Zahvaljujem, gospodine Lapčeviću.
Nastavićemo u 15.05 časova. Prvi naredni govornik je gospodin Veroljub Arsić.
Želim da vas obavestim, u skladu sa članom 85, da ćemo danas raditi do završetka tačke dnevnog reda koja bude u 18.00 časova na dnevnom redu, odnosno ove tačke.
(Posle pauze – 15.05)

Nastavljamo rad.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što predstavnik predlagača, odnosno Vlade Republike Srbije, ministar finansija trenutno nije u sali. Nadam se da će tokom mog izlaganja stići. Voleo bih da mi odgovori na neka pitanja, makar i kasnije, kada budemo završavali ovu raspravu.
Danas imamo na dnevnom redu i poreske zakone. Nažalost, u takvom vremenu danas i živimo, kada neprestano moramo da prilagođavamo naše zakone trenutnoj političkoj i ekonomskoj situaciji u državi.
Kao što je već poznato, DS i koalicija koju su oni okupili pred ove izbore odustali su od 200.000 radnih mesta za vreme njihove vlasti, odnosno mandata koji traje četiri godine, odustali su i od 1.000 evra po glavi stanovnika sa biračkim pravom koji imaju pravo na besplatne akcije stečene u postupku privatizacije, pa zašto ne bismo onda menjali i pojedine zakone?
Čini mi se da ova vlada ne zna kako da se izbori sa postojećim problemima. Ili zna, a nama, narodnim poslanicima i građanima Srbije, to ne želi da kaže. Mislim da je u pitanju ovo drugo. To se već vidi u predlogu ovog zakona.
Ne može za jedan zakon da se kaže da on smanjuje poreske osnovice, da rasterećuje poreske obveznike, kada poreske olakšice koje su predviđene ovim zakonom prenosi tim istim zakonom na poreska opterećenja drugih poreskih obveznika ili ukida beneficije poreskih obveznika koje su prema postojećem zakonu postojale.
Znači, poreske olakšice predviđene ovim zakonima odnose se samo na određene učesnike u privrednom životu Republike Srbije. Za neke druge su to neka nova poreska opterećenja. Hajde da pogledamo, prvo, koga to oslobađamo poreza, a kome stavljamo novi poreski teret.
Prvo što me je iznenadilo jeste da su banke te koje će ovim zakonom biti povlašćene. To se već vidi, mislim u članu 14. Predloga zakona. Po tom predlogu banke mogu da vrše ispravku svojih bilansa, ali ne na osnovu propisa od strane Narodne banke, nego u skladu sa svojim unutrašnjim aktima, do iznosa koji odredi Narodna banka.
Sad pitam predstavnika Vlade – šta su to banke uradile za domaću privredu i građane, da ih stavljamo u ovakav povlašćen položaj?
Za državu mogu da razumem, neprestano se kod banaka zadužujemo. Ako je to cena da bi država mogla da dobije kredit od pojedinih poslovnih banaka, ipak ne mogu da se složim s tim da joj treba davati ovakvu poresku povlasticu.
Kada su u pitanju krediti koji idu privredi i građanima, mogu da kažem da su to najskuplji krediti u regionu, zahvaljujući aroganciji i monopolu koji banke imaju na domaćem tržištu. Izgovor bankarskog sektora jeste da u Srbiji postoji veliki rizik od nenaplativosti kredita, a prema svim zvaničnim podacima, Srbi su, i privreda i građani, najurednije platiše kredita u regionu. Znači, ovde nešto nije u redu.
Očigledno država nema hrabrosti, zajedno sa Narodnom bankom, da se upusti u rešavanje ovog problema i na prvom mestu zaštiti građane i privredu, od koje i građani i država žive. Davanje subvencionisanih kredita od strane države svakako ne može biti na dugoročnom planu podsticaj za privredu.
S druge strane, mislim da se ovakvom izmenom, gde banka može da ispravlja svoje bilanse, i to na povlašćen način (znači, gubitak može da iskaže tako što neće da dokazuje da li je pokušala taj gubitak da naplati pred nadležnim sudom, nego samo svojim unutrašnjim aktom), otvara kanal za pranje novca.
Ovaj zakon je pisan kada određena grupa nije još bila na međunarodnim poternicama i poternicama Interpola. Ovaj zakon je pisan u vremenu kada je otkriveno da je jedna banka koja posluje na teritoriji Republike Srbije zaobilazila i NBS i domaći zakon kojim se reguliše devizni platni promet. Pričam o "Hipo banci".
Znači, ovakvom odredbom u zakonu ostavlja se mogućnost da banka prikazuje gubitak, od sredstava koje je usmerila u fantomske firme koje ne postoje, da prikaže to kao poresku olakšicu, a sa druge strane će, preko neke od filijala te iste banke, deponovana sredstava, pravo korisnika kredita, da iskoristi da naplati svoje potraživanje. Na taj način se novac, u stvari, pere.
