Zahvaljujem. Molim da se izjasnimo.
Od 188 poslanika, za je glasalo 56 poslanika. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović je, na osnovu člana 90. stav 3, člana 142. stav 2. i člana 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio da se obave zajednički načelni pretres, zajednički načelni i jedinstveni pretres i zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz predloženog dnevnog reda i kojima je dopunjen dnevni red. Predlog narodnog poslanika Nenada Konstantinovića dostavljen vam je 1. marta 2010. godine.
Da li gospodin Konstantinović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Od 147 poslanika, za je glasalo 126 poslanika. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Predlog za promenu redosleda tačaka dnevnog reda.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović je, na osnovu člana 90. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio promenu redosleda tačaka dnevnog reda. Predlog narodnog poslanika Nenada Konstantinovića dostavljen vam je 1. marta 2010. godine. Molim da se izjasnimo o ovom predlogu.
Od 138 poslanika, za je glasalo 126 poslanika. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, za proširenje dnevnog reda, za spajanje rasprave i za promenu redosleda tačaka dnevnog reda, na osnovu člana 92. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim da se izjasnimo o predlogu dnevnog reda u celini.
Od 136 poslanika, za je glasalo 126 poslanika. Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, u celini.
Molim službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
D n e v n i r e d:
1. Predlog carinskog zakona;
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana;
4. Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Erste GCIB Finance I. B.V. Amsterdam, sa Erste Bank a.d. Novi Sad kao agentom, Marfin Bank a.d. Beograd i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad;
5. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist „Banca Intesa“ a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad;
6. Predlog zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju;
7. Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu;
8. Predlog zakona o divljači i lovstvu;
9. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti;
10. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o inovacionoj delatnosti;
11. Predlog zakona o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti;
12. Predlog zakona o oznakama geografskog porekla;
13. Predlog zakona o amnestiji;
14. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru;
15. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju;
16. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o patentnom pravu;
17. Predlog zakona o potvrđivanju Ničanskog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova od 15. juna 1957. godine, revidiranog u Stokholmu 14. jula 1967. godine i Ženevi 13. maja 1977. godine i izmenjenog 28. septembra 1979. godine;
18. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o policijskoj saradnji;
19. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala;
20. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o saradnji u borbi protiv ilegalne trgovine i zloupotrebe narkotika i psihotropnih supstanci, terorizma i drugih teških krivičnih dela;
21. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije o readmisiji lica koja nezakonito borave sa Protokolom o primeni Sporazuma;
22. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o policijskoj saradnji;
23. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o predaji i prihvatu lica čiji je ulazak ili boravak nelegalan, sa Protokolom o sprovođenju Sporazuma;
24. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Norveške o readmisiji lica koja nezakonito borave;
25. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o sprovođenju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave;
26. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola;
27. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pograničnom saobraćaju;
28. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o određivanju graničnih prelaza između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine;
29. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Refinansiranje kratkoročnog duga, izgradnja podzemnog skladišta gasa i održavanje mreža za prenos i distribuciju gasa) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj;
30. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu i finansiranju između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije – Program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji I – Faza 2;
31. Predlog zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti;
32. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Sjedinjenih Američkih Država o statusu internacionalne škole u Beogradu;
33. Lista kandidata za izbor jednog člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije;
34. Predlog odluke o izboru predsednika i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki;
35. Predlog za izbor zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti;
36. Zahtev za razrešenje funkcije člana Zdravstvenog saveta Republike Srbije, koju je podneo prof. dr Slobodan Janković (broj 118-40/10 od 13. januara 2010. godine);
37. Predlog odluke o utvrđivanju sastava stalne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije pri Parlamentarnoj skupštini Frankofonije, koji je podnela predsednica Narodne skupštine Republike Srbije (broj 02-510/10 od 24. februara 2010. godine);
38. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Socijalistička partija Srbije (SPS) – Jedinstvena Srbija (JS) (broj 02-3868/09 od 23. decembra 2009. godine).
