Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, konačno jedno pitanje upućeno meni, mada ovo nisam shvatila kao pitanje, više sam shvatila da nas podsećate na ono pismo o namerama koje je Vlada Republike Srbije uputila Međunarodnom monetarnom fondu.
Moram da priznam da nisam stekla utisak da je neko govorio o ovoj trećoj reviziji kao nečem što je, kako da kažem, prelomno ili ključno u Srbiji. Mogu da konstatujem da je treća revizija aranžmana sa MMF-om, kreditnog aranžmana ili stendbaja, uspešno okončana, što znači da je ono što je bilo postavljeno kao kvantitativni kriterijum izvršenja, kao indikativni ciljevi, kao strukturni parametri, da je to srpska vlada ispunila, sve radi lakšeg upravljanja krizom.
Vi veoma dobro znate da je bankarski sektor uglavnom u privatnim rukama i da je mali deo banaka ostao u tzv. državnom vlasništvu. Činjenica jeste da je bankarski sektor najviše pogođen krizom, kao i one delatnosti koje od bankarskog sektora najviše zavise. Zato je izuzetno važno da bankarski sektor dobije što više kapitala.
To što je pisalo kao paragraf u pismu o namerama kada su u pitanju one banke koje su još uvek u rukama države ili gde država ima svoje akcije, u suštini se odnosi na taj proces dokapitalizacije. Mislim da u dokapitalizaciji banaka nema ničeg lošeg, naprotiv, banke koje imaju veći kapital odobriće više kredita klijentima, stanovništvu i privatnim licima. U tom smislu treba shvatiti taj deo pisma o namerama koji ste apostrofirali.
Ne znam da li sam još nešto izostavila? Molim vas, podsetite me. Činilo mi se kao da čitate nešto što… da nije pravo pitanje.
Šta je konkretno urađeno? Reći ću vam, niko ne može, kada je kriza u pitanju, da bude zadovoljan postignutim, jer kriza donosi vrlo nepovoljna ekonomska kretanja. Kriza znači pad privredne aktivnosti. Desio se svuda, desio se u Srbiji. Ono što mogu da vam kažem na osnovu podataka koje imamo jeste da je pad privredne aktivnosti u Srbiji bio manji nego u zemljama u regionu. Ne kažem da sam zadovoljna rezultatom, ali uvek gledate Srbiju u odnosu na zemlje u okruženju ili zemlje slične nama. Pad privredne aktivnosti u Srbiji je bio manji.
Ne zaboravimo da je privredni rast Srbije u periodu pre krize karakterisao veliki deficit platnog bilansa. Godine 2008. deficit platnog bilansa (time se ne ponosimo, ali to je činjenica) bio je skoro 18%, sedamnaest zarez nešto, društvenog proizvoda. Za samo jednu godinu, a to jeste ovaj program, on je ispod 6% društvenog proizvoda. Desilo se veliko prilagođavanje privrede i ekonomske aktivnosti, naravno uz pad privredne aktivnosti koji nije bio veći od 3%.
Šta smo dalje uradili, šta smo postigli? Deficit. Slažem se, i ne volim deficit. Lično, vrlo sam konzervativna i mislim da svaka država tokom privrednog ciklusa mora da bude u ravnoteži. Kada kažem tokom ciklusa, mislim – u periodu rasta ekonomske aktivnosti normalno je da država ima suficit; u periodu pada privredne aktivnosti normalno je da država ima deficit.
Imali smo taj deficit i deficit je bio niži od onoga što smo dogovorili. Dogovorili smo 134 milijarde; u životu se desilo 121 -125 milijardi, ne mogu tačno da vam kažem. Kada pogledate koliki je taj deficit bio, taj deficit je bio niži nego u svim zemljama u okruženju.
Ipak mislim da ovaj program jeste dao Vladi u ruke sredstvo da upravlja krizom. Mislim da smo mi minimizirali negativne efekte krize.
Još ste jedno pitanje postavili... Znači, deficit, platni bilans, pad privredne aktivnosti, to je sve ono što je država uradila. Plus, obavezala se na neke stvari i to će ispuniti, recimo, penzionu reformu, koja je u svim mogućim elementima dogovorena, osim formule indeksacije plata zaposlenih u javnom sektoru.
Još nešto?
