Zahvaljujem. Na član 47. amandman, u istovetnom tekstu, podnela je grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo, i narodni poslanik Zoran Krasić.
Oto Kišmarton ima reč.

Poštovane kolege narodni poslanici, ovo je jedan kratak član zakona i SNS je predložila da se ovaj član briše, a ovaj član glasi: "Narodni poslanik stiče pravo na penziju u skladu sa zakonom". Postojanjem ovog člana ništa se neće promeniti u odnosu na poslanika i penzionisanje poslanika, niti bi se, opet, ako bismo ovaj član brisali, u zakonu nešto promenilo. Narodni poslanik stiče pravo na penziju kao i svi ostali građani u Srbiji koji su bili zaposleni, tako da postojanjem ovog člana može se steći utisak da poslanici prilikom penzionisanja imaju neke beneficije zato što su bili poslanici, što svakako nije slučaj.
Prema tome, ne znam koji može biti razlog da ovaj član treba da postoji u ovom zakonu. Možemo propisati i da poslanik može da se služi putničkim automobilom u skladu sa zakonom. Dakle, ništa novo ne govori ni ovaj član zakona. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Kada po nalogu nekih koji su otkupili mediji i koji žele da sačuvaju svoj kapital i svoje bogatstvo i žele da po svaku cenu imaju uticaj na formiranje vlasti, kada oni to odluče, onda oni kažu novinaru – napiši vest iz dobro obaveštenih, a nezvaničnih izvora, saznali smo da će narodni poslanici imati pravo na penziju po beneficiranim uslovima. Onda novinar to objavi, a Narodna skupština se trapavo sedam dana bori sa neistinom, a onda posle sedam dana se konstatuje da tako nešto nije ni bilo niti u Nacrtu niti u radnom materijalu niti čak u razmišljanju. Onda se ubaci tema za priču da bi te iste novine na najgori mogući način, ne birajući pogrdne nazive, oblatili i Narodnu skupštinu i narodne poslanike, kako bi se sprečila rasprava o tome ko želi da napravi neku novu vladu, kako želi da obezbedi 126 poslanika putem slobodnih mandata.
To je ta priča o kojoj se priča, ali morate da znate ako neki zakon može da postoji i bez jednog člana onda tom članu nije mesto u tom zakonu. Međutim, mnogo veći problem ovog koncepta zakona je taj što vi poslanike i njihov radno – pravni status izjednačavate sa radnim odnosom. Kada bi to tako bilo onda bi se zasnivao radni odnos narodnog poslanika na bazi konkursa, a ne putem izbora. Pobrkali ste nešto, nešto što je samo statusno izjednačeno u nekim pravima. Nije to, plaćaju se doprinosi, plaćaju se porezi.

Zahvaljujem, vreme.
Gospodin Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo predsednice, želim ukratko da iskažem svoj stav, stav moje grupe oko ovog amandmana. Član 47. zakona, koji kaže da narodni poslanik stiče pravo na penziju u skladu sa zakonom, jeste suvišan. Suvišan je iz prostog razloga zato što svi ostvaruju pravo na penziju u skladu sa zakonom. Mi smo, i razlog zbog čega sam se javio je upravo taj, razumeli da ova rečenica treba da stoji da bismo konačno odagnali špekulacije koje su se pojavljivale u javnosti da je jedina svrha pisanja zakona da bi se uvele neke privilegije, da bi se poslanici izdvojili i bili van uslova u kojima žive svi ostali građani, što želim, ovog puta, da kažem da nije tačno i nikada to nije bio predmet razmatranja niti razlog za donošenje zakona.
Želim, takođe, jasno da kažem – ja sam član radne grupe koja je radila na izradi ovog zakona. Nikada, nijedna verzija zakona nije bila na radnoj grupi koja je podrazumevala bilo kakve privilegije u odnosu na penzionere. Ovo kažem iz razloga što smo se nalazili u nekim situacijama da smo trpeli takve kritike, što je normalno i logično kada je u pitanju javnost, treba da kritikuje, ali i uvrede koje nije moguće sada prepričati. Jedne novine koje za sebe drže da su ozbiljne čak su iznele i laž da je 11. decembra održana radna grupa koja je, eto, utvrdila predlog zakona u kome se kao glavna stvar nalazi privilegija poslanika prilikom odlaska u penziju.
Iz tih razloga razumeo sam želju i potrebu radne grupe da jasno stavi do znanja javnosti da to nije tačno, da će poslanici kao i svi drugi ići u penziju, pod istim uslovima. Zato sam razumeo zahtev, odnosno takvu želju radne grupe da tu poruku jasno pošalje javnosti, imajući u vidu da ona u suštini potvrđuje samo ono što je stalno bilo prisutno u našem stavu, da poslanici moraju da dele sudbinu naroda. Mislim da je ovog puta ovaj član suvišan i ja pozivan predstavnika predlagača da prihvati ovaj amandman.