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG CARINSKOG ZAKONA (zajednički načelni pretres tačaka 1-5)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona po tačkama 1-5. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se ono raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to: Poslanička grupa ''Za evropsku Srbiju'' - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS – Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred, Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa ''Nova Srbija'' - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Milan Nikolić poslaničku grupu SPS-JS, narodni poslanik Arsen Đurić poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica, narodni poslanik Dragan Stevanović poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu carinskog zakona, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Erste GCIB Finance I.B.V. Amsterdam, sa Erste Bank a.d. Novi Sad kao agentom, Marfin Bank a.d. Beograd i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad i Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist "Banca Intesa" a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad.
Da li predstavnik predlagača dr Diana Dragutinović, ministar finansija, želi reč?
Po Poslovniku se javio gospodin Čedomir Jovanović.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram se pozvati na član 27. Poslovnika, koji na neki način definiše obaveze predsednika Skupštine. Između ostalog, propisuje da se predsednik stara o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine i vrši druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.
S obzirom na to da su ovde objedinjene tačke dnevnog reda koje su veoma obimne (pomenuću samo, kao što ste vi pomenuli, carinski zakon, pa izmene i dopune Zakona o porezu na dobit građana, izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i dva kredita - u iznosu od 170 i 160 miliona evra, znači ukupno 330), gospođo predsednice, mi nemamo elementarne informacije na osnovu kojih bismo mogli da vodimo jednu normalnu raspravu o svemu ovome.
Prvo što nas interesuje je da li je, a na to je bio obavezan po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, poslanik SPS-a Dušan Bajatović, vas obavestio da je u sukobu interesa, u klasičnom sukobu interesa, jer je on istovremeno i poslanik i direktor "Srbijagasa"? Ovde se u okviru prve tačke dnevnog reda vodi rasprava o kreditu koji parlament treba da odobri "Srbijagasu".
(Predsednik: Molim vas, omogućite poslaniku da ga čujemo.)
Ovde je ministarka finansija. Ne znam da li bilo koji normalan čovek u ovoj zemlji ili neko ko sebe smatra normalnim može da ode u banku i uzme kredit pod ovakvim okolnostima?
Zaista smo zainteresovani da pomognemo ovom društvu. Smatramo da je kreditiranje države jedan normalan posao. Na osnovu čega očekujete da mi učestvujemo u ovoj raspravi? Nijedan podatak nemamo, apsolutno nijedan. Noćas u ponoć je istekao rok za "Srbijagas". Interesuje nas izveštaj o poslovanju te kompanije za prethodnu godinu. Koliko je ta kompanija dužna - 170 miliona, 100 miliona? Da li posluje pozitivno?
Ako želimo da vodimo raspravu o ovome, moramo da imamo informacije na osnovu kojih možemo tu raspravu da vodimo kao normalni ljudi. Prvo je bila obaveza poslanika SPS-a da vas obavesti da je u sukobu interesa i da se izuzme iz ove rasprave i svakako da se izuzme iz glasanja, ako poštujemo zakon. A nakon toga dajte nam informacije na osnovu kojih možemo argumentovano da razgovaramo. Nijednu informaciju nemamo.

Vrlo kompetentan predstavnik predlagača je ovde i nadam se da ćemo sve nejasnoće moći da otklonimo tokom rasprave, i u načelu i u pojedinostima, uzimajući u obzir i sve vaše sugestije, ali mislim da nema povrede Poslovnika.
Da li želite da se u Danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika? (Da.) U redu, Skupština će se u Danu za glasanje izjasniti o povredi Poslovnika.
Gospodin Čedomir Jovanović želi ponovo da reklamira Poslovnik. Izvolite.

Gospođo predsednice, bojim se da me niste razumeli. U parlamentu imate dva poslanika koji su direktno u sukobu interesa i koje zakon, koji smo mi, kao parlament, usvojili, obavezuje na blagovremeno informisanje vas, kao predsednice parlamenta, o postojanju sukoba interesa, a potom ih izuzima iz odlučivanja po ovim tačkama dnevnog reda. Interesuje me da li su vas poslanik Vlahović, kao član Upravnog odbora "Erste banke" i poslanik Bajatović, kao direktor "Srbijagasa", obavestili o tome da su u sukobu interesa?
