Koherentnost o kojoj kolega Vlatko govori vidi se iz dovođenja u vezu sa dva zakona koja su doneta u oktobru 2009. godine, a to su Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i Zakon o civilnom služenju vojnog roka; u obrazloženju su date opcije da u ta dva zakona imate mogućnost i osnov za donošenje ovakvog zakona. Da se menjao Krivični zakonik i da ova krivična dela više ne stoje kao takva, to bi bilo nešto drugo.
Ovde ste ušli u pogrešnu materiju. Pozivate se na pogrešne zakonske propise i sa vama neću da polemišem o tome da li treba brisati čl. 7, 8. ili 9. Smatramo da treba brisati svaki član. To nije suštinsko delovanje SRS kada podnosimo određene amandmane da se pojedini članovi u određenim zakonima brišu; to je samo tamo gde ne vredi ni na jedan drugi način predlagati amandmane i menjati i popravljati zakon.
Ovaj zakon ne može da se popravi ni na jedan drugi način, osim da se ne prihvati ili da se prihvate amandmani SRS i da se takav zakon uopšte ne donese. Reći ću vam kako i na koji način – prema svima onima kod kojih postoji objektivan razlog da budu izuzeti od izvršenja ovih krivičnih dela mogli ste da rešite na taj način njihovo pitanje, odnosno njihov problem.

Da li još neko želi reč?
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo, kada vam odgovara vi kažete da mi želimo da minimalizujemo neke odredbe vaših predloga zakona, a s druge strane, kada mi želimo da svojim predlozima pospešimo neke predloge zakona koje vi podnosite ovde u Skupštini, vi kažete da je to nepotrebno i suvišno.
Ovim amandmanom tražili smo da se u članu 9. stav 2. briše. Naime, ovde vi u stavu 2. člana 9. u stvari iskazujete sumnju i prema onim organima, odnosno licima u tim organima koja su po službenoj dužnosti u obavezi da preduzmu određene radnje i postupke. Ovde se radi o onim licima koja po službenoj dužnosti vrše brisanje iz kaznene evidencije. Dakle, brisanje iz kaznene evidencije je zakonska obaveza, koja je nametnuta imperativnom normom i službeno lice koje radi u organu koji je za to nadležan je u obavezi da striktno poštuje tu normu. Nepoštovanje jedne takve norme predstavlja krivično delo, koje je kažnjivo po nekom drugom zakonu.
Dakle, upravo to što nepoštovanje te odredbe predstavlja krivično delo koje se kažnjava po nekom drugom zakonu jeste jedan od osnovnih razloga zbog kojih smo mi tražili brisanje stava 2. u ovom članu.
Naime, vi ovde u stvari izražavate sumnju u ona lica u tim organima koja po službenoj dužnosti rade određene poslove. Vi niste izrazili sumnju u nešto drugo; vi niste izrazili sumnju u neka lica, na primer, u Trgovinskom sudu u Nišu, koja su imala dva zapisnika u pogledu nekih javnih nabavki. U jednom zapisniku jedno lice je izabrano kao ponuđač, a u drugom drugo. Međutim, sumnja postoji kada je u pitanju državni organ, kada je u pitanju lice u državnom organu i kada to lice treba da izvrši radnju na koju ga obavezuje zakonski propis. Zahvaljujem.

Minut i četrnaest sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Poslanička grupa SRS ima još minut i pedeset sekundi na raspolaganju, i dva minuta ima ovlašćeni predstavnik.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević, koji ima reč. Izvolite.

Hvala. Podneo sam amandman da se član 10. briše. Mi smo za to da se briše član 10. i ceo ovaj zakon, jer smatramo da je apsolutno nepotreban. Dolazimo u situaciju da svake tri-četiri godine donosimo neki zakon o amnestiji. To je prosto neverovatno. Zaista jesam za amnestiju, ali koliko god da budemo darežljivi, država mora da uzima u obzir koga sve i za šta amnestira. Bilo je danas polemike, bilo je replika. Pomalo sam zbunjen šta sam sve ovde čuo. Pominjana je i politika, neka politika iz daleke prošlosti, iz bliske prošlosti itd.
Koliko sam shvatio, intencija ovog zakona, a i ovo što mi predlažemo, jeste da se u ovim zakonima ne govori o politici, već o zakonskom mehanizmu koji je uspostavljen, dakle, da taj zakon važi u određenom trenutku. Onda dolazimo u situaciju da li neko u određenom trenutku prihvata, odnosno da li se odaziva tom zakonu ili ne, da li neko poštuje svoju radnu, vojnu i materijalnu obavezu ili ne?
