Gospodin Milan Dimitrijević. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Opet ja o finansijskim sredstvima. Moram reći jedno svoje lično iskustvo. Pre sedam-osam godina je u gradu Beogradu preko Gradskog zavoda za javno zdravlje uvedena jedna služba koja se zvala – Halo do zdrave bebe i zdravog deteta. U toj službi, koja je finansirana iz budžeta Skupštine grada, bile su zaposlene isključivo pedijatrijske sestre. Znate li zbog čega? Zato što su upravo ta lica znala kompletnu problematiku zdravstvene zaštite i probleme koji se javljaju kod dece, da bi svojim znanjem i edukacijom pomogla roditeljima da prevaziđu neke probleme.
Zbog čega to tražimo? Upravo zbog toga što bi ta sestra koja je zaposlena u vrtiću mogla da izvrši delimičnu ili potpunu edukaciju, što se tiče ponašanja, načina ishrane, načina vaspitanja dece koja borave u predškolskim ustanovama.
To je jedan ozbiljan problem koji smo uočili. Ja sam kao gradski sekretar zdravlja insistirao da se taj program uvede upravo iz ovih razloga, da one osobe koje su školovane da rade taj posao, da se bave zaštitom zdravlja dece i da prepoznaju određena stanja budu pedijatrijske sestre. Mislim da shvatate zbog čega toliko insistiram na ovome.
Uvažavam znanje sestara opšteg smera i nimalo ne umanjujem njihov značaj, ali ovo je sestra koja je edukovana, školovana, koja ima predmet pedijatriju kroz svoje školovanje, do tančina poznaje tu vrstu problematike; ne samo da će obratiti pažnju na decu, nego će pomoći i ostalim zaposlenima u predškolskim ustanovama i roditeljima da shvate suštinu problema u pravilnom odgoju dece.

Na član 41. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 43. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vuković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić-Marković. Gospođa Donka Banović.

Član 46. nosi naslov Pedagoški asistent. Ovo je, barem što se tiče zakona i zakonske regulative, novina, iako se u praksi već koriste usluge tzv. pedagoškog asistenta. Imate nekoliko projekata koji su u toku, npr. u Bujanovcu, Medveđi itd., gde su i pedagoški asistenti uključeni u rad predškolskih ustanova za decu romske nacionalnosti.
U zakonu niste nigde predvideli minimum obrazovanja koje treba da ima jedan pedagoški asistent. Mi smo, znajući kakva je realna slika i kakvo je stanje u Srbiji trenutno, predložili da u ovom članu stoji da pedagoški asistent mora imati najmanje trogodišnje srednje obrazovanje. Znam da ovo „trogodišnje“ zvuči malo neobično, ali takve su okolnosti, takva je realna situacija. Bilo bi bolje da je četvorogodišnje srednje obrazovanje, ali takvih osoba je malo.
Još nešto, kada sam govorila o ovom zakonu u načelu sam ukazala na jedan problem, a to je da Ministarstvo finansija ne prepoznaje ovo zanimanje, u žargonu, ne postoji šifra za to zanimanje, tako da postoji problem kod isplate plata, odnosno prebacivanja novca, kako se to kaže. Jedan od prvih zadataka Ministarstva prosvete, kada usvojite ovaj zakon, jeste da donesete jednu vrstu pravilnika, pa bi onda Ministarstvo finansija moglo da prepozna ove ljude koji rade u predškolskim ustanovama. Hvala.

Na član 46. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić, koja želi reč.

Složićete se sa mnom da vam pedagoški asistent u zakonu nije baš nešto precizno definisan iz više razloga, od kojih smo neke već čuli iz prethodnih izlaganja.
Srpska radikalna stranka je tražila ovim amandmanom da bude propisan i stepen stručne spreme za pedagoškog asistenta, s obzirom na to da mu je ovde opis posla jako širok. U članu 46. stoji da on treba da daje dodatnu podršku deci, u skladu sa njihovim potrebama, da sarađuje sa vaspitačima i stručnim saradnicima, roditeljima i starateljima, sa direktorima, da sarađuje sa nadležnim ustanovama, organizacijama i udruženjima, jedinicama lokalne samouprave i obavlja sve druge poslove, u skladu sa zakonom. Ispada da čovek treba da bude i menadžer i ne znam šta sve da bi mogao ovo da ispuni, a nigde ne stoji koju stručnu spremu treba da ima.
Žao mi je što ovaj amandman nije prihvaćen, mada mogu da izrazim zadovoljstvo zbog toga što je skoro trećina amandmana Srpske radikalne stranke na ovaj predlog zakona prihvaćena, ali mislim da bi trebalo da prihvatite i intervenciju vezanu za stručnu spremu.

Na član 47. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Aleksandra Ilić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Donka Banović. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Donka Banović. Izvolite.