Davanjem ove poreske povlastice banci je dovoljno samo onoliko za koliko je oslobođena plaćanja poreza na dobit, a to je 10%. Hajde neka budu troškovi 5%, ali onaj koji je oprao novac na ovaj način imaće maltene isto onoliko koliko je i hteo da opere legalnog novca u daljem postupku.
Moram da pitam ministra čemu onda Poreska uprava, kada su u pitanju ovakve fantomske firme, i čemu onda Agencija za sprečavanje pranja novca, kada banke, na određeni način, kroz poreske olakšice, stimulišemo da rade ovakve stvari.
Član 10. Predloga je takođe izuzetno zanimljiv. U njemu se kaže da se sredstva koja jedno preduzeće ostvari kao prihod u iznosu do 5% mogu opredeliti u troškove za reklamu i propagandu.
E sad, voleo bih da pitam ministra ko od ovoga ima koristi. Država svakako nema. Ko još može da ima koristi? Javni servis svakako ima koristi, ali već ima i pretplatu, siguran i stabilan izvor prihoda.
Ko još može da ima koristi? Zakupci medijskog prostora na teritoriji Republike Srbije, pogotovo medijskog prostora koji je određen nacionalnim frekvencijama. A ko su najveći zakupci medijskog prostora u Republici Srbiji? Aktuelni gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i savetnik predsednika Republike, ''gospodin Čokolada'', Srđan Šaper. Oni su najveći su zakupci medijskog prostora.
Ovo od 0,5% za reprezentaciju bi možda i moglo da se primeni, gospođo ministre, za vaše kolege ministre, pošto su njima napisane prekršajne prijave za način kako su trošili sredstva predviđena za reprezentaciju. Voleo bih da se to odnosi i na sve direktore javnih preduzeća i ustanova. Voleo bih da se to odnosi i na izvođače radova koji su poslove dobili u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
Zašto to kažem? Pa, zato što treba samo da prošetate gradom Beogradom pa ćete videti da izvođači javnih radova često čašćavaju i ministre i direktore javnih preduzeća za koje se izvode radovi, a čak sam imao prilike da vidim da direktori javnih preduzeća potpisuju reprezentaciju u ime izvođača radova. Zbog toga se ne bih iznenadio ukoliko sutra pronađem i da je neki ministar potpisao reprezentaciju za izvođača radova.
Kada je u pitanju realni sektor, ovo poresko ograničenje nema realnog osnova. Teško ćete bilo kog privrednika koji poseduje privatno preduzeće da naterate da uludo troši novac na ime reprezentacije.
Iznenađen sam i članom 39. Predloga zakona, odnosno članom 49. osnovnog zakona. Predložili ste brisanje člana zakona po kojem bi poslodavac za svako novo radno mesto imao pravo da umanji svoju poresku osnovicu, a na ime isplaćenih plata i doprinosa za svakog novog radnika. To ukidate zbog banaka, zbog Srđana Šapera, zbog Dragana Đilasa.
A kako to izgleda u obrazloženju koje je Vlada dala u vezi s članom 39. Predloga zakona? Kaže se - predlaže se brisanje člana 49, s obzirom na već postojeće vrlo stimulativne podsticaje koji se priznaju poslodavcu po osnovu zapošljavanja novih radnika u skladu sa propisima koji uređuju oporezivanje dohotka građana i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Gospođo ministre, pitam vas sada – jesu li svi ti podsticaji pomogli da se smanji broj nezaposlenih i poveća broj zaposlenih u Republici Srbiji?
Mislim da je i u vreme pisanja ovog zakona, novembra ili decembra prošle godine, broj nezaposlenih, odnosno smanjen broj zaposlenih, stalno rastao. Tako da mogu da kažem da brisanje ovog člana u vremenu ekonomske krize, kada broj nezaposlenih raste, kada se produktivnost smanjuje, država zadužuje da bi obezbedila sredstva za PIO fondove, može da predloži i napiše samo neko ko je neozbiljan, neodgovoran i nedorastao situaciji.
Vidim da odmahujete glavom, ali voleo bih da su oni koji pišu zakone makar malo radili u privredi, promenili bi svoje stavove. Zato što jedan radnik, osim što ćete poslodavcu da otmete 10% na osnovu njegovih zarada i doprinosa, mnogo više daje državi.
Svako novo radno mesto, prvo, smanjuje pritisak, makar malo, na fondove. Pod dva, imate socijalnu kategoriju, da obezbeđuje makar deo prihoda potrebnih za izdržavanje njegove porodice. Pod tri, radnik vam potrošnjom za koju koristi svoju zaradu takođe puni budžet. Pod četiri, barem deo tog novca biće upotrebljen za domaće proizvode, pa će takođe dolaziti do stvaranja nove vrednosti na tržištu. A to ste ukinuli zbog Šapera, Đilasa i banaka.
Još jedno pitanje. Zašto stalno država hoće da koristi svoj monopolski položaj na tržištu? Ili, zašto država uređuje zakone da sve one koji posluju sa državom, a to je jedan mali uski krug povlašćenih, oslobađa poreza?
