Kao član ekspertskog tima, nisam sarađivala nego sam dostavljala stručna mišljenja, ali u redu. Htela bih da vam kažem da jesmo u obavezi da poštujemo zakon, čija odredba stupa na snagu 1. aprila. Ta odredba stupa na snagu 1. aprila, tako smo odlučili.
Da li predstavnik predlagača gospođa Diana Dragutinović želi reč? (Da.) Izvolite, gospođo ministar.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi set od pet finansijskih zakona. Prva tri se odnose na prihodnu stranu budžeta i tiču se carina, poreza na dohodak građana i poreza na dobit preduzeća. Druga dva zakona se odnose na finansijsku stranu, na finansiranje budžeta Republike Srbije, i radi se o zaduživanju Republike Srbije zbog deficita budžeta, odnosno davanja garancije Republike Srbije  JP "Srbijagas". Iskoristiću ovu priliku da vas upoznam, u najkraćem, sa svih pet zakona.
Prvi zakon koji je pred nama jeste carinski zakon. Podsetila bih na to da su se poslednje promene na carinskom zakonu desile 2003. godine. Od 2003. godine do danas bilo je dosta promena i kada je u pitanju međunarodna regulativa, a i kada su u pitanju domaći zakoni. Zbog svega toga nastala je potreba da se izmeni ovaj zakon.
Svi znamo da je cilj Republike Srbije da postane punopravan član i EU, ali i Svetske trgovinske organizacije. Zato je, pre svega, trebalo da se carinski zakon Republike Srbije usaglasi sa zakonodavnom regulativom EU i pravilima Svetske trgovinske organizacije. Dodatno postoji vrlo važna konvencija, koja je ratifikovana, Kjoto konvencija, sa kojom je takođe usaglašen ovaj zakon.
Cilj novog carinskog zakona jeste da usaglasi svoje zakonodavstvo, standardizuje carinske procedure i modernizuje carinsku administraciju. Radi se o veoma tehničkom zakonu i zato ću veoma kratko o njemu govoriti. Napisan je na 110 strana, sa jasnom strukturom, koja obuhvata: opšta pravila, procedure, dažbine, carinski dug, zaštitu prava intelektualne svojine, prodaju robe i prekršajne odredbe.
U prvom delu, koji opisuje definicije, definicije su date, rekla bih, udžbenički precizno. Kada govorim o definicijama, mislim na definicije šta je to carinski organ, carinski status robe, carinski dug, carinska kontrola, carinski nadzor, carinski postupak, carinske formalnosti, deklaracija, definicija domaće i strane robe, pravo zastupanja statusa ovlašćenih lica.
Ono što je novo u ovom carinskom zakonu jeste uvođenje prethodne deklaracije, kao i da su pojednostavljeni carinski postupci. Dakle, u okviru carinskih postupaka koji su poznati, pojednostavljene su procedure. Samo bih taksativno navela da su pojednostavljene procedure koje se tiču: tranzitnog postupka, postupka skladištenja, aktivnog oplemenjivanja, postupka prerade pod carinskom kontrolom, privremenog uvoza, pasivnog oplemenjivanja i postupka izvoza.
Dozvoljen je beneficirani uvoz, dakle kontingent za sirovine i opremu. U delu sedmom precizno je definisano šta je to carinski dug, šta je obezbeđenje za plaćanje carinskog duga, kako je nastao carinski dug, kompenzatorna kamata, plaćanje duga i otpust duga. Konačno, carinski prekršaj je određen u maksimalnoj visini, četiri puta vrednost robe.
Rekla sam da se radi o potpuno tehničkom zakonu i zato bih prešla na druga dva zakona, koji su u osnovi bitna za fiskalni kapacitet srpske privrede.
Drugi zakon koji se nalazi pred vama jeste Zakon o porezu na dobit preduzeća. Izložila bih samo najvažnije promene u ovom zakonu i mislim da su ove promene, mislim da ćete i sami to proceniti, zaista u dobrom pravcu.
Jedna grupa promena je, u suštini, u vezi sa usklađivanjem ovog zakona sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, odnosno Međunarodnim računovodstvenim standardima. Takve promene su mogućnost da se poreski period razlikuje od kalendarske godine.
Sledeća promena koja je u vezi sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, članom 40, jeste uvođenje mogućnosti da se, za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, nabavna cena imovina, odnosno nepokretnosti, može korigovati na procenjenu fer vrednost.