Kakvu mi poruku šaljemo ljudima? Šta to znači, neko je nekada pozivao neke ljude kroz zakon da se odazovu određenoj obavezi, a danas ih neko oslobađa? Ali, opet postoji zakon koji poziva na vojnu, radnu, materijalnu obavezu, i vi ste trenutno ti koji ste na vlasti i sprovodite takav zakon. Vi pozivate nekoga. Šta to znači? Ako se sutra, prekosutra, za mesec dana neko ne odazove vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, da će biti gonjen? Ili ćete ponovo upotrebiti ovaj mehanizam, da za tri, četiri, pet ili deset godina neki vama slični donesu novi zakon o amnestiji?
Tu se govori o shvatanju odgovornosti prema određenim funkcijama koje vi obavljate, da ne kažem obnašate, ovde u državi Srbiji. Kakve su to poruke? Kako da pogledamo u oči one ljude koji su bili tamo negde i na strašnom mestu postojali, a danas neki koji su se sklanjali po belom svetu bivaju amnestirani? Onda neki koji su amnestirali te, biće danas amnestirani od pre tri-četiri godine. Zaista je neshvatljivo. Dajte da se malo uozbiljimo i da se ne igramo sa ljudskim sudbinama. Hvala.

Trideset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Poštovani građani Srbije, SRS i dalje stoji čvrsto na pozicijama ideologije Srpske radikalne stranke. Mi se zalažemo za ravnopravnost svih građana. Uvek ćemo vam govoriti istinu, bez obzira na to kako je bilo na prethodnim glasanjima, kako će biti ubuduće. To je odgovor, kolega Vlatko Ratkoviću, i vama. Mi ćemo govoriti uvek istinu. Nećemo govoriti da ćemo zaposliti 200.000 ljudi, a pri tom otpustiti 300.000. Nećemo govoriti da ćemo deliti besplatne akcije koje vrede 1.000 evra, a možda će realna vrednost kasnije biti 20 evra.
To uopšte nije ni bitno. Na kraju našeg izlaganja o amandmanima želim samo da vam kažem da ste mogli... Jer, mi se u principu odgovorno bavimo politikom, imamo veliki stepen odgovornosti prema građanima Srbije koji su glasali za nas i prema onima koji treba da glasaju u narednom periodu. Ovaj problem, ako ste hteli, mogli ste da rešite i institutom pomilovanja i to je mogao da uradi vaš predsednik Republike, vaš predsednik stranke, koji je ujedno i predsednik Srbije. Razlika između amnestije i pomilovanja je u tome što se kod pomilovanja radi o poimenično određenom broju ljudi.
Predlažemo i datum – datum je mogao da bude 24. februar, svake godine. Dvadeset četvrtog februara jedan veliki prkosni Srbin je otišao u Hag dobrovoljno da pokaže da ne brani sebe, da ne brani stranku čiji je predsednik, da raskrinka ono za šta je Haški tribunal optužio Srbe i Srbiju, da se ne radi o zločinačkom poduhvatu, odnosno da se radi o njemu, ali izvedenom od sasvim drugih ljudi, onih kojima se tamo ne sudi, a znamo sigurno da su oni to uradili. To su SAD, to je Vatikan, to su pojedine zemlje članice Evropske unije.
Taj datum, 24. februar, mogli ste da koristite kao dan kada ćete pomilovati one koji zaista mogu da nađu mesta u okviru tog instituta. Siguran sam da postoji određen broj ljudi u Srbiji koji ne vole uniformu, makar to bio šumar ili poštar. Zbog čega? Zato što imaju negativna iskustva još iz JNA, ali ne zbog onog što je propisano u zakonima, nego zbog neodgovornog ponašanja, možda i tih starešina.
Srpska radikalna stranka nije za onakve generale i starešine koji će otići u određeni motel na određenom putnom pravcu (neću sada da kažem da ga ne bih reklamirao) i predati zvaničnu državnu dokumentaciju nekima koji ni u kom slučaju ne bi smeli da je imaju u svom posedu. Ne želi takve generale u Vojsci Republike Srbije koji neće uvek i na prvom mestu gledati i štititi interese svoje države, a sve drugo dolazi posle toga.