Ovde je reč o hartijama od vrednosti koje emituje država, Narodna banka, jedinica lokalne samouprave ili pokrajina. Porez na kapitalnu dobit se ne plaća po osnovu tih hartija. Sad opet moram da postavim pitanje – kakvu korist država ima od toga? Da li jedinu korist treba da ima zato što će lakše da se zadužuje, zato što je Vlada nesposobna da obezbedi realne izvore finansiranja za budžet Republike Srbije? To je jedina povlastica, jedina pogodnost. A šta je sa građanima, šta je sa privredom?
Na taj način bi onaj novac koji bi banke bile primorane da usmeravaju u privredu i građanima bio po daleko nižim kamatama nego što je to danas. Ovako imate situaciju da zbog svoje poreske politike razvijate samo finansijski sektor, pogotovo kada su u pitanju hartije od vrednosti koje emituje lokalna samouprava, jer po Zakonu o javnom dugu takve hartije od vrednosti mogu da kupe samo banke i finansijske institucije. I država, naravno, samo što to nikad neće uraditi, jer nema dovoljno novca ni za sebe.
Da se vratim na član 10. Predloga zakona. Kada je u pitanju ta famozna propaganda i reklama, moram da postavim pitanje – da li se to radi zbog javnih preduzeća, koja se i te kako reklamiraju preko sredstava javnog informisanja, da li se to radi da bi korist, osim Srđana Šapera i Dragana Đilasa, imao i DS, jer će na ovaj način moći više sredstava da lansira za predstojeće izbore?
Izgleda mi, pošto predlažete ovakve izmene, da vam nije svejedno što je ovakvom brzinom SNS sakupio milion potpisa i da su izbori mnogo bliži nego što to hoće da kažu i ministri i predsednik Vlade i predsednik Republike, i da imate razloga da se plašite SNS-a.
Nećete moći da plašite građane ni sankcijama, ni ratovima, ni neulaskom u EU, ali u slučaju raspisivanja tih izbora, od onih reklama koje bude uplatila ''Elektroprivreda Srbije'' kampanju će da finansira SPS, od sredstava koja budu platili ''Pošta'' ili ''Telekom'' kampanju će finansirati DS, od reklama što uplate lokalne samouprave i javna preduzeća - svi iz te koalicije ''Zajedno''. Samo, mislim da sve to neće biti dovoljno da nas pobedite na narednim izborima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je pet zakonskih propisa, od kojih tri predstavljaju određeni vid smanjenja budžetskih prihoda, dok nam ostala dva zakona, kojima ratifikujemo određene zajmove, kazuju način kako aktuelna vlast popunjava neadekvatne i nedostatne prihode u budžetu.
Možda to na prvi pogled nema nikakvu vezu, međutim ima. Apsolutno ima direktnu vezu. Upravo ovih pet zakona pokazuje način kako se aktuelna vlast snalazi u uslovima nedostatka sredstava i deficita u budžetu, a s druge strane, ovaj poslednji zakonski propis, kojim se daje garancija na kreditnu liniju jednog javnog preduzeća, govori o načinu kako aktuelna vlast, bez prethodne kontrole, bez analize, daje garancije javnom sistemu i time podriva finansijski, ekonomski sistem, a i fiskalni sistem Republike Srbije.
Gospođo Dragutinović, vi ste u obrazloženju prvog predloga zakona, carinskog zakona, govoreći o kompleksnosti ovog zakona, rekli, između ostalog, da je to zakon koji rešava tehnička pitanja, da je objavljen na 110 stranica i da on u osnovi znači liberalizaciju roba i usluga, omogućava ubrzane tokove u oblasti prometa roba, usluga i kapitala itd.
Međutim, moram naglasiti da ovo nije samo tehničko pitanje. Carinski zakon predstavlja i fiskalno i ekonomsko i finansijsko i privredno i socijalno i političko i pravno i demografsko pitanje itd. Jedan zakon kakav je carinski zakon, obuhvata sva ova pitanja zajedno. To ne može biti samo tehničko pitanje.
Zašto je to fiskalno i finansijsko pitanje? Prevashodno zato što država limitira deo prihoda iz carina. Mi smo (kada kažem - mi, mislim na aktuelnu vlast, državu, budžet) inaugurisali smanjenje budžetskih prihoda po osnovi carina. Godina 2008. je završena sa 70-ak milijardi u budžetu, koje su došle po osnovu prihoda od carina. U 2009. godini taj prihod je smanjen za gotovo 30-ak milijardi.
Prošle godine je naplaćeno oko 43 milijarde dinara, što je smanjenje za nekih 28-29 milijardi. Kako nadomestiti razliku ovih prihoda, najbolje pokazuje tačka 4. ovog dnevnog reda – zajmovima, zaduživanjem i novim kreditima.