Ovde se sada ne radi o mom zahtevu da se u Danu za glasanje izjašnjavamo o tome. Mi ne možemo da arbitriramo o tome da li je danas utorak ili ne. Ako smo postavili gardu, ako je ovde bio hor koji peva himnu, ako želimo da podignemo dostojanstvo ovog parlamenta i pred građanima izgradimo kredibilitet, onda moramo razgovarati na drugačiji način. Nema informacija na osnovu kojih mi možemo... Tačno je, ministarka finansija je ovde, može da nam kaže bilo šta, ali nas interesuje finansijski izveštaj, a njega nema.
Drugo, da li su vas obavestili poslanici da su u klasičnom sukobu interesa? Vi ste bili predmet kampanje u medijima zbog toga što ste honorarno sarađivali sa jednom farmaceutskom kompanijom, pa ste morali da se pravdate pred građanima zašto to radite i na kraju da se odreknete te druge funkcije i tog drugog posla. Nas interesuje da li su i drugi poslanici spremni da se ponašaju kao vi. Znači, ovde nemaju šta da traže ni Bajatović ni Vlahović, pogotovo ne u glasanju.

Kao član ekspertskog tima, nisam sarađivala nego sam dostavljala stručna mišljenja, ali u redu. Htela bih da vam kažem da jesmo u obavezi da poštujemo zakon, čija odredba stupa na snagu 1. aprila. Ta odredba stupa na snagu 1. aprila, tako smo odlučili.
Da li predstavnik predlagača gospođa Diana Dragutinović želi reč? (Da.) Izvolite, gospođo ministar.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi set od pet finansijskih zakona. Prva tri se odnose na prihodnu stranu budžeta i tiču se carina, poreza na dohodak građana i poreza na dobit preduzeća. Druga dva zakona se odnose na finansijsku stranu, na finansiranje budžeta Republike Srbije, i radi se o zaduživanju Republike Srbije zbog deficita budžeta, odnosno davanja garancije Republike Srbije  JP "Srbijagas". Iskoristiću ovu priliku da vas upoznam, u najkraćem, sa svih pet zakona.
Prvi zakon koji je pred nama jeste carinski zakon. Podsetila bih na to da su se poslednje promene na carinskom zakonu desile 2003. godine. Od 2003. godine do danas bilo je dosta promena i kada je u pitanju međunarodna regulativa, a i kada su u pitanju domaći zakoni. Zbog svega toga nastala je potreba da se izmeni ovaj zakon.
Svi znamo da je cilj Republike Srbije da postane punopravan član i EU, ali i Svetske trgovinske organizacije. Zato je, pre svega, trebalo da se carinski zakon Republike Srbije usaglasi sa zakonodavnom regulativom EU i pravilima Svetske trgovinske organizacije. Dodatno postoji vrlo važna konvencija, koja je ratifikovana, Kjoto konvencija, sa kojom je takođe usaglašen ovaj zakon.
Cilj novog carinskog zakona jeste da usaglasi svoje zakonodavstvo, standardizuje carinske procedure i modernizuje carinsku administraciju. Radi se o veoma tehničkom zakonu i zato ću veoma kratko o njemu govoriti. Napisan je na 110 strana, sa jasnom strukturom, koja obuhvata: opšta pravila, procedure, dažbine, carinski dug, zaštitu prava intelektualne svojine, prodaju robe i prekršajne odredbe.
U prvom delu, koji opisuje definicije, definicije su date, rekla bih, udžbenički precizno. Kada govorim o definicijama, mislim na definicije šta je to carinski organ, carinski status robe, carinski dug, carinska kontrola, carinski nadzor, carinski postupak, carinske formalnosti, deklaracija, definicija domaće i strane robe, pravo zastupanja statusa ovlašćenih lica.
Ono što je novo u ovom carinskom zakonu jeste uvođenje prethodne deklaracije, kao i da su pojednostavljeni carinski postupci. Dakle, u okviru carinskih postupaka koji su poznati, pojednostavljene su procedure. Samo bih taksativno navela da su pojednostavljene procedure koje se tiču: tranzitnog postupka, postupka skladištenja, aktivnog oplemenjivanja, postupka prerade pod carinskom kontrolom, privremenog uvoza, pasivnog oplemenjivanja i postupka izvoza.