Ukoliko smo uspeli u ovim namerama, ukoliko ste nas razumeli, puno vam se zahvaljujem.

 Iskorišćen je jedan minut od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Pre nego što odredim pauzu, na osnovu člana 85. obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i nakon 18.00 časova, nastavićemo raspravu o tački koja u tom trenutku bude predmet našeg rada.
Sada određujem pauzu, i rad nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze – 15.00)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad.
Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU (pojedinosti)
Obaveštenje o pozvanima na sednicu: obaveštavam vas da je, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović povodom pretresa u pojedinostima 14. tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, pozvala da sednici prisustvuju i Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda i Kosta Mirković, pomoćnik direktora Republičkog geodetskog zavoda.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Dragan Stevanović, Sreto Perić, Mirko Munjić, Čedomir Jovanović, Judita Popović, Zoran Ostojić, Ivan Andrić i Kenan Hajdarević.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, kada smo govorili u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, iznosila sam, kao i ostale kolege poslanici iz SRS, stav naše stranke o izmenama i dopunama ovog zakona i, naravno, kada se govori o izmenama i dopunama nekog zakona neminovno je da se govori i o osnovnom zakonu čije izmene i dopune su na dnevnom redu.
Nažalost, nisam ostala nakon te moje rasprave, kada se gospodin Dulić uključio u raspravu. Naravno, gospodine Duliću, sigurna sam da niste ni pomislili da sam na bilo koji način želela da vas bojkotujem, naprotiv, vi ste ministar sa parlamentarnim iskustvom i vi umete da poštujete narodnog poslanika i mi to svakako cenimo. Ja sam tada otišla zato što je toga dana bilo suđenje našem predsedniku u Hagu, pa sam išla to da pratim.
Volela bih da danas na izvestan način nastavimo tu raspravu, jer i kada smo u načelnoj raspravi govorili o Zakonu o državnom premeru i katastru, kao i Zakonu o planiranju i izgradnji, mislim da smo imali jedan dijalog koji je zaista primeren parlamentu. Nadam se da će to biti i sada, iako je u pitanju svega nekoliko amandmana, ali svakako treba i o njima da se govori.
Naravno, kada god su izmene i dopune nekog zakona na dnevnom redu mi koristimo priliku da izrazimo svoje negodovanje zbog toga što se često menjaju zakoni. U ovom slučaju smo vam skrenuli pažnju da su prilikom donošenja Zakona o državnom premeru i katastru poslanici SRS imali određen broj amandmana, da ste vi neke amandmane prihvatili, vrlo malo njih naravno, ali da su ostali neprihvaćeni oni amandmani koji su danas predmet rasprave, odnosno koji su u međuvremenu postali sastavni deo vašeg Predloga o izmenama i dopunama ovog zakona.
Bez obzira na te kritike, nećemo se ljutiti ako ponovo budemo imali izmene i dopune ovog zakona na dnevnom redu, zato što mislimo da ako ste jedanput napravili grešku, pa i danas pravite grešku neprihvatanjem svih amandmana, bolje je da se još jedanput presaberu vaše stručne službe pa da još jedanput menjamo ovaj zakon, ali da on u konačnoj verziji bude zakon koji će biti primenljiv i na osnovu kojeg će zaista biti bolje građanima Srbije koji koriste usluge državnog premera i katastra.
Vi znate da, maltene, da ne kažem da nema građanina, ali nema porodice u Srbiji koja nema potrebu za uslugama državnog premera i katastra. Mi smo u načelnoj raspravi govorili koliko je ovo bitan segment i kada su u pitanju nepokretnosti u Srbiji, odnosno popis nepokretnosti, evidencija nepokretnosti, to je problem koji u Srbiji postoji odavno. Neću da kažem da je to vezano za ovaj period od kada ste vi ministar, ali ako ste se prihvatili ovog ozbiljnog posla i ako ste voljni, kako u javnosti govorite, da ove probleme zaista rešite, onda bi trebalo, i tada sam vam to rekla, da poslušate i mišljenje struke, ne samo u nekakvim nazovijavnim raspravama. Imali smo iskustva da se na javnu raspravu pozovu ljudi koji su zapravo pisci predloga, a pre toga nacrta, zakona, i onda oni ubeđuju koliko je dobro rešenje upravo ono koje je predloženo. To nije dobro.