Izvinite, izvadila sam karticu pa me niste videli.
Ovde se govori, u čitavoj ovoj glavi, o nadzoru nad radom predškolske ustanove. Član 48. govori o inspekcijskom nadzoru i stručno-pedagoškom nadzoru nad radom predškolskih ustanova i da se taj nadzor vrši u skladu sa zakonom.
Predlažemo dopunu, a to bio novi stav: „Za mešovite grupe i grupe koje pohađaju dece iz osetljivih grupa obezbeđuje se pojačani nadzor nad sprovođenjem vaspitno-obrazovnog programa.“
Smatramo da je u jednoj mešovitoj grupi i u grupi koja je sastavljena od dece koja dolaze iz osetljivih grupa mnogo teže raditi. Ne smatramo da je inspekcijski rad jedino kontrola te ustanove ili određenog vaspitača, već je to pre češća saradnja, gde bi se vaspitačima ili predškolskoj ustanovi pomoglo kako da neke probleme reše, zato što se takve predškolske ustanove i vaspitači u takvim grupama susreću sa problemima sa kojima se neke druge predškolske ustanove ne susreću. Ovde nije u pitanju nekakva stroga inspekcija, da se samo kontroliše rad, već je cilj da tu bude bolja saradnja.

Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović, koji želi reč. Izvolite, gospodine Maksimoviću.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, amandman se odnosi na član 50. koji glasi: „Roditelj, odnosno staratelj deteta učestvuju u obezbeđivanju sredstava za ostvarivanje delatnosti predškolske ustanove, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave u visini 20% od ekonomske cene po detetu, u skladu sa zakonom.“
Amandman koji sam u ime Srpske napredne stranke podneo na ovaj član glasi: U članu 50. stav 1. nakon reči „jedinica lokalne samouprave u visini“ dodaju se reči „do najviše“.
Kakve bi se mogućnosti otvorile usvajanjem ovog amandmana? Pre svega, mogućnost da lokalne samouprave smanje dotiranje roditelja, ukoliko su, naravno, lokalne samouprave u toj mogućnosti, odnosno ne samo lokalne samouprave, već i osnivač, što je predviđeno stavom 2. člana 50. ovog zakona.
Ono što mene sve više zabrinjava je u stvari neodgovornost ili nezainteresovanost Vlade Republike Srbije za većinu problema vezanih za decu. Pitam se da li je sledeći korak zakon o porodiljskom od šest meseci? Nažalost, svi potezi koje država povlači će kao posledicu imati prosek od pola deteta po jednoj porodici. Nažalost, ni Ministarstvo prosvete, gospodine ministre, ne čini ništa više od Vlade za svoje građane, što je verovatno intencija Vlade ka uništenju porodice i, na kraju krajeva, nacije.
Zašto? Ovo je jedan dobar primer. Za primer ću da uzmem Predškolsku ustanovu „Suncokreti“ iz Vladimiraca, opština Šabac. Osionost lokalne samouprave je možda najočiglednija na primeru ove predškolske ustanove, a da pri tom Ministarstvo prosvete, pogotovo vi, gospodine ministre... Jer, sva ova dokumentacija koja je ovde ispred mene bila je i na vašem stolu, ali ako je verovati ljudima iz vašeg neposrednog okruženja, niste je ni pogledali.
Prema tome, činjenice su sledeće: lokalna samouprava je smenila nepodobne članove Upravnog odbora, računajući predstavnike roditelja, ignorišući sve predloge koje je predškolska ustanova dostavila lokalnoj samoupravi kao predlog iz reda zaposlenih, i to u više navrata, pa čak i različite predloge.
Podsetiću vas, gospodine ministre, na vaše reči u trenutku obrazlaganja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Odgovarajući na pitanje jednog od poslanika, citiram vaše reči, rekli ste: „Nemojte mi reći da lokalna samouprava može imati presudan uticaj na izbor direktora sa samo tri člana.“
Pošto je u zakonskom roku raspisan konkurs za izbor direktora te predškolske ustanove, tada, gospodine ministre, sledi vrhunac bezobrazluka lokalne samouprave ili vladajuće strukture u toj lokalnoj samoupravi – predsednica Upravnog odbora donosi rešenje o izboru direktora, i to bez održane sednice Upravnog odbora, samoinicijativno.
Podsećam vas još jednom da je sva dokumentacija bila na vašem stolu, bilo je dostavljeno sve ovo što vidite ovde ispred mene (nadam se da ćete prihvatiti to, daću vam ovo ponovo, iako vam to nisam dostavio ja, nego vam je dostavila ta predškolska ustanova), a da Ministarstvo prosvete, sa vama na čelu, nije preduzelo baš ništa. Pitam se šta to treba da poruči građanima Srbije o angažovanju na problemima predškolskih ustanova i na problemima u radu sa decom? Hvala.