Sledeća promena, koja se, u suštini, odnosi na proširenje obuhvata, jeste širi obuhvat prihoda nerezidentnog obveznika, uključivanjem prihoda po osnovu izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili sličnog programa, ukoliko ovi prihodi nisu oporezovani porezom na dohodak fizičkih lica. Dodatno, ogranak, kao stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika, podleže primeni ovog zakona.
Postoji druga grupa promena i ona se, praktično, tiče izbacivanja nekih članova postojećeg zakona. Koji se članovi izbacuju? To su, pre svega, članovi 42. i 43. Oni koji znaju sadržinu ovog zakona, znaju da se članovi 42. i 43. odnose na obračun amortizacije, dakle na ubrzanu amortizaciju. Izbacuju se zato što u realnom životu nisu proizvodili nikakvo dejstvo. Na ovaj način zakon će biti jednostavniji.
Takođe važna odredba zakona koja se u potpunosti briše jeste član 49. On se, praktično, odnosi na mogućnost korišćenja poreskog kredita po osnovu zapošljavanja radnika na neodređeno vreme. Zašto je izbrisan član koji se odnosi na mogućnost korišćenja poreskog kredita? Zato što nije uobičajeno da veći broj zakona nudi mogućnost poreskih kredita po istoj osnovi. Dakle, moguće je dobiti poreski kredit na osnovu zapošljavanja radnika na neodređeno vreme drugim zakonom. Samo da vas podsetim, to je zakon kojim se oporezuju dohodak građana i doprinosi obaveznog socijalnog osiguranja.
Pored izbacivanja nekih članova zakona, došlo je do vrednosnog usklađivanja iznosa na osnovicu na osnovu koje se stiče pravo ostvarivanja poreskih podsticaja. Dakle, ovde se samo radi o održavanju realne vrednosti ulaganja.
Sledeća grupa promena u okviru ovog zakona jeste, u stvari, promena koja usaglašava ovaj zakon sa prethodnim promenama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o porezu na imovinu, a cilj je podsticanje razvoja tržišta hartija od vrednosti. Dakle, promena kaže da se kapitalni dobitak ne ostvaruje prodajom dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije, čime se izjednačava poreska stimulacija sa rešenjima iz Zakona o porezu na dohodak građana.
Takođe, promena koju ne bih želela da propustim ovom prilikom, odnosi se na skraćenje roka za prenošenje poslovnih gubitaka na račun dobiti u narednom periodu i kapitalnih gubitaka na račun budućih kapitalnih dobitaka. Taj period je bio deset godina, ovim promenama se skraćuje na pet godina i to je u saglasnosti sa najboljom međunarodnom praksom.
Delimično je prihvaćena inicijativa Američke privredne komore i priznati su rashodi na ime reklame i propagande kao troškovi, ali je njihov iznos ograničen na 5% ukupnih prihoda, kao i troškovi reprezentacije, čija je vrednost takođe ograničena, ali na 0,5% ukupnih prihoda.
Konačno, drugačiji je način sprečavanja utanjene kapitalizacije, što će omogućiti realnije iskazivanje profita, pre svega u finansijskom sektoru.
Treći zakon koji se nalazi pred vama jeste zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Ovde su izvršene, rekla bih, uglavnom kozmetičke izmene. Podsetila bih vas da ovaj zakon, u stvari, cedularno oporezuje različite izvore prihoda, da se u okviru zakona razlikuju četiri zakonske stope na dohodak, a to su 10, 12, 14 i 20, a da samo postojanje normiranih troškova, u stvari, duplira ovaj broj stopa sa četiri na osam.
Šta se želelo ovim zakonom? Harmonizovati visinu stope prihoda na kapital sa visinom poreske stope na dobit. U svakom slučaju, tri su osnovna cilja promene ovog zakona: potreba za stimulisanjem razvoja tržišta kapitala, uvođenje jednakog poreskog tretmana obveznika godišnjeg poreza na dohodak građana i poresko stimulisanje razvoja oblasti osiguranja lica.
Najznačajnije promene, nema ih mnogo, jesu: snižena je stopa poreza na prihod od kapitala sa 20 na 10 posto; snižena je stopa poreza na kapitalne dobitke sa 20 na 10 posto; izjednačena je visina neoporezivog iznosa za sve obveznike godišnjeg poreza na dohodak, znači rezidente i nerezidente; snižena je stopa poreza na prihode od osiguranja lica sa 20 na 10 posto; proširen je pojam obveznika poreza na prihod od samostalne delatnosti na fizička lica i u 2011. godini se ne utvrđuje i ne plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod.