Mi koji sedimo ovde smo ljudi koji se bave politikom, i to nije sporno, ali svi smo mi u nekoj struci, ili bar većina, svi mi odlično znamo kakvi su problemi građana Srbije u svakom segmentu i zato mislimo da bi bilo dobro da se čujemo, da se saslušamo, ne samo bukvalno, nego da se i prihvate neki amandmani.
Zašto sam rekla da nećemo imati ništa protiv da ponovo imamo izmene i dopune ovog zakona na dnevnom redu? Zato što, nažalost, ovakav Poslovnik o radu Narodne skupštine, kakav je na snazi, narodnim poslanicima ne dozvoljava da kada su izmene i dopune nekog zakona na dnevnom redu intervenišu i na neki član na koji Vlada nije intervenisala. Mislimo da to nije dobro i uvek smo govorili da to nije dobro. Zato smo uvereni, ako vam je namera da se ovaj posao završi, sigurni smo da ćete morati još jedanput da menjate ovaj zakon.
Molim vas, kada se to desi, da ne uradite ono što ste uradili sada. Izmene i dopune ovog zakona imaju ukupno 15 članova. Od toga se nekih devet, čini mi se, članova odnosi na promenu roka u upravnom postupku, kada je u pitanju katastar nepokretnosti. Šta se desilo? Ova dva člana na koja imamo amandmane koje niste prihvatili, to su članovi 5. i 7, vi ste bukvalno... Ne znam kako to niste videli kada ste videli naše amandmane. Zapravo, ova dva ste prihvatili. Vi ste bukvalno preskočili, zaboravili. Kada ste radili te izmene trebalo je, kako ste menjali čl. 22, 129, 133, 134, da promenite i član 133. jer se radi zaista o istoj stvari.
Član 133. odnosi se na brisanje držaoca i upis svojine na parceli. Ovde smo intervenisali amandmanom, promenili smo i ovaj broj godina i ovaj rok. „Na zahtev lica“, tako glasi stav 1. gde smo intervenisali, „koje je upisano kao držalac parcele, u smislu ovog zakona, odnosno njegovog pravnog sledbenika, vrši se upis prava svojine na parceli u korist tog lica, ako je od dana početka primene katastra nepokretnosti proteklo tri godine...“. Mislimo da ovde treba da bude rok pet godina i videćete, gospodine ministre i gospodine direktore Republičkog geodetskog zavoda, veoma brzo da smo bili u pravu.
Dakle, ovaj rok je morao da se poveća sa tri na pet godina i, naravno, da se u tom periodu ne podnosi zahtev za upis prava svojine na osnovu isprave za upis i u 5. stavu smo rekli: „Protiv rešenja kojim se dozvoljava ili odbija upis može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja“, to je vaš predlog, a mi smo rekli da taj rok mora biti 15 dana.
Dobro je da ste razumeli naše razloge i dobro je da je amandman prihvaćen, kako stoji u mišljenju Vlade, iz razloga koji su navedeni u obrazloženju.
Želim, gospodine ministre, da iskoristim ovu priliku, nadam se da imate određene podatke jer je to u vrlo bliskoj vezi sa Zakonom o državnom premeru i katastru... Istekao je onaj rok za podnošenje zahteva za legalizaciju i volela bih, ako ste u prilici, da nam kažete koliko je objekata koji nisu u onim ranijim pokušajima prijavljeni za legalizaciju, jer ste najavili da ćete otprilike nedelju dana nakon isteka roka, a to je bio 11. mart ove godine, imati te podatke. Zašto nas to interesuje? Zato što mislimo, bojimo se da ipak svi objekti nisu prijavljeni za legalizaciju.
Tu sada postoji jedan problem, a vezan je za jednu vašu izjavu, gospodine Duliću. Zakon o planiranju i izgradnji je jasan kada je u pitanju taj rok. Vi ste tvrdili da će taj rok biti poštovan. Mi se zalažemo za to da se poštuje ne samo taj, nego svaki rok iz zakona i sve ono što zakon predviđa. Zakon je jasan u pogledu toga šta će se desiti sa objektima čija legalizacija ne bude u roku. Vi ste se, mislim, malo istrčali kada ste pre nego što je istekao taj rok nagovestili da vi zapravo nećete poštovati zakon, već da će oni objekti koji ne budu prijavljeni da će biti oporezovani duplim porezom.
