Dame i gospodo poslanici, kada sam u ime SRS podnosio ovaj amandman, razmišljao sam dosta dugo o starom zakonu, a i o dopuni Zakona o naučnoistraživačkom radu.
Amandman je da se član 48. briše. Obrazloženje – SRS smatra da je rešenje u postojećem zakonu adekvatnije i da je bolje definisano sufinansiranje programa i projekata od regionalnog značaja za razvoj naučnoistraživačke delatnosti. Međutim, Vlada mi je odgovorila: ''Amandman se ne prihvata zato što je članom 48. Predloga zakona na precizniji način propisano sufinansiranje programa i projekata od regionalnog značaja za razvoj naučnoistraživačke delatnosti''.
Smatram da je trebalo da ostane onako kako je po starom zakonu ili da ste prihvatili moj amandman, zato što je kod mnogih projekata koji su vezani za regionalni deo (kada kažem regionalni, mislim za određeni deo regiona Srbije) potrebno ipak drugačije taj deo posla obaviti.
Moram vam reći da je za Šabac bilo predviđeno da se gradi fabrika za uništenje fizičko-hemijskog otpada koji je bio aktivan. Međutim, zahvaljujući odbornicima i građanima Šapca, taj projekat odbijen jer smo došli do zaključka da je taj projekat opasan po okolinu.
U prethodnim svojim izlaganjima sam govorio koliko ste vi uništili, da tako kažem, te naučne institute u velikim gigantima. To je, u stvari, bila podloga, to je bio fundament, to je bio temelj odakle su se apsorbovali ti mladi mozgovi, ti mladi naučni radnici. To je nanelo najveće zlo ovom društvu i ovoj državi. Uništeni su instituti, uništeni su ti mladi ljudi, jer je njihov naučni rad prekinut.
Da biste danas stvorili jednog naučnika, potrebno je da on prođe kroz test kako praktičnog, tako i teoretskog rada. Ali vi niste imali razumevanja. Kada ste uništavali te privredne subjekte, uništavali ste i ove institute. A ti instituti su, u stvari, bili produžena ruka naučnih instituta koji su se u bivšem periodu 70-80% samostalno finansirali, jer su radili projekte, jer je privreda radila.
Sada vas pitam – s ovim novcem koliko vi iz Ministarstva za nauku dobijate, da li je to dovoljno da se isfinansira ovo što ste zamislili? Vi se hvatate Olija Rena, obećali ste da ćete dati tih 200 miliona evra jednog spasonosnog čina da se spasava i privreda i nauka i sve ono što ste za ovih deset godina uništili.
Nemoguće je da to sada, određenim transakcijama, stanovima ili na bilo koji način, nekakvim poboljšanjem uslova rada naučnika, poboljšate, da se oni zaustave ili vrate u zemlju. Ko će vama verovati da će se onaj koji je otišao u inostranstvo, u dijasporu, da se vrati nazad? On ima iskustva, ali nema poverenja. Jednom je bio izigran, drugi put izigran, treći put on ne sme, jer nema poverenja u vas.
To je taj problem i vrlo je indikativna ta regionalizacija. Plašim se izrade određenih projekata jer će opet biti po nekakvom političkom ključu. Gde ste na vlasti, tu će se finansirati određeni projekti, tamo gde je druga politička opcija, to se neće desiti. Jer vi, kada treba da se obračunavate s političkim neistomišljenicima, ne birate sredstva, ne gledate koristi Srbije i građana, već ih uništavate.
To ste dokazali kroz najprofitabilniju granu, za koju se sada hvatate kao za slamku spasa, a to je poljoprivreda. Vi tu nemate ništa. Pokušavate da preko papirologije to iznesete, da biste mogli da ubedite one koji su najvredniji, najhrabriji, da bi mogli da ostanu, jer oni jedino brane ovu zemlju, jer oni jedino štite ovu zemlju, oni jedini pokušavaju da spasu ovu zemlju. A to je seljak Srbije. Hvala vam.