Prelazni trgovinski sporazum i Sporazum o pridruživanju su takođe zakonski propisi koji direktno utiču na carinski sistem. Ratifikacijom i jednog i drugog dokumenta, mi direktno kreiramo carinsku politiku. Znači, jeste da je ovaj carinski zakon kompleksan, da rešava mnoga pitanja u oblasti prometa roba, usluga i kapitala, ali je druga zakonska regulativa, međunarodni sporazum, koji ratifikuje ova skupština, daleko bitnija i vitalnija, zato što ona direktno postaje pravni sistem Republike Srbije, koji u određenim stvarima derogira carinski zakon, derogira stope, osnovice itd.
Ono što je bitno naglasiti, to je da je Republika Srbija, prihvatajući Prelazni trgovinski sporazum, izgubila 300 milijardi evra sredstava po osnovi prihoda koje smo dobijali od carine. Kojim načinom, kojim vidom nadomestiti prihode koji su dolazili po ovom osnovu? Nema osnova, vi ih ne stvarate.
Gospođo Dragutinović, u četvrtak, kada ste odgovarali na poslaničko pitanje Vladana Jeremića o spoljnotrgovinskom poslovanju, naglasili ste da smo postigli veliki uspeh zato što je smanjen deficit. Recite mi jednu meru kojom ste vi uticali na smanjenje uvoza, odnosno povećanje izvoza.
U 2009. godini smanjen je uvoz za 35%, spontano, nikakvom aktivnošću Vlade. Pročitaću vam podatke o spoljnotrgovinskom bilansu zemlje za poslednjih sedam-osam godina: 2003. godine – 1.890.000.000, 2005 – 4.831.000.000, 2007 – 7.75.000.000 evra, 2008 – 8.152.000.000 evra, 2009. godine – oko 4.800.000.000 i nešto više, zavisi koji kurs uzimamo u obzir. Ovo smanjenje nije rezultat nijedne aktivnosti Vlade.
Kada govorimo o izvozu, izvoz je takođe smanjen. Ne smemo se hvaliti time da smo smanjili deficit. Objektivno jesmo, ali to je rezultat sporednih aktivnosti, koje nisu rezultat aktivnosti Vlade. Nijedna aktivnost Vlade nije išla u pravcu smanjenja uvoza i povećanja izvoza. Da je to bilo, onda bi deficit bio daleko manji.
Izvoz koji smo imali u 2009. godini odgovara izvozu iz 90-ih godina, daleko je manji od izvoza koji smo imali 70-ih i 80-ih godina. Za koje aktivnosti se možemo pohvaliti da smo ostvarili uspeh, da smo povećali izvoz ili smanjili uvoz? Nema tih aktivnosti.
Evo, pročitaću vam jedan podatak, koji govori o tome kolika je nebriga u oblasti izvoza. U 2009. godini je izvezeno 580 tona svinjetine, a s druge strane, uvezeno je 4.208 tona svinjetine. Ne govorimo sada o kvaliteti uvoza, ne govorimo o sredstvima koja su uvoznici dali za uvoz svinjetine, govorimo o klasičnom podatku, o tome koliko malo izvozimo, koje su prednosti ovoga područja, naše države, da unapredimo izvoz.
U 19. i početkom 20. veka Srbija je bila perjanica u izvozu svinja, a sada imamo situaciju da mi uvozimo. I to koliko puta? Sedam puta više uvozimo nego što izvozimo. Gde je tu mera Vlade? Nema je.
Da se vratimo na politiku koja proizlazi iz Prelaznog trgovinskog sporazuma. Smanjene su carinske stope, smanjene su osnovice, država je po osnovu tog smanjenja izgubila 300 miliona evra, ali su drugi neposredni efekti daleko nepovoljniji po državne interese Republike Srbije. Koji su to efekti? Smanjenjem carinske stope, smanjenjem osnovice, dobili smo daleko manje prihode od carine i manje prihode od PDV-a.
S druge strane, u prometu smo dobili daleko više uvoznih proizvoda. Time smo direktno izvršili nelojalnu konkurenciju prema domaćim proizvođačima. Time smo učinili loš potez po interese proizvođača iz Republike Srbije. Proizvođači iz Republike Srbije su, u nelojalnoj konkurenciji, zbog izvoza subvencija iz Zapadne Evrope i ostalih država, došli u poziciju da imaju ogromne zalihe, da imaju nelikvidno poslovanje, da se zadužuju po nepovoljnim kamatama i došli su u stanje nesolventnosti, gašenja preduzeća, otpuštanja radnika i svih drugih negativnih pojava.
Ovakvim uvozom i odsustvom intervencije države stvorili smo preduslove gašenja domaće privrede. Zato nam je i industrijska proizvodnja smanjena u toku 2009. godine za 12 zarez nešto posto. Daleko je više. Vaši statistički podaci sigurno tome ne odgovaraju. Podaci koje ste naveli na sajtu Ministarstva finansija, Zavoda za statistiku i drugih državnih organa su frizirani. Oni nisu takvi. Pad industrijske proizvodnje je daleko veći.
