Reč ima gospodin Velimir Ilić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo smo slušali ministarku i onaj ko posmatra prenos misli da će se u Srbiji bolje živeti od danas, kada se donesu neke olakšice i smanje neke dažbine tamo gde ih gotovo i nema i tamo gde neće mnogo uticati i dotaći građane Srbije.
U ovoj eri poskupljenja struje, koja je ovih dana poskupela 10%, a očekuje se još jedno poskupljenje, najavljeno je i poskupljenje gasa, koje će svakog građanina Srbije debelo udariti po džepu, a najavljuje se i poskupljenje niza proizvoda posle poskupljenja struje, doći ćemo u veoma tešku situaciju. Ova kozmetika treba da kaže kako Vlada tobože nešto radi, pa nešto umanjuje, a umanjuje nešto od čega mi, kao građani Srbije, nećemo imati nikakve posebne koristi. To je sve čista kozmetika, da bi se stvorio privid da će nešto biti bolje.
U Srbiji će biti mnogo teško. Evo, od juče, posle poskupljenja struje, biće izuzetno teško. A da ne pričam o selu, o seljacima. Videli ste danas, cena žive vage svinjskog mesa je 80-90 dinara. Pre četiri godine bila je 140 dinara, pre dve godine 130 dinara, a sada je 80-90 dinara. U međuvremenu, nafta je poskupela 36 dinara po litru. Čuli smo jutros, proizvođači prerađevina od mesa, zbog novih dažbina koje su dobili, neće smanjiti svoje cene i ono što će doći do građanina ostaće, jednostavno, što se suhomesnatih proizvoda tiče, na istom nivou.
Kako će selo da preživi posle svega ovoga, kada struja poskupi, kada je nafta poskupela u 2009. godini 36 dinara, kada je sve poskupelo, repromaterijal i koncentrati, a cena kukuruza i pšenice je najniža u poslednjih nekoliko godina?
To su sve apsurdi koje vi ovde, gospođo ministarka, niste uspeli da rešite i koji će znatno pogoršati život u Srbiji. Posebno, evo, videli ste, poskupljuju suhomesnati proizvodi ili ostaju na istoj ceni. Mleko je skuplje, a otkupna cena mleka sa 34 dinara danas je dovedena na 15 dinara. Objasnite mi molim vas kakvom tehnikom selo da preživi i na koji način, posle svega ovoga što će se dogoditi.
Tačno je da pričamo o carini, ali tačno je, isto tako, da su na carini najveći problemi, da je nekad neko načeo pitanje carinske mafije i to je brzo zataškano, nije došlo do kraja, nigde se mrdnulo sa tog dela nije. Tačno je da se u Srbiju preko Kosova ubacuje hiljade tona mesa iz Argentine, Brazila, iz mnogih zemalja. Srpski narod, građani Srbije jedu meso izrazito lošeg kvaliteta, što se odražava na povećanje kancerogenih oboljenja, obolevanja od leukemije itd. I niko neće da zatvori te čepove. To je sve izuzetno organizovano.
Više puta sam reagovao u ovom parlamentu i rekao da je apsurdna situacija u opštini Medveđa, da na lokalnim izborima Albanci dolaze autobusima i glasaju za kandidata Draškovića, koji je sad gradonačelnik tamo. On je njima ventil za taj prolaz i javno za njega glasaju. Bio sam prisutan i tražio da se to zaustavi, jer nešto nije u redu. Međutim, mnogi koji su bili dole i vodili brigu o jugu Srbije su to podržavali i rekli da je to dobra saradnja. Jeste dobra saradnja, ali pogledajte gde smo doveli pojedine proizvođače u Srbiji i u kakvoj su oni sada situaciji.
Najavljuje se poskupljenje gasa. Kažu ne plaća se gas. Ne plaćaju Beogradske elektrane, a građani plaćaju. U čemu je problem? Zašto se ne plaća? I sad se traži poskupljenje.
I kako u Srbiji preživeti ako su plate zamrznute, ako su penzije zamrznute, ako lekovi drastično poskupljuju, ako su mnogi osnovni proizvodi, koji su neophodni za život, komunalije...? Sve je u fazi poskupljenja, ili će biti ili je bilo. Znači, Srbija dolazi u izuzetno tešku poziciju. Evo, samo posmatrajte ovo što se tiče svinjskog mesa, da ne pričam o ostalim proizvodima, o kojima sigurno treba govoriti.
U ovoj objedinjenoj raspravi ponovo mešate i carinu i kredite i sve trpate na gomilu, da čovek prosto ne zna u ovom bućkurišu kako da se snađe i o čemu da razgovara.
Krediti - gde odlazi 160 miliona evra? Ovde su to, koliko vidim, komercijalni krediti, kod komercijalnih banaka, i prvenstveno odlaze u Vojvodinu. Opet neki dil, da bi Vlada opstala, da bi se produžila vlast itd.
Šta se kreditira u ovom momentu? Gospođo ministarka, za vreme vašeg mandata zaustavljena je koncesija za izgradnju autoputa kroz Srbiju, koja je bila velika investicija i trebalo je da proizvede veliko zapošljavanje. Sada se pod vašim patronatom vrši kreditno zaduživanje da bi se radili autoputevi, da bi oni koji su kočili koncesiju vršili naplatu, a Srbija cela, kao država, treba da se zaduži kreditnim linijama i omogući nekima tamo da naplaćuju. Onima koji su govorili - mi ne damo naše novce. Sad će biti - vi nama da podignete kredit, da nam sve završite, a onda ćemo mi umeti da naplaćujemo, a vi ne možete da koristite, jer to su sada naši novci, naša naplata.
