Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 129 narodnih poslanika.

Podsećam da je članom 96. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali sada 142 narodna poslanika, pa ima uslova za rad.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu s članom 235. Poslovnika? (Da.)

Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova gospodina Dačića. To pitanje sam mu postavio prvo u pisanoj formi, a želim da učinim to i ovako javno, računajući, pre svega, na podršku čitavog parlamenta u osudi neprihvatljivog oblika političkog delovanja sa, za nas, a verujem i za svakog normalnog čoveka, zaista tragičnim posledicama.

Naime, svi znamo da je u toku izborna kampanja u Negotinu. Svako od nas ima pravo na politički prostor u Negotinu i borbu za taj prostor, ali mislimo da je neprihvatljivo ne birati sredstva u toj političkoj borbi.

Želim da vam kažem da je naš nosilac liste u Negotinu gospođa Radmila Gerov žrtva kampanje sa kojom ne možemo da se pomirimo i na koju ne možemo da pristanemo, kampanje koja je za nas neprihvatljiva ne samo zbog toga što je vulgarna i anticivilizacijska, nego i zbog toga što je direktna žrtva te kampanje majka gospođe Gerov, koja je preminula pošto je videla letke koji se anonimno dele po Negotinu, u kojima se kompromituje njena ćerka kroz fotomontaže.

Svako od nas je bio žrtva neke prljave kampanje, ali mislim da nikada nismo zajedno delovali kako bi se tako nešto zaustavilo. Majka gospođe Gerov je, inače, bila teško bolesna i taj propagandni materijal, kriminalni, koji je distribuiran po Negotinu, ona je zatekla na vratima stana u kojem živi. Pozvala je policiju, potom hitnu pomoć i preminula.

Tražili smo od ministra unutrašnjih poslova da pokrene istragu kako bi se uhapsili oni koji su, koristeći se na takav način materijalom koji je za nas neprihvatljiv, koji je zloupotrebljen (ne želim da ga pokazujem ovde, to nije za Skupštinu), konačno odgovarali za tako nešto. Setite se izbora 2008. godine, predsednika Republike koji je crtan na vešalima, setite se svega kroz šta je svako od nas prošao i pronađite u sebi snagu za osudu jednog takvog dela.

Svi mi imamo porodice, supruge, decu, roditelje i mislim da ne možemo preći preko životinjske, animalne potrebe nekog ko je navodno politički protivnik, a zapravo nije ljudsko biće, da nam uništi život da bi on zauzeo mesto na kojem smo se mi do tog trenutka nalazili.

Tražimo od gospodina Dačića da pokrene istragu, da nam kaže šta je učinio s onima koji su prekršili čitav niz članova Krivičnog zakonika - 128, 145, 152. i 172. Želimo da te ljude vidimo na sudu, na optuženičkoj klupi, želimo da vidimo efikasno tužilaštvo i sankcije za takvo političko delovanje.

Ako je u političkoj kampanji dozvoljeno nekome uništiti život, onda će ta politika, koja na takav način osvaja prostor za sebe, sutra uništavati tuđe živote, druge, neće se zaustaviti na nosiocu izborne liste LDP-a.

Ovo sada nije inicijativa koja je usmerena na korist koju LDP traži u razrešenju ovog problema, mislim da je ovo naša zajednička potreba. Voleo bih da danas možemo druga pitanja da postavimo, ali se s tim nije prestalo. Majka gospođe Gerov je sahranjena pre nedelju dana, od tada do danas to se nastavlja i policija to mora da zaustavi tako što će primeniti zakon.

Mora se čuvati integritet ličnosti, bez obzira da li se radi o političaru, lokalnom odborniku, svešteniku, profesoru, policajcu, sudiji... Svako od nas ima integritet i nemamo pravo da ignorišemo sistem koji nije efikasan u zaštiti tog integriteta. Koji je drugi put kojim se tako nešto može činiti, ako to nije poziv policiji da primeni zakon?

Juče je ko zna ko od nas bio u toj poziciji, danas je gospođa Gerov. Želim da na to stavimo tačku, da bi sutra svako od nas mogao da radi svoj posao onako kako misli da treba da ga radi, ne dovodeći pri tom u pitanje ni sebe kao ličnost, niti ugrožavajući članove svoje porodice.

Ponavljam još jedanput, ono što je tragično je sudbina Rose Stevanović, koja je preminula s tim letkom u ruci. Očekujemo od ministra unutrašnjih poslova da podseti negotinsku policiju na ažurnost i obavezu poštovanja zakona, pošto mislim da to ne sme biti ovog puta samo jedna inicijativa koja je pokrenuta i koju će prekriti zaborav.

