Iskorišćeno je 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo, pričao sam o prethodnom amandmanu, broj 2, i ne znam na osnovu čega je gospodin poslanik iz DS dobio reč. U svom izlaganju o ovom amandmanu govorio sam o primeni nauke u ekonomiji i privredi. Elaborirao sam i govorio o stanju privrede, koja je bitna u Srbiji. Uzeo sam primer kruševačke privrede, metalske industrije, jer sam ja tehničko lice, čovek iz privrede koji je 20 i nešto godina sarađivao s tom privredom.
Ne verujem da je gospodin Milivojević, koji reče za sebe da je poljoprivredni stručnjak, imao prilike čak ni da uđe u krug fabrike "14. oktobar", a kamoli da bi elaborirao ili ušao u proces funkcionisanja ekonomije i privrede "14. oktobra". Jedan od svetskih giganata, firma koja ne samo da je bila poznata u staroj Jugoslaviji, u Srbiji, u Evropi, nego u celom svetu, to je fabrika "14. oktobar", koja je proizvodila, verujem da Milivojević i ne zna koju vrstu proizvodnje. To je procesna oprema, vezana za rudarsku proizvodnju, a danas je ta proizvodnja takoreći uništena.
I nemojte, molim vas, pričati o nekakvom uspehu demokratske vlasti u Kruševcu ili demokratske vlasti u celoj Srbiji. Ona se vidi kroz milion nezaposlenih, ona se vidi kroz milion gladnih, onih koji su socijalni slučajevi. To je, u stvari, uspeh Demokratske stranke. To je uspeh DOS-a, koji je vladao ovih deset godina.
Molim vas, zaustavite se jednom, okrenite se i pogledajte. Ne možete sve kupovati pred izbore jednom litrom ulja i jednom kilom šećera. Vi govorite koliki je nacionalni standard građana Srbije danas. Ta kesa govori o uspehu. Ta kesa govori kako građani Srbije žive. Zato vi gladne kupite pred izbore, obećate im blagostanje, ali sigurno znajte da nećete to moći dugo. Ovo što dobijate uspeh u pojedinim opštinama, pa ljudi se okreću zato što znaju da, ako za bilo koju drugu opciju glasaju, ni ono malo što dobijaju neće moći da dobiju. Ali kada dođu izbori, onda ćete videti gde se vi nalazite. Hvala vam.

Narodni poslanik Srđan Milivojević.
Inače, gospodine poslaniče, poslanici Demokratske partije imaju pravo u okviru ovog poslovnika, kao i svi drugi poslanici, da koriste vreme poslaničke grupe i upravo su samo to i činili. Dakle, nikakav benefit nemaju.
Izvolite, gospodine Milivojeviću.

Malopre sam koristio, poštovana gospođo predsednice, vreme poslaničke grupe da obrazložim amandman, a sada ću koristiti pravo na repliku jer sam direktno prozvan od gospodina…

Niste dobili pravo na repliku.

Onda ću koristiti vreme poslaničke grupe.

Izvolite.

Dakle, malopre sam govorio o amandmanu i razlozima zašto treba prihvatiti taj amandman, a nemam potrebu da to dodatno objašnjavam.
Kada govorimo uopšte o napretku grada Kruševca, kada govorimo o fabrici "14. oktobar", ima dosta toga da se kaže o toj fabrici. Kao Kruševljanin, jako dobro znam gde se fabrika nalazi. Kada pođete iz Kruševca prema selu Jasika, s desne strane se nalazi industrijski kompleks "14. oktobar". Često odlazim u tu fabriku, a odlazim i sa predstavnicima Vlade Republike Srbije. Baš nedavno smo bili da probamo da izmirimo dugove fabrike "14. oktobar", koji su nastali u vreme kada je stranka Srboljuba Živanovića vodila ovu zemlju.
Kruševac nema milion stanovnika, da bi imao milion nezaposlenih. Znam da u Tarabićevom proročanstvu piše da će Kruševac biti centar Srbije i drago mi je da gospodin Živanović veruje u to. Siguran sam da Kruševac ni kada bude imao deset miliona stanovnika neće imati milion nezaposlenih, ali podržavam ideju gospodina Živanovića da Kruševac postane milionski grad. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović, koji želi reč. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo narodni poslanici, pre par dana smo u načelnoj jedinstvenoj raspravi govorili o setu zakona vezanih za naučnoistraživačku delatnost, inovacionu delatnost i SANU. Poslanička grupa SRS iznela je svoje načelne stavove, koje ćemo danas pokušati da konkretizujemo amandmanima. Kao što ćete videti, podneli smo relativno veliki broj amandmana, ali je Vlada, po staroj dobroj praksi, te amandmane odbila, a mi ćemo pokušati da objasnimo zašto smatramo da ih je trebalo prihvatiti.
Prvi amandman koji sam podneo je na član 3, na stavove 5. i 6. On se odnosi na Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj. Naime, ovaj savet je po staroj verziji zakona utvrđivao šta je program od posebnog interesa za Republiku Srbiju, a ministar je posle to verifikovao. U novoj verziji se predlaže da ministar praktično samostalno odlučuje šta su ti programi, uz prethodno pribavljeno mišljenje ovog saveta.
Amandmani se podnose da bi se nešto popravilo, ali ovde je očito da je nova verzija zakona mnogo lošija nego stara. Smatramo da mišljenje ništa ne obavezuje ministra, nego da je mnogo bolje da ostane onako kako je bilo u prvobitnoj verziji.
Ovim se samo ministru daju odrešene ruke za trošenje para namenjenih za naučnoistraživačku delatnost. To je verovatno vezano za onih 200 miliona evra koji su stigli u Srbiju, onog kredita koji sada negde treba utrošiti. Sigurno je da ministar i Ministarstvo žele da to rade sami, a ne uz mišljenje Nacionalnog saveta, koji sigurno treba da ostane onako kako je definisan u prethodnoj verziji zakona.