Vi to sve tolerišete. Da li je normalno da vi, kao ministar finansija, odobrite da skoro sve kreditne linije kojima Srbija sada raspolaže odlaze u infrastrukturu, koridore i ove krupne kapitalne objekte, koji su mogli koncesiono da se rade, a ne odlaze u privredu, da podstaknu izvoz, da podstaknu realno punjenje budžeta, da podstaknu zapošljavanje građana? To ste, kao ministar finansija, morali da uradite.
Svaka normalna država danas u Evropi, u svetu, koristi koncesije za izgradnju velikih objekata kao što su koridori, posebno se koridori i autoputevi rade koncesijama, a kolika je kreditna sposobnost Srbije, to se, naravno, ubrizgava u privredu, nova zapošljavanja, u podsticaj izvoza.
Koliki je danas izvoz Srbije, šta Srbija danas može da izveze (zato je ovde carina veoma bitna)? Ništa. Vi se veoma lako, kao ministar finansija, odričete prihoda ove države, koji su izuzetno važni za državu. Olako se odričete prirodnih resursa koje ima ova država i dajete ih tajkunima.
Voleo bih da vidim da li ste stavili veto, vi, kao ministar finansija, na projekat Olivera Dulića da se dozvoli da optički kabl u putnom koridoru 10 prođe besplatno, bez tendera, i da se dodeli jednom od najvećih slovenačkih mafijaša, a sa njim je učesnik u toj firmi brat Olivera Dulića. Da li je moguće da neko bez tendera dobije posao sa firmom koja ima na računu 3.000 evra, osnovana je u Srbiji, nema direktora, nema nikakvog rukovodioca, nema ničega? Zove se "Nuba invest". Da li je to moguće negde u svetu?
Da li je moguće, gospođo ministarka, da vaš ministar zdravlja uplati sanitete u firmi koja je blokirana pet godina? Da li je moguće da uplati sanitetska vozila firmi koja ne postoji više u registru? Ukinuta je. Nema je u stečaju, a duguje pet i po miliona evra državnih para koje su uplaćene. Da li znate da je Tomica Milosavljević uplatio milion evra firmi koja ne postoji? Nema je nigde. Mogu vam dati sve podatke. Da li ste vi, kao ministar finansija, preduzeli nešto i da li ćete preduzeti? Da li će Tomica Milosavljević dobiti krivičnu prijavu?
Da li će ovaj parlament smeniti Olivera Dulića što je zloupotrebio svoj službeni položaj, što je za dva-tri dana napravio građevinsku dozvolu firmi koja izvodi radove, što je lično otišao u javna preduzeća i naložio da se daju pozitivna mišljenja i dobio pozitivna mišljenja?
Koliko se čeka građevinska dozvola u Srbiji? Da li je Vlada dala saglasnost na to da posao bude dodeljen bez tendera? Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, rekao je ovde u parlamentu da prvi put čuje za to. Kako može resorni ministar da ne zna da su na Koridoru 10 radovi u toku?
Da li znate da ta investicija, samo od hrvatske granice do Beograda, košta 25 miliona evra i da je isplativa za devet meseci, po projektu, a da će donositi godišnji prihod, samo to jedno parče, 45 miliona evra? Da li vi olako bacate 45 miliona evra i gde će otići tih 45 miliona evra? A mi ćemo ovde samo da se zadužujemo, zadužujemo i zadužujemo.
Gospođo ministarka, isto tako je neko, a zna se ko, potpisao da Soroš uđe ovde sa kablovskom televizijom, da koristi infrastrukturu i kanalizaciju "Telekoma" i da u svaki naš dom, u svim gradovima, uđe sa optičkim kablovima. Sada će da dođe i ovaj u Srbiju i da prođe sa svojim optičkim kablovima. I šta smo mi onda u telekomunikacijama? Nula. Šta je naše? Ništa.
To je najveći prirodni resurs, telekomunikacije. Sve smo dali džabe. A znate li ko je bio predsednik Upravnog odbora kada se to potpisalo, znate li ko je bio ministar za telekomunikacije? Predsednik Srbije gospodin Tadić. Da li vi sve to znate i da li sve to prolazi mimo vas i da li sada ima neko snage da zaustavi ovo na Koridoru 10, da se kaže Oliveru Duliću - gospodine, ti moraš krivično da odgovaraš zbog ovoga?
Jurite tamo za neke vagone za dva i po miliona evra pet godina. Vodite istrage, šta sve ne radite, a milione evra bacate kroz prozor. I niko to ne pomišlja da prekine i niko o tome ne razmišlja. Prema tome, molim vas da, kao ministar finansija, to zaustavite, da stavite veto na tu investiciju i da je potpuno sredite i zaustavite.
Da li vi znate da je osnivač "Zagrebačke banke" "Jugobanka" iz Srbije, da je osnivački ulog "Jugobanke" bio 2.200.000.000 evra? Da li znate da je zamenik državnog pravobranioca potpisao rešenje, kada je banka otišla u privatizaciju, da Srbija nije zainteresovana za ta sredstva? Da li znate da su ta sredstva prelivena na privatne, šifrovane račune? Na čije račune?
Gospođo ministarka, daću vam kompletnu dokumentaciju. Biće mi drago. To sam pitanje više puta postavio i vašem prethodniku, koji mi nije odgovorio. Da li je tačno da se sve to tako završilo i da niko nije odgovarao i niko ne zna? Niko ne zna.
Vi znate možda, a možda ne znate (ja sam bio šef tima za kiparske pare) da smo mi našli te pare i doneli sve papire ovde i ti su papiri predati pokojnom premijeru i Mlađanu Dinkiću. On je otišao na Kipar, raspuštena je ekipa i rečeno je - više se o tome ne razgovara. I od toga nema ništa. On je napravio dil, dogovorio se, sve je rešeno kako je rešeno i tu je i ostalo.
