Ovo je amandman na isti član 26. Taj član govori o tome koji su uslovi za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti. Moj amandman se odnosi na stav 5. i tu je nabrojano koje fizičko lice ne može da bude osnivač ustanove. Nabrojali ste da to ne može biti fizičko lice koje je pravosnažnom presudom osuđeno za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je osuđeno za krivično delo nasilje u porodici itd.
Mislimo da ste ovo relativno dobro formulisali, da ste naveli veći broj krivičnih dela zbog kojih osoba ne može da osnuje ustanovu, ali ste propustili da navedete da to ne može biti osoba koja je učestvovala u trgovini ljudima. Mislimo da je to takođe strašan prekršaj i da osoba koja je upletena ili je bila upletena u takvu mrežu, naravno, uhvaćena i osuđena, ne može da bude osnivač ustanove. Prosto smo hteli da dopunimo ovo.
U obrazloženju vi kažete da, kada biste prihvatili ovaj amandman, onda to ne bi bilo u skladu sa članom osnovnog, krovnog zakona. Juče niste hteli da prihvatite neke amandmane da se ne bi ponavljale stvari iz krovnog zakona, a sada ne želite da dopunite ovo zato što to već postoji u krovnom zakonu. Dakle, različiti su kriterijumi od člana do člana. Zaista ne vidimo razlog zbog čega ne biste prihvatili ovaj amandman.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak, koji želi reč. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, SRS ukazuje na predložene odredbe i članove Predloga zakona o učeničkom i studentskom standardu i predlaže, s pravom, amandmane za njegovo poboljšanje. Smatram da bi prihvatanjem amandmana koji predlaže SRS, ovaj zakon, kada bude usvojen, bio mnogo kvalitetniji i prihvatljiviji za učenike, studente, njihove roditelje i, naravno, građane.
Što se tiče amandmana koji sam predložio, da se u članu 26. st. 8, 9. i 10. Predloga zakona o učeničkom i studentskom standardu reč "ministar" zamenjuje rečju "Ministarstvo", smatram da će ga predlagač zakona usvojiti. Predloženi amandman, gospodo narodni poslanici, ukazuje na činjenicu da organ državne uprave nije ministar, kao politika ili nesporno stručna ličnost, već da je to nadležno ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije.
Imam obavezu da, u ime građana koje predstavljam u ovoj skupštini i SRS, ukažem i upitam predlagača ovog zakona za neke važne činjenice, koje su ili namerno ili bez dovoljno iskustva u ovoj oblasti propuštene. Prvo, zašto se u ovom predlogu zakona govori isključivo o učenicima srednjih škola, a eliminišu učenici osnovnih škola, pre svega oni od petog do osmog razreda? Zar ti učenici nemaju pravo na organizovan smeštaj, ishranu i vaspitni rad van svog mesta boravka?
Ako se ima u vidu opadanje nataliteta u Srbiji, doći će do opadanja broja učenika po odeljenjima od petog do osmog razreda i ti đaci, ako žele da nastave svoje obavezno osnovno obrazovanje, ostaće kod svojih kuća ili će biti privatno smešteni u mestu gde postoji osnovna škola. Ministarstvo prosvete mora ovu činjenicu da ima u vidu i već ovim zakonom da ponudi rešenje.
Takođe, ovim predlogom zakona učenici srednjih škola imaju pravo na učenički kredit, stipendiju, odmor i druga prava. Zar učenici, primera radi, sedmog razreda koji imaju sve petice i prvi su u Republici Srbiji iz matematike, ne mogu da imaju ova prava kao srednjoškolci?
Zašto se u ovom zakonu ne govori o smeštaju i ishrani učenika bez roditelja? Imamo primer u Kruševcu, gde su u Domu za decu "Jefimija" smešteni od predškolskog uzrasta do srednjoškolaca.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević, koji želi reč. Izvolite.

Gospodine ministre, dolazimo do stava 9: "Standarde kvaliteta ishrane učenika i studenata propisuje ministar". Predložili smo da to bude ministar zdravlja. Zbog čega? Zato što su učenici i studenti populacija koja je još uvek u psihofizičkom razvoju. Kvalitet ishrane je vrlo važan. Ne možete uzeti sebi za pravo da vi, odnosno vaše ministarstvo, kako ste napisali u obrazloženju, propisuje te standarde, zato što je to vrlo osetljiva stvar.
Kada govorimo o balansu unošenja hrane, šta su to energenti u hrani, šta su to masti, šta su ugljeni hidrati, šta su određeni minerali, kako možete uzeti za pravo da vi to propisujete? Da li ste vi poznavalac te oblasti?
Nudimo rešenje da neko ko je stručan, Ministarstvo zdravlja, propisuje obrazac o kvalitetu ishrane učenika i studenata. Mislim da je to potpuno prihvatljivo i razumno. Ne može se neko baviti nekom temom koju ne poznaje, a govorimo o mladim ljudima, gde je ishrana vrlo važan segment u daljem razvoju.

Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić, koji želi reč. Izvolite.