Sledeći zakon koji je pred vama omogućuje finansiranje deficita budžeta Republike Srbije zaduživanjem. Radi se o zaduživanju Republike Srbije kod "Erste banke", "Marfin banke" i "Vojvođanske banke". Ovim zakonom je predviđeno zaduživanje Republike Srbije, opet podvlačim - radi se o zaduživanju Republike Srbije za potrebe finansiranja deficita, u iznosu od 160 miliona evra, pri čemu je iznos zaduživanja podeljen u 16 partija po 10 miliona evra. Zaduživanje će se izvršiti zaključivanjem ugovora o dugoročnom zaduživanju.
Sproveden je postupak javne nabavke finansijskih usluga i tokom sprovođenja postupka javne nabavke utvrđeno je da je "Erste banka", sa "Erste bankom" a.d. Novi Sad, kao agentom, podnela najpovoljniju ponudu za četiri partije za koje je konkurisala, u iznosu od 40 miliona evra; "Marfin banka" je podnela najpovoljniju ponudu za 10 partija za koje je konkurisala, u iznosu od 100 miliona evra i "Vojvođanska banka" je podnela najpovoljniju ponudu za dve partije za koje je konkurisala, u iznosu od 20 miliona evra.
Kada je u pitanju zaduživanje Republike Srbije kod "Erste banke", kamatna stopa je jednaka zbiru jednomesečne referentne kamatne stope (euribor) i fiksne kamatne marže od 4,25%. Kada se radi o zaduživanju Republike Srbije kod "Marfin banke", uslovi zaduživanja su nešto drugačiji - kamatna stopa je jednaka zbiru jednomesečne referentne kamatne stope, plus kamatna marža od 4,35%. Kod "Vojvođanske banke" su potpuno isti uslovi zadužinjava. Radi se o kreditu koji se vraća u periodu od pet godina, pri čemu je period mirovanja jedna godina.
Konačno, poslednji zakon koji se nalazi pred vama, jeste Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist ''Banke Inteza" a.d. Beograd, po osnovu zaduživanja JP "Srbijagas" iz Novog Sada.
Radi se o zaduživanju u iznosu od 170 miliona evra, pri čemu je to zaduživanje podeljeno u tri dela: 120 miliona evra je zaduživanje za refinansiranje kratkoročnih obaveza koje "Srbijagas" ima prema komercijalnim bankama; 30 miliona evra je zaduživanje za finansiranje tekuće likvidnosti i 20 miliona evra je zaduživanje za finansiranje dodatnih investicija. Uslovi pod kojim se JP "Srbijagas" zadužuje jesu nominalna kamatna stopa, koja je jednaka zbiru tromesečnog euribora, plus 4,8% marže. Period za koji se zadužuje jeste osam godina, pri čemu je tri godine period mirovanja.
Poštovani narodni poslanici, ovo su bili finansijski zakoni koji se nalaze pred vama. Molim vas da u Danu za glasanje podržite finansijske zakone i hvala vam na pažnji.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo Čomić, predsednica parlamenta je povredila Poslovnik. Naime, član 104. kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Obrazloženje koje je ona ponudila meni je neprihvatljivo ne zato što se ja ne slažem s tim što je rekla, nego zato što je to direktno pogrešno tumačenje zakona.
Postavio sam vrlo jasno pitanje da li je ona, kao predsednica parlamenta, obaveštena, u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, da su dva poslanika parlamentarne većine u klasičnom sukobu interesa. Umesto odgovora da li je obaveštena ili ne, meni je predsednica parlamenta rekla da se zakon primenjuje od 1. aprila.
Do 1. aprila, gospođo Čomić, poslanici koji su u sukobu interesa treba da se opredele za jednu od funkcija, a zakon se primenjuje od 1. januara. Znači, već tri meseca je na snazi zakon koji obavezuje dva poslanika parlamentarne većine da se obrate predsednici parlamenta pre početka rasprave sa informacijom da su u sukobu interesa i da zbog toga ne mogu da učestvuju u odlučivanju, a do 1. aprila oni treba da odluče da li će da sede na mestu direktora "Srbijagasa" ili poslanika u Skupštini Srbije, da li će biti u upravnom odboru jedne banke ili će biti poslanici.
Ako predsednica parlamenta mora da se pravda za sukob interesa, ako to treba da radi svako od nas, onda mislim da su dužni to da učine i poslanici koji učestvuju ovde u raspravi i koji će glasati, koji su već glasali, a to nemaju pravo da čine po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije. Mislim da je moje pitanje bilo veoma jasno i da je predsednica parlamenta prekršila Poslovnik, član 104. stav. 1.

