Nisam sigurna na koju adresu bi trebalo da uputim pitanje u ime poslaničke grupe ''Nova Srbija'', čiji su poslanici izgleda daleko od atributa koji im je neko dao, ''prepredeni'', ali su zato veoma uporni u traženju istine.
Pitanje bi trebalo da postavim kolegi koji je trenutno u ulozi predsednika Srbije, jer on definitivno ima pravo da zna sve pošto život ne može da čeka, ali za to nemam formalnih poslovničkih mogućnosti. Možda su Sašu Tijanića izabrali drugi, i u drugo vreme, ali je gos'n Bora ne samo aminovao, nego i demonstrirao pred kamerama izuzetnu bliskost s dotičnim drugom Tijanićem kada je svojevremeno, dolazeći u RTS na intervju, prihvatio bacanje u zagrljaj generalnog direktora. Tako je drug Saša postigao kontinuitet prvog čoveka, od Mire do Bore.
Pitanje bih mogla da postavim i ministru zdravlja, da on nije suviše okupiran utrapljivanjem ovih nepotrebnih vakcina i pokušajem da postane akademik u bilo kom delu regiona, makar to bio i VANU. Zašto ministru zdravlja? Zato što je kockanje svrstano u red bolesti zavisnosti, pa samim tim reklamiranje, modelovanje i edukacija mladog naraštaja da je kocka ispravan način života jeste svojevrsno podstrekavanje na bolestan životni stil.
Verovatno bi se s mojom konstatacijom složila i predsednica parlamenta, koja je eminentni psihijatar, tim pre što je i sama imala prilično nezahvalnu ulogu da pregovara s ubicom muva u letnjem periodu oko ovih skupštinskih prenosa.
Najprimerenija persona da joj postavim pitanje, odnosno da ponovim pitanje zamenika šefa poslaničke grupe ''Nova Srbija'' gospodina Markićevića, jeste ministarka finansija, ali je ona prezauzeta Harijem Poterom, te je teško da ima vremena da prati Indijanu Džonsa i njegovu potragu za izgubljenim kovčegom novca od pretplate i SMS poruka, koje su poniženi, ojađeni i opljačkani građani Srbije slali Saletu Loli Tijaniću.
O ministru nad ministrima, koji u srpskom Davosu rešava finansijsku krizu, ne u hodu nego na skijama, da i ne govorim. Možda, kao što neko do građana reče, da obeštetimo gledaoce Javnog servisa tako što će im se dugovi za pretplatu odbiti od Mlađinih akcija. Stoga, šta ću drugo, nego da pitanje naslovim mučenom premijeru, koji ima smirenost generacije dece cveća, iako mu je rodni kraj pretvoren u Veneciju.
Dakle, gde su naše pare od "Binga" i RTS licitacije "Naš auto našim gledaocima", koji su se na Javnom servisu emitovali čak četiri puta dnevno? Podsećam da je RTS institucija u službi javnog interesa, dakle javni servis, a ne javna kuća, što podrazumeva da je nemoralno, neodgovorno i zakonski neregularno bilo i samo podsticanje građana na kockanje, odnosno ulivanje lažne nade da će na lak način doći do velikog novca ili automobila.
Najgore je što su u tome učestvovala i deca, često dovodeći svoje roditelje u neprijatnu situaciju kada im stignu računi za telefon, zbog kojih su morali da se odreknu mnogih egzistencijalnih potreba ili čak zaduže. U igri za jedan automobil ponude su iznosile od jedne do pet hiljada dinara, pri čemu je bilo dozvoljeno da se s jednog broja pošalje čak hiljadu ponuda. Na taj način je RTS podsticao građane da se u samo jednom danu potroše čak dve prosečne plate, odnosno 62.000 dinara.
Sledeće pitanje, koje je takođe postavio zamenik šefa poslaničke grupe gospodin Markićević, koji je u međuvremenu utužen, i to je prvi slučaj da je neko tužen zato što je tražio da se ovaj koji ga je tužio izvini građanima, jeste – zašto, uprkos činjenici da u Redakciji školskog i obrazovnog programa radi 250 ljudi, nema emisija u sopstvenoj produkciji, nego se za ogromne pare kupuju gotove emisije tzv. nezavisnih produkcija? Ne bi Tijanićev nedostatak formalnog obrazovanja bio ništa veći time što bi dozvolio da ovi klinci nauče nešto više nego što je on. Čovek je definitivno gledao "Opstanak", ali ga je potpuno pogrešno protumačio.
Na ovo što sada govorim imam pravo jer sam na Televiziji godinama radila emisiju "Nedeljnik" u Redakciji školskog i obrazovnog programa, odgovarajući na pitanja dece, nastavnika i roditelja, koje smo dr Žarko Korać i ja pokušavali da, kao psiholozi ali i roditelji, iskreno posavetujemo i usmerimo na ono što smatramo pravim vrednostima i ciljevima socijalizacije. Nakon toga sam vodila i televizijsko-psihološko savetovalište u autorskoj emisiji ''TV apel'', pa onda skoro pet godina autorsku emisiju "Sabornik", posvećenu pitanjima Crkve i liturgijskog života.
Stoga, kao i većina građana, smatrala sam da RTS treba da bude javni servis građana Srbije, što podrazumeva da je on i servis građana koji su hrišćani i koji jesu Srbi. Ispostavilo se da moja malenkost u sudaru s takvim divom kome ni manjkavost formalnog obrazovanja nije mogla da ograniči ogromnu potrebu za vlašću i moći nema nikakve šanse, te su sve ove emisije otišle u istoriju, a poslednji projekat je skinuo sam gospodin ''veliki'' bez obrazloženja. To jeste bila kratkotrajna lična pobeda, ali ...