Pad građevinarstva, trgovine itd. je daleko veći nego što vi to navodite. To nam govore podaci iz privrednih komora i drugih asocijacija koje okupljaju proizvođače, koji ukazuju da u ovim uslovima ne mogu raditi i privređivati. Gde je tu država? Nema je.
Koje su to kreditne linije koje ste vi omogućili privrednim subjektima, da mogu preživeti ovo teško vreme? Ekonomska kriza je bila prisutna u svetu, prisutna je i danas, ali svi su na određeni način zaokružili svoje kreditne sisteme, pomogli svojoj privredi, omogućili preživljavanje. Međutim, naša privreda ne preživljava, ona je na izdisaju.
Da je to činjenica, govori nam podatak da je ovoga trenutka 67.000-68.000 privrednih subjekata blokirano. S njima je blokirana i ogromna aktiva u budžetskom sistemu, koja dolazi do iznosa 270-280 milijardi dinara, koja bi bila prava injekcija da imamo mogućnosti da je uberemo.
Poreska uprava je blokirala 60 i nešto hiljada privrednih subjekata, ali su blokirana i ona sredstva koja su ta preduzeća bila dužna da uplate u budžet Republike Srbije. Oštećen je i budžet, oštećeni su svi korisnici budžeta, i penzioni i zdravstveni fond, kao i sve druge državne institucije koje se alimentiraju po tom osnovu iz tih sredstava.
Navešću vam podatak iz 2008. godine o učešću prihoda u budžetu Republike Srbije. Učešće prihoda od carina u 2008. godini bilo je 11%, 2008. godine 7%, u 2010. godini će, po ovoj projekciji, biti 6%, i daj bože da se i to naplati.
Ono što treba da zabrine vas i građane Srbije, a posebno aktuelnu vlast, koja ne čini ništa po pitanju svih ovih negativnosti na koje ukazuju SRS i opozicija u ovom parlamentu, a morate preduzimati mere, jeste sledeće. Vrlo je opasno da radnici koji gube posao odlaze na ulicu i snalaze se tako što prelaze u sivu ekonomiju.
Prema podacima ekonomskih stručnjaka, siva ekonomija je u 2008. godini pokrivala otprilike 12-13% svih finansijskih tokova. Oko četiri milijardi evra se kretalo u toj sivoj zoni. Za 2009. godinu isti ti stručnjaci kažu da je to negde oko 10 milijardi evra. To je jedna trećina.
Ovih dana su se na ulicama pojavili preprodavci deviza. Vi danas možete u manjim gradovima, ne znam za Beograd, verovatno i ovde, dobiti gorivo na crno. U manjim gradovima, to vam odgovorno tvrdim, to je krenulo. Nema još kanistera na ulicama, ali vrlo brzo će doći. To sve treba da vas zabrine, da vam ukaže na to da morate preduzimati radnje da se otklone svi oni problemi koji su kulminirali u ovih nekoliko godina.
S obzirom na vreme, moram ukazati na još jednu negativnu pojavu. To je da ste vi kroz ovaj drugi zakon, o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, brisali kamate po osnovi devizne štednje.
Jeste da ste time pomogli građanima, neće izdvojiti kamatu, ali niste pomogli državi. Kome ste najviše pomogli? Pomogli ste bankama. Banke su u privilegovanom položaju. Cela privreda i celo društvo grca u deficitu, u gubicima, u dugovima. Jedino banke ostvaruju prihode, ostvaruju dobit i razbacuju se sredstvima.
Evo načina kako vi pomažete bankarski sistem. Ovo je način kako banke stvaraju akumulaciju. Ona sredstva koja građani treba da plate državi, neće doći u budžet, završiće ponovo kod banaka i banke će doći jeftino do kreditnih sredstava.
Vi i sami kažete, to konstatuje vaše ministarstvo, to konstatuje i predsednik Vlade, da su pasivne i aktivne kamate u bankarskom poslovanju vrlo negativne pojave. Odnos između aktivne i pasivne je između tri i 18 puta. Ne posto, nego puta. Tolika sredstva se ulivaju u bankarski sistem.
I, normalno, vi ta sredstva dobijate (kada kažem vi, mislim na budžet Republike Srbije) kroz prodaju trezorskih zapisa po vrlo povoljnim uslovima, pokrivate deficit budžeta, a banke, umesto da plasiraju u privredu, plasiraju u budžet, jer je to daleko sigurnije.
Šta od toga imaju građani? Nemaju ništa. Imaju samo obavezu da kroz poreski sistem izdvoje 95% prihoda ovoga budžeta. To je žalosna činjenica, ali je činjenica. Na restriktivnoj politici države, na restriktivnim zakonima, na porezima i na sili državnog aparata, živi ova država. Hvala vam.

 Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Zoran Ostojić.

Hvala, predsednice. Uvažena ministarko, koleginice i kolege, mislio da nešto vremena iskoristim i za zakon o izmeni Zakona o porezu na dobit preduzeća, zato što je ovim izmenama propuštena šansa da se da veći podsticaj razvoju civilnog sektora i ulaganju u kulturu, širenjem delatnosti iz člana 15, ali ću o tome govoriti neki drugi put.
