PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 17.03.2010.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

10. dan rada

17.03.2010

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 20:15

OBRAĆANJA

...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Poštovani gospodine ministre, poštovana predsednice, želim samo da pojasnim naše objašnjenje, smatrajući da je ovaj amandman zaista neophodno prihvatiti, pre svega jer odražava onu najbolju demokratsku praksu, da svako ima pravo da bira i bude biran.
U obrazloženju koje smo dobili kao razlog za odbijanje ovog amandmana stoji pozivanje na kolektivni ugovor. Međutim, to je niži akt u odnosu na zakon, koji mora da se oslanja na viši akt, a zakon je viši akt i kolektivni ugovor ne može da uslovljava donošenje zakona.
Naime, ako se mogućnost da svaki zaposleni bira i bude biran svede samo na kolektive gde postoje reprezentativni sindikati, onda će neki ljudi, kojih ima u svakom kolektivu, koji su kvalitetni radnici, koji zaslužuju da budu u upravnom odboru, gde bi bili verovatno izuzetno korisni za ustanovu i korisnike usluga ustanove, biti onemogućeni da budu izabrani u to telo značajno za rad ustanove.
Zbog toga smo smatrali da će upravo kolektivnim ugovorom kolektiv sam da uredi način na koji će izabrati svog predstavnika u upravni odbor, a zakon treba da predvidi da u ustanovi bude mogućnost da svi biraju predstavnika u upravnom odboru iz reda zaposlenih.
Mislim da je to mnogo demokratičnije i šire u odnosu na ovo i zakon to potpuno opravdava. Kolektivni ugovor može to da rešava unutar ustanove, s obzirom na to da je ovim članom predviđeno da postoje ustanove gde nema sindikata i gde ima sindikata.
Sindikat ima potpuno drugu ulogu u radu ustanove u odnosu na ono što predviđa upravni odbor. Uloga upravnog odbora nije identična kao uloga sindikalno organizovanih radnika u ustanovi.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika, na član 50. amandman je podneo Odbor za prosvetu. Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 53. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević. Reč ima gospođa Vojić-Marković.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Podneli smo amandman na član 53. Naslov iznad člana je ''Direktor ustanove''. Amandman se direktno odnosi na stav 5. Iako u obrazloženju kažete da to nije tako, da je to stav 6, to nije tačno. Potpuno smo pravilno podneli na stav 5. tačka 1. To su okolnosti i uslovi pod kojima direktor ne može biti imenovan.
Navodite da ne može biti lice ''koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je osuđeno za: krivično delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnavljenje; za krivično delo primanja mita ili davanja mita; za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti...''
Prosto se zaboravili nešto što je sve veći problem, a to je trgovina ljudima. Na takvom mestu možete da date šansu i onom ko očigledno ima problem s učešćem u tako nekom delu. Trgovina ljudima jeste problem koji je relativno skoro stavljen u Krivični zakon, ali zbog toga nije manji i ne treba zatvarati oči pred tim.
Moja ideja i ideja DSS-a jeste da, pošto već postoji u Krivičnom zakonu, mora da postoji i u ovom zakonu, zato što treba da poverimo decu nekome ko treba da bude moralno i krivično čist.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Na član 54. amandman sa ispravkama su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond. Gospodin Laslo Varga želi reč. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Laslo Varga