Iz tima u kome sam bio jedino je gospodin Kole, koji je radio u Narodnoj banci, dobio otkaz, smenjen je zato što nije bio kooperativan u Narodnoj banci, a predstavnik MUP-a Spasić je avanzovao, postao je direktor UBPOK-a. Pokojna Borka Vučić je imala sve te papire i više puta je kod mene dolazila s tom dokumentacijom. I to je sve ostalo.
Da li se mi, kao pijani milijarderi, lako razbacujemo – 2,2 milijarde, tamo tri milijarde, ovo sa Dulićem milijarde, sa kablovskom televizijom milijarde, a onda trčimo da uzimamo kredite? Možda uzimamo kredite onih naših što su šifrovani, pa nam oni rentaju njihove pare. Nije isključeno, je l' tako? Ljudi našli plasman, olako daju kredite, plasiraju itd.
Molim vas da, kao ministar finansija, odgovorite na ova pitanja i da pripremite pismeni odgovor. Ovo me jako interesuje, to sam više puta postavljao na Vladi, a mogu vam doneti kompletnu dokumentaciju što se svega ovoga tiče. Da li mogu u Srbiji da se poštuju institucije ove države, prvenstveno parlament? Da li može ovde da dođe jednom guverner da podnese neki izveštaj?
Nemojte misliti da mi želimo onu kozmetiku. Mislite da ste završili veliki posao što ste nam jutros odsvirali himnu i poređali nam gardu? Nismo mi mala deca. Mi hoćemo u Srbiji da se živi bolje, da se investira, da se zapošljava, da se radi i da se zaradi, da zaradi seljak koji tovi svinje, da zaradi proizvođač mleka, da zarade i oni koji odlaze na posao u preduzeća, a ne samo kozmetiku.
Evo, jedino šta se dogodilo u ovoj godini, prošloj godini, poređali ste nam gardiste, da nas kao jutros prime i da čujemo himnu. I o tome se priča, to je hit dana. A što Dulić napravi tamo da prođe kroz koridor optički kabl, to nikoga posebno ne interesuje. Da li ćete dati neku inspekciju da to pogleda i proveri? Da li će tužilaštvo da preduzme određene radnje? Da li će ekipa koja vodi javne nabavke da da krivičnu prijavu zbog netenderisanja ovog posla? Neće. Mnoge stvari su se na ovaj način zataškale.
Prošli put sam pitao ko je napravio kliniku za kardiovaskularne bolesti ovde u Beogradu. Ko je vlasnik? Kako je moguće da se na televiziji pri otvaranju kaže - vlasnik želi da ostane anoniman? Da li je tačno da u Ruzveltovoj ulici kliniku pravi gradonačelnik Beograda? Ako nije tačno, neka me demantuje, a ja kažem da je tačno.
Ko je kupio Trepču, čuvenu atomsku banju? Ko je kupio Sokobanju? Da li je Đelić kupio Sokobanju preko holandske firme? Pet puta sam postavio to pitanje. Tu ima mnogo ušteda od kojih ova Srbija može mnogo bolje da živi i da svima nama bude bolje i da se osećamo u svojoj državi bolje, da bude viši standard, da živimo bolje, što i jeste naš cilj.
Videli ste neki dan anketu. Šta je 33% mlađih od 30 godina izjavilo, gospodo iz vladajuće koalicije? Da želi da napusti Srbiju. Da li je to budućnost Srbije? Dobili su ''beli šengen''. Srećan vam put, omladino, gurajte, a mi ćemo se ovde sa PUPS-om boriti da zadržimo vlast. Imamo mi sada našu ekipu i hvalićemo se da je MMF rekao da su zakon i uređenje penzionog osiguranja vrhunski urađeni.
Kako žive penzioneri? Kako će da prihvate ovo poskupljenje lekova, struje...? Struja povlači lanac poskupljenja. Naravno, za neki mesec biće još jedno poskupljenje struje, poskupljenje gasa itd.
Molim vas da se, kao ministar finansija, veoma ozbiljno pozabavite ovim poslovima i ovim problemima.
Da li su ''Skijališta'', gospođo ministarka, opravdana? Da li su to promašene investicije i koja skijališta su promašene investicije? Ko je uzeo provizije od ski-opreme za ''Skijališta'' i ona sad leže mrtva i trule tamo po kojekakvim šumama i kojekuda? Umalo i u Jagodini da napravite skijalište. (Predsednik: Vreme.) Svi su se smejali. Ne postoji nikakva mogućnost itd.
Da li će neko da odgovara za vakcinu, gospođo ministarka? (Predsednik: Zahvaljujem.) Da li će neko odgovarati za nabavljenu vakcinu koju ni deca neće da prime? (Predsednik: Gospodine Iliću, hoćete li, molim vas, da privedete kraju? Završite rečenicu, molim vas.) Hvala vam puno, gospođo predsednice.

Primili ste, poštovani narodni poslanici, ostavku Momčila Spasića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 2. i 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Momčilu Spasiću, izabranom sa izborne liste ''Za evropsku Srbiju - Boris Tadić'', danom podnošenja ostavke. Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: SPS-JS, ''Nova Srbija'', LDP, DSS - Vojislav Koštunica, ''Napred, Srbijo'' i SRS.
Dajem reč narodnom poslaniku Đorđu Milićeviću. Izvolite.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set od pet zakonskih predloga u objedinjenoj raspravi u načelu.         Na samom početku želim da kažem da ću u svom izlaganju akcenat staviti na dva zakonska predloga – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Sa donošenjem predložena dva poreska zakona smo, čini mi se, malo zakasnili. Moje mišljenje je da ih je trebalo doneti u paketu sa ostalim fiskalnim instrumentima koji prate donošenje budžeta za 2010. godinu. Pored toga, pojedine odredbe ovih zakona imaju retroaktivno dejstvo od početka ove godine, što se može prihvatiti samo u izuzetnim slučajevima, kada to nalaže opšti interes.
