Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je četiri minuta i 30 sekundi. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Bojan Mladenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 2. podneo sam amandman da se iznos "250.691.442.800" zameni iznosom "233.765.791.800".
Amandmanom se predlaže smanjenje sredstava budžeta koja se odnose na budžetski deficit i izdatke za nabavku finansijske imovine i izdatke po osnovu glavnice duga, a time i smanjenje zaduženosti budžeta. Opšte je poznato da je deficit od 74 milijarde u 2009. godini, odnosno 105 milijardi u 2010. godini i da su oni preveliki za Republiku Srbiju. Verovatno su prihvatljivi za neke druge države koje su daleko razvijenije od naše države, koje mogu sa svojom razvojnom privredom, industrijom i drugim granama sa lakoćom da ove deficite pokriju.
Za nas ovoliki iznos deficita je preveliki, morao je biti znatno manji, kao i sama zaduženost budžeta. Moralo se mnogo više voditi računa o trošenju novca. Mere uštede su morale biti mnogo prisutnije, kako bi deficiti bili što manji.
U interesu svih građana Republike Srbije jeste što racionalnije korišćenje budžetskih sredstava, kako na lokalnom nivou, tako i na republičkom nivou, jer kada novca nema dovoljno, on se mora iskoristiti na najbolji mogući način. On se mora ulagati pre svega u najprioritetnije stvari za dobrobit građana Republike Srbije. Ne sme se novac rasipati ni kada ga je mnogo, treba uvek štedeti, a kada ga je malo, kao što je slučaj kod nas, onda posebno treba voditi računa o njemu.
Našu državu uništava, između ostalog, i veliki broj ministarstava, a samim tim i veliki broj ministara, njihovih zamenika, kao i veliki broj posebnih savetnika kojih ima čak 59. Preglomazna Vlada troši previše sredstava na raznorazne koktele, prezentacije, prijeme i slično. Usluge po ugovoru su samo jedna od stavki preko kojih se zadovoljavaju stranačke kolege, rođaci, prijatelji, kumovi kojima se omogućuju određena finansijska primanja i na taj način se prekomerno troše budžetska sredstva.
Zbog svega navedenog, između ostalog, SRS je podnela ovaj amandman da se troškovi smanje, da se smanji deficit, da se smanje izdaci za nabavku finansijske imovine i izdaci po osnovu glavnice duga, a samim tim i smanji zaduženost budžeta.

Iskorišćeno je 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Momir Marković.

Sreća, dame i gospodo narodni poslanici, što je za koji dan Nova godina, inače bismo već za desetak-petnaest dana verovatno mogli da očekujemo i treći rebalans budžeta za 2009. godinu. Zaigrali se ministri, pa potrošili mnogo više nego što im sleduje i nego što su mogli potrošiti i sada moramo da idemo na rebalans, da papirima pokrijemo te troškove koji se često graniče i sa, u najblažu ruku rečeno, aferama.
Šta se desilo? Plaćanje mira, bez pokrića i bez limita, unutar koalicije, koaliciono podmirivanje apetita, plaćanje podrške pojedinim zakonskim projektima. Uostalom, nedavno je izbila afera oko raznih legalizacija, da ne kažem kupovine, poslastičarske opreme itd, ne bi li se glasalo za budžet za 2010. godinu.
Državna kesa je prazna, apetiti narasli i naravno, mora da se ide u rebalans budžeta. Predložili ste u članu 2. iznos od 53, odnosno 54 milijarde da se poveća na 87, skoro 88 milijardi i to ćete pokriti iz kredita za pokrivanje budžetskog deficita. Predložili ste da se 218 milijardi 420 miliona poveća na 250 milijardi 691 milion, to je 32 milijarde 270 miliona i to ćete pokriti emitovanje državnih hartija od vrednosti.
Štampaćemo hartije od vrednosti, bojim se da ako ovako nastavimo da će te državne hartije od vrednosti, koje su inače svugde u svetu vrlo cenjene u tom bankarskom prometu, da će vrlo brzo postati bezvredne hartije i imaće vrednost otprilike onih Dinkićevih akcija od 1.000 evra.
U članu 2. kažete, tražite da se sa 147 milijardi, 148 milijardi smanji na 145 milijardi. Kada pogledate šta je to, to je otplata duga. Znači za te dve milijarde i 100 miliona ste manje otplatili dug koji je država uzimala u prethodnom periodu, opet u vašem periodu, u vremenu vaše vladavine, ali u prethodnom periodu. Prema tome, ovo što se traži kao smanjenje, to je samo da se pokrije to da država nije mogla još dve milijarde i 100 miliona duga da plati.
U ime SRS podneo sam amandman gde tražim da se iznos od 250 milijardi, koji će se pokriti emitovanjem državnih hartija od vrednosti, svede na 227 milijardi, odnosno razlika će biti 29 milijardi. Naravno, amandman nije prihvaćen, jer se verovatno smatra da se tako neće moći pokriti sve što je do sada potrošeno.