Grupa manjina
Poštovana gospođo predsednice, gospodine ministre, kolega Pastor je obrazložio i predstavio suštinu dva naša amandmana podnetih na član 48. i 54. Predloga zakona. Želeo bih da diskutujem malo šire.
Srbija je 22. decembra prošle godine podnela zahtev za kandidaturu za članstvo u EU i time je nedvosmisleno preuzela obavezu da svoje zakonodavstvo usklađuje s evropskim. Međutim, preuzela je i obavezu da zakonodavnu proceduru usklađuje s evropskom procedurom i evropskom praksom. Ta obaveza podnošenja kandidature nije postala pravna, ali je svakako politička, pa i moralna i iz tog razloga mislim i tvrdim da bi bilo celishodno tu obavezu i poštovati.
Naravno, zakonodavna procedura se sastoji od puno delova i kritike Evropske komisije u godišnjim izveštajima se odnose na razna pitanja, od hitnosti postupaka do nepostojanja pravne rasprave i nekih drugih manje bitnih aspekata. Međutim, mislim da je mnogo bitnija i najosnovnija obaveza, kada govorimo o zakonodavnoj proceduri, da ta procedura bude takva da na kraju, kada se usvoji jedan zakon, taj zakon ne bude u koliziji s drugim važećim zakonom.
Mislim da to sigurno nije praksa ni u jednoj zemlji EU. Dešava se u gotovo svim zemljama da se donese zakon koji ima rupa, koji je u koliziji s nekim drugim, ali da se zakoni donose na način da je predlagač svestan činjenice da je u koliziji s drugim zakonom, mislim da to ni u jednoj državi EU, a ni u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima nije i ne bi trebala da bude praksa.
U ovom slučaju, nažalost, radi se o tome. Kolega Pastor je govorio o tome na koji način se stvara kolizija između zakona o učeničkom i studentskom standardu, s jedne strane, i Zakona o nacionalnim savetima, s druge strane. Ukoliko je cilj, a to bi trebalo da bude cilj, da prihvatanje evropskih vrednosti bude prioritet, onda bismo morali svi zajedno više da radimo na prihvatanju dobre prakse, umesto na stvaranju loše prakse.
Moramo ili bismo morali polako prihvatati evropski način razmišljanja u smislu prihvatanja ili stvaranja kompromisa kada se radi o raznim pitanjima, kompromisa u cilju da se neka rešenja u Narodnoj skupštini ne donose na način da se, u ovom slučaju, predstavnici vladajuće koalicije preglasavaju, jer mislim da to ne vodi dobrom.
Mi smo pokušali s traženjem kompromisa i moram ovde pred Narodnom skupštinom da kažem da smo uspeli u tome ili nam se učinilo da smo uspeli u tome. Naime, podneli smo dva amandmana. Posle toga smo podneli i ispravke ta dva amandmana. Te ispravke nismo podneli iz razloga što smo ustanovili da smo učinili neki propust ili omašku prilikom podnošenja tih amandmana, nego zato što smo se dogovorili s pomoćnikom ministra u vezi s tekstom amandmana koji je prihvatljiv za Ministarstvo. Nadam se da neće niko ovu moju tvrdnju demantovati.
Ako je to tako, onda mislim da bi, i u tom smislu bih apelovao, mnogo racionalnije i celishodnije bilo u raspravi ili prilikom glasanja prihvatiti ova dva amandmana, koja su, još jednom ponavljam, sačinjena zajedno s pomoćnikom ministra prosvete, jer je to evropski način donošenja zakona.
S druge strane, i tu se obraćam pre svega kolegama iz DS-a, mislim da nije održiva situacija da je Narodna skupština, odnosno vladajuća koalicija, 31. avgusta, kada je donela Zakon o nacionalnim savetima, imala jedno mišljenje u vezi s pitanjem da li nacionalni saveti nacionalnih manjina treba da imaju nadležnosti u postupku izbora, odnosno imenovanja direktora i članova upravnih odbora, a u situaciji kad nijedan dan primene u praksi tog zakona nismo imali, sada se ovim zakonom menja taj stav.
Ukoliko se setimo rasprave kada je ministar Čiplić, predstavnik Demokratske stranke, lavovski branio Zakon o nacionalnim savetima, mislim da bi bilo čudno da isti poslanici koji su glasali tada za taj zakon, za rešenja koja sadrži taj zakon, sada, prilikom donošenja ovog zakona, imaju drugačije mišljenje. To je, u najmanju ruku, čudno.
Argument kojim je odbijen ovaj a i prethodni naš amandman, iz razloga što, prema mišljenju Ministarstva, nije neophodno rešenje iz jednog zakona prenositi u drugi zakon, jednostavno, ne stoji. Naime, ukoliko bi taj argument bio tačan, onda je Ministarstvo bilo u obavezi da odbije i ostala tri naša amandmana, i oni se odnose na nadležnosti nacionalnih saveta koje već sadrži Zakon o nacionalnim savetima. Dakle, potpuno je identična situacija.
Svesni smo mi, naravno, i zašto su ova dva naša amandmana odbijena, iz razloga što se Ministarstvo ne slaže s rešenjem da nacionalni saveti treba da imaju bilo kakve nadležnosti u postupku imenovanja direktora i članova upravnih odbora. Ako je to tako, onda, s jedne strane, to treba saopštiti, a s druge strane, treba staviti van snage odredbe Zakona o nacionalnim savetima koji regulišu ovo pitanje. Na taj način je situacija nedvosmislena i onda se ne stvara kolizija.