Posebno negativne efekte može imati povratno dejstvo na nerezidentne obveznike koji obavljaju delatnost na teritoriji Republike Srbije preko samostalne poslovne jedinice, koji su naknadno obuhvaćeni poreskim tretmanom. Takva poreska politika, sa čestim izmenama (ili u toku godine) poreskih zahvatanja, može stvoriti, moje je lično viđenje, nesigurnost za strane investitore već postojeće poslovne jedinice, a još više može uticati na potencijalne poslodavce i preduzetnike iz inostranstva.
Pored navedenih konstatacija, još bih mogao dodati da su se od donošenja ovih zakona, čini mi se da je to bila 2001. godine, oni skoro svake godine menjali, ponekad i dva i više puta u toku godine. Zaključak koji se može izvući, između ostalog, jeste da još nismo stvorili konzistentnu i sveobuhvatnu poresku politiku i da je ad hok menjamo iz godine u godinu.
Možda će izmene ovih poreskih zakona i njihovo usklađivanje sa odredbama ostalih sistemskih zakona takvu politiku, između ostalog, ispraviti i stvoriti stabilnost fiskalnih instrumenata, što će imati pozitivne efekte na poslodavce i ekonomski ambijent, a takođe i na efekte budžetskih prihoda.
Što se tiče konkretno Zakona o porezu na dohodak građana, smatram da ga treba podržati i poslanička grupa SPS-JS u načelu podržava ovaj zakonski predlog, polazeći, pre svega, od ciljeva koje ovaj zakon proklamuje i sadrži.
Prvo, smatramo da treba podržati izjednačavanje poreskih stopa, jer šarolikost stopa ne odražava prave efekte poreske politike. Takođe, snižavanje stope poreza na prihode od kapitala sa 20% na 10% treba da stimuliše tržište kapitala, koje je u ovom trenutku, a i u prethodnom periodu, rekao bih, svedeno na minimum. Stimulativna mera je i prepolovljena stopa po osnovu ostvarenog kapitalnog dobitka.
Posebno ovde treba potencirati stimulativne mere koje se odnose na oporezivanje prihoda od osiguranja lica, a koje su usmerene u dva pravca. Najpre, snižavanje stope poreza na prihode osiguranja lica sa 20% na 10% i novi način utvrđivanja poreske osnovice, gde se u troškove priznaju, koliko sam mogao da shvatim, uplaćene premije osiguranja, odnosno kod povučenih akumuliranih sredstava po osnovu udela člana dobrovoljnog penzijskog fonda uložena u kupovinu društva, gde se poreska osnovica utvrđuje kao razlika iznosa isplaćenog po osnovu osiguranja lica i iznosa povučenih akumuliranih sredstava uloženih u kupovinu anuiteta.
Takođe smatram da treba podržati, bez obzira na otpore koji će se javiti, i uvođenje jedinstvenog neoporezivog iznosa za sve obveznike godišnjeg poreza na dohodak građana, pošto se ovom merom stvara jednak poreski tretman svih poreskih obveznika po ovom osnovu, a takođe proširuje i broj poreskih obveznika, kako na domaća lica i preduzetnike tako i na strance.
Zakon treba podržati i zbog stimulativnih mera za poljoprivrednike, koji u narednoj godini neće plaćati porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva. Mera jeste stimulativna, ali imajući u vidu konkretne iznose zaduženja, mislim da neće imati velike finansijske efekte.
Izmene i dopune Zakona o porezu na dobit preduzeća, sada pravnih lica, znatno su opsežnija i nastavak su aktivnosti na sprovođenju fiskalne reforme u cilju izgradnje podsticajnog i, rekao bih, lako primenljivog sistema oporezivanja.
Porez na dobit preduzeća je fiskalni instrument kojim se ostvaruju ciljevi stabilizacione fiskalne i ekonomske politike, razvojni aspekt privređivanja, podsticanje tržišta i konkurentske sposobnosti privrede. Navedeni ciljevi se mogu ostvariti samo stimulativnom poreskom stopom i ciljnim investiciono-razvojnim podsticajima. Pored toga, stvara se pravna sigurnost investitora, posebno inopartnera investitora, na dugoročnim osnovama koje ne podležu kratkoročnim promenama.
U tom cilju treba istaći samo neke mere i ovom prilikom ću ih pomenuti: poreski podsticaji za sva ulaganja u osnovna sredstva koja se odnose samo na nova sredstva, na nekorišćena sredstva, čime se stimuliše nabavka savremene profitabilne opreme, čime se sprečava sukcesivno korišćenje poreskog kredita za istu, odnosno korišćenu opremu; proširenje određenih kategorija rashoda u poreskom bilansu rashoda; realno, odnosno tržišno određivanje nabavne cene imovine fer vrednosti u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, sadržanim i usklađenim u Zakonu o računovodstvu i reviziji i, na kraju, jedinstvena primena uslova za otpis potraživanja kada je prošao rok za naplatu, čime se ona priznaju u rashode u poreskom bilansu.
Pored već postignute visoke usklađenosti odredaba ovog zakona sa rešenjima u zemljama EU, novim pozitivnim iskustvima razvijenih zemalja, ovim izmenama nastavljeno je i usaglašavanje sa poreskim propisima u pogledu utvrđivanja oporezive dobiti. Prvi put se kod utvrđivanja oporezive dobiti priznaju prihodi i rashodi iz godišnjih finansijskih izveštaja i stimulisanja razvoja finansijskog tržišta u funkciji opšteg privrednog razvoja.