Domaćin u selu, domaćin u kući vodi računa o svakom dinaru. Kredit je loš saveznik i to vrlo dobro znamo i mi i vi, i kao porodica, i kao država mora da se vodi računa. Bojim se, gospođo ministre, da ćete vi, ako ovako nastaviti, a vidimo i kroz budžet za 2010. godinu, da se nastavlja tim istim tempom, bojim se da ćemo uskoro proći kao što je prošla Argentina, dakle, argentinski sindrom, da će država da bankrotira. Bojim se da ne rasprodate i sutradan kažete - evo, izvolite, mi više nismo mogli.
Dakle, pored ovih hartija od vrednosti, kredita, vi i iz privatizacionih prihoda pokrivate delove deficita u ovom rebalansu budžeta. Prodali ste sve. Ostalo je još elektroprivreda. Ostalo još nekoliko firmi koje se još uvek vode kao društvene.
Kada i to prodate, šta ćemo dalje? Kako ćete onda pokrivati ove deficite budžeta? Zbog toga smatram da bi trebalo usvojiti amandman, pa da malo pritegnemo kaiš, a vi vidite kako ćete papirima da pokrijete ovo što je već potrošeno u 2009. godini i da se u 2010. godini mnogo domaćinskije posluje nego što ste do sada to radili.

Iskorišćeno tri minuta vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, DSS je podnela amandman na član 3. zato što smatra da član 3. treba da se briše. Smatramo da otplatu dugova treba izvršavati na način kako je to već ranije dogovoreno, odnosno da on ostane nepromenjen. Pre svega, to se odnosi na isplatu dugova domaćim kreditorima, jer zahvaljujući ovakvoj nesposobnoj, neodgovornoj i bahatoj politici Vlade Srbije vezano za zaduživanje i emisiju državnih zapisa, imamo situaciju da komercijalne banke, pre svega, mogu mnogo malo novca da uplaćuju domaćim kreditorima, odnosno domaćoj privredi.
U uslovima krize najveći problem u privredi je naravno likvidnost. Zbog toga je vrlo važno da se upravo privredi omogući da od komercijalnih banaka dobiju povoljan kredit, kako bi privreda mogla da opstane i kako bi bila zamajac za jednu ozbiljnu zemlju. Očigledno da Vlada Srbije nema ovakvo mišljenje o tome. Ono što je činjenica je da se Vlada Srbije ponaša kao najveći konkurent zapravo privredi i to pred komercijalnim bankama. Zbog toga smatramo da ovaj amandman treba da prihvatite, iako smo svesni jedne činjenice, da je ovo zapravo pisanje amandmana uprazno, jer ste vi taj novac potrošili, pa i nema neke velike nade da će se amandmanom nešto promeniti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, svojim amandmanom sam tražio da Vlada Republike Srbije napravi male uštede u budžetu Republike Srbije, ne baš tako velike.
Prethodni amandman narodnog poslanika Jorgovanke Tabaković je da kažemo na jedan pomalo čudan način prihvaćen, a po tom amandmanu vidi se da su narodni poslanici u toku 2009. godine uštedeli negde oko 50 miliona dinara. To nije uštedeo ni predsednik Skupštine, ni sekretar Skupštine, nego narodni poslanici.
Gospođo ministre, hteo bih da vas pitam - gde je tu Vlada na nečemu uštedela neki dinar? Ne može da uštedi, gospođo ministre, jer vaše kolege i koleginice i na Kalenić pijacu idu sa rotacijama i pratnjom i blokiraju saobraćaj. Kako da se uštedi. Ovamo pričamo o tome kako se smanjuje reprezentacija rashoda itd, a ovamo bahatost na sve strane, pa su neki uvrteli u glavu da im je toliko život ugrožen, da kada negde putuju, po četiri-pet automobila moraju da ih prate.
Postavlja se pitanje, zašto svaki potpredsednik Vlade mora da ima i svoj kabinet? Zato što od četiri potpredsednika Vlade, tri imaju svoje kabinete ministara. Veoma je zanimljivo kako to može da funkcioniše na taj način.
Svojim amandmanom sam tražio da nemaju više potpredsednici Vlade, svaki za sebe, svoj kabinet, jer ne mogu da imaju prava na dva radna mesta, pa i ako su umislili da su sposobni, jedno će radno mesto trpeti, to je sigurno. Ne moraju da imaju dva kabineta, ne moraju da imaju po dve sekretarice, ne moraju da imaju po dva seta automobila koji će da ih prate, pogotovo što neki ministri imaju potpuno isti resor i u ministarstvu i kao potpredsednici Vlade.
Recimo, imamo i potpredsednika Vlade za evropske integracije, imamo Ministarstvo za evropske integracije, imamo Kancelariju za evropske integracije. Sve je to umnožavanje državne administracije, hteli vi to da priznate ili ne. U nekim normalnijim okolnostima, možda bi ovo bilo prihvatljivo, ali ne u vreme svetske ekonomske krize.
