Jedan broj amandmana Poslaničke grupe SRS ide u pravcu pravnog minimalizma, odnosno izostavljanja onih normi koje su neophodne u ovakvim zakonima. Član 8. se odnosi na situaciju kada je doneto rešenje o primeni amnestije na lica obuhvaćena ovim zakonom, a koja se u momentu donošenja rešenja nalaze u pritvoru ili na izdržavanju kazne. Ima li išta logičnije od toga da se normira da sud u tom istom rešenju odredi da se odmah puste na slobodu?
Sem toga, rešenje iz člana 8. je koherentno sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, koji propisuje da je, u slučaju da se osuđeni otpušta iz zavoda na osnovu zakona o amnestiji, zavod u kome to lice izdržava kaznu dužan da ga otpusti najkasnije u roku od 24 sata nakon prijema rešenja o amnestiji, ako u zakonu o amnestiji nije drugačije određeno.
Smatramo da je traženje da se briše član 8, kao i čl. 6. i 7, od strane SRS potpuno neosnovano, jer bismo imali jedan nedorečen zakon, koji bi u praksi doveo do mnogih problema.
Kolega Perić je govorio široko. Govorio je o nekakvoj podršci građana. Kolika je podrška građana stavovima SRS, zaista se vidi, to moram da kažem, na izborima koji se održavaju u poslednjih godinu dana u lokalnim samoupravama.
Kakve veze to ima, o tome vi pričate, a ne ja. Samo komentarišem vaše izjave.

Iskorišćen je jedan minut i četrdeset pet sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Koherentnost o kojoj kolega Vlatko govori vidi se iz dovođenja u vezu sa dva zakona koja su doneta u oktobru 2009. godine, a to su Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i Zakon o civilnom služenju vojnog roka; u obrazloženju su date opcije da u ta dva zakona imate mogućnost i osnov za donošenje ovakvog zakona. Da se menjao Krivični zakonik i da ova krivična dela više ne stoje kao takva, to bi bilo nešto drugo.
Ovde ste ušli u pogrešnu materiju. Pozivate se na pogrešne zakonske propise i sa vama neću da polemišem o tome da li treba brisati čl. 7, 8. ili 9. Smatramo da treba brisati svaki član. To nije suštinsko delovanje SRS kada podnosimo određene amandmane da se pojedini članovi u određenim zakonima brišu; to je samo tamo gde ne vredi ni na jedan drugi način predlagati amandmane i menjati i popravljati zakon.
Ovaj zakon ne može da se popravi ni na jedan drugi način, osim da se ne prihvati ili da se prihvate amandmani SRS i da se takav zakon uopšte ne donese. Reći ću vam kako i na koji način – prema svima onima kod kojih postoji objektivan razlog da budu izuzeti od izvršenja ovih krivičnih dela mogli ste da rešite na taj način njihovo pitanje, odnosno njihov problem.

Da li još neko želi reč?
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo, kada vam odgovara vi kažete da mi želimo da minimalizujemo neke odredbe vaših predloga zakona, a s druge strane, kada mi želimo da svojim predlozima pospešimo neke predloge zakona koje vi podnosite ovde u Skupštini, vi kažete da je to nepotrebno i suvišno.
Ovim amandmanom tražili smo da se u članu 9. stav 2. briše. Naime, ovde vi u stavu 2. člana 9. u stvari iskazujete sumnju i prema onim organima, odnosno licima u tim organima koja su po službenoj dužnosti u obavezi da preduzmu određene radnje i postupke. Ovde se radi o onim licima koja po službenoj dužnosti vrše brisanje iz kaznene evidencije. Dakle, brisanje iz kaznene evidencije je zakonska obaveza, koja je nametnuta imperativnom normom i službeno lice koje radi u organu koji je za to nadležan je u obavezi da striktno poštuje tu normu. Nepoštovanje jedne takve norme predstavlja krivično delo, koje je kažnjivo po nekom drugom zakonu.
Dakle, upravo to što nepoštovanje te odredbe predstavlja krivično delo koje se kažnjava po nekom drugom zakonu jeste jedan od osnovnih razloga zbog kojih smo mi tražili brisanje stava 2. u ovom članu.
Naime, vi ovde u stvari izražavate sumnju u ona lica u tim organima koja po službenoj dužnosti rade određene poslove. Vi niste izrazili sumnju u nešto drugo; vi niste izrazili sumnju u neka lica, na primer, u Trgovinskom sudu u Nišu, koja su imala dva zapisnika u pogledu nekih javnih nabavki. U jednom zapisniku jedno lice je izabrano kao ponuđač, a u drugom drugo. Međutim, sumnja postoji kada je u pitanju državni organ, kada je u pitanju lice u državnom organu i kada to lice treba da izvrši radnju na koju ga obavezuje zakonski propis. Zahvaljujem.

Minut i četrnaest sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Poslanička grupa SRS ima još minut i pedeset sekundi na raspolaganju, i dva minuta ima ovlašćeni predstavnik.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević, koji ima reč. Izvolite.