Takođe, odredbe ovog zakona se odnose i na ogranke i poslovne jedinice stranih pravnih lica sa sedištem u drugoj državi, a koja obavljaju privrednu delatnost u Srbiji.
Sledeći cilj predstavlja usaglašavanje postojećih zakonskih normi sa pojedinim sistemskim zakonima koji su u međuvremenu doneti. Taksativno ću ih navesti: Zakon o računovodstvu i reviziji, Zakon o privrednim društvima, Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o bankama i drugi. Usaglašavanje ovog poreskog zakona je u funkcionalnoj vezi sa novodonetim zakonima, čime se vrši dalja dogradnja sistema oporezivanja dobiti pravnih lica.
Na samom kraju, još jednom želim potpuno jasno i precizno da istaknem da će poslanička grupa SPS u načelu podržati svih pet zakonskih predloga. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Mladen Grujić.

Poštovana gospođo predsednice, poštovane kolege, poštovana gospođo ministarka, pročitao sam vaš zakon o porezu na dobit preduzeća i zakon o porezu na dohodak građana. Verujte mi, baš sam se lepo osećao kada sam ih pročitao. U ovim zakonima, koje ste napisali, ima puno lepih i dobrih elemenata – smanjivanje poreske stope na isplatu dividendi, smanjivanje poreza na kapitalnu dobit, ukidanje poreza na prihod stečen u poljoprivredi i šumarstvu.
Jedina stvar koju niste uzeli u obzir je okruženje u kome se nalazimo. Kakva crna dividenda? Pa, pola zemlje je prošle nedelje falsifikovalo završne račune da bi prikazali da su jedan dinar u pozitivnom, da bi mogli dalje da se zadužuju kod banaka.
Ne znam da li se sećate, sedeo sam na ovom istom mestu prošle godine, a i vi ste takođe tu sedeli, kada smo pričali u ovoj istoj sali, ubeđivali ste nas da je povećanje poreza na dividendu sa 10 na 16 posto prošle godine dobro za zemlju, a ove godine, kada je istekla ta mera, ubeđujete nas u obrnuto. Prošle godine sam vam govorio da grešite, a ove godine vam kažem da je potpuno svejedno kolika je stopa poreza na dividendu, jer je malo preduzeća u Srbiji pozitivno u 2009. godini, a još će ih manje biti u 2010. godini.
Ove godine godišnji porez na dohodak građana će plaćati svi koji imaju prihod veći od tri prosečne godišnje zarade, po vašem predlogu. To je pogrešno. Proširujete broj ljudi koji plaćaju porez, umesto da one sa većim prihodima oporezujete po većoj osnovi. To bi bilo logičnije, pravičnije i, iznad svega, korisnije.
Stalno razmatrate smanjenje kapitalne dobiti na trgovinu akcijama na Beogradskoj berzi. Prošle godine ste je sveli na 0%, kao privremenu meru, a ove godine nam smanjujete sa 20% na 10%. Molim vas da mi objasnite koliko je velika ta grupa ljudi u Srbiji kojoj će biti bolje od ove mere. Da li ih ima 100.000, 200.000 ili 500.000?
Hoće li onim nesretnim ljudima na pruzi u Lapovu biti bolje jer sada imaju manji porez da plate na svu tu kapitalnu dobit kada trguju akcijama na berzi, kada nisu na pruzi? Ovo što vi radite je kao kada čovek ima rak, a vi mu prepišete uput da ode kod frizera. Poreza oslobađate samo šaku ljudi koja u ovom trenutku trguje na berzi i par inostranih brokera koji valjda nemaju šta drugo da rade, jer u Evropi je kriza, pa se još uvek zamajavaju kod nas na berzi.
Podneli smo nekoliko amandmana, koji su tehničke prirode i koji su bazirani na mišljenju Ministarstva finansija na Zakon o porezu na dohodak građana. Očekujemo da budu prihvaćeni, zato što su tehničke prirode i radi se o unapređenju ovog zakona. Ali, ono što treba menjati nije samo ovaj zakon, već generalno politika Vlade. Privredu ćete oživeti angažovanjem para iz budžeta, a ne ovim, svakako simpatičnim, ali beskorisnim izmenama zakona.
Ovim predlogom zakona ste sigurno stekli simpatije par bogatih Srba i sigurno ste zaslužili da vas barem pozovu na ručak u Šekspirovu, ali ako ova vlada nastavi ovako, ni tih par bogatih Srba neće imati od čega da isplati dividendu, koju im ove godine manje oporezujete. Onda može da se desi da vas pitaju šta radite i gde vodite ovu zemlju, a znamo da je ovoj vladi više stalo do mišljenja nekolicine bogatih, nego do mišljenja miliona Srba.
Na kraju da ponovim, lepo je sročen ovaj zakon, dobro ste se potrudili, stvarno ima simpatičnih mera, ali bojim se da nikakve koristi od njega neće biti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, vreme nam ne dozvoljava da se posvetimo svim temama, pa smo mi odabrali, kao osnovnu temu, ovaj skandalozni kredit, za koji tražite garanciju od nas, za "Srbijagas" od ''Banke Inteza''.
Kažem skandalozan jer stvarno tako mislim. Najbolji dokaz je, s obzirom da su u ovoj tački dnevnog reda spojena dva kredita koja država uzima, da uporedite ovaj drugi kredit, koji se uzima od ''Erste banke'', i ovaj kredit za koji garancije traži "Srbijagas", pa da vidite razliku.
Prvo pitanje za vas je da li je "Srbijagas" sproveo postupak javnih nabavki i da li je ovo najpovoljnije što je mogao da dobije.
