Gospodine Plužareviću, samo sam ja mogla povrediti Poslovnik vođenjem sednice. Vi se ne pozivate ni na jedan član. Nemate reč. Gospođa Nada Kolundžija ima reč.

Ako mislite da moram biti lovac da bih mogla da govorim o zakonu o divljači i lovstvu, onda mi ovde zaista nemamo kvalifikovane ljude za mnoge zakone o kojima raspravljamo. Potpuno je van konteksta prozivati nekoga da ne razume, pretpostavljam zato što ste vi možda lovac ili šumar, koliko znam,  pa se u to razumete, a ja se u zakon ne mogu razumeti dovoljno dobro kao šumar. Mislim da tu nešto nije u redu.
Odlično sam razumela. Postavlja se pitanje samo da li vi verujete državi ili ne. Ja verujem državi i institucijama koje gradimo i verujem da će, gradeći nove institucije, koje će zaštititi ovo javno dobro, učiniti korak napred u zaštiti tog javnog dobra. Po tome se razlikujemo. Ja prioritet stavljam na zaštitu javnog dobra i na to da zaštitimo resurse koji su pitanje ne samo ovih generacija nego i budućih generacija, u odnosu na neke pojedince koji će možda ovim zakonom nešto izgubiti.
To da ovim uništavamo jednu svetlu tradiciju, vekovnu ili vekovnu i po, prvo, ne mislim da je to tačno. Ljudi koji poštuju red i zakon, vrlo lako će poštovati i ovaj zakon. Oni koji su, nažalost, zloupotrebljavali prostor koji nije bio definisan zakonom, nadam se da to više neće moći da rade. U tome je samo razlika. Hvala lepo.

Milan Dimitrijević ima reč. Izvolite.

Gospođo Kolundžija, dobro je verovati u institucije ove države. Dobro je verovati i u neka obećanja. Dobro je verovati i u 200.000 novih radnih mesta, a dobiti 200.000 otpuštenih. Dobro je verovati i u pravednost zdravstvene zaštite, pa ta prava nemati i ne ostvarivati ih. Dobro je verovati i u 1.000 evra besplatnih akcija, pa ih nemati. To su ta verovanja i to je ta politika koju vi zastupate.

Gospođa Kolundžija ima reč.

 Ne želim ovo da pretvorim u političku polemiku koja nema veze sa sistemom. Ceo dan se vodi rasprava o ovoj temi. O tome u šta nikad ne bih mogla da verujem, a vi nažalost verujete, ne bih da polemišem.
Ono što jeste smisao ovog zakona po našem dubokom uverenju, i zato će poslanička grupa ZES glasati za ovaj zakon, jeste da imamo odgovornost prema prirodnom resursu koji se zove divljač i njihova staništa, da imamo odgovornost o tome da se ona ne samo koriste već da se obnavljaju i odgovornost da generacijama koje dolaze to dobro prenesemo u boljem, a nikako u gorem stanju. Hvala.

Gospodine Dimitrijeviću, daću vam reč, imate još šest minuta, međutim, molim vas da govorite o amandmanu.

Kad govorimo o resursima, gospođo Kolundžija, važan resurs za građane Beograda su bili i platani. Važan resurs za život i životnu sredinu. Mogao bih da navedem još ko zna koliko važnih resursa koji su uništeni u Srbiji.
A ono što je činjenica, a to jeste istina, jeste da vi ovaj zakon niste pročitali. Da ste ga pročitali i analizirali, videli biste koliko je poguban. Da je o ovom zakonu vođena prava rasprava, u analizu i ocenu ovog zakona bilo bi uključeno Ministarstvo životne sredine. Nije uključeno, a radi se o resursima. Sve to pokazuje koliko mi temu razumemo i koliko imamo prava da govorimo o toj temi.

Gospođa Kolundžija.

Da tvrdite da neko nije pročitao zakon, to je zaista pitanje pristojnosti. O tome ne želim da polemišem, to ne može biti tema. Ali, da je ministarstvo ekologije uključeno, govori ovaj zakon. Ako ste ga pažljivo pročitali, videćete da ministarstvo ekologije u ključnim stvarima odlučuje zajedno s Ministarstvom poljoprivrede. Sad se postavlja pitanje ko je pažljivije čitao zakon.