Prosto, ne mogu da izbegnem (opet ode gospođa predsednica) priču o ovom kreditu, za koji garanciju treba da damo danas, za "Srbijagas". Pre podne je predsednica Skupštine - oprostite na izrazu - ''odvalila'' da gospodin Bajatović nije u sukobu interesa.
Ponoviću šta su kolege iz poslanike grupe LDP rekle. Zakon važi od 1. januara ove godine i Bajatović i još neki u ovoj sali su u sukobu interesa. Prvi april je samo rok kada treba da se opredele koju će od te dve funkcije obavljati. U ovom trenutku oni jesu u sukobu interesa i ne bi trebalo i oni ne bi smeli da učestvuju u raspravi koja se tiče njihove firme. Kada kažem njihove, u slučaju "Srbijagasa" možemo maltene bukvalno, prema ponašanju direktora, reći da je to njegova firma.
Mi nismo čuli koliki je gubitak te firme, iako je završen završni račun (on je gotov i morao je biti predat), a od nas tražite da damo garanciju za kredit od 170 miliona evra. Sa onih 160, za pokrivanje budžetskog deficita, to je, samo na ovoj sednici, 300 i nešto miliona evra zaduživanja.
Vidite, gospođo Dragutinović, ovaj kredit za "Srbijagas" počeće da se otplaćuje posle tri godine, 2013. godine. To će biti neka druga vlada. Otplaćivaće se do 2021. godine, osam godina. Znači, deca koja sada polaze u osnovnu školu postaće punoletna dok se isplati taj kredit, koji u ovom trenutku, po sadašnjim uslovima, košta oko 5,5%, a svakako će biti skuplji.
Ne znamo nikakve cifre, podatke, ni kako je taj dug nastao ni šta su uzroci. Znamo jedino ono što vidimo, da ima duga. Bajatović je tvrdio ovih dana da je taj dug 170 miliona evra, baš koliki je ovaj kredit.
Uzmimo da je dug 100 miliona evra. To znači da to javno preduzeće, naše preduzeće koje se finansira, između ostalog, kada je u pitanju gubitak, porezima koje plaćaju građani, sve građane, odnosno Srbiju, košta dnevno 250.000 evra, pod uslovom da je gubitak za prošlu godinu 100 miliona, a verovatno je i više.
Mi sve vreme prisustvujemo predstavama, poput onih trubača u čast ruskog predsednika, velike sume novca se troše za medijsko oglašavanje, a ne možemo da dobijemo podatak koliko "Srbijagas" troši tog novca. Ne možemo da dobijemo čak ni prost odgovor na pitanje – šta će monopolisti tolika medijska promocija ili pažnja?
Juče je Bajatović odneo pomoć ljudima ugroženim od poplava u Zaječaru u vrednosti od 15.000 evra, a to preduzeće pod upravom gospodina Bajatovića košta sve nas dnevno najmanje 250.000 evra, a možda i 450.000, ako je stvarno dug 170 miliona evra.
Mnogo je to olako trošenje novca za nešto o čemu, jednostavno, nemamo činjenice da odlučujemo, a vi tu sedite, ćutite i verovatno ćete nam na kraju reći neke informacije. Vi ćete, gospodo iz DS-a, glasati za ovo, nećete razmišljati o tome da zadužujete decu koja će 2021. godine postati punoletna.
Zaista moram da pitam – kako je moguće da takva firma postoji? Kako vi na Vladi dopustite da ta firma, koja ima toliki gubitak, kupuje akcije firmi koje se bave računarskom opremom, da kupuje staklare, da ulazi u poslove osiguranja sa ruskim partnerima? Prosto je neverovatno takvo arčenje.
Razumem cenu koalicije, ali, nekako, morate se složiti, ta cena je mnogo skupa. Kada dodamo još i onih besmislenih 10% povećanja penzija (besmislenih zbog toga što je vrlo brzo, padom dinara, obezvređeno tih 10%), onda je zaista ova cena te koalicije preskupa.
Kada saberemo te gubitaše koje kontroliše ta tročlana koalicija, vaši partneri, gospodo iz DS-a – SPS, PUPS i JS, i kada tu dodamo ''Železnice'', a ona je u nadležnosti ministra Mrkonjića, sa apsolutno fantastičnim gubitkom od milijarde evra, pa onda ovih 170 miliona, ili kol'ko već, "Srbijagasa", onda nam onaj ''Jat'' i njegovih 30-40 miliona izgledaju kao kikiriki.
Zar je moguće da firma koja je monopolista pravi takve gubitke? Vi, gospođo Dragutinović, kažete da će od ovih 170 miliona, 120 biti upotrebljeno zarad finansiranja dospelih tekućih komercijalnih obaveza, tj. kredita, koje je ta firma već uzela, ali ne može da ih vrati. Dvadeset miliona su, kažete, dodatne investicije. To je valjda to novo skladište gasa, jer ovo smo, onako velikodušno, poklonili ruskom partneru.
