Da ne bih ponavljala prethodno objašnjenje, s obzirom na to da smo imali pauzu u početku i još jednu pauzu radi završavanja poslova i usklađenog rada odbora i sednice, kada oko 15.30-15.40 časova završimo neku celinu u raspravi u pojedinostima biće kratka pauza. Kazala sam da je narodni poslanik Čedomir Jovanović, zajedno sa potpredsednicima, imao isti predlog i da sam rekla da će biti kratke pauze, a ne pauze od sat vremena, s obzirom na to da smo je već imali.
Narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Mislim da ste me pogrešno razumeli ili bi neko iz vašeg obrazloženja mogao da izvuče pogrešan zaključak. Nemamo ništa protiv toga da radimo ovde svoj posao, ali zaista je neprimereno bez ikakve pauze u radu ući u potpuno drugačiju sednicu.
Mi još ne znamo koji će predstavnici Vlade prisustvovati ovde, a bilo bi nezgodno da trčimo odavde iz klupa gore u kancelarije da bismo uzeli materijale koje smo pripremili, pa da se vraćamo ovde.
Zbog toga mislim da je dovoljno naći neki kompromis i kroz malu pauzu omogućiti da se pripremimo adekvatno za sednicu na kojoj će biti predstavnici Vlade. Ne radi se o tome da li možemo da radimo po ovoj tački dnevnog reda ili ne, možemo, ali pošto se u četiri inače prekida ova sednica, onda bi bilo dobro da možemo za novu da se pripremimo. Samo je to bila ideja, ništa više.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč po amandmanu na član 14? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je današnja rasprava jasno pokazala da smo bili potpuno u pravu kada smo kroz amandmane pokušali da popravimo neki tekst, koji je zaista nemoguće popraviti.
Žalosno je što u Narodnoj skupštini nije postignut konsenzus kada se donosio ovako važan zakon i jeste problem što nije obezbeđena široka podrška. Videli smo da je ovakav predlog podržalo 128 poslanika, a imao sam prilike da se uverim u toku današnjeg dana da mnogi od njih nisu zadovoljni predloženim tekstom, bilo da su ušle neke odredbe za koje se nisu zalagali, bilo da su uklonjene neke odredbe za koje su oni želeli da se nađu u ovom tekstu.
Nakon dve godine iznedrili su jedan tekst od 80 članova, na koji je upućeno 90 amandmana. U kapitalne izmene onog prvobitnog predloga koji je radila radna grupa spadaju i zakletva, himna i garda, i upravo ovaj član definiše određena pitanja vezana za postrojavanje počasne jedince Vojske Srbije ispred Doma Narodne skupštine.
Mi smo imali priliku da čujemo od predstavnika radne grupe da će ta slika podići ugled ovog parlamenta i da će građani Srbije steći utisak da ovde vlada jedna svečana i radna atmosfera, ali to se ne može, verujte, na silu uraditi. Ne znam da li ćemo taj ugled meriti kroz broj zakona koje će ovaj parlament doneti, a koji neće biti primenjivani sutra u pravnom sistemu Republike Srbije, ali će se taj ugled meriti kilogramima, pa će neko biti ugledan 200 grama, neko dva kilograma ili će se upotrebiti neka druga merna jedinica.
Danas sam dobio i amandman koji je prihvatio Odbor za pravosuđe, da će ovaj zakon stupiti na snagu narednog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“, što znači da ćemo mi već u utorak imati postrojenu gardu ispred Doma Narodne skupštine, mi ćemo proći pored tog špalira, ovde će biti intonirana himna. Kada se ta lepa slika pošalje kroz medije u domove građana Srbije koji će posmatrati taj prenos, onda će se dogoditi da 32 tačke dnevnog reda budu objedinjene u dve ili tri rasprave, da se vrlo važni zakoni rasprave za dva ili tri dana. Jednostavno, DSS će glasati protiv ovakvog Predloga zakona o Narodnoj skupštini.

Dva minuta i trideset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, moj amandman se odnosi na član 15, koji govori o nadležnosti Skupštine.
Ovim amandmanom sam predložio izmenu u tački 8). Zbog javnosti moram da pročitam odredbu tačke 8). Odredba kaže sledeće: „daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine“. Ovim amandmanom je predloženo da se reči „autonomne pokrajine“ zamene rečima „autonomnih pokrajina“.
Poznato nam je da je ustavna odredba normirala dve autonomne pokrajine. Mi ovakvim normiranjem faktički amputiramo jednu pokrajinu. Ono što su naši neprijatelji učinili u stvarnom životu mi činimo u normativnom smislu. Nedopustivo je, protivustavno normiranje na ovaj način kao što vi normirate. Ovakvim normiranjem vi pomažete upravo onima koji su učinili da mi u stvarnom životu izgubimo AP Kosovo i Metohiju.
Ovo nije prvi put. Ovakvim načinom normiranja u toku prošle godine ste ugradili u pet do šest zakona odredbu u jednini, koja se odnosi na jednu autonomnu pokrajinu, misleći na AP Vojvodinu, čime normativno brišemo AP Kosovo i Metohija. Ovo je protivustavna odredba.
Zalažem se i tražim, u ime SRS i u ime naroda Srbije, da se ovo izbriše i da stvarna, normativna odrednica bude – autonomne pokrajine, onako kako to nalaže Ustav.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, predstavnica predlagača.

Poštovana predsedavajuća, nažalost, vi tvrdite da je i ustavna odredba protivustavna, pošto član 99. tačka 8) kaže: „daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine“. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Javljam se po članu 104. Poslovnika. Zadatak ove Narodne skupštine je da pomogne, između ostalog i u normativnom smislu, u zaokruživanju odbrambenog sistema, čime ćemo odbraniti i sačuvati Autonomnu pokrajinu. Ako mi normiramo na ovaj način, kao što sam rekao, u toku prošle godine u različitim oblicima pravnog normiranja uvek iskazujemo to u jednini, time pomažemo našim neprijateljima. Hvala.