Pročitaću stav 6. člana 30: "Učenici, odnosno studenti koji su smešteni u ustanovu kojoj je zabranjen rad imaju pravo na smeštaj i ishranu u tekućoj školskoj godini u drugoj ustanovi koju odredi Ministarstvo".
Podneo sam amandman kojim predlažem da se posle stava 6. doda stav 7: "Učenici, odnosno studenti koji imaju pravo na smeštaj po ovom osnovu, dobiće smeštaj u drugoj ustanovi, ukoliko ima slobodnih mesta u ustanovi sličnog tipa koja je od škole, odnosno fakulteta koji pohađaju udaljena manje od njihovog mesta prebivališta".
Obrazloženje je vrlo jednostavno - učenici i studenti koji su smešteni u ustanovu kojoj je zabranjen rad, ne mogu biti smešteni u neku drugu ustanovu ukoliko u toj drugoj ustanovi ne postoji mesto. Znači, teoretski se može dogoditi da bude zatvoren jedan studentski dom u Beogradu, da ni u jednom drugom studentskom domu u Srbiji nema mesta i onda studenti ne mogu ostvariti ovo svoje pravo. Iz tog razloga smatram da je neophodno ovaj član zakona dopuniti ovim amandmanom.
Sledeće, da bi se izbegle zloupotrebe, smatram da je potrebna, da je dobrodošla, ova odredba da se to odnosi samo na one ustanove koje su bliže mestu stanovanja studenta ili učenika, nego što je, recimo, neki novi studentski ili učenički dom u kojem oni mogu dobiti mesto.
Da bi bio malo jasnije, pre svega radi građana koji prate, navešću jedan primer. Recimo, student iz Smedereva stanuje u Beogradu i zatvori se studentski dom u Beogradu. Po ovom Predlogu zakona, ako amandman ne bude prihvaćen, on ima pravo na smeštaj u studentskom domu, recimo, u Leskovcu ili Nišu. On može insistirati da to svoje pravo ostvari, ali i meni i vama je jasno da on neće stanovati u studentskom domu u Leskovcu ili Novom Sadu ili Nišu, ali postoje oni studenti koji će se pozvati na ovo pravo, uzeti mesto u studentskom domu i, naravno, to mesto iskoristiti da ga prodaju ili ustupe nekom drugom.
Zato smatram da bi bilo zaista korisno da se usvoji ova odredba. Ovo jeste dobro rešenje, ali pod uslovom da ima mesta u studentskim ustanovama, odnosno u ustanovama za smeštaj učenika i da su te ustanove udaljenije od njihovog mesta stanovanja.

Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovim amandmanom sam tražio da učenici i studenti koji imaju pravo na smeštaj po ovom osnovu dobiju smeštaj u drugoj ustanovi ukoliko ima slobodnih mesta u ustanovi sličnog tipa koja je od škole, odnosno fakulteta koji pohađaju, udaljena manje od njihovog mesta prebivališta.
Dakle, normalno je i logično da učenici i studenti koji su smešteni u ustanovi koja je ukinuta ne mogu dobiti smeštaj u drugoj ustanovi ako nema adekvatnih mesta u toj ustanovi ili, ako pođemo obrnutim redosledom, ukoliko u toj drugoj ustanovi ima mesta, onda smatramo da je potrebno predvideti i precizirati udaljenost te druge ustanove od mesta pohađanja nastave, odnosno od mesta studiranja.
Ako se to ne bi učinilo na način kako je to predviđeno ovim amandmanom, a ta ustanova treba da je od škole, odnosno fakulteta bliža od njihovog mesta prebivališta, moglo bi doći do raznih zloupotreba.
Osvrnuću se samo kratko na obrazloženje Vlade, da bi se, ukoliko bi se prihvatio amandman, time umanjila prava učenika. Naprotiv, smatram da bi se time uspostavio pošten kriterijum u raspodeli smeštaja i, u stvari, zaštitila prava učenika i studenata.
Gospodine ministre, ovde bih otvorio jedno drugo pitanje, na koje bih želeo sada da dobijem odgovor, ukoliko ste u mogućnosti. Ukoliko niste, voleo bih da se konsultujete sa svojim saradnicima. Nadam se da će neko znati odgovor na ovo pitanje, pa bih ipak želeo da mi odgovorite.
Znate, gospodine ministre, pojedini studenti koji su u prošloj godini bili samofinansirajući, po osnovu pozitivnih zakonskih propisa u ovoj godini pohađaju nastavu kao studenti koji se finansiraju iz budžeta. Međutim, šta se dešava? Oni i dalje plaćaju onu naknadu kao da su samofinansirajući. Oni su do sada uplatili već dve rate, a sledeća, treća rata im dospeva za nekoliko dana. Gospodine ministre, njima je rečeno da plaćaju i da će im to biti vraćeno, dakle refundirano.
Dalje, zbog nekog propusta u Ministarstvu nisu dobili nešto od potrebne papirologije. Rečeno im je da se to događa i da će to biti ispravljeno u onom momentu kada se to dobije od nadležnog, vašeg ministarstva.
Reći ću, za primer, ima tih fakulteta. Radi se o Učiteljskom fakultetu u Užicu, on je u okviru Univerziteta u Kragujevcu. Da ne nabrajam, ima još nekih, s tim što sam proverio, u nekim drugim, u ostalim, ne radi se tako. Onaj ko je stekao uslov za školovanje tako što se plaća iz budžeta, to se tako i radi. Ti studenti ne plaćaju kao da se samofinansiraju. Postavljam pitanje – da li znate za ovakve slučajeve, ako znate, zašto se primenjuju ovako dvostruki aršini u odnosu na jedne ili druge studente?
Hteo bih da kažem da zaista u ovoj državi postoje neki koji se na neki način zaklinju u svoje poštenje. Pojedinima od njih trebaju još samo pare da bi bili pošteni, ali ovoj deci u stvari treba samo jednak kriterijem, jednaki aršini u tumačenju ovih pozitivnih zakonskih propisa i, ako bih bio slobodan, u odnosu na tu decu, da kažem, njima treba vratiti ove pare koji su do sada dali, a nije trebalo da daju. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, izvolite.