Gospođa Nada Kolundžija ima reč.

Razmatrajući ovaj amandman došli smo do uverenja da na ovaj način prejudiciramo verifikaciju mandata, što mislim da nije u redu.
Verifikacija mandata se sprovodi po određenom postupku i on je vrlo jasan. Ako bismo onemogućili da narodnom poslaniku bude verifikovan mandat mi bismo mu uskratili mogućnost da on u skladu sa zakonom napusti drugu funkciju, već bismo ga unapred sprečili da postane narodni poslanik.
Zbog toga, zbog ove rečenice da neće biti verifikovan mandat, da je samo traženo mišljenje Agencije i da se na taj način obavezuje mi bismo mogli da prihvatimo, ali pošto kaže neće biti verifikovan mandat, onda mislimo da to nije u skladu sa načinom na koji se biraju i verifikuju mandati narodnih poslanika.

Na član 41. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Predstavnik predlagača, narodni poslanik Nada Kolundžija, prihvatila je amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Predstavnik predlagača, narodni poslanik Nada Kolundžija, je prihvatila amandman.
Odbor za pravosuđe je prihvatio amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Ovo je jedini amandman koji je usvojen a podnet je od strane Poslaničke grupe Napred Srbijo, Srpske napredne stranke, a koliko je sam zakon ozbiljno napisan govori i ovaj član u kojem se postavljala kao dužnost narodnog poslanika da bude obavešten. Da li ste se rukovodili onom analogijom da neznanje zakona ne izvinjava građane, na primer kada se ne prijave za vojsku ili ne plate porez, ne znam, ali zaista je bilo besmisleno, pogotovo zbog čestog ukazivanja na praksu, da se poslanicima uskraćuje ili odlaže mogućnost vršenja poslaničke funkcije baš zbog načina kako je organizovano to informisanje, odnosno upoznavanje sa materijalima i svim ostalim pravima.
Jednu dilemu moram, zaista mi je vrlo važno, da razrešim. Mnogi ovde identifikuju instituciju sa nekim neimenovanim brodom, da li je to kompanija, politička stranka, Skupština. Taj neimenovani brod, politička stranka ili kompanija ili Skupština, nisu akt o registraciji, ni zgrada, ni parkinga, ni naziv, nego ljudi koji vrše funkcije u tim institucijama. U tom smislu, kada stavljam primedbe na način rada, stavljam ih principijelno. Naprotiv, stavljajući primedbe na neka ponašanja, stavljam primedbe svojim dugogodišnjim prijateljima, ali ih upozoravam da praksa koju rade nije dobra.
Onda kada stavljam primedbe guverneru Jelašiću, Dinkiću ili bilo kome, ne zanimaju me kao pojedinci, nego njihova ponašanja koja imaju pogubno dejstvo na nas kao građane, ali zaista molim da mnogi od nas, i ako ja to radim zamerite mi, ne pretenduju da uvek budu u pravu i u svemu.
Ovaj dom tome i služi, da ukrstimo različita razmišljanja i dođemo do najboljeg, a najmanje pravo na pretenziju da budu najpametniji, uvek u pravu, imaju oni koji dobijaju najgore ocene od građana, a to su izbori. U tom smislu, mislim da je vrlo važno da svako od nas vrlo vodi računa koje termine, koje reči, upotrebljava, i da od kazne za laž niko nikoga ne može nikakvim imunitetom da zaštiti.
Zato upozoravam mlade kolege iz stranke kojoj sam pripadala da vrlo vode računa kada upotrebljavaju laži pokušavajući da obezvrede ili da prozovu neke, da bi svoju lošu ocenu o nekome mogli da opravdaju ružnom reči koju ću ja, eventualno, reći. Od mene je neće čuti, ali oni moraju da vode računa da je život pred njima i da se treba služiti istinom i zaista ne zloupotrebljavati poverenje, ali ni poverenje građana, onih, pred kojima smo govorili, pisali programe i branimo ih i dan-danas.
Zahvaljujem što ste mi dozvoli da govorim povodom usvojenog amandmana.

