Pre nego što pređem na odbranu amandmana, koristiću i deo vremena poslaničke grupe. Smatram da bi najbolje bilo da su ovde i ministar pravde i ministar vojni, jer ovaj zakon otvara, i to direktno, niz drugih problema i ostavlja druge probleme nedorečenim.
Pre nego što pređem na sve ovo, ja ću ispričati jednu stvar. Pre otprilike mesec i po dana jedan mladić sa Altine dobio je poziv za služenje vojnog roka. Onda je bio onaj izmišljeni svinjski grip, izmišljena pandemija, epidemija itd., i nisu primali vojnike. Pre jedno mesec i po dana su ga uhapsili vojni policajci i odveli na služenje vojnog roka. Ako je neki njegov drug, koji takođe nije služio vojni rok a dobio je poziv, iskoristio priliku i sakrio se i nije ga našla vojna policija, recimo, on će danas ovim zakonom biti oslobođen.
Ovaj zakon otvara mnoge stvari iz glave 35, čl. 396, 395, 397, 399., i ako bismo usvojili ovakav zakon o amnestiji kakav ste vi predvideli, mnogo toga bi ostalo nedorečeno i nedovršeno.
Dame i gospodo narodni poslanici, šta je sa krivičnim delima za koja se vode procesi pred sudovima, a imaju direktnu vezu sa navedenim krivičnim delima u članu 1, počev od bekstva iz Vojske Srbije, pa izbegavanja vojne obaveze, neizvršavanja materijalne obaveze, izbegavanja vojne službe onesposobljavanjem i obmanom itd.? Takva krivična dela su regulisana drugim članovima Krivičnog zakonika. Samim tim, usvajanjem ovog predloženog zakona neće biti amnestije za sve.
Na primer, krivično delo falsifikovanja isprava ili falsifikovanja službenih isprava – mnogi građani Srbije optuženi su za ovo krivično delo, rečeno je da su falsifikovali vojne knjižice, koje su izdate od strane nadležnih organa u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Kada te vojne isprave danas odnesu našim vojnim odsecima, vojni odseci podižu krivične prijave protiv njih i prebacuju vruć krompir u ruke pravosuđa, a u stvari je to nerešivo. Ti dokumenti koje su izdavale Republika Srpska i Republika Srpska Krajina su apsolutno ispravni i nisu falsifikati. Međutim, u vojnim odsecima vam sede činovnici, odnosno oficiri koji uglavnom nisu omirisali barut i na ovaj način posao sa sebe prebacuju na druge.
Sledeći problem koji bih hteo da pomenem je problem priznavanja vojnog staža, koji imaju upravo građani države Srbije koji su rođeni, živeli, radili, pa i ratovali na teritoriji Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. To takođe ovaj zakon nije regulisao. Nijedan zakon do sad nije regulisao, odnosno zakon jeste regulisao, ali se zakon nije poštovao, a ovim zakonom oni koji zakon ne poštuju nisu dovedeni u situaciju da primenjuju zakon.
Član 100. Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja i član 264. stav 3. Zakona o Vojsci Jugoslavije kaže – učesnicima oružanih akcija, kao pripadnicima Republike Srpske Krajine, u periodu od 19. avgusta 1990. do 5. avgusta 1995. godine priznaje se provedeno vreme u poseban staž u dvostrukom trajanju, u smislu člana 100. Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja.
Deo dokumentacije su ustaše zarobile u „Bljesku“ i „Oluji“, kad su bukvalno zatrle Republiku Srpsku Krajinu i kad su proterale sve što je srpsko sa onih prostora (naravno, što nisu uspele da pobiju). Deo arhive je izgoreo, a deo je MUP Srbije zaplenio i nedostupan je nadležnim organima.
Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu je jedno vreme na osnovu izjave dva svedoka učesnika rata davala potvrde, odnosno mišljenja i stavove na osnovu kojih su priznavali ratni staž licima koja su... Da vas podsetim, to je otprilike pet godina ratovanja, i to krvavog ratovanja. Odjednom je došao, verovatno, dekret, jer dokumenta nema. Verovatno je to neka usmena naredba – više se ne priznaje. Protiv lica koja to podnesu pokreće se krivični postupak.
Dame i gospodo narodni poslanici, koliko se država Srbija ophodi maćehinski prema tim svojim građanima pokazaću vam na sledećem primeru. Bosna i Hercegovina u svojim dopisima moli Vladu Republike Srpske Krajine u progonstvu da da dokaze za određene građane, evo imam ovde više od deset potvrda, da li su učesnici rata. Sa tim potvrdama koje je izdavala Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu građanima Bosne i Hercegovine koji su učestvovali u ratu u sastavu Vojske Republike Srpske priznaje se ratni staž u dvostrukom trajanju.
Dakle, Bosna i Hercegovina priznaje borcima Republike Srpske iz Vojske Republike Srpske ratni staž, a Republika Srbija im u poslednjih par godina to ne priznaje! Mislim da je ovo katastrofa sa kojom se susreću pripadnici Vojske Republike Srpske Krajine i Vojske Republike Srpske, prosto nerešiv problem, jer se radi o pet godina ratnog staža, pet godina staža priznatog nemaju u svojim radnim knjižicama. Ovo je neverovatno.
Zbog toga sam smatrao da je ovde trebalo da budu i ministar pravde i ministar vojske i da se ovo pitanje hitno stavi na dnevni red, jer, verujte, mnogo je građana koji su na ovaj način oštećeni, lojalnih građana koji su na ovaj način oštećeni.
O drugom amandmanu ću takođe još nešto reći. Hvala.