Dakle, sa druge strane, samo poslovanje "Srbijagasa" bi trebalo da uveri sve nas poslanike da ni po koju cenu ne treba da damo garancije za ovaj kredit. Takav poslovni gubitak je prosto, ne znam da li je reč o rekorderu, ali osim "Železnica Srbije" i ostalih gubitaških preduzeća nije nam jasno kako uspeva da za tako kratko vreme napravi tolike gubitke. Možda razlog leži u činjenici da "Srbijagas" manje ili više redovno odstupa od onih aktivnosti zbog kojih je osnovan kao javno preduzeće i sve se više bavi nekim drugim aktivnostima.
Drugo pitanje glasi – koliko košta oglašavanje "Srbijagasa" i zašto se "Srbijagas" oglašava? Kolika je stavka u budžetu trošak za to oglašavanje? Koji je razlog jednog monopoliste na našem tržištu da se oglašava, na kojim televizijama, na koji način dođe do tog izbora i šta je cilj takvog oglašavanja, da li je taj cilj ispunjen?
Treće pitanje. Mi smo ga, naravno, postavili gospodinu Škundriću, ali nekako ne da nije bilo jasnog odgovora, nego je odgovor bio više nego jasan - ćutanje. Ako imamo u vidu da se oko 8% potrošnje gasa u Srbiji dobija iz domaćih izvora, zašto Srbija plaća taj gas kao da je reč o gasu iz Rusije, odnosno gasu iz uvoza?
Osam posto vrednosti tog gasa koji se potroši je vrednosti oko 25 miliona evra. Ako saberemo to i proviziju "Jugorosgasa", doći ćemo do 50 miliona evra. Ne znam koliki su troškovi u pitanju, ali mislim da bi ovaj kredit mogao da bude znatno manji, da ne kažem za 30%, kad bi se samo ove dve stavke isključile iz poslovanja ili uzele u obzir u poslovanju "Srbijagasa".
Sledeće pitanje. Reč je o enormno velikom kreditu. Taj kredit ima vrednost od 270 i nešto hiljada evra dnevno, kada se podeli na jednu godinu. Troškovi same finansijske transakcije u "Banci Inteza" su preko dva miliona evra. Pitamo vas – u koliko je kompanija preuzeo ili stekao udeo "Srbijagas" u protekloj godini? Koje su tačno to kompanije? Koliki je tačno trošak tog preuzimanja? Po kojim osnovama, u skladu sa kojim ciljevima poslovne politike, na bazi kojih kriterijuma je učinjeno to preuzimanje?
Sledeće. Da li će i koliki iznos ovog kredita biti korišćen za pokrivanje gubitaka tih povezanih, a preuzetih firmi od strane "Srbijagasa", koliki je to iznos i zbog čega? Da li je "Srbijagas" jedan od tih kredita od poslovnih banaka, čije se refinansiranje sada traži, uzeo za kupovinu akcija "Informatike"?
Zašto "Srbijagas" planira da se bavi poslovima osiguranja i finansijskih transakcija? Želimo da vidimo na osnovu koje se to odluke Vlade Srbije, kao osnivača JP "Srbijagas", osniva osiguravajuća kompanija. Mislim na Srbiju, a mislim i na Bosnu, gde se "Srbijagas", bar u medijima, predstavlja kao osnivač nekog novog osiguravajućeg društva ili firme koja će se baviti finansijskim transakcijama. Da li neki deo ovog kredita i koliki ide na finansiranje i otvaranje tog novog preduzeća - to nas takođe zanima.
Da li je Vlada osnovala "Srbijagas" da bi se bavio osiguranjem, proizvodnjom i prodajom stakla, kompjutera, informacionih sistema, organizacijom trubačkih koncerata? Podsetiću vas na Novu godinu, to smo imali priliku, nažalost, da gledamo u reprizama nekoliko puta, tako da je jako teško zaboraviti taj trošak. Ako mi dobro razumemo, firma koja organizuje koncert sto trubača i zatim plaća njegovo emitovanje na TV traži sad od nas garancije da se zaduži sto miliona evra. To je, iz mog ugla, prosto neverovatno. Stvarno je neverovatno.
Ono što nas, u stvari, najviše zanima, jeste da li će, kao što nam je obećano još prilikom potpisivanja naftno-gasnog sporazuma, Srbija povratiti svoj udeo u ''Jugorosgasu'' i time sebi obezbediti minimum 20 miliona evra godišnje i time osloboditi poslanike, ali i sve građane ovakvih suludih zahteva u budućnosti.
Molim vas da mi odgovorite na ova pitanja. Ne znam da li su ona u vašoj nadležnosti ili ne, ali je od toga da li su i na koji način obezbeđena sredstva za "Srbijagas" mnogo važnije da nam se pruži, ako već traže garancije u ovom parlamentu za takvo jedno novo zaduživanje, uverenje da je "Srbijagas" sposoban da to i vrati.
Vi ste pomenuli da je euribor, jedan tromesečni, ako se ne varam, plus četiri i nešto posto godišnje fiksno. Da, ali mi moramo imati u vidu da je to firma koja posluje sa neverovatnim gubitkom i neko od mojih kolega je već postavio pitanje - ako građani plaćaju grejanje, a toplane duguju za gas, gde nestaje taj novac. To je, takođe, jedno od pitanja. Dakle, ili građani ostaju bez grejanja. Tu postoji problem.
S druge strane, ako ta kompanija ima toliki gubitak, a možemo da pretpostavimo da će euribor rasti (složićete se da je danas on veoma nizak, a ovo je zaduženje na osam godina, ako se ne varam), dakle kamata će biti znatno veća, kakav je plan "Srbijagasa" da ga vraća? Ili možemo da očekujemo već početkom sledeće godine nove garancije za neki novi kredit o refinansiranju dugova? Hvala.