Zahvaljujem. U svoje ime, a pretpostavljam i u ime svih poslanika, ocenjujem da je degradacija ličnosti, posebno sa posledicama za koje se ustanovi da jesu posledica toga, zaista nedopustiva i sve institucije našeg sistema treba da, u okviru svojih ingerencija, preduzmu odgovarajuće mere. Biće prosleđeno ministru unutrašnjih poslova i kao pitanje i kao sugestija.

Reč ima gospodin Slobodan Samardžić, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS - Vojislav Koštunica. Izvolite.

Hvala. Poštovani narodni poslanici, poštovani članovi predsedništva Skupštine, ova skupština raspravljala je o KiM poslednji put 17. decembra 2008. godine. Od tada su se mnoge stvari dogodile u južnoj srpskoj pokrajini. Prošlo je 15 meseci, a ta tema nije bila na dnevnom redu. Ova skupština doticala se tog pitanja samo preko instituta poslaničkih pitanja, i to kada bi članovi opozicije koristili tri ili pet minuta da o tome nešto kažu.

Mnoge su se stvari dogodile. Došao je Euleks bez pravnog osnova na KiM. Potpisan je Protokol o policijskoj saradnji sa Euleksom, koji treba, sa kosovske strane, da sprovodi Kosovska policijska služba. Usvojena je vizna liberalizacija za Srbiju, uz žrtvovanje građana na KiM.

U međuvremenu su mnogi parlamenti - i Evropski parlament i nacionalni evropski parlamenti i mnoge vlade, Evropska komisija, Savet ministara, Stejt department - raspravljali o KiM. Samo Skupština Srbije tom pitanju nije posvetila gotovo nikakvu pažnju. Mislimo da to ne može da se dopusti.

Pogotovo u poslednje vreme postoji jako puno povoda da Skupština ozbiljno uzme u razmatranje ovo pitanje. Mnogi predstavnici evropskih država govore da je uslov evropskih integracija Srbije uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa Kosovom.

Juče je francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner izjavio da je otvaranje dijaloga Beograda i Prištine uslov evropskih integracija Srbije i Kosova kao dve države. Nije bilo adekvatnog odgovora, bar ne u javnosti, od strane naših zvaničnika. Potom je pošao u Prištinu i rekao da je za Francusku to pitanje zatvoreno, da je Kosovo nezavisna država.

Evropska komisija vodi ambivalentnu politiku prema našoj državi povodom KiM. S jedne strane ohrabruje naše organe da učestvuju u evropskim integracijama, da što više na tome rade, a s druge strane praktično tretira Kosovo kao nezavisnu državu.

I suviše je povoda i razloga da i ova skupština, kao najviši predstavnički dom Srbije, naroda Srbije, Srbije koja zvanično kaže da je KiM deo Srbije, stavi na dnevni red ovo pitanje. Zaista je za svaku kritiku da tokom 15 meseci to nije bio slučaj i da je, kako bi se o tome nešto govorilo i u ovoj skupštini, opozicija morala da koristi poslanička pitanja. U čemu je problem?

Poslanički klub DSS zahteva ne jednokratno saopštenje ili obaveštenje, mi zahtevamo da predsednik Vlade Srbije podnese izveštaj o situaciji na KiM u 2009. godini. Na to, kao Skupština, imamo pravo. Dakle, da u tom izveštaju vidimo šta je sve Vlada radila na tom planu, ali i više od toga, da otvorimo raspravu o tom pitanju.

Verovatno bi ovaj predstavnički organ imao šta da kaže i pomogne Vladi u ovoj neprilici i situaciji u kojoj se nalazimo. Ona je raspeta između obećanja i ucene od strane Vašingtona i Brisela i svakako joj nije lako, ali, po našem mišljenju, ona ne pliva dobro ovim vodama. I zašto da Skupština ne razgovara o tome?

Prema tome, smatramo da je ovo potrebno vrlo hitno učiniti. Ako je taj izveštaj za 2009. godinu potreban i ako je on povod, on bi trebalo da se nađe u najskorije vreme na dnevnom redu ovog doma, da se otvori rasprava, da se donesu zaključci i da onda zaista država, kao celina, na čelu sa Skupštinom, vodi ovu politiku.

Razumemo da Vlada sprovodi politiku, ali sprovodi svoju politiku, a ne politiku Skupštine, jer Skupština o ovome nije ni raspravljala, makar ne davala neke smenice Vladi.