Gospođo ministre, voleo bih da nas ubedite u sledeću činjenicu, da ova sredstva koju ste predvideli rebalansom budžeta i koja su nova zaduženja, da već sada nisu potrošena i da se država već sada nije zadužila kod poslovnih banaka. To je skoro nemoguće da nije, obzirom da zakon neće da stupi na snagu dovoljno brzo, da biste vi ta sredstva mogli da utrošite.
Postaviću još jedno pitanje - šta će da se desi, vrlo je malo verovatno, ako Skupština ne usvoji ovaj rebalans, a neko je već novac potrošio, hoće li neko da ide u zatvor? Voleo bih tako nešto da vidim, jer otkada ste došli na vlast, nijedan ministar za zloupotrebu nije odgovarao, a zloupotrebe su se stalno vrtele po sredstvima javnog informisanja.
Evo, sada i DRI kaže da su ministri nenamenski trošili sredstva i da će im biti podnete prekršajne prijave, a u vreme kada ste vi dolazili na vlast i kada su neki drugi ministri bili, za mnogo blaži oblik, da kažemo, zloupotrebe, pisane su im krivične prijave.
Gospođo ministre, voleo bih da mi vi kao predstavnik Vlade odgovorite – da li imate plan i program kako ćete da zaštitite privredu od poslovnih banaka, zato što je Vlada Republike Srbije, odnosno budžet Republike Srbije, konkurent privredi, kada su u pitanju krediti kod poslovnih banaka, tako da su krediti poskupeli za 30 i 40%? Nemojte da se čudite više zašto nemamo očekivani rast BDP, zašto nam je dobit koju iskazuju preduzeća sve manja, zašto broj zaposlenih stalno pada.
Morate da prihvatite da je bolje da stvorite zdrave uslove i zdravu konkurenciju kod banaka, da privreda otvara nova radna mesta, da ima novostvorenu vrednost i da na taj način punite rupe u budžetu, nego da stalno konkurišete za nove kredite i upropašćavate i ovo malo privrede koja nam je preostala i da zadužujete građane svaki dan, od kad ova vlada postoji.

Tri minuta i 30 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da u ovih godinu dana imamo situaciju u kojoj su oni koji su najsiromašniji, sa nižim stepenom obrazovanja, radnici u proizvodnji, podneli teret ove krize, da je najveći broj izgubljenih radnih mesta, pre svega, u prerađivačkoj industriji, kada su u pitanju proizvodni radnici, da se zaposlenost na neki način nadomestila povećanjem broja radnika zaposlenih u administraciji, da imamo jako lošu situaciju kada je u pitanju privatni sektor, znatan gubitak radnih mesta, naročito kada je u pitanju preduzetništvo, po nekoj proceni, videćemo to u januaru.
Već u toku ove godine izgubljeno je negde blizu 150 hiljada radnih mesta, što zaposlenih kod preduzetnika, što samih preduzetnika. Sve to ukazuje da je privatna privreda, ono što treba da bude neki moto razvoja, ono što puni budžet, jako loše prošlo u ovih godinu dana, u odnosu na ekonomsku politiku koju je vodila Vlada.
Bilo je sasvim razumljivo da i državna administracija i Vlada teret ove krize, teret ovih nedaća preuzmu delimično i na sebe.
SNS je podnela niz amandmana koji u suštini imaju u ovom trenutku samo želju da naglase kako se ova vlada i dalje ponaša rasipnički. Nažalost, i u budžetu za 2010. niste izmenili svoj odnos kada je u pitanju reorganizacija i smanjenje troškova Vlade, smanjenje broja ministarstava, smanjenje broja potpredsedničkih mesta.
Ovim amandmanom koji sam podneo, a odnosi se na jedno od potpredsedničkih mesta i na uštedu od nekih 40 miliona dinara, smatram da to nije malo, smatram da smo bar na taj način mogli da na neki način, i gospoda iz Vlade, ukažu i pokažu solidarnost sa privredom i privatnim sektorom.
Nažalost, nemate političke volje, ali siguran sam da, bez obzira na to kako skrojili ovaj budžet za 2010, jer ovde razgovaramo o rebalansu, faktički, o onome što je već urađeno, tu izmeniti nešto nije moguće, bez obzira kako skrojili budžet za 2010, hteli ne hteli, s obzirom na stanje privrede, s obzirom na nebrigu koju već dugi niz godina imamo od strane ove vladajuće strukture kada je u pitanju privreda, moraćemo jako brzo u rebalans.
Nadam se da će ovi amandmani i ovaj stav SNS makar da podstaknu javnost da izvrše jedan ozbiljniji pritisak na Vladu da se ide u smanjenje javne potrošnje i da se ovo rasipništvo, koje karakteriše ovu vladu, najzad privede pameti.