Narodni poslanik Milan Lapčević ima reč.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministar, današnja sednica je počela na interesantan način, ubacivanjem desetak novih tačaka dnevnog reda, koje su stavljene na početak. Dakle, imaćemo jedva jedan dan da ih pogledamo i pokušamo da napišemo neki amandman, što nije korektno u parlamentarnom radu.
Ovih pet zakona, koji uređuju materiju poreza na dobit preduzeća i dohodak građana, carinski zakon i zaduživanje kod poslovnih banaka, nisu baš slična materija da bismo o njima mogli da raspravljamo u okviru objedinjene rasprave. U svakom slučaju, osvrnuću se na ono što je u ovom trenutku za Srbiju najvažnije, a to je izmena Zakona o porezu na dobit preduzeća, odnosno pravnih lica, kako se ovde sada menja.
U uvodnom izlaganju ste rekli da ima puno poboljšanja u ovom zakonu, da se oporeziva stopa smanjuje sa 20 na 10 posto i za osiguranje depozita i za kapitalni prihod. Međutim, kao što reče i gospodin Grujić, teško da ćete imati šta da oporezujete. Jer, dok se dođe do dobiti, država na razne načine sve ispumpa iz preduzeća, pa imamo situaciju da je preko 70.000 firmi u blokadi i preti im stečaj, što znači potpuni kolaps srpske privrede.
Očekivao sam da ću u ovom zakonu videti ono što se dugo najavljivalo u politici Vlade Srbije kroz javne nastupe, a to su instrumenti za ubrzani razvoj nedovoljno razvijenih područja u Srbiji. Međutim, u članu 41. ste jasno rekli da oni koji posluju na nedovoljno razvijenom području moraju da ispune nekoliko bitnih uslova da bi mogli da budu oslobođeni poreza na dobit. Ti uslovi će dodatno opteretiti ta pravna lica, tako da neće ni moći da steknu uslov da budu oslobođeni poreza na dobit.
Na primer, u stavu 1. se kaže da pravno lice mora da ispuni uslov da ima najmanje osam miliona dinara uloga u osnovna sredstva. Šta ćemo sa onim pravnim licima koji nemaju osam miliona dinara uloženih u osnovna sredstva? Na primer, kako će jedna vulkanizerska radnja ostvariti tu mogućnost ako je uložila manja sredstva iako možda zapošljava mnogo veći broj ljudi ili ispunjava i druge uslove?
Očekivao sam da će u ovom zakonu biti mnogo liberalniji pristup i da će svi koji posluju u nedovoljno razvijenim područjima da imaju određene poreske olakšice kako bi bili stimulisani da tamo više rade, više zarađuju, naravno, i da po tom osnovu šire posao i zapošljavaju veći broj ljudi.
Najveći problem svake zemlje u tranziciji svakako jeste njena privreda, likvidnost te privrede i, u skladu s tim, broj nezaposlenih ljudi, odnosno standard stanovništva. Kako je Srbija zemlja mnogih protivurečnosti, naročito ekonomskih, imamo situaciju da najveća plata u Srbiji, na području glavnog grada, iznosi 56.000, a najmanja u Beloj Palanci - 14.000, što je četiri puta manje.
Ili, po nekim drugim parametrima, recimo, kao što reče prethodni govornik, 80% investicija koje su pristigle zadnjih godina u Srbiju su realizovane na području 50 kilometara oko glavnog grada, što jasno govori o tome da nema nikakvih ulaganja u najnerazvijenija područja.
Ulaganja u najnerazvijenija područja nema iz prostog razloga što onaj koji bi ulagao i bilo koji posao započinjao u ovoj zemlji nema za to određene podsticaje, pa će ulagati tamo gde mu je najisplativije, odnosno gde neće imati velike troškove transporta i gde će moći da plasira svoje proizvode ukoliko se radi o određenoj proizvodnji. Ulaganja i jesu najveća u Beogradu i okolini, a skoro niko ne želi da ulaže u nerazvijene delove Srbije, zato što ne postoji infrastruktura i ne postoje poreske olakšice i podsticaji značajni da bi se tamo ulagalo.
To je, prosto, činjenica, ma koliko vi vrteli glavom. Jer, zašto bi neko otvorio bilo koju proizvodnju u Beloj Palanci, da proizvodi bilo koji proizvod, da ga transportuje odatle do glavnih potrošačkih centara, u Beograd i razvijene delove Srbije, ako za podsticaj za zapošljavanje novog radnika ima isto pet hiljada evra u Beloj Palanci kao što ima i u Beogradu? Bolje će to raditi ovde, jer će ovde odmah plasirati proizvod, a od države će dobiti potpuno isti podsticaj i iste olakšice kao što ima u nerazvijenim područjima.
Suština ovog zakona je morala da bude u tome da poreski podsticaji, poreske olakšice i subvencije od strane države budu mnogo veći u nerazvijenim područjima u odnosu na razvijena, ili da bar budu proporcionalno srazmerni stepenu razvoja određenog područja.
Dakle, porez na dobit ne treba da postoji ni za jedno preduzeće ili pravno lice koje radi u nedovoljno razvijenim područjima. Zna se tačno, po metodologiji, koje se opštine kvalifikuju kao nedovoljno razvijena područja, odnosno devastirana područja, i svi koji tamo rade treba da budu potpuno oslobođeni poreza na dobit.
Jer, od tih pravnih lica, koja dolaze iz Vladičinog Hana ili Kuršumlije, država nema nikakvu korist, odnosno budžet ima vrlo simboličnu korist od toga, ali bi te opštine imale višestruku korist ukoliko bi ti ljudi imali mnogo veću dobit, imali veće poreske olakšice i na taj način širili svoj posao. Naravno, država može kroz druge zakone da ih obaveže da svu tu dobit koju imaju ulože opet u isto područje koje je nerazvijeno, da bi imali dalje poreske olakšice.