Naravno, ni u kom slučaju to ne bismo želeli i ne bismo podržali i ova diskusija je usmerena u pravcu apela da se ipak prihvate ova dva naša amandmana jer tvrdimo da nije dobro da se Srbija ponosi Zakonom o nacionalnim savetima, a da se za pola godine od donošenja tog zakona, novim zakonima, u ovom slučaju zakonom o učeničkom i studentskom standardu, kasnije naravno i budućim zakonom o osnovnoj školi i zakonom o srednjoj školi, derogira, odnosno stavlja van snage zakon koji je donet 31. avgusta. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Ministar Žarko Obradović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Kolega Varga, mislim da nema potrebe za tako teškim rečima i tako krupnim ocenama kakve ste vi izneli. Položaj bilo koje etničke zajednice i nacionalne manjine u Srbije nije određen samo jednim zakonom, nego korpusom prava i obaveza koje uživaju. Mogu vam reći, pozivajući se na dobru evropsku praksu, da je malo zemalja u Evropi koje su svojim pripadnicima manjina omogućile prava koje je omogućila Republika Srbija.
U jednom drugom vremenskom periodu, primera radi devedesetih godina, to uopšte nije uzimano u obzir zato što je tada rečnik bio drugojačiji i situacija je bila drugačija pa je objašnjenje prava pripadnika manjina dobila potpuno drugi sadržaj. Posle 2000. godine polako stvari dolaze na svoje.
I, stvarno, sada, kad se govori o pravima pripadnika manjina i dobroj evropskoj praksi, onda treba izvući praksu, pa reći - ovako je u toj zemlji, a ovako je u Srbiji. Ako Srbija bude u zaostatku u odnosu na tu zemlju, onda i ja i drugi ministri treba da se zapitamo da li je to logično. Ako Srbija bude u prednosti u odnosu na tu dobru evropsku praksu i druge zemlje, onda naši pripadnici manjina treba da shvate, da znaju da je Srbija stvarno pružila prava kakva drugi nisu i da time može da se ponosi.
Mislim da ova vlada Republike Srbije nikada nijednom svojom reči ili delom nije učinila bilo šta loše za pripadnike manjina, ali pozivanje na dobru evropsku praksu mora da bude utemeljeno i odgovarajućim dokazom. Postoji Zakon o savetima nacionalnih manjina i njegove nadležnosti i mi smo smatrali da pojedina rešenja nije neophodno unositi u odredbe ovog zakona. I to je naš stav. Možda smo u pravu, možda nismo, ali to je naš stav.
Vi dobro znate, ako hoćete da znate, da Srbija u odnosu na brojne druge zemlje ima najveći broj pripadnika različitih etničkih grupa i da korpus prava koja oni imaju daleko nadilazi ne samo dobru praksu Evropske unije, jer u tim dobrim praksama Evropske unije sadržane su i one zemlje koje ne priznaju pripadnike manjina a kamoli da im obezbeđuju korpus prava, ali su im usta puna prava pripadnika manjina i da je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi koja to praktično pokazuje i nema potrebe da se na taj način govori o Republici Srbiji.
O ovom ministarstvu i o ministru možete, ali o Republici Srbiji nije korektno, jer mi u obrazovanju, vi to dobro znate, kao i drugi, ali to moram i javnosti radi reći, imamo osam manjinskih jezika koji se koriste, na nivou srednjeg obrazovanja pet manjinskih jezika, bavimo se obrazovanjem pripadnika manjina i u visokom obrazovanju na svom jeziku. Znači, država čini maksimalno što je moguće.
Mi smo, jednostavno, procenili da rešenja iz jednog zakona ne moraju biti sadržaj drugog zakona. Ako smo i u krivu, pa ima ko će o tome dati svoj sud i mi ćemo to poštovati. Ako pak nismo, zakoni će se primenjivati, i jedan i drugi. Bez uvrede, nemojte uzimati sebi pravo da govorite da je u koliziji ili nije u koliziji. To određuje neko drugi, ne vi i ne ja. To ćemo videti ako se obratite tom drugom, šta će taj drugi reći.
Mislim da je krajnje vreme da prestanemo s praksom koja je bila, nažalost, karakteristika devedesetih godina, da o svojoj zemlji i onome što radimo govorimo na način koji nije korektan. Imamo dvadeset i više pripadnika manjinskih etničkih zajednica, imamo prava o kojima drugi mogu samo da sanjaju, pa da vidimo koji su to evropski standardi, koja su to evropska prava, koja je to praksa dobra praksa.
Bez uvrede, ja sam kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije bio i član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, bio član Parlamentarne skupštine OEBS i odlično znam šta je dobra praksa i koja su prava i koje su obaveze. Problem je što su 90-ih godina prava i obaveze objašnjavane na način koji je bio politička zloupotreba položaja pripadnika manjina. Sada, posle 2000. godine, tome više nema mesta i sada polako stvari dolaze na svoje. Ovoj vladi niko ne može prigovoriti da bilo kojim svojim postupkom na bilo koji način ograničava prava manjina.
Da li su pripadnici manjina zadovoljni svim, to je drugo pitanje. Da li smatraju da je to malo, to mogu da razumem. Da li smatraju da treba više, i to mogu da razumem. Ali, pozivanje na dobru evropsku praksu podrazumeva i konkretan primer, pa se kaže - u zemlji toj i toj ima to i to, u zemlji toj i toj standard je takav, Savet Evrope na sednici je dogovorio to i to, a ovde kod nas u Srbiji toga nema. E, to je onda praksa. Inače, ovako, to je stav koji može, ali ne mora biti utemeljen. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodin Laslo Varga replicira, misli da nije dobro shvaćen.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Laslo Varga