Na član 42. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 44. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 44. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Član 46. Predloga zakona je pokušao da reguliše nešto što spada u vršenje javne funkcije, a vršenje javne funkcije podrazumeva, pre svega, ovlašćenja. Međutim, ovde se priča o dužnostima narodnih poslanika. Ova alineja, koju sam obuhvatio ovim amandmanom, odnosi se na propisivanje dužnosti narodnom poslaniku, kako će da izražava svoje mišljenje u Narodnoj skupštini. Slažem se da treba da se vodi računa o nekim drugim zakonima i nekim drugim odredbama, pogotovo o nekim odredbama zakona koje garantuju zaštitu podataka o ličnosti. Međutim, nije valjda moguće da se samo narodnom poslaniku zabranjuje da iznosi činjenice.
Problem je kod činjenica što su one uvek istinite, ne postoje materijalne i formalne, nego je činjenica istinita, svaka druga ne postoji. A, ovde ste dali takvu formulaciju da suvoparnu činjenicu predstavljate kao slobodno tumačenje ili stav.
Moram da vas podsetim, juče je bio jedan lepi skandal u Evropskom parlamentu, jedan engleski poslanik je tako okrpio predsednika EU, da liči na pokislo ''nešto'', da nosi odelo kao trećerazredni bankarski činovnik, dva-tri poslanika su uzdahnula, lice koje je obuhvaćeno tom kvalifikacijom se nasmejalo i nastavilo dalje. Majkl Mur je pre sedam-osam godina napravio jednu lepu dokumentarnu reportažu o mlađem Bušu, pa je pokazao, šta je radio Al Gor kao predsedavajući Senata, kada je velika grupa senatora afroameričkog porekla protestovala zbog prekrajanja izborne volje i rezultata izbora u Filadelfiji. Neću da koristim primere iz Azije ili Afrike, jer ne mogu da se upodobe sa Narodnom skupštinom Republike Srbije.
Vodite računa, član 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, gde se garantuje sloboda mišljenja, ima svoj jasan, prepoznatljiv značaj, a to što se nekada nekome ne sviđaju neke reči, ne daje mu pravo da iz toga izvlači zaključak da je najobjektivniji posmatrač i tumač onoga što je rečeno.
Postoji veliki broj problema kod člana 46, napravili ste više nego što je i moguće. Pričate o nekim dužnostima, zaboravljate da su u pitanju javne funkcije koje daju samo neka ovlašćenja. To može biti veliki problem. Vodite računa da ukoliko iz neke sudske presude neku presuđenu stvar neko od poslanika bude citirao ovde, kako ste ovo napisali, moguće je da vi tog poslanika i udaljite iz Narodne skupštine, iako se radi o činjenicama.
Zato vam kažem, vodite računa kada upotrebljavate reč "činjenice" i kada upotrebljavate neke reči koje ukazuju na mišljenje, stav ili lični odnos nekog poslanika. Naravno, ako ste hteli ovu oblast da regulišete na pravi način, onda ste morali da obratite pažnju i da mediji vrlo često…

Vreme vaše poslaničke grupe i vreme predviđeno za amandman je isteklo, tako, da nema više vremena.
Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Judita Popović, Nataša Mićić, Nebojša Ranđelović, Ivan Andrić, Vesna Pešić, Zoran Ostojić, Nenad Prokić i Kenan Hajdarević..
Gospodin Andrić želi reč. Izvolite.