To nije smelo da se kaže pre nego što je istekao rok 11. marta. Znate, neko možda u tom momentu kaže: a znači, neće me rušiti, baš me briga – on će i dalje da doziđuje, nadziđuje, gradi itd. – a da li ću plaćati porez, videćemo. Taj problem će, nadam se, biti rešen kada bude ozbiljno primenjivan ovaj zakon.
Dobro znamo da se u Srbiji na veliki broj nepokretnosti ne plaća porez. To nije problem onih ljudi koji ne plaćaju porez, oni možda eskiviraju svoju zakonsku obavezu, to je, pre svega, problem države.
Znate, kada bi se na svaku nepokretnost u Srbiji plaćao porez na imovinu, onda bi bilo moguće očekivati da taj porez bude manji. Ali, vi pre pribegavate (ne mislim sada na vas lično, nego na Vladu) tome da se porez poveća, nego da se potrudite, to nije nadležnost vašeg ministarstva, da svaki građanin koji ima određenu nepokretnost plati porez na tu nepokretnost.
Postoji nesinhronizovan odnos između vašeg ministarstva i ministarstva u čijoj je nadležnosti Uprava prihoda. Nemate automatsku primenu. Recimo, neko kupi neki objekat; taj ugovor o kupoprodaji mora da se donese u Upravu prihoda, da se tamo utvrdi porez, koji je jednokratan; taj porez se plaća. Taj ugovor ne ide, a trebalo bi da ide, automatski u obradu podataka na osnovu kojih se plaća porez na imovinu.
Imate mnogo rupa u zakonu, a imate mnogo rupa i u primeni zakona. Zato smo skretali pažnju, kada je u pitanju ovaj Zakon o državnom premeru i katastru. Dajemo veliki značaj ovom zakonu. Dajemo veliki značaj Republičkom geodetskom zavodu zato što to zaista jeste ozbiljan, odgovoran i obiman posao. Skretali smo vam pažnju i opet ništa niste na tu temu uradili. Skretali smo vam pažnju, ne samo u raspravi, nego smo imali i amandmane na ovaj deo koji se odnosi na geodetske organizacije.
Taj problem niste rešili ni sada kroz ove izmene, a vidimo u medijima da postoje veliki problemi kod nekih organizacija koje se bave ovim poslovima, koliko njih to može da radi, koliko ne može da radi itd. Trebalo je da još tada prihvatite sve te amandmane, da danas tim ljudima koji sede pored vas bude lakše, da oni organizuju posao u celoj Srbiji, jer niti ćemo imati popis... Ono što je urađeno, negde u katastrima, negde u zemljišnim knjigama, to još uvek nije objedinjeno, a prošlo je dosta vremena od primene ovog zakona. Nažalost, nisu još uvek urađeni ni podzakonski akti, i to je uvek problem kada Vlada predlaže zakone.
Nikad nisam mogla da razumem da ako Vlada predlaže zakone svojoj skupštini i, naravno, računa na svoju skupštinsku većinu koja podržava Vladu, da će da podrži i taj zakon, da se paralelno ne rade i podzakonski akti, koji se, ako se eventualno usvoji neki amandman, samo usklade sa tim novim tekstom zakona i onda zakoni mogu ozbiljno da se primenjuju. Nažalost, ne radi se tako i zato imamo probleme i kod legalizacije.
Veliki su sad problemi. Ovaj 11. mart je prošao, podneti su zahtevi za legalizaciju. Sada mogu samo da zamislim kakva je... Jer, poslednjih dana govorilo se – samo da se podnesu zahtevi, ne mora dokumentacija, pa će u nekom roku građani biti obavešteni kada i na koji način da dopune te svoje zahteve. Ali, niko ne može da uđe u postupak za legalizaciju ako nema, između ostalog, geodetski snimak objekta.
Sad se postavlja pitanje, kada bi se desilo da po opštinama zaista postanu ažurni i ovo brzo rade, da li ćete vi iz Republičkog geodetskog zavoda moći da postignete da sve te zahteve ispunite? Šta će se desiti, recimo, ne daj Bože, da neko u roku od 60 dana koji mu neka jedinica lokalne samouprave ostavi da dopuni svoj zahtev, ne stigne da završi ovaj geodetski posao? Da li to znači da će njegov objekat da ide građevinskoj inspekciji i da mu se priprema rušenje?
Dakle, sve su to problemi s kojima se sreću građani, gospodine Duliću. Do sada su se sretali i sretaće se očigledno, nažalost, i ubuduće. Hvala.