Mislim da sam bio potpuno jasan i to se može videti iz stenografskih beležaka. Rekao sam da je pravilo da se ustavne norme ne interpretiraju kada je reč o osnovnim institutima, a ovde se upravo radi o definiciji položaja Narodne skupštine Republike Srbije sadržanoj u članu 98. Ustava.

Iskorišćeno je dvadeset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 3, na koji je Poslanička grupa SRS podnela amandman, glasi: „Narodnu skupštinu predstavlja predsednik Narodne skupštine“. Mi amandmanom predlažemo da se član menja i da glasi: „Narodnu skupštinu isključivo predstavlja predsednik Narodne skupštine“.
Zbog čega smo ovo uradili? Hteli smo da sprečimo moguće zloupotrebe da predsednik Narodne skupštine iz ko zna kojih razloga, u ko zna kojim okolnostima ovlasti nekog drugog, nekog potpredsednika, sekretara ili nekog drugog, da predstavlja Narodnu skupštinu.
Naizgled, ovaj amandman je suvišan. Da živimo u pravnoj državi, da se u ovoj skupštini poštuju zakoni, da se poštuje Poslovnik, ovaj amandman bi bio apsurdan, čak i smešan. Međutim, praksa u radu ovog parlamenta nas uči da je ovaj amandman neophodan.
Evo zbog čega, navešću jedan primer: zamislite da je neko pre dve godine predložio da se u Ustav, Zakon o izboru narodnih poslanika i Poslovnik o radu Narodne skupštine unese odredba da poslanike u parlamentu mogu da imaju samo političke grupe i političke partije koje su učestvovale na izborima. Svako normalan i dobronameran bi rekao da je to suvišno, da je to nešto što se podrazumeva, jer po Ustavu, po Zakonu o izboru narodnih poslanika i po Poslovniku poslanički mandati pripadaju pojedincima, političkim grupama i političkim partijama koje su učestvovale na izborima. Znači, to je nešto što izgleda sasvim normalno i sasvim u redu.
Međutim, ovde u stvarnosti imamo jednu potpuno drugačiju situaciju – imamo poslanike i poslaničku grupu stranke koja uopšte nije učestvovala na izborima! I, imamo još jedno drugo čudo neviđeno: imamo u parlamentu poslanike i poslaničku grupu stranke koja uopšte nije postojala u vreme održavanja parlamentarnih izbora.
Iz tih razloga i radi preventive, zaista smatram da je neophodno usvojiti ovaj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić.

Hvala, gospođo Čomić. Podneli smo amandman na član 8, koji glasi: „Narodna skupština donosi zakon, budžet, završni račun, plan razvoja, prostorni plan, poslovnik, strategiju, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak i autentično tumačenje zakona“.
Pošto je ovo Predlog zakona o Narodnoj skupštini, ova definicija u članu 8. izgleda kao nabacan materijal sa kojim radi, kojim se služi Narodna skupština Republike Srbije.
Ipak, naš stav je da je to moralo malo preciznije da se razvrsta, da se obrati pažnja na određena pravila srpskog jezika, tako da smo predložili da se član 8. stav 1. menja i da glasi: „Narodna skupština donosi opšte i pojedinačne pravne akte“, pa ih onda nabrajamo, „Ustav, zakon, poslovnik, odluku, zaključak i autentično tumačenje zakona, razvojne planove i planske akte, plan razvoja, prostorni plan, kao i političke akte, strategiju, deklaraciju, rezoluciju i preporuku“. Mislimo da bi na ovaj način građanima bilo jasnije o čemu se radi.
Takođe, primećujemo da oni koji su učestvovali u pisanju ovog predloga zakona ponovo ne obraćaju pažnju na osnovna pravila srpskog jezika. To se videlo i u članu 1, gde upotrebljavate zaista puno pleonazama. Između ostalog, upotrebljavate reč „simbol“ i reč „amblem“, koji su zaista identični, jer grčka reč „amblem“ upravo znači ono što znači reč koja se koristi u srpskom jeziku – simbol. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Ovaj amandman je predstavnica predlagača prihvatila.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ako su prihvatili, neću, gospođo Čomić.

Zahvaljujem. Na član 9. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton.

Poštovane kolege narodni poslanici, Narodnoj skupštini Republike Srbije je svakako potrebno da ima zakon o Narodnoj skupštini. Po tom pitanju smo svi saglasni.
Predlog zakona o Narodnoj skupštini mogao bi biti prihvaćen od strane svih narodnih poslanika ukoliko bi vladajuća većina prihvati amandmane opozicije, koji imaju za cilj da poprave ovaj predlog zakona. U cilju popravke ovog zakonskog predloga, Srpska napredna stranka je podnela nekoliko amandmana.
Jedan od prvih amandmana koje smo podneli odnosi se na član 9. ovog zakona. Taj amandman se odnosi na izmenu u tom članu 9, izmenu u prvom stavu, a stavovi 2. i 3. treba da se brišu. Član 9. kaže: „U radu Narodne skupštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo, a latinično pismo u skladu sa zakonom“.
Po nama, ovaj član bi trebao da glasi ovako: „U radu Narodne skupštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo, a latinično pismo i jezici i pisma nacionalnih manjina u skladu sa zakonom.“
Ne vidim zašto je tu problem i zašto to nije moglo da se prihvati. Naime, predloženom izmenom stava 1. sva pitanja službene upotrebe jezika i pisma u radu Narodne skupštine jasno su uređena u skladu sa Ustavom i zakonom, tako da su dodatne odredbe nepotrebne. Stavovi 2. i 3. nisu potrebni, nije potrebno da postoje u ovom zakonu, ni u ovom članu.
Nezavisno od predloženog teksta, kada su u pitanju stavovi 2. i 3, tu je nejasno, jer se navodi da poslanik u Skupštini može da se služi svojim jezikom, što znači da poslanik može da se služi bilo kojim jezikom za koji kaže da je njegov jezik. Prihvatanjem amandmana koji smo podneli tačno se definiše kojim to jezikom može da se služi, odnosno da se može služiti srpskim jezikom ili jezikom pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji.
Mislim da je ovom jednom rečenicom, izmenom prvog stava, sve rečeno i nije potrebno dodati stavove 2. i 3. u ovaj zakon, u ovaj član. Hvala.

Četrdeset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, predstavnica predlagača.