Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova gospodina Dačića. To pitanje sam mu postavio prvo u pisanoj formi, a želim da učinim to i ovako javno, računajući, pre svega, na podršku čitavog parlamenta u osudi neprihvatljivog oblika političkog delovanja sa, za nas, a verujem i za svakog normalnog čoveka, zaista tragičnim posledicama.
Naime, svi znamo da je u toku izborna kampanja u Negotinu. Svako od nas ima pravo na politički prostor u Negotinu i borbu za taj prostor, ali mislimo da je neprihvatljivo ne birati sredstva u toj političkoj borbi.
Želim da vam kažem da je naš nosilac liste u Negotinu gospođa Radmila Gerov žrtva kampanje sa kojom ne možemo da se pomirimo i na koju ne možemo da pristanemo, kampanje koja je za nas neprihvatljiva ne samo zbog toga što je vulgarna i anticivilizacijska, nego i zbog toga što je direktna žrtva te kampanje majka gospođe Gerov, koja je preminula pošto je videla letke koji se anonimno dele po Negotinu, u kojima se kompromituje njena ćerka kroz fotomontaže.
Svako od nas je bio žrtva neke prljave kampanje, ali mislim da nikada nismo zajedno delovali kako bi se tako nešto zaustavilo. Majka gospođe Gerov je, inače, bila teško bolesna i taj propagandni materijal, kriminalni, koji je distribuiran po Negotinu, ona je zatekla na vratima stana u kojem živi. Pozvala je policiju, potom hitnu pomoć i preminula.
Tražili smo od ministra unutrašnjih poslova da pokrene istragu kako bi se uhapsili oni koji su, koristeći se na takav način materijalom koji je za nas neprihvatljiv, koji je zloupotrebljen (ne želim da ga pokazujem ovde, to nije za Skupštinu), konačno odgovarali za tako nešto. Setite se izbora 2008. godine, predsednika Republike koji je crtan na vešalima, setite se svega kroz šta je svako od nas prošao i pronađite u sebi snagu za osudu jednog takvog dela.
Svi mi imamo porodice, supruge, decu, roditelje i mislim da ne možemo preći preko životinjske, animalne potrebe nekog ko je navodno politički protivnik, a zapravo nije ljudsko biće, da nam uništi život da bi on zauzeo mesto na kojem smo se mi do tog trenutka nalazili.
Tražimo od gospodina Dačića da pokrene istragu, da nam kaže šta je učinio s onima koji su prekršili čitav niz članova Krivičnog zakonika - 128, 145, 152. i 172. Želimo da te ljude vidimo na sudu, na optuženičkoj klupi, želimo da vidimo efikasno tužilaštvo i sankcije za takvo političko delovanje.
Ako je u političkoj kampanji dozvoljeno nekome uništiti život, onda će ta politika, koja na takav način osvaja prostor za sebe, sutra uništavati tuđe živote, druge, neće se zaustaviti na nosiocu izborne liste LDP-a.
Ovo sada nije inicijativa koja je usmerena na korist koju LDP traži u razrešenju ovog problema, mislim da je ovo naša zajednička potreba. Voleo bih da danas možemo druga pitanja da postavimo, ali se s tim nije prestalo. Majka gospođe Gerov je sahranjena pre nedelju dana, od tada do danas to se nastavlja i policija to mora da zaustavi tako što će primeniti zakon.
Mora se čuvati integritet ličnosti, bez obzira da li se radi o političaru, lokalnom odborniku, svešteniku, profesoru, policajcu, sudiji... Svako od nas ima integritet i nemamo pravo da ignorišemo sistem koji nije efikasan u zaštiti tog integriteta. Koji je drugi put kojim se tako nešto može činiti, ako to nije poziv policiji da primeni zakon?
Juče je ko zna ko od nas bio u toj poziciji, danas je gospođa Gerov. Želim da na to stavimo tačku, da bi sutra svako od nas mogao da radi svoj posao onako kako misli da treba da ga radi, ne dovodeći pri tom u pitanje ni sebe kao ličnost, niti ugrožavajući članove svoje porodice.
Ponavljam još jedanput, ono što je tragično je sudbina Rose Stevanović, koja je preminula s tim letkom u ruci. Očekujemo od ministra unutrašnjih poslova da podseti negotinsku policiju na ažurnost i obavezu poštovanja zakona, pošto mislim da to ne sme biti ovog puta samo jedna inicijativa koja je pokrenuta i koju će prekriti zaborav.