Gospođa Nada Kolundžija ima reč.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, zaista, iz iskrene namere da zaštitimo Narodnu skupštinu i narodne poslanike od beskrupuloznih namera kojima je ova institucija, i mi u njoj bili izloženi povodom nečega što je bila nečija konstrukcija, dakle, potpuna neistina, mi smo, dakle, namerno stavili ovaj član u zakon, kao što je i kolega Petronijević rekao, kako bismo prekinuli tu salvu rafala koja je bila upućena prema narodnim poslanicima, potpuno neutemeljeno i bez ikakvog osnova.
Dakle, ono što sada i mi znamo, od samog početka izgleda kao suvišno, bilo je neophodno kako bismo prekinuli jednu kampanju koja se vodila protiv Narodne skupštine i narodnih poslanika, prihvatam amandman koji je podnet, potpuno u uverenju da svi zajedno delimo nameru da ovu instituciju štitimo od onih koji imaju potrebu da devalviranjem ove institucije i nas u njoj, zapravo, omogućuju da se u društvu dešavaju stvari koje nisu prihvatljive. Hvala.

 Zahvaljujem. Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, koji ima reč.

Predsedniku Narodne skupštine se na neki način ostavlja diskreciono pravo da u ovaj dom može da pozove određena lica, određene ljude, kako bi nam se obratili i ti ljudi mogu da budu prijatelji ove države i SRS sa tim nema nikakvih problema. Naprotiv, nama je bilo jako drago kada je ovde bio ruski predsednik Dmitrij Medvedev i kada se obratio poslanicima u ovom domu.
Međutim, ovde ima nešto drugo. U istoriji srpskog naroda često je bilo pojedinaca i grupa koje su pokušavale da svoje interese, bili oni pojedinačni ili grupni, pokušaju na neki drugi način da ostvare, na načine koji nisu primereni tradiciji srpskog naroda. Nekada su ti načini, nažalost, podsećali i ličili na nešto što izgleda kao puzanje.
Ne sporim da se i puzanjem ponekad može stići vrlo visoko. Znate onu pričicu – kada je ptica na visokom drvetu videla crva, pa ga pitala otkud ili kako si ti dospeo ovako visoko, a on joj odgovorio puzanjem, samo puzanjem. Dakle, i puzanjem se može doći vrlo visoko, ako neko želi na taj način to da radi.
Međutim, primiti nekoga u ovu Skupština, koji je apsolutni neprijatelj srpskog naroda, koji se eksplicitno izjašnjava protiv vitalnih interesa srpskog naroda, za SRS je apsolutno neprihvatljivo. Naš predsednik dr Vojislav Šešelj nije poklekao pred Međunarodnim sudom u Hagu, pred tom političkom sudskom nakazom nijednog momenta, pa ni po cenu svog života. Kao što znate, on nije pokušao da puzi pred njima u dokazu da je ne samo on nevin, nego da je nevin srpski narod. Mi smo zaista ponosni na to što nas je on učio i naučio da ne puzimo ni pred kakvom silom i to je u stvari suština ovog amandmana.
(Predsednik: Vreme.)