Kada bi Ministarstvo prosvete imalo nadležnosti da proverava sve finansijske transakcije u ovoj državi onda ne bi bilo Ministarstvo prosvete, nego bi se drugačije zvalo.
Rekao sam na prošloj sednici, kada smo govorili o zakonima u načelu, da mi uređujemo standarde i ispunjenost tih standarda, a stvarno nismo u situaciji, postoje drugi državni organi koji to rade, da ispitamo poreklo novca i da se vidi odakle taj novac potiče i ako je, naravno, nezakonito stečen, da se preduzmu odgovarajuće, zakonom predviđene mere.
Kada je reč o broju dece, slažem se da bi najbolji način da zbrinemo našu decu koja su u predškolskim ustanovama bio da se poveća broj ustanova, ali sami ste rekli da dugi niz godina u velikom broju opština, lokalnih samouprava do toga nije došlo, a razlozi su ekonomske prirode.
Mi nismo krili ni na Odboru ni u načelnoj raspravi naš stav, i ovog puta ga ja vama saopštavam – mi ne smatramo da taj amandman nema pedagošku osnovu, smatramo da ga ne možemo prihvatiti jer jednostavno nema finansijskih mogućnosti za njegovu realizaciju.
Pošto sam jedanput govorio o tome, ali nisam pominjao brojke, želeo bih da vam kažem da ovaj zakon ipak pravi korak napred u odnosu na postojeća rešenja, vezano za broj dece u grupama.
Naime, prema Zakonu o društvenoj brizi o deci, broj dece u vaspitnoj grupi je: kada je reč o deci do 18 meseci - desetoro dece; od 18 meseci do dve godine - petnaestoro dece; od dve godine do tri godine - osamnaestoro dece; od tri godine do četiri godine - dvadeset troje dece; od četiri godine do pet godina - dvadeset petoro dece; od pet godina do sedam - tridesetoro dece.
Kada je reč o izuzetku iz stava 2. ovog člana, broj dece u mešovitoj grupi je dvadesetoro; na bolničkom lečenju dvadesetoro; sa smetnjama u razvoju osmoro; smešteno u drugu porodicu desetoro, i osnovnoškolskog uzrasta u mešovitoj grupi - trideset četvoro.
Prema ovom našem predlogu zakona, broj dece u vaspitnoj grupi uzrasta od šest meseci do jedne godine je sedam; od jedne do dve godine je dvanaest; od dve godine do tri godine je šesnaest; od tri do četiri godine je dvadeset; od četiri do polaska u školu - dvadeset četiri. Broj dece u grupi pripremnog predškolskog programa je dvadeset šest. Izuzetno od ovog stava, broj dece koja se upisuju je: na bolničkom lečenju - do petnaest, i sa smetnjama u razvoju - grupa od četiri do šest.
Znači, vidi se jedno poboljšanje, ali jednostavno u ovom trenutku zbog ekonomskih mogućnosti (ne pedagoških, nego ekonomskih mogućnosti) nismo u situaciji da i ovaj amandman prihvatimo, odnosno da primenimo drugo rešenje, sa manjim brojem dece u grupama.
