Gospodine ministre, vi ste u stavu 2. člana 23. Predloga zakona napisali: ''U okviru svoje delatnosti, radi korišćenja slobodnih kapaciteta, ustanova može pružati usluge trećim licima, o čemu vodi posebnu evidenciju''. Mi smo vam predložili da taj stav pretrpi izmenu u smislu da se to može dozvoliti za maksimalno 20% kapaciteta, osim u slučaju nepopunjenosti.
Gospodine ministre, nama je potpuno jasno da se moraju tražiti sredstva da bi se obezbedio rad učeničkih i studentskih domova i da je to ozbiljan problem, ali to otvara jednu drugu priču. Razumemo mi da su potrebna ta dodatna sredstva, to nije sporno, ali šta jeste sporno? Ta sredstva nedostaju, a treba da se obezbede u budžetu i dolazimo do one priče – na šta se troše sredstva iz budžeta. Kad su sredstva iz budžeta raspodeljena po ministarstvima netransparentna, kad je to partijski interes, onda dolazimo do ovoga, da se mora ići na tržište da se nađu dodatna sredstva za funkcionisanje.
Mi smo vam predložili da se to smanji, da se ograniči, da se ima kontrola nad tim. Jer, šta kaže ovaj član? U kom obimu je moguće davanje tih kapaciteta? Da li je to puni obim? Da li je to 50%, 70%, 10%? Dakle, to se mora limitirati.
S druge strane, novca u budžetu ima za raznorazne stvari, i za kafanske usluge i za skijališta i za tzv. srpski Davos i za noćno skijanje i za službene automobile, za sve i svašta u ovoj državi, a za ono što treba da bude interes države, za to nema sredstva.
Mi vam nudimo jedno optimalno rešenje - da se to limitira, da se stavi pod kontrolu, da to ne bude puni obim, da to ne bude 90%, nego da to, prosto, ima neku meru.