Dozvoljen je beneficirani uvoz, dakle kontingent za sirovine i opremu. U delu sedmom precizno je definisano šta je to carinski dug, šta je obezbeđenje za plaćanje carinskog duga, kako je nastao carinski dug, kompenzatorna kamata, plaćanje duga i otpust duga. Konačno, carinski prekršaj je određen u maksimalnoj visini, četiri puta vrednost robe.
Rekla sam da se radi o potpuno tehničkom zakonu i zato bih prešla na druga dva zakona, koji su u osnovi bitna za fiskalni kapacitet srpske privrede.
Drugi zakon koji se nalazi pred vama jeste Zakon o porezu na dobit preduzeća. Izložila bih samo najvažnije promene u ovom zakonu i mislim da su ove promene, mislim da ćete i sami to proceniti, zaista u dobrom pravcu.
Jedna grupa promena je, u suštini, u vezi sa usklađivanjem ovog zakona sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, odnosno Međunarodnim računovodstvenim standardima. Takve promene su mogućnost da se poreski period razlikuje od kalendarske godine.
Sledeća promena koja je u vezi sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, članom 40, jeste uvođenje mogućnosti da se, za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, nabavna cena imovina, odnosno nepokretnosti, može korigovati na procenjenu fer vrednost.
Sledeća promena, koja se, u suštini, odnosi na proširenje obuhvata, jeste širi obuhvat prihoda nerezidentnog obveznika, uključivanjem prihoda po osnovu izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili sličnog programa, ukoliko ovi prihodi nisu oporezovani porezom na dohodak fizičkih lica. Dodatno, ogranak, kao stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika, podleže primeni ovog zakona.
Postoji druga grupa promena i ona se, praktično, tiče izbacivanja nekih članova postojećeg zakona. Koji se članovi izbacuju? To su, pre svega, članovi 42. i 43. Oni koji znaju sadržinu ovog zakona, znaju da se članovi 42. i 43. odnose na obračun amortizacije, dakle na ubrzanu amortizaciju. Izbacuju se zato što u realnom životu nisu proizvodili nikakvo dejstvo. Na ovaj način zakon će biti jednostavniji.
Takođe važna odredba zakona koja se u potpunosti briše jeste član 49. On se, praktično, odnosi na mogućnost korišćenja poreskog kredita po osnovu zapošljavanja radnika na neodređeno vreme. Zašto je izbrisan član koji se odnosi na mogućnost korišćenja poreskog kredita? Zato što nije uobičajeno da veći broj zakona nudi mogućnost poreskih kredita po istoj osnovi. Dakle, moguće je dobiti poreski kredit na osnovu zapošljavanja radnika na neodređeno vreme drugim zakonom. Samo da vas podsetim, to je zakon kojim se oporezuju dohodak građana i doprinosi obaveznog socijalnog osiguranja.
Pored izbacivanja nekih članova zakona, došlo je do vrednosnog usklađivanja iznosa na osnovicu na osnovu koje se stiče pravo ostvarivanja poreskih podsticaja. Dakle, ovde se samo radi o održavanju realne vrednosti ulaganja.
Sledeća grupa promena u okviru ovog zakona jeste, u stvari, promena koja usaglašava ovaj zakon sa prethodnim promenama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o porezu na imovinu, a cilj je podsticanje razvoja tržišta hartija od vrednosti. Dakle, promena kaže da se kapitalni dobitak ne ostvaruje prodajom dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije, čime se izjednačava poreska stimulacija sa rešenjima iz Zakona o porezu na dohodak građana.
Takođe, promena koju ne bih želela da propustim ovom prilikom, odnosi se na skraćenje roka za prenošenje poslovnih gubitaka na račun dobiti u narednom periodu i kapitalnih gubitaka na račun budućih kapitalnih dobitaka. Taj period je bio deset godina, ovim promenama se skraćuje na pet godina i to je u saglasnosti sa najboljom međunarodnom praksom.
Delimično je prihvaćena inicijativa Američke privredne komore i priznati su rashodi na ime reklame i propagande kao troškovi, ali je njihov iznos ograničen na 5% ukupnih prihoda, kao i troškovi reprezentacije, čija je vrednost takođe ograničena, ali na 0,5% ukupnih prihoda.
Konačno, drugačiji je način sprečavanja utanjene kapitalizacije, što će omogućiti realnije iskazivanje profita, pre svega u finansijskom sektoru.