Grupa manjina
Mislim da nisam dobro shvaćen, zaista. Nisam govorio o dobroj praksi u oblasti manjinskih prava iako ste vi o tome govorili u svojoj replici. O toj praksi se svakom prilikom izjašnjavamo u najpozitivnijem smislu. Poslednja prilika je bila danas sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju. Govorio sam o drugoj praksi, a to je praksa zakonodavne procedure i to je sasvim drugo pitanje. Naime, sigurno ne možete navesti nijedan primer, ni dobar ni loš, da se namerno, odnosno svesno donosi zakon u bilo kom parlamentu EU, a da je taj zakon u koliziji s jednim zakonom donetim pre samo nekoliko meseci. Mislim da, bez obzira na vaš stav, ipak narodni poslanici imaju pravo da ocenjuju da li je jedan zakon u koliziji s drugim i koji nije, i to pravo proizlazi iz činjenice što narodni poslanici donose zakone.
S treće strane, još jednom bih želeo ponoviti obrazloženje prema kom nije neophodno ova rešenja preuzeti zato što su sadržana u drugom zakonu. Ako ovo pravilo ili ovaj princip važi, onda je trebalo da odbijete i ostala tri naša amandmana, pošto je potpuno identična situacija s ovim amandmanima, s ova dva amandmana i s ona tri amandmana koja su prihvaćena.
Nažalost, to bih još jednom ponovio, mislim da je nešto sasvim drugo ili treće tačno, a to je da se Ministarstvo prosvete ne slaže s rešenjima iz Zakona o nacionalnim savetima. Ukoliko je to tako, onda to treba saopštiti, treba za to većinu obezbediti i staviti van snage ove odredbe Zakona o nacionalnim savetima, da ne bi u praksi postojala kolizija. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Narodni poslanik Jon Magda.