Ovo je druga ili treća ključna stvar u vezi ovog zakona. Da bi svi znali o čemu pričamo, predlažemo da se u članu 46. doda novi stav 3. koji glasi da – narodni poslanik ne može snositi nikakve štetne posledice zbog činjenice da nije učestvovao u obezbeđivanju neophodnog kvoruma za odlučivanje. Dakle, to je tema koja se pojavljuje s vremena na vreme, mislim od kad postoji višepartijski sistem u Srbiji, dakle, obaveza poslanika je da čini kvorum. Uvek smo svi, kada pričamo o tome, složni u činjenici da utvrđivanje kvoruma nije radna obaveza, da je to politička odluka. Dakle, svaka stranka koja danas sedi u ovom parlamentu u svojoj istoriji je, iz isključivo političkih razloga, u nekom periodu, bojkotovala rad parlamenta.
S obzirom na to da stav 1. ovog člana kaže da je narodni poslanik dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine i njenih odbora, načelno se slažemo sa tim stavom, to je jedan od razloga zašto smo svi mi ovde, ali ono što nas buni to su, između ostalog, izjave predsednice parlamenta koje dodatno unose zabunu, iz čega se vidi da nije svima jasno šta predstavlja ta dužnost da neko učestvuje u radu Skupštine
Da ne gubim toliko vreme, jasno je, vi ste to ponovili nekoliko puta, da u dosadašnjem Poslovniku stoji obaveza da ako se tri dana ne da kvorum, odnosno ne prijavi prisustvo, po Zakonu o radu, gubi se status zaposlenog, parafraziram. Suština je da nedavanje kvoruma nema nikakve veze sa učestvovanjem u radu Skupštine.
Mi bismo želeli da to jednom za svagda bude jasno i nadamo se da sve poslaničke grupe podržavaju taj stav, da nijednog trenutka u budućnosti u našem radu ne postoji bilo kakva sumnja u to. Dakle, davanje kvoruma je jednokratni potez, on je vrlo politički. Nisam ni danas dao kvorum, ni juče, mislim da vrlo učestvujem u radu ove skupštine. To nema nikakve veze sa tim da li želim na bilo koji način da ometam rad Skupštine ili ne, ali kvorum je odraz jedne političke odluke.
Da se ne ponavljam beskrajno u krug, mislim da to ne može rešiti situaciju. Bio sam poslanik i potpredsednica Skupštine Gordana Čomić se seća da je u Skupštini Srbije 2001. godine postojala obaveza da u svakom trenutku sedi više od 126 poslanika, pa je Skupština ipak radila, opozicija nije davala kvorum. Mi smo prihvatili izmene Poslovnika po kojima to više nije potrebno, ali želimo da se ovo pitanje jasno istakne.
Dakle, obaveza, prema Zakonu o radnim odnosima, može da se odnosi na to da li neko dolazi u Skupštinu, da li obavlja rad ili ne, ali nikako ne može da se odnosi na političku činjenicu da li bilo koji poslanik, svejedno, vladajuće većine ili opozicije, daje kvorum, jer je to direktno političko pitanje, to je jedan od alata koji poslanici imaju u sebi. Oni ne mogu možda da utiču na dnevni red, ne mogu da utiču na neke druge odluke pojedinačno, ali na to da li će se o nekoj tački raspravljati i na koji način, mogu da utiču vrlo direktno.
Mislimo da je ovo od suštinske važnosti zato što stalno postoje neke dileme da li je u redu ili nije u redu da se daje kvorum ili ne. Mislimo da će ovo dati jedinstvenu poruku koja će reći da je to direktno političko pitanje i da se ostavlja svakome na volju.
Naravno, pretpostavljamo da će kao i do sada poslanici većine davati kvorum, kada neka poslanička grupa podržava neki predlog davaće kvorum, kada ne – ne. Naravno, insistiramo da se to sa druge strane odvoji potpuno od dužnosti da poslanik učestvuje u radu parlamenta. Mislimo da je to jedna potpuno druga dužnost. Molimo vas da na ovaj način razbijemo sve te magle i da svi zajedno podržimo i ovaj predlog izmena ovog člana. Hvala.

Gospodin Zoran Šami ima reč.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, DSS će podržati ovaj amandman. O tome sam govorio u raspravi u načelu. Naime, u pomenutom članu 46. prve dve alineje glase: "– učestvuje u radu Narodne skupštine i njenih odbora". To je u najmanju ruku trebalo detaljnije obrazložiti, jer ovo što piše, u suštini, podrazumeva se da učestvuje u radu Skupštine, dakle ovo je nepotrebno, osim ako učestvovanje u radu ne podrazumeva nešto drugo. A da ima mesta sumnji ukazuje alineja dva. Kaže: "– postupa u skladu sa odlukama nadležnog odbora Narodne skupštine", dakle, Administrativnog odbora, "kojima se uređuju prava i dužnosti narodnih poslanika".
Meni je, nažalost, lako zamislivo da bi neka skupštinska većina koja ima većinu u Administrativnom odboru mogla da propiše da, na primer, poslanik mora da daje kvorum ili da propiše da poslanik mora da prisustvuje radu sednice. Neću da vas podsećam, mislim da su gotovo sve relevantne političke stranke od kada postoji višestranačje u Srbiji u nekom trenutku bojkotovale rad Skupštine, jer je to bila njihova politička odluka. Poslednji put, čini mi se, da je upravo bojkotovala DS, čini mi se, 2005. godine. Ali, to je politička odluka da li ćemo doći, bojkotovati sednice, da li ćemo jednu sednicu bojkotovati, da li ćemo jednu tačku bojkotovati, kao što je naravno politička odluka, ja po pitanju amandmana gospodina Andrića mogu da glasam za njega, mogu da budem protiv tog amandmana, mogu da budem uzdržan, a mogu i da imam političku procenu da neću da se izjasnim. Znači, potpuno logično.
Ovo je dobar amandman i ja sam, nažalost, rekao da taj amandman i neki drugi amandmani neće popraviti ovaj zakon i DSS će, pretpostavljam, danas glasati protiv usvajanja ovog zakona Hvala.