Hvala, gospođo predsednice. Samo hoću da predlagaču, odnosno gospodinu ministru, koji je u ime Ministarstva predložio ovaj zakon, ukažem na to koliko u njegovim obrazloženjima nema doslednosti.
Ovaj amandman ste prihvatili, iako je ovo što smo napisali potpuno sadržano u krovnom zakonu. Kada smo vas prozvali da iz krovnog zakona niste uneli neke druge stvari ovde, onda ste rekli da to niste uneli zbog toga što je to sadržano u krovnom zakonu.
Mislimo da je vrlo važno da ovo što se odnosi na osetljive grupe zaista ima smisla, odnosno da te osetljive grupe iz ovoga što ovde piše dobiju dobit. Hvala vam.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.

Želite reč, gospodine Mariću? Izvolite.

Na početku želim da se zahvalim gospodinu ministru i njegovim saradnicima na dobroj volji. Smatram da su učinili pravu stvar. Reći ću nekoliko reči zbog građana Srbije da znaju o čemu se radi.
Ranije je postojala praksa i zakonska obaveza da prilikom upisa u vrtić prednost imaju deca zaposlenih roditelja i ta obaveza je bila sadržana i u Predlogu ovog zakona. To je rešenje koje je zaostalo iz prethodnih, kako ih nazivamo, komunističkih vremena. Pravdano je obrazloženjem da roditeljima koji rade nema ko da čuva decu. Ja sam u obrazloženju amandmana naveo da ovo obrazloženje nije prihvatljivo zato što oni roditelji koji nemaju stalno zaposlenje u svakom slučaju moraju da se bore za egzistenciju, moraju da nalaze povremene sezonske ili dnevne poslove i jednostavno nisu u situaciji da vreme provode sa svojom decom. Smatrao sam da imaju potpuno jednako pravo kao i roditelji koji se nalaze u stalnom radnom odnosu da pod istim uslovima konkurišu za smeštaj dece u vrtić. Još jednom izražavam zadovoljstvo zbog toga što je Ministarstvo prihvatilo obrazloženje. Hvala vam.

Zahvaljujem. Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Zoran Šami i Milica Vojić-Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Donka Banović.

Mislim da je dobro što je ministar, odnosno što je Vlada imala sluha da prihvati ovaj amandman. Reč je o deci iz osetljivih grupa bez dokaza o prebivalištu i drugih ličnih dokumenta.
Ovo je, inače, tema o kojoj bi trebalo ozbiljnije razgovarati. Znam da postoji model zakona o ljudima koji su bez ličnih dokumenta. Nedavno je na Odboru za smanjenje siromaštva i predstavljen taj model zakona. Postoji veliki broj ljudi koji žive u Srbiji, a da nemaju nikakvih ličnih dokumenata. Ne mogu da imaju ličnu kartu, nemaju uverenje o državljanstvu.
Ovo je jedna vrlo ozbiljna tema. Mnogo je ljudi, naših sugrađana, odnosno naših građana koji žive svakodnevno sa ovim problemima i ne mogu da ostvare ona prava koja bi inače mogli, da poseduju neku vrstu ličnih dokumenata. Ovaj će problem postajati još aktuelniji kako budu pristizale grupe na osnovu ugovora o readmisiji koje je Srbija potpisala sa mnogim evropskim državama. Ovaj problem bi trebalo sveobuhvatnije rešiti nekim drugim zakonom.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.

Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 19. Predloga zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, koji glasi – u stavu 2. dodaju se reči „posle pribavljenog mišljenja saveta roditelja“.
Član 19. se odnosi na posebne i specijalizovane programe u okviru predškolskog programa koji se tiču, kako bi bilo jasnije, rekreativnih aktivnosti i odmora dece, negovanja jezika i kulture nacionalnih manjina, kulturnih aktivnosti itd.
Kako bi se izbeglo da svaka ustanova tumači kako joj odgovara proces ostvarivanja i finansiranja posebnih i specijalizovanih programa, neophodno je da te uslove propiše ministar, ali posle pribavljenog mišljenja saveta roditelja.
Namera je da se ovim amandmanom zakon prilagodi opštoj potrebi da savet roditelja može ministru dati sugestiju oko nekih programa i kako ti uslovi treba da se formulišu. Mnoge stvari je bolje u začetku sprečavati. Svedoci smo da je baš zbog raznih zloupotreba oko rekreativnih aktivnosti i odmora dece Ministarstvo prosvete optuživano za nečinjenje, odnosno za ćutanje povodom pojedinih slučajeva koji su obelodanjeni u dnevnoj štampi ili u drugim medijima. Dešavale su se zloupotrebe, jer je zaobilažen savet roditelja, pa je dolazilo do nekih aranžmana u ličnoj režiji direktora ili upravnika, s tim da su neke povoljnije i praktičnije opcije namerno zaobiđene.
Savet roditelja može da pruži dragocene predloge i ideje kako da se dođe do najboljeg rešenja, koje će ministar ili uvažiti ili odbiti. Ono sa čime se roditelji susreću u radu sa ustanovama koje brinu o njihovoj deci i njihovom obrazovanju i vaspitanju svakako je najbolji put da se iznađe najbolje rešenje za jednu jedinu stvar, a to je propisivanje uslova o načinu ostvarivanja i finansiranja specijalizovanih programa koji će zadovoljiti i ustanove i roditelje.

Na član 21. amandman je, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika, podneo Odbor za prosvetu.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Nikola Lazić i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Da.)

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, gospodo narodni poslanici, ministre, očekivao sam, gospodine ministre, da ćete prihvatiti ovaj amandman na član 22. Poslanička grupa DSS je reagovala na ovaj član u stavu 2, koji glasi (zarad građana, radi se o pripremnom predškolskom programu): „Pripremni predškolski program za decu koja nisu obuhvaćena redovnim programom predškolske ustanove organizuje se u predškolskoj ustanovi, izuzetno u školi, u skladu sa zakonom i statutom predškolske ustanove, odnosno škole.“
Mišljenja smo, gospodine ministre, da u ruralnim sredinama gde nemamo škole a imamo domove kulture možemo adaptirati određene prostorije, da deca ne bi pešačila i po deset kilometara do vrtića ili predškolske ustanove. Sela su nam ostala prazna, veliki broj ljudi emigrira. Dobro je da prihvatite ovaj amandman, kako bismo zaustavili migraciju. Između ostalog, mi ovim amandmanom zaustavljamo migraciju i omogućavamo deci iz nekih ruralnih sredina da budu deo tih predškolskih ustanova baš u svom mestu, a ne da odlaze kilometrima i kilometrima daleko, u neko drugo selo. Zahvaljujem.

Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Saša Maksimović i Jelena Budimirović. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođica Jelena Budimirović, izvolite.