Treći zakon koji se nalazi pred vama jeste zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Ovde su izvršene, rekla bih, uglavnom kozmetičke izmene. Podsetila bih vas da ovaj zakon, u stvari, cedularno oporezuje različite izvore prihoda, da se u okviru zakona razlikuju četiri zakonske stope na dohodak, a to su 10, 12, 14 i 20, a da samo postojanje normiranih troškova, u stvari, duplira ovaj broj stopa sa četiri na osam.
Šta se želelo ovim zakonom? Harmonizovati visinu stope prihoda na kapital sa visinom poreske stope na dobit. U svakom slučaju, tri su osnovna cilja promene ovog zakona: potreba za stimulisanjem razvoja tržišta kapitala, uvođenje jednakog poreskog tretmana obveznika godišnjeg poreza na dohodak građana i poresko stimulisanje razvoja oblasti osiguranja lica.
Najznačajnije promene, nema ih mnogo, jesu: snižena je stopa poreza na prihod od kapitala sa 20 na 10 posto; snižena je stopa poreza na kapitalne dobitke sa 20 na 10 posto; izjednačena je visina neoporezivog iznosa za sve obveznike godišnjeg poreza na dohodak, znači rezidente i nerezidente; snižena je stopa poreza na prihode od osiguranja lica sa 20 na 10 posto; proširen je pojam obveznika poreza na prihod od samostalne delatnosti na fizička lica i u 2011. godini se ne utvrđuje i ne plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod.
Sledeći zakon koji je pred vama omogućuje finansiranje deficita budžeta Republike Srbije zaduživanjem. Radi se o zaduživanju Republike Srbije kod "Erste banke", "Marfin banke" i "Vojvođanske banke". Ovim zakonom je predviđeno zaduživanje Republike Srbije, opet podvlačim - radi se o zaduživanju Republike Srbije za potrebe finansiranja deficita, u iznosu od 160 miliona evra, pri čemu je iznos zaduživanja podeljen u 16 partija po 10 miliona evra. Zaduživanje će se izvršiti zaključivanjem ugovora o dugoročnom zaduživanju.
Sproveden je postupak javne nabavke finansijskih usluga i tokom sprovođenja postupka javne nabavke utvrđeno je da je "Erste banka", sa "Erste bankom" a.d. Novi Sad, kao agentom, podnela najpovoljniju ponudu za četiri partije za koje je konkurisala, u iznosu od 40 miliona evra; "Marfin banka" je podnela najpovoljniju ponudu za 10 partija za koje je konkurisala, u iznosu od 100 miliona evra i "Vojvođanska banka" je podnela najpovoljniju ponudu za dve partije za koje je konkurisala, u iznosu od 20 miliona evra.
Kada je u pitanju zaduživanje Republike Srbije kod "Erste banke", kamatna stopa je jednaka zbiru jednomesečne referentne kamatne stope (euribor) i fiksne kamatne marže od 4,25%. Kada se radi o zaduživanju Republike Srbije kod "Marfin banke", uslovi zaduživanja su nešto drugačiji - kamatna stopa je jednaka zbiru jednomesečne referentne kamatne stope, plus kamatna marža od 4,35%. Kod "Vojvođanske banke" su potpuno isti uslovi zadužinjava. Radi se o kreditu koji se vraća u periodu od pet godina, pri čemu je period mirovanja jedna godina.
Konačno, poslednji zakon koji se nalazi pred vama, jeste Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist ''Banke Inteza" a.d. Beograd, po osnovu zaduživanja JP "Srbijagas" iz Novog Sada.
Radi se o zaduživanju u iznosu od 170 miliona evra, pri čemu je to zaduživanje podeljeno u tri dela: 120 miliona evra je zaduživanje za refinansiranje kratkoročnih obaveza koje "Srbijagas" ima prema komercijalnim bankama; 30 miliona evra je zaduživanje za finansiranje tekuće likvidnosti i 20 miliona evra je zaduživanje za finansiranje dodatnih investicija. Uslovi pod kojim se JP "Srbijagas" zadužuje jesu nominalna kamatna stopa, koja je jednaka zbiru tromesečnog euribora, plus 4,8% marže. Period za koji se zadužuje jeste osam godina, pri čemu je tri godine period mirovanja.