Krajnje je vreme i zahtevamo, još jednom kažem, od predsednika Vlade da podnese izveštaj Skupštini i da se sazove sednica na kojoj bi se raspravljalo o situaciji na KiM.

Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim vrlo interesantno pitanje.

Firmi "Justid" je Ministarstvo zdravlja uplatilo milion evra za vozila hitne pomoći. Još mnogi su joj uplatili. Ta firma je blokirana. Ima osnivački kapital 26.000 evra i pet osnivača, koji su anonimni. Registrovana je uredno u sudskom registru. Ne nalazi se na spisku stečajnih firmi jer je odavno u stečaju. Duguje državi pet i po miliona evra.

Tomica Milosavljević je uplatio milion evra i od toga nema ništa. Prema tome, ko je ta firma? Ko su vlasnici firme? Kako će se država obeštetiti u ovoj situaciji? Ministar zdravlja se toliko razbacuje sredstvima da je to prosto neobjašnjivo.

Želeo bih da ponovim još jedno pitanje koje je vrlo interesantno. Prošli put sam ga postavio i još nisam dobio nikakav odgovor, niti je bilo ko zainteresovan da odgovori na to pitanje. Da li postoji neko ko može da prekine radove na Koridoru 10, gde se postavlja optički kabl? U razgovoru sa resornim ministrom za infrastrukturu rekao mi je da prvi put u životu čuje da je neko dao odobrenje da se to radi.

Ko je firma i da li je tačno da je jedan od suvlasnika firme brat Olivera Dulića, a drugi jedan slovenački tajkun? Firma nema direktora, nema nikoga. Osnovana je sa tri hiljade evra u Beogradu. Dobila je posao bez tendera i već se radovi uveliko izvode na relaciji granica Hrvatske prema Beogradu. Isplativost investicije je 25 miliona evra za devet meseci. Čist godišnji profit samo tog parčeta od Hrvatske granice do Beograda je 45 miliona evra godišnje.

Šta je sa tom firmom? Da li mogu ti radovi da se urade? Ko je izvršio pritisak na javna preduzeća da u roku od dva dana daju sve saglasnosti i da se daju papiri i građevinska dozvola po kratkom postupku? Kako je moguće da ceo posao ide bez tendera? Sećam se odlično da je nekada, na nekoj od sednica Vlade, donesena odluka da se taj optički kabl uradi, ali da to bude prihod JP "Putevi Srbije" ili "Telekoma" i da se kompletno finansira sredstvima ovih javnih preduzeća i da oni ubiraju prihod koji je će biti izuzetno veliki.

Sada se kreće u drugu fazu na Koridoru 10 da se postavi optički kabl, koji je, igrom slučaja... Znate kako je ušla na mala vrata kablovska televizija u Srbiju, u svako domaćinstvo, a sada se i optičkim kablovima ulazi u državu i to će biti potpuno besplatan sistem, dat tajkunima da rade van sistema države i van bilo kakvih obeštećenja državi Srbiji.

Sada se priprema još jedan veliki projekat, koji nosi isto ministar Dulić. To je zaštita, ovo što radi UN sada, od ugljen-monoksida, ugljen-dioksida itd. Priprema se privatno preduzeće, tajkunsko, koje će i tu raditi određene poslove. O tome postoji određena dokumentacija.

Znači, za sve ovo postoji dokumentacija, postoje rokovi. Da li je moguće da se saglasnosti dobiju u jednom danu, da lično ministar Dulić obiđe preduzeća i naloži da se to ispotpisuje i da se daju svi papiri, a znamo da u Beogradu građevinske dozvole pojedina javna preduzeća čekaju i godinama? Stvarno vas molim da dobijem odgovore na ova pitanja.

Deo vaših pitanja je, zapravo, ponovljen, a mi smo odmah posle sednice kada je Vlada bila ovde, sutradan, prosledili ta pitanja i očekujemo odgovor. Ovaj drugi deo pitanja će takođe biti prosleđen Vladi.

Reč ima narodni poslanik gospođa Jorgovanka Tabaković.

Moje pitanje se odnosi na zaduženost četiri opštine, slučajno izabrane, i molim Ministarstvo finansija da dostavi odgovor u pisanoj formi, nadam se svim poslanicima jer nije reč ni o kakvoj tajni, o odnosu zaduženosti i budžetskih prihoda za period 1.1.2008-31.12.2009. godine za opštine: Kragujevac, Jagodina, Zrenjanin i Odžaci. Da nam se dostavi precizna informacija kada su i po kojim zahtevima date saglasnosti o dozvoljenoj visini zaduživanja u skladu sa Zakonom o javnom dugu, da ta informacija sadrži podatke o zaduženosti opštine prema izvođačima za izvedene fakturisane radove i da li je nekim izvođačima uplaćen avans za radove koji nisu do sada izvedeni.