Ali, šokantno je da je 30 miliona namenjeno tekućoj likvidnosti. Nekako mi to izgleda kao da gospodin Bajatović ovde uđe, izađe i gotovo - dobije laki keš. A sa tim lakim kešom, pretpostavljam, hoće da ide u Madrid, sa svojom svitom, da gleda finale Lige šampiona. To mi treba da platimo kroz ovaj kredit.
Koji poslovni interes nalaže direktoru "Srbijagasa" da ide da gleda tu utakmicu? Ili mu to plaćaju, što je još gore. Bolje da mu mi platimo, ako već hoće da gleda tu utakmicu. Ili to plaća neko drugi, recimo ruski partner? Pa i u tom slučaju on mora, po Zakonu o sukobu interesa, da taj poklon prijavi.
Prosto je neverovatno ponašanje čelnika javnih preduzeća. Hajde sad da ne pričam samo o ovome, ali ovo je na dnevnom redu. I vi, gospođo, koja ste zadužena za javne finansije, tako dođete u Skupštinu i kažete – toliko treba, takva je odluka Vlade, a vi glasajte i idemo dalje. Naprosto, ne ide to tako, bar što se tiče nas iz LDP-a.
Podatke zbog čega bismo mi zadužili one koji će 2021. godine postati punoletni nismo dobili (Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je iskorišćeno.), ono što vidimo iz ponašanja čelnika te firme nam se ne dopada i, svakako, nismo spremni da takvu ludost učinimo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović, a posle njega narodni poslanik Zoran Antić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Predmet današnje rasprave su i dva zakona o kreditnom zaduženju. Prvi je zakon o davanju garancija Republike Srbije u korist "Banke Inteza", po zaduživanju Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad, u iznosu od 170 miliona evra, za refinansiranje kratkoročnih obaveza prema komercijalnim bankama i finansiranje održavanja tekuće likvidnosti i dodatnih investicija. Drugi je zakon o zaduživanju Republike Srbije kod "Erste banke" a.d. Novi Sad, u iznosu od 40 miliona evra, kod "Marfin banke" a.d. Beograd, u iznosu od 100 miliona evra, i kod "Vojvođanske banke" a.d. Novi Sad, u iznosu od 20 miliona evra, za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje duga, što ukupno iznosi, po ovom zakonu, 160 miliona evra.
Oba zakona su ''teška'' 330 miliona evra. Za toliko vi građane Srbije zadužujete po kreditima koji se refinansiraju u odnosu na već uzete kredite i pokrivaju budžetske rupe. Ove kredite, gospođo Dragutinović, uzimate kod komercijalnih banaka, sa kamatama koje ''debelo'' premašuju 5%. Podsetiću vas da je u Evropi praksa da se privrednim subjektima krediti odobravaju sa kamatom od 1,8 do 2 posto. Trošak za ove kredite je, znači, znatno veći, a pri tom njihova namena nije pokretanje proizvodnje, investicionog ciklusa, nego pokrivanje budžetskih rupa i deficita, odnosno za likvidnost pojedinih javnih preduzeća.
Ratifikacijom ovih kredita ste uvećali i javni dug. Svedoci smo i različitih tumačenja koliki je taj javni dug. Vaša procena je bila da je javni dug negde oko 31 zarez nešto posto. Pre neki dan je predsednik države gospodin Tadić izjavio da je javni dug negde oko 35%. Plašim se da će, s ovom dinamikom povećanja kredita, javni dug u ovoj godini preći iznos od 50% društvenog proizvoda.
U ovoj godini ste već uzeli kredit za pokrivanje budžetskog deficita, od 200 miliona dolara. To je tzv. ruski kredit. Činjenica je da sve kredite uzimate upravo za pokrivanje budžetskog deficita i za likvidnost, i bojimo se da će upravo ovi krediti i ova praksa uzimanja kredita za refinansiranje i da se nastavi.
Ove godine nas već očekuje vraćanje kredita po osnovu zajmova koje smo uzeli, u iznosu od 2,6 miliona evra. Privredni subjekti duguju inostranstvu preko 10 milijardi evra, tačnije 10,9 milijardi, a izvoz je u 2009. godini bio 5,96 miliona evra, tako da polovina tih sredstava od izvoza, praktično, treba da ode na servisiranje ovih dugova.
Još je obeshrabrujuće i to da je izvoz u odnosu na uvoz manji za 5,2 milijarde evra i da je u strukturi uvezene robe 53% roba široke potrošnje, a svega 7,8% su sredstva za rad, odnosno oprema.
Najveće učešće u izvozu ima poljoprivreda, u ukupnom izvozu učestvuje sa 23%, a izdvajanja za poljoprivredu iz budžeta su veoma mala. Prošle godine su bila 2,2% od ukupnog budžeta, a ove godine je to nešto oko 3%. Inače, poljoprivreda je jedina u prošloj godini imala suficit, od 700 miliona dolara.