Poštovani narodni poslanici, ovo su bili finansijski zakoni koji se nalaze pred vama. Molim vas da u Danu za glasanje podržite finansijske zakone i hvala vam na pažnji.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo Čomić, predsednica parlamenta je povredila Poslovnik. Naime, član 104. kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Obrazloženje koje je ona ponudila meni je neprihvatljivo ne zato što se ja ne slažem s tim što je rekla, nego zato što je to direktno pogrešno tumačenje zakona.
Postavio sam vrlo jasno pitanje da li je ona, kao predsednica parlamenta, obaveštena, u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, da su dva poslanika parlamentarne većine u klasičnom sukobu interesa. Umesto odgovora da li je obaveštena ili ne, meni je predsednica parlamenta rekla da se zakon primenjuje od 1. aprila.
Do 1. aprila, gospođo Čomić, poslanici koji su u sukobu interesa treba da se opredele za jednu od funkcija, a zakon se primenjuje od 1. januara. Znači, već tri meseca je na snazi zakon koji obavezuje dva poslanika parlamentarne većine da se obrate predsednici parlamenta pre početka rasprave sa informacijom da su u sukobu interesa i da zbog toga ne mogu da učestvuju u odlučivanju, a do 1. aprila oni treba da odluče da li će da sede na mestu direktora "Srbijagasa" ili poslanika u Skupštini Srbije, da li će biti u upravnom odboru jedne banke ili će biti poslanici.
Ako predsednica parlamenta mora da se pravda za sukob interesa, ako to treba da radi svako od nas, onda mislim da su dužni to da učine i poslanici koji učestvuju ovde u raspravi i koji će glasati, koji su već glasali, a to nemaju pravo da čine po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije. Mislim da je moje pitanje bilo veoma jasno i da je predsednica parlamenta prekršila Poslovnik, član 104. stav. 1.

Narodni poslaniče, mislim da nema povrede Poslovnika. Možda je jezička formulacija ono što unosi zabunu. Svako lice koje je predmet Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ima obavezu do 1. aprila da se opredeli za jednu od funkcija ako ih ima dve tako da predstavljaju sukob interesa. Kraće rečeno je da ta odredba 1. aprila stupa na snagu, tako da nema povrede Poslovnika.
Što se tiče vašeg stava da lice koje je narodni poslanik ne može da glasa, to, nažalost, nikako nije tačno. Dokle god traje mandat narodnog poslanika, on ima sva prava i dužnosti koja iz tog mandata proizlaze. Svi narodni poslanici i svi drugi koji su po funkcijama predmet Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije su u obavezi da do 1. aprila donesu odluku. To je zakon koji se odnosi na pojedinca, ne na instituciju i tu je bilo zabune, tu se s vama slažem.
Da li želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje?
Druga povreda Poslovnika, izvolite.

Gospođo Čomić, niste me razumeli. Apsolutno mogu da se složim s vašim obrazloženjem, ali to nije odgovor na pitanje koje sam postavio predsednici parlamenta.
Opet ću vam reći, pošto ste pogrešno interpretirali. Vaš doživljaj narodnog poslanika može da bude vaš lični stav, može da bude izraz političkog opredeljenja vaše partije, ali član 32. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji smo zajedno usvojili, kaže da odredbe ovog člana ne isključuju primenu odredbi izuzeća propisane zakonima kojima je uređen sudski ili upravni postupak.
Pojedinačni akt u čijem donošenju je učestvovao funkcioner koji se zbog sukoba interesa morao izuzeti, ništavan je. Znači, ovde postoji sukob interesa, a poslanici koji su u sukobu interesa imaju pravo do 1. aprila da se opredele koju će funkciju da vrše. Međutim, oni su dužni da obaveste predsednicu parlamenta da su u sukobu interesa. Mene interesuje da li su je obavestili ili ne.
To je vrlo jasno, evo ga zakon ovde. Ne mislim da imate neku zlu volju, ali (očigledno vam sekretar pomaže u tumačenju) to nije tako. Obaveza je prijavljivanje postojanja sukoba interesa, poslanici su dužni to da urade. Kažem vam zato što će svako ko se pozove na ovaj zakon moći da sruši glasanje parlamenta.