Narodni poslaniče, mislim da nema povrede Poslovnika. Možda je jezička formulacija ono što unosi zabunu. Svako lice koje je predmet Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ima obavezu do 1. aprila da se opredeli za jednu od funkcija ako ih ima dve tako da predstavljaju sukob interesa. Kraće rečeno je da ta odredba 1. aprila stupa na snagu, tako da nema povrede Poslovnika.
Što se tiče vašeg stava da lice koje je narodni poslanik ne može da glasa, to, nažalost, nikako nije tačno. Dokle god traje mandat narodnog poslanika, on ima sva prava i dužnosti koja iz tog mandata proizlaze. Svi narodni poslanici i svi drugi koji su po funkcijama predmet Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije su u obavezi da do 1. aprila donesu odluku. To je zakon koji se odnosi na pojedinca, ne na instituciju i tu je bilo zabune, tu se s vama slažem.
Da li želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje?
Druga povreda Poslovnika, izvolite.

Gospođo Čomić, niste me razumeli. Apsolutno mogu da se složim s vašim obrazloženjem, ali to nije odgovor na pitanje koje sam postavio predsednici parlamenta.
Opet ću vam reći, pošto ste pogrešno interpretirali. Vaš doživljaj narodnog poslanika može da bude vaš lični stav, može da bude izraz političkog opredeljenja vaše partije, ali član 32. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji smo zajedno usvojili, kaže da odredbe ovog člana ne isključuju primenu odredbi izuzeća propisane zakonima kojima je uređen sudski ili upravni postupak.
Pojedinačni akt u čijem donošenju je učestvovao funkcioner koji se zbog sukoba interesa morao izuzeti, ništavan je. Znači, ovde postoji sukob interesa, a poslanici koji su u sukobu interesa imaju pravo do 1. aprila da se opredele koju će funkciju da vrše. Međutim, oni su dužni da obaveste predsednicu parlamenta da su u sukobu interesa. Mene interesuje da li su je obavestili ili ne.
To je vrlo jasno, evo ga zakon ovde. Ne mislim da imate neku zlu volju, ali (očigledno vam sekretar pomaže u tumačenju) to nije tako. Obaveza je prijavljivanje postojanja sukoba interesa, poslanici su dužni to da urade. Kažem vam zato što će svako ko se pozove na ovaj zakon moći da sruši glasanje parlamenta.

Saglasni smo mi u primeni zakona i mogu samo da vam ponovim da Poslovnik nije povređen.
Do 1. aprila, kada se utvrdi sukob interesa, Zakon o Agenciji je odredio da svako ko je u sukobu interesa ima obavezu da se opredeli za jednu funkciju, odnosno da svojom odlukom o ostavci, razrešenju, prestanku imenovanja, štagod, ukine status sukoba interesa. O tome Skupština nema nikakve informacije. Prema tome, svi narodni poslanici, od kojih neki od nas mogu biti u sukobu interesa, neki ne, do 1. aprila ćemo videti, imaju sva prava koja im proističu iz mandata.
Da li narodi poslanik Milan J. Nikolić, kao izvestilac nadležnog odbora, želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.
Po Poslovniku, pravo da po redu dobiju reč su izvestioci nadležnih odbora. Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li žele reč narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje - narodni poslanik Slobodan Maraš, na sednici Odbora za finansije, o Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist "Banca Intesa" a.d. Beograd po zaduženju JP "Srbijagas" Novi Sad i narodni poslanik Petar Jojić, na sednici Zakonodavnog odbora, o Predlogu carinskog zakona i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ova rasprava koju je predsednik LDP-a malopre sa vama pokušao da vodi, odnosno da vam objasni da opet kršite zakon, nije prvi put. Kršili ste i Zakon o eksproprijaciji, kada ste dozvolili ''Jugorosgasu'' da ekspropriše zemlju.
Interesantno je da je predsednica Skupštine, kada je čitala tačke dnevnog reda, napravila slučajno jedan lapsus, ali mislim da je odličan šlagvort za ovu priču. Ona je rekla – granica koju dajemo "Erste banci", odnosno Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Trebalo je da bude "garancija". Ali, mislim da je suština u tome - gde je granica u davanju garancija gubitašima? Železnica, EPS, ''Srbijagas''...
Gospođo ministarka, danas je drugi mart, vi ste došli ovde u Skupštinu da nam predložite ovaj zakon, da Skupština prihvati da država Srbija da garanciju ''Srbijagasu'', a niste nam rekli koliki je dug ''Srbijagasa''. Dug je 170 miliona, koliko uzimamo iz "Erste banke".