Očigledno je da je najveća razvojna grana, kada je u pitanju izvoz, upravo poljoprivreda, prema kojoj se vi maćehinski odnosite. Država ništa ne čini za 700.000 domaćinstava koja se bave poljoprivredom. Svedoci smo da je u toku prošle godine veliki problem bio upravo cena i otkup poljoprivrednih proizvoda.
Nebriga za građane i nesposobnost su glavna odlika ove vlade, što za sobom vuče nova zaduživanja, novi teret koji moraju da podnesu, a sada je već izvesno da obaveze, pored njih, i njihovi potomci moraju da vraćaju. Kako drugačije da tumačimo, gospođo Dragutinović, izjave članova Vlade da država izlazi iz krize, da već sada u januaru beležimo rast proizvodnje od 3,7%, kada u odnosu na prosečnu proizvodnju u toku 2009. godine imamo pad od 12,1%?
Beležimo i pad direktnih investicija. Da vas podsetim, 2007. godine su direktne investicije bile četiri milijarde evra, a u 2009. godini su nešto više od jedne milijarde, tačnije 1.300.000.000 evra.
Broj privrednih subjekata koji su u blokadi je sve veći. Preko 60.000 privrednih subjekata, tačnije 66.438 privrednih subjekata je u blokadi. Obećavali ste 200.000 novih radnih mesta. Umesto toga, u 2009. godini je 200.000 ljudi ostalo bez posla i, prema dinamici koja je uočljiva i svi parametri pokazuju da u 2010. godini praktično svakog meseca 14.000 ljudi ostane bez posla. Trenutno je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 723.000 ljudi. Taj trend će samo da se povećava, a pitanje je i koliko je još ljudi bez posla koji se nisu prijavili Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Sve je više i onih koji su siromašni i žive ispod granice siromaštva. Ministar Ljajić je pre neki dan izjavio da preko 700.000 ljudi živi ispod granice siromaštva. Štrajkovi i strah kod većine da će ostati bez posla karakterišu stanje u društvu. Prosečna plata pada u apsolutnom iznosu i već je ispod 300 evra. Podsetiću vas da imamo najmanje prosečne plate u okruženju, da je prosečna plata u Makedoniji 331 evro, u BiH 395 evra, Crnoj Gori 456 evra, u Hrvatskoj 724 evra, u Sloveniji 935 evra. Prosečna penzija je 21.700 dinara, a veliki broj penzionera, odnosno njih 356.000, prima penziju ispod 11.000 dinara.
Za razliku od građana Srbije, koji ''debelo'' osećaju posledice krize i neodgovornosti ove vlade, premijer Cvetković, guverner Jelašić, ministar Dinkić i predsednik Tadić zdušno ponavljaju da Srbija izlazi iz krize i da ćemo ove godine imati rast BDP od 1,5%, a pri tom im mediji pomažu u pokušaju da građanima prikažu neku drugu Srbiju.
Za vas nisu dovoljna upozorenja privrednika da je privreda Srbije daleko od izlaska iz krize, da su ključni razlozi za to prevelika javna potrošnja, kurs, nelikvidnost, pad izvoza i nezaposlenost. Ekonomisti upozoravaju da je rast privrede jedino moguć ako dođe do porasta izvoza, a da je u Srbiji malo toga izvozno orijentisano.
Ovih dana se građani Srbije suočavaju s talasom poskupljenja koje će i te kako uticati na troškove života. Struja je poskupela 11%, benzin je sa 106,6 poskupeo na 111 dinara, kablovska televizija sa 745 na 820 dinara. Poskupeli su mleko i mlečni proizvodi. Od 1. marta poskupljuje telefonska pretplata sa 230 dinara na 458 dinara. Procena je da će povećanje cene energenata dovesti do povećanja cena osnovnih životnih namirnica za 5 do 7 posto.
Standard građana će biti još niži. Kupovna moć će padati pod naletom novih poskupljenja i sa padom ionako malih zarada, uz povećanje broja onih koji će ostati bez posla.
Vladajuća koalicija poručuje da se bolje živi, pokušavajući da zavara građane da žive u jednoj stabilnoj državi. A jedini ko bolje živi u ovoj zemlji ste vi, gospođo Dragutinović, i vladajuća koalicija, tajkuni koji stvaraju ekstraprofite zahvaljujući, pre svega, tome što im vraćate dugove proistekle iz zahvalnosti što su sastavili ovu vladu, od koje korist imaju samo oni i vi.
Gospođo Dragutinović, proizvodnja je u odnosu na prošlu godinu manja za 12,1%, tražnja je opala za 14,3%, a prosečne zarade su manje od 300 evra. Sve je veći broj gladnih i onih koji su bez posla. To su rezultati vaše politike. Najbolje je da što pre raspišete izbore i da na njima građani ocene koliko vredi vaš rad i koliko ste uticali na njihov život.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, posle njega narodni poslanik Vladan Jeremić.