Ne treba valjda da vas podsećam da je, recimo, po statistici (koja je, ma kako je definisali, skup brojki koji može da kaže mnogo toga, ali ne mora da bude uvek egzaktan), u Srbiji zaposleno 1.860.000 ljudi. Na tih 1.860.000 ljudi, imamo 1.600.000 penzionera i 760.000 nezaposlenih. To u ukupnom zbiru kaže da na 100 zaposlenih u Srbiji imamo 126 izdržavanih lica - penzionera i nezaposlenih.
Ti isti parametri za Beograd su ovakvi - na 100 zaposlenih lica imamo 60 penzionera i 16 nezaposlenih. Dakle, samo je 76,6 izdržavanih lica na 100 zaposlenih u glavnom gradu. U Novom Sadu je taj odnos nešto manje povoljan - 48 penzionera i 21 nezaposleno lice.
U Nišavskom okrugu, bez grada Niša, te brojke su sledeće - 16.000 ljudi radi, penzionera ima 29.000 i 16.000 ljudi traži posao, dakle odnos je jedan prema jedan. Za Toplički, Jablanički i Pčinjski okrug su te brojke katastrofalne - na 100 zaposlenih ljudi imate 185 penzionera i 94 nezaposlena čoveka.
Onda, naravno, ne može nikoga da začudi činjenica da se svake godine preko 40.000 ljudi, po zvaničnoj statistici, iseli iz ovog područja, što se na desetine sela gasi, što i područja koja važe kao univerzitetski centri, poput Niša, ostaju bez svojih kadrova, jer tamo ne mogu da nađu posao, jer ne postoji privreda, a ne postoje ni podsticaji u poreskoj politici, koji jeste osnovni instrument da bi se nerazvijena područja razvijala.
Da bi se jedna toliko asimetrično razvijena država kakva je Srbija koliko-toliko ravnomernije razvila i smanjila te ogromne, pre svega ekonomske razlike u razvijenosti, mora da postoji mnogo konkretnija, jasnija i stimulativnija poreska politika nego što je danas.
U Švajcarskoj, na primer, ukoliko živite u centru velikog grada, imate stopu poreza koja je vrlo visoka, ali ako živite 20 kilometara od grada, na periferiji, onda je ona duplo manja, a ako živite u nekom selu 40 kilometara od Ciriha, ona je simbolična. Zato je Švajcarska ravnomerno naseljena zemlja, koja nema velike ekonomske razlike između najsiromašnijih i najbogatijih, zato što je poreska politika klizna i uvažava sve parametre koji doprinose migraciji stanovništva, zaposlenosti itd.
Neću da kažem da nema baš nikakvih ulaganja u privredu Srbije zadnje dve godine, ali ona su tri puta manja nego što su bila 2007. godine, a ulaganja u nerazvijena područja su gotovo simbolična.
Pre nekoliko meseci ste imali veliki štrajk u Kuršumliji, ne zato što su ljudi tamo obesni pa nemaju šta da rade, već ih je muka naterala, ali smo imali jednu skandaloznu izjavu ministra privrede i ekonomije koji je rekao da država nema interesa da razvija određenu proizvodnju u tom području jer to nije strateški interes Srbije.
To je prosto nezamislivo ako se ima u vidu da je država Srbija uložila silne pare u pokretanje proizvodnje u fabrici automobila "Zastava" u Kragujevcu, protiv koje nemam ništa, naravno, ali nemoguće je da se koriste drugačiji parametri kada se radi o najnerazvijenijim područjima, o sirotinji, koja se, uzgred rečeno, nalazi u području koje je vrlo trusno i koje zovemo administrativnom linijom sa KiM.
Kako je država mogla da nađe pare i uloži ih u pančevačku "Petrohemiju", u "Zastavu elektro", a nema da uloži u pokretanje proizvodnje u "Kopaonik" u Kuršumliji? To je jedina firma koja tamo može da zaposli ljude. Ako ih zaposli, oni će ostati da žive tamo. U protivnom će svi pokupiti to malo što imaju pa će se doseliti u Beograd. A onda ćemo morati da pravimo nove mostove, jer će i ovi koji su predviđeni da se grade, kao ovaj između Borče i Zemuna, iz državnih kredita koje ćemo svi plaćati, neće biti dovoljni za sve one koji će se doseliti u Beograd.
To je jedna pogubna politika, koja ovu zemlju vuče nazad. Najžalosnija priča je od juče, gde je veliki mag, veliki baron don Tijanić svojom odlukom ugasio prvi radio koji je imao celodnevni program, prvu radio stanicu izvan Beograda, to je Radio Niš, posle 61 godine poslovanja, koja je emitovala regionalni program za čitavo područje. Preti se gašenjem i drugih medija regionalnog karaktera, pa će onda svi građani Srbije svake večeri gledati u kom delu Beograda je pukla cev i kao da mene ili nekog ko živi u Vlasotincu živo interesuje da li je neki autobus u Rakovici skratio liniju ili nije.
Na ovaj način ova zemlja može samo da tone sve dublje i dublje, a vi, gospođo ministarka, pogledajte malo više kako su ozbiljnije zemlje rešile poresku politiku i na koji način su uticale na to da se u nedovoljno razvijenim područjima pokrene privreda, da tamo oživi nekakva aktivnost kako bi ljudi ostali da žive tamo. Ovakvom destimulativnom politikom teško da ćemo uspeti da očuvamo i ovo malo teritorije što nam je ostalo. Hvala.