Gospođa Kolundžija ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam mislila da neću govoriti o zakonu o divljači i lovstvu, iako sam ga pažljivo studirala i pažljivo pratila raspravu o amandmanima. Jedino što mogu da zaključim jeste da sam ovde uglavnom čula one koji brane navodno nekakve ugrožene lovce. Ali, ono što sam ja razumela iz ovog zakona jeste ozbiljna namera države da štiti ono što je javno trajno dobro. Dakle, mi ovde nismo zato da bismo jednu grupu stavili u privilegovan položaj u odnosu na ono što je javni interes.
Istina je da mi idemo ka Evropskoj uniji i istina je da idemo brže nego što je to radio Vojislav Koštunica i istina je da to onima koji sada vide rezultate naših napora da se približimo Evropskoj uniji nisu srećni, nisu zadovoljni. Ali, želim da vam kažem da jedan od principa, jedan od standarda koji važi za zemlje Evropske unije jeste da je prirodno dobro opšte dobro, dakle da su divljač i njihova staništa opšte planetarno dobro i da svaka zemlja ima odgovornost da ih čuva, bez obzira na strasti, ambicije ili želje nekakvih pojedinačnih grupa.
Kada slušam sve ove žalopojke, onda moram da kažem da ne vidim nijedan član zakona koji je na bilo koji način ugrozio ljude koji su članovi lovačkih udruženja. Dakle, on je samo predvideo obavezu i odgovornost onoga ko upravlja lovištima da upravlja njima u skladu s osnovnim principima održivog razvoja i obaveze prema budućnosti.
Znam da ima onih koje će to možda lično pogoditi, zato što tamo nema reda uvek ima nekoga ko može time da se okoristi, ali ono što je namera ove vlasti i ove stranke jeste da se u sve oblasti života uvede red, da pitanje pravila nije pitanje nagodbe, da pitanje principa nije pitanje političke bliskosti, nego da je to pitanje propisanih normi, koje važe podjednako za sve.
Ako već hoćete da pokažete koliko ste nesrećni što se ne pitate da li ćemo graditi državu u kojoj će važiti pravila za sve i u kojoj će postojati nedvosmislena odgovornost svakoga, onda mogu samo da vam kažem da, zahvaljujući politici koju ste vodili, u takvoj prilici nećete ni biti. Dakle, ono što određuju građani Srbije jeste politika koja pokazuje odgovornost države prema resursima koje država ima i ta obaveza stoji pred svim građanima. (Dobacivanje iz klupa.)

Molim vas, nemojte ometati gospođu Kolundžiju.

Ja vama nisam dobacivala ni kada ste pričali stvari koje nemaju veze ni sa čim. Govorim o zakonu o divljači i lovstvu, govorim o tome da je obaveza države da vodi računa o onome što su prirodni resursi. Prirodni resurs jeste divljač i jesu njihova staništa. Ako je od toga važnije da li će neki pojedinac biti oštećen time, mi ćemo s velikim zadovoljstvom glasati za ovaj zakon zato što znamo da time štitimo ne samo resurse sadašnje generacije, nego i resurse generacija koje dolaze.

Gospodine Plužareviću, nažalost nemate vremena, potrošili ste vreme vaše poslaničke grupe. Nema osnova za repliku. Ovo je bio vrlo jasan stav i obrazloženje stava stranke gospođe Kolundžije. Nema nikakvih uvreda, bilo je obrazloženje.
Reč ima gospodin Dimitrijević.

Gospođo Kolundžija, ovako govori neko ko je pročitao prve dve strane zakona. Ovako govori neko ko nije ništa razumeo. Ovako govori neko ko govori sa pozicije moći. Gospođo Kolundžija, pročitajte pažljivo ovaj zakon, naći ćete bar deset odrednica koje besomučno razaraju ono što je više od veka u Srbiji postojalo.
I nije to žalba pojedinca, to ćete vi vrlo uskoro videti. Ovo je razaranje grupacije ljudi koja broji stotinak hiljada. Ovo je davanje prirodnih resursa onima koji imaju previše novca, da upravljaju i gazduju kako njima odgovara. Ovo je otimanje prirodnih dobara. Ovo je eliminisanje jedne povelike grupe ljudi u Srbiji, eliminisanje iz onoga čemu su bili posvećeni godinama, stvarajući i čuvajući ta dobra.
Ova priča koju ste predstavili kao priču pojedinaca je potpuno besmislena. Zato uzmite zakon i pročitajte ga. Uporedite ga sa zakonima drugih zemalja. Uporedite ga sa zakonom iz 1993. godine, pa ćete videti koje su razlike. A razlike su ogromne. Razlike su uništavajuće po resurse za koje se vi zalažete, uništavajuće po uvođenje reda za koje se zalažete. To je uvođenje nereda, besmisla, bahatosti i sile.

Gospodin Plužarević reklamira Poslovnik.

Samo ću da kažem dve rečenice, odnosno da gospođa Nada Kolundžija nije u materiji. Mi nju cenimo …

Gde je povreda Poslovnika?

Samo trenutak, molim vas. Ona nije shvatila suštinu ovog zakona. Ne bih hteo da elaboriramo ništa. Mislim da je ministar shvatio suštinu ovog zakona i da je ministar učestvovao u doradi ovog zakona. Možda je on sad, u ovom trenutku…