Razlog zašto postavljam ovakvo pitanje je vezan za pitanje izdavanja državnog zemljišta u zakup pod promenjenim okolnostima za Kragujevac, između ostalog, ali je razlog za to i vrlo neujednačeno davanje sredstava iz NIP-a po opštinama. Ne možemo se oteti utisku da politički razlozi usmeravaju odluke ovakve ili onakve vrste, ali da bismo o tome mogli da razgovaramo precizno, znajući da Ministarstvo finansija i daje saglasnosti, ali i raspolaže pouzdanim podacima, zato što im lokalne samouprave dostavljaju završne račune i izveštaje o tome, očekujem da u najkraćem roku dobijemo ovaj odgovor.

Imam jedno pitanje za gospodina Mlađana Dinkića, koje nismo stigli da postavimo zbog onako obesmišljenog načina ispitivanja Vlade poslednjeg četvrtka u mesecu, a tiče se nečeg što je suprotstavljeno svim našim javno izraženim zalaganjima za porodicu, natalitet i borbu protiv bele kuge, a u praksi gospodin Dinkić ima na spisku za otpuštanje u Agenciji za privatizaciju tri trudnice, od kojih je jedna u devetom mesecu, a dve su u sedmom.

Jedna od tih trudnica ima tu nesreću da ponovo doživljava dosovsku pravdu, na isti način kao kada je, kao jedini pripravnik u tada Direkciji za procenu vrednosti kapitala, ostala bez posla, da bi sada, kada je uspela da ostane u drugom stanju i rodi drugo dete, u devetom mesecu trudnoće videla svoje ime na spisku onih koji su za otpuštanje.

Prema ocenama za rad tih trudnica, koje nikakve veze sa tim spiskom nemaju, nadam se da će odgovorni preduzeti mere, ali se ipak još pre nadam da u ovoj državi postoji još neki zakon i da se ne može trudnicama u takvim okolnostima, u poodmakloj trudnoći, davati otkaz, a istovremeno pričati o borbi za porodicu, državu i buduće generacije.

I poslednje, za uvažavanje možda jesu bitni i formalni razlozi, i garda i hor i himna i sve ono što nas je jutros dočekalo, ali suština poštovanja ovog parlamenta je da na pitanja koja ovde postavljamo dobijamo odgovor. Suštinsko uvažavanje koje očekujemo je ono koje izvršna vlast mora prema nama da pokaže ne samo čineći nam usluge ovakve vrste, u usvajanju zakona o Narodnoj skupštini, gde se status poslanika ničim nije povećao u smislu ugleda, kojem mi sami lično doprinosimo, ali molim Vladu da na ova i ovakva pitanja dostavlja odgovore u zakonom propisanim rokovima. Hvala.

Narodni poslanik Jovan Damjanović ima reč.

Dame i gospodo, poštovano predsedništvo, u ime Demokratske levice Roma apelujem na određene institucije i ministarstva da omoguće električnu energiju interno raseljenim licima širom Srbije i najsiromašnijem, socijalno ugroženom stanovništvu romske zajednice.

Unazad nekoliko dana iz mnogih gradova Srbije su dolazile grupe građana romske nacionalnosti i zamolili da apelujem na Skupštinu i određena ministarstva da nešto učine da bi se omogućila električna energija interno raseljenim licima i najsiromašnijem sloju. Imamo u zemlji gde dve godine Romi nemaju struju zato što nemaju finansijsku mogućnost da plate ono što treba - utrošak električne energije.

Smatram da je kod nas Međunarodna dekada Roma, imamo strategiju koja je usvojena u Vladi Srbije i očekujem i apelujem da se nešto učini da se ovom najnižem i najsiromašnijem sloju omogući bar struja, ako ne druge potrebe i normalan život. Očekujem to od Ministarstva za rad i socijalnu politiku i određenih relevantnih društvenih institucija.

Još jednom apelujem da se učini i da se omogući struja, ali ne jednoj porodici, to mora da se donese odluka na nivou države kako će se otpisati ti dugovi, jer stvarno romska zajednica nije u mogućnosti da plati ono što treba. Nadamo se da će institucije i država učiniti ono što treba da bi omogućila električnu energiju ovim građanima koji žive tako kako žive. Hvala.