansira projekte koji koštaju stotine miliona dinara, od kojih građani Srbije nemaju velike koristi i isto tako stotine miliona dinara, čak i milijarde dinara sredstva se troše nenamenski.
Iskoristiću ovu priliku da navedem nekoliko projekata iz opštine Velika Plana, koji su po mom mišljenju i mišljenju SRS trebalo da se nađu među budžetskim izdacima, a Vlada za njih nije izdvojila u poslednjih nekoliko godina ni jednog dinara.
Kada krenete iz Beograda u pravcu Niša autoputem, pa skrenete na petlji Mali Požarevac, u pravcu Mladenovca, nastavljate da putujete jednim kvalitetnim putem koji zadovoljava, pretpostavljam, čak i evropske standarde. Nešto lošiji put je od Mladenovca do Smederevske Palanke, nije u najboljem izdanju, ali je u podnošljivom, da tako kažem, stanju.
Međutim, kad prođete Smederevsku Palanku i krenete u pravcu Velike Plane, kao da se ušli u malu Aziju, 14 kilometara puta između ova dva grada se nalaze u takvom stanju da je na većem delu puta prosto nemoguće da vozači prekrše ovaj novi zakon o saobraćaju koji se tiče brzine vožnje. Jednostavno, samo neko ko je dušmanin svom autu može da vozi od Smederevske Palanke do Velike Plane većom brzinom od 40-50 kilometara na sat.
Mi smo više puta tražili sredstva od Republike, više puta smo dobijali obaveštenja da je planirano izdvajanje, ne znam, u iznosu od 20 miliona dinara, međutim, od tih sredstava još uvek nismo dobili ni dinara.
Drugi projekat, za koji smatramo da zaslužuje pažnju i da je trebalo da se nađe među budžetskim izdacima, jeste poboljšanje zdravstvene zaštite na području opštine Velika Plana. Pre desetak dana sam ovde govorio da su zbog manjka lekara, lekari u Domu zdravlja "Pane Đorđević" u Velikoj Plani često prinuđeni da dnevno obave 50-60 pregleda pacijenata što, u svakom slučaju, smanjuje kvalitet pregleda, s jedne strane, s druge strane predstavlja izuzetno veliko maltretiranje za ljude koji ponekad čekaju po celi dan, a nekad čak ni tog dana ne stignu na pregled kod lekara.
Minimalan broj doktora koji je neophodan domu zdravlja, minimalno, da bi bili zadovoljeni ti nekakvi kriterijumi, neophodno je primiti četiri doktora u domu zdravlja u Velikoj Plani.
Druga stvar, ovde sam govorio o zdravstvenoj stanici u Lozoviku. Lozovik je najveće selo u Srbiji i ima 6,5 hiljada stanovnika, zdravstvenu zaštitu obavljaju trojica doktora, znači, dva doktora u prvoj smeni i jedan lekar u drugoj smeni, što je malo. Ono što je posebno zanimljivo, jeste da naselje od 7.000 stanovnika nema ni jednog pedijatra. Isti slučaj je sa naseljem Miloševac. Ono što je za Miloševac zanimljivo, jeste da se u njemu nalazi najveći kolektivni centar za smeštaj nezbrinute i napuštene dece.
Sledeća stvar, aparati u laboratoriji u domu zdravlja su uglavnom neupotrebljivi. Navešću samo da se radi o vrlo malim ciframa. Recimo, za angažovanje, za zapošljavanje četiri doktora u domu zdravlja na godišnjem nivou bilo bi dovoljno izdvojiti četiri miliona dinara iz budžeta. Za angažovanje jednog pedijatra koji bi radio u zdravstvenoj stanici u Lozoviku i u Miloševcu bilo bi dovoljno jedan milion dinara, a za opremanje laboratorije u Velikoj Plani potrebnim aparatima bilo bi dovoljno četiri miliona dinara.
Sledeća stvar, gde je država, po mom mišljenju, zakazala kada su u pitanju izdaci jeste naknada štete koja je poljoprivrednim proizvođačima iz Velike Plane isplaćena na ime naknade za štetu koju su pretrpeli zbog grada koji je letos zahvatio to područje. Republika je poslala inspektore koji su procenili da šteta iznosi 24 miliona dinara, međutim, za pokrivanje štete izdvojila je šest puta manje sredstava, u pitanju je iznos od nekih tri miliona dinara.
Sledeća stvar koja je, po mom mišljenju, vrlo bitna i ne služi na čast Republici, jeste činjenica da krov Narodnog univerziteta u Velikoj Plani, jedne značajne ustanove kulture, prokišnjava. U Narodnom univerzitetu se uskoro održavaju značajne manifestacije, a među njima i "Masukini dani'', jedna manifestacija koja je poznata na nivou Republike, a i šire, i zaista postoji opasnost da glumci i gosti te manifestacije, u slučaju da bude padala kiša, moraju poneti kišobrane, ako neće da pokisnu.
Sledeća i poslednja stvar koju ću istaći ovom prilikom jeste izgradnja saobraćajne petlje na autoputu kod Lozovika. Ta petlja je neophodna iz razloga što je 17,5 hiljada ljudi iz Krnjeva, Lozovika i Miloševca prinuđeno da neopravdano dugo putuje do požarevačke petlje, da bi se uključili na autoput ili da bi se isključili sa autoputa.
Iz tih razloga što smatramo da ti projekti i slični projekti u drugim opštinama u Srbiji zaslužuju pažnju, da Vlada nije imala dovoljno sluha za njihovo finansiranje, mi ne možemo podržati predviđeni budžetski deficit.