Hvala. Podneo sam amandman da se član 10. briše. Mi smo za to da se briše član 10. i ceo ovaj zakon, jer smatramo da je apsolutno nepotreban. Dolazimo u situaciju da svake tri-četiri godine donosimo neki zakon o amnestiji. To je prosto neverovatno. Zaista jesam za amnestiju, ali koliko god da budemo darežljivi, država mora da uzima u obzir koga sve i za šta amnestira. Bilo je danas polemike, bilo je replika. Pomalo sam zbunjen šta sam sve ovde čuo. Pominjana je i politika, neka politika iz daleke prošlosti, iz bliske prošlosti itd.
Koliko sam shvatio, intencija ovog zakona, a i ovo što mi predlažemo, jeste da se u ovim zakonima ne govori o politici, već o zakonskom mehanizmu koji je uspostavljen, dakle, da taj zakon važi u određenom trenutku. Onda dolazimo u situaciju da li neko u određenom trenutku prihvata, odnosno da li se odaziva tom zakonu ili ne, da li neko poštuje svoju radnu, vojnu i materijalnu obavezu ili ne?
Kakvu mi poruku šaljemo ljudima? Šta to znači, neko je nekada pozivao neke ljude kroz zakon da se odazovu određenoj obavezi, a danas ih neko oslobađa? Ali, opet postoji zakon koji poziva na vojnu, radnu, materijalnu obavezu, i vi ste trenutno ti koji ste na vlasti i sprovodite takav zakon. Vi pozivate nekoga. Šta to znači? Ako se sutra, prekosutra, za mesec dana neko ne odazove vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, da će biti gonjen? Ili ćete ponovo upotrebiti ovaj mehanizam, da za tri, četiri, pet ili deset godina neki vama slični donesu novi zakon o amnestiji?
Tu se govori o shvatanju odgovornosti prema određenim funkcijama koje vi obavljate, da ne kažem obnašate, ovde u državi Srbiji. Kakve su to poruke? Kako da pogledamo u oči one ljude koji su bili tamo negde i na strašnom mestu postojali, a danas neki koji su se sklanjali po belom svetu bivaju amnestirani? Onda neki koji su amnestirali te, biće danas amnestirani od pre tri-četiri godine. Zaista je neshvatljivo. Dajte da se malo uozbiljimo i da se ne igramo sa ljudskim sudbinama. Hvala.

Trideset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Poštovani građani Srbije, SRS i dalje stoji čvrsto na pozicijama ideologije Srpske radikalne stranke. Mi se zalažemo za ravnopravnost svih građana. Uvek ćemo vam govoriti istinu, bez obzira na to kako je bilo na prethodnim glasanjima, kako će biti ubuduće. To je odgovor, kolega Vlatko Ratkoviću, i vama. Mi ćemo govoriti uvek istinu. Nećemo govoriti da ćemo zaposliti 200.000 ljudi, a pri tom otpustiti 300.000. Nećemo govoriti da ćemo deliti besplatne akcije koje vrede 1.000 evra, a možda će realna vrednost kasnije biti 20 evra.
To uopšte nije ni bitno. Na kraju našeg izlaganja o amandmanima želim samo da vam kažem da ste mogli... Jer, mi se u principu odgovorno bavimo politikom, imamo veliki stepen odgovornosti prema građanima Srbije koji su glasali za nas i prema onima koji treba da glasaju u narednom periodu. Ovaj problem, ako ste hteli, mogli ste da rešite i institutom pomilovanja i to je mogao da uradi vaš predsednik Republike, vaš predsednik stranke, koji je ujedno i predsednik Srbije. Razlika između amnestije i pomilovanja je u tome što se kod pomilovanja radi o poimenično određenom broju ljudi.
Predlažemo i datum – datum je mogao da bude 24. februar, svake godine. Dvadeset četvrtog februara jedan veliki prkosni Srbin je otišao u Hag dobrovoljno da pokaže da ne brani sebe, da ne brani stranku čiji je predsednik, da raskrinka ono za šta je Haški tribunal optužio Srbe i Srbiju, da se ne radi o zločinačkom poduhvatu, odnosno da se radi o njemu, ali izvedenom od sasvim drugih ljudi, onih kojima se tamo ne sudi, a znamo sigurno da su oni to uradili. To su SAD, to je Vatikan, to su pojedine zemlje članice Evropske unije.
Taj datum, 24. februar, mogli ste da koristite kao dan kada ćete pomilovati one koji zaista mogu da nađu mesta u okviru tog instituta. Siguran sam da postoji određen broj ljudi u Srbiji koji ne vole uniformu, makar to bio šumar ili poštar. Zbog čega? Zato što imaju negativna iskustva još iz JNA, ali ne zbog onog što je propisano u zakonima, nego zbog neodgovornog ponašanja, možda i tih starešina.
Srpska radikalna stranka nije za onakve generale i starešine koji će otići u određeni motel na određenom putnom pravcu (neću sada da kažem da ga ne bih reklamirao) i predati zvaničnu državnu dokumentaciju nekima koji ni u kom slučaju ne bi smeli da je imaju u svom posedu. Ne želi takve generale u Vojsci Republike Srbije koji neće uvek i na prvom mestu gledati i štititi interese svoje države, a sve drugo dolazi posle toga.
Ukoliko smo uspeli u ovim namerama, ukoliko ste nas razumeli, puno vam se zahvaljujem.

 Iskorišćen je jedan minut od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Pre nego što odredim pauzu, na osnovu člana 85. obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i nakon 18.00 časova, nastavićemo raspravu o tački koja u tom trenutku bude predmet našeg rada.
Sada određujem pauzu, i rad nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze – 15.00)