Gospođo ministarka, moram da vam kažem, ovde u obrazloženju stoji da će sredstva ovog kredita biti upotrebljena za refinansiranje kratkoročnih obaveza prema komercijalnim bankama i finansiranju održavanja tekuće likvidnosti.
Samo da napomenem da naknada za odobrenje kredita iznosi 1,2% od ukupnog iznosa, odnosno dva miliona evra. Mi ćemo 170 miliona evra uzeti od "Erste banke". Ne znamo koliki je dug ''Srbijagasa''. Završni račun je morao biti predat. Pitam vas samo – dokle će država da ne rešava uzroke, nego da se bavi posledicama?
Kako je ''Srbijagas'' napravio toliki dug? Da li je to zato što mu privreda, što mu ''Beogradske elektrane'' ili ne znam ko ne plaća gas ni za prošlu sezonu? Koliko smo u javnosti saznali, dug ''Beogradskih elektrana'' ''Srbijagasu'' je četiri milijarde. Što niste dali garancije za ''Beogradske elektrane'', da oni uzmu kredit? Ovde će sada ''Srbijagas'' da refinansira svoje postojeće kredite, odnosno da kupuje ruski gas da bi mogao da obezbedi grejanje ovoj državi i funkcionisanje privrede.
Ponosan sam što sam, zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe i još malim brojem poslanika, bio protiv naftno-gasnog aranžmana kojim ste dali 51% vlasništva, odnosno 100% upravljanja nad NIS-om. To ste sada uradili sa Banatskim dvorom, evo ga čovek iz ''Srbijagasa'', pa neka kaže - Banatski dvor više nije srpski. Banatski dvor je 51% ruski, sa 100% upravljanja.
Zašto gradimo novo skladište gasa? Gospođo ministarka, ja ću vam objasniti zašto gradimo novo skladište gasa. Svugde u svetu se skladišta gasa grade na razdaljini od najmanje hiljadu kilometara. Mi ćemo graditi u Itebeju. Zašto? Zato što više nemamo svoje skladište, zato što će cenu gasa da određuju Rusi.
A novo skladište u Itebeju nam treba zato što to Evropa traži. Vi to dobro znate, Evropa traži da svaka zemlja ima zalihe gasa koje skladišti. Gde ćemo mi držati zalihe? U Banatskom dvoru očito nećemo, jer će zakupljivanje biti najskuplje moguće. To je komercijalna priča. Rusi su gazde i kraj priče.
Samo hoću da kažem koliko je obmana u ovoj skupštini izrečeno, a pre svega od Vlade i nekih poslanika čuvenih rusofila, da će Srbija zarađivati 200 miliona evra od taksi kada bude izgrađen ''Južni tok''. To je najveća laž koja je ovde izgovorena. Ne postoje takse koje država dobija, država može samo poreze da ubire, i to ako se prikaže dobit od strane kompanije, a kompanija će opet biti u većinskom vlasništvu Rusije.
Dokle više tolike laži? Očekivao sam od vas da ćete nam ovde reći – dug ''Srbijagasa'' je toliki, nastao je zato i zato, moramo da damo garancije da bi privreda mogla da funkcioniše i da bi građani mogli da se greju kada je zima. Ali, da dođete ovde bez jedne jedine reči koja ozbiljno opravdava ovoliku garanciju koju Srbija daje, od 170 miliona evra?
Posle će nam doći garancija vezana za Evropsku banku za obnovu i razvoj, gde će biti priče o gradnji novog skladišta. Zato moram da vas pitam... Izvinjavam se, gospođo predsedavajuća, na Odboru smo imali objedinjene sve tačke, gde su i ova tačka o garanciji što dajemo Evropskoj banci za obnovu i razvoj i "Banci Inteza" bile objedinjene.
Izdvojio sam mišljenje, a sada vidim da je to razdvojeno. Samo vas pitam da li ću moći da koristim pet minuta kada bude bila ta tačka dnevnog reda, zato što je na Odboru bilo sve objedinjeno. Izdvojio sam mišljenje o ta dva pitanja, ali ne znam da li je to tako... Kada je u pitanju to skladište, moramo mnogo pričati i želim pet minuta da iskoristim kada dođe taj zakon na red.

Koji nije u okviru ove tačke? Da, imaćete prava na pet minuta.

Tamo je bilo objedinjeno, ovde je razdvojeno.