Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, da malo analiziram kakve će posledice primena ovog zakona o amnestiji doneti građanima Srbije.
U članu 1, prva rečenica kaže – daje se amnestija licima koja su od 18. aprila 2006. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona učinila, odnosno za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivična dela, pa redom kaže: izbegavanje vojne obaveze iz člana 394, kaže – ko se bez opravdanog razloga ne odazove pozivu na izvršenje regrutne obaveze, vojne obaveze itd.; ko se krije da bi izbegao obaveze iz stava 1. ovog člana; ko napusti zemlju i ostane u inostranstvu da bi izbegao izvršenje vojne obaveze; ko poziva ili podstiče više lica na izvršenje dela (dakle, i onaj ko bude podsticao druga lica da ne ode u vojsku); izbegavanje popisa i pregleda, neizvršavanje materijalne obaveze, izbegavanje vojne službe onesposobljavanjem, samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije i Crne Gore.
Ovde nešto postaje problematično više nego što vi vidite. Ne može se amnestirati i bekstvo iz vojske, a da se pri tom ne utvrde sve činjenice i posledice koje su iz tog bekstva proistekle. Moguće da je vojnik pobegao sa straže i pri tom ugrozio bezbednost ostalih vojnika čiju je bezbednost trebalo da štiti. Moguće je da je bežanjem iz zemlje odneo i neke vojne tajne koje su mu bile dostupne i preneo ih zemlji u koju je pobegao. Moguće je da je odlaskom, bežanjem iz vojske posle ugrozio bezbednost borbenih sredstava. Moguće je da je ukrao oružje, pa je pri tom ugrozio bezbednost civila koji se nalaze tu, koji su mu se nalazili na putu kojim je bežao. Moguće je da je još mnogo opasnosti prouzrokovao tim svojim bežanjem, a vi ga amnestirate samo za bežanje iz vojske. Šta ćemo sa ostalim delima? Ta ostala dela su takođe u glavi 35, u čl. 397, 398, 399, 395. itd.
Ima još jedna stvar za koju je vezan moj amandman, pa bih i o tome malo da popričamo. Šta ćemo sa ljudima koje ste uhapsili pre godinu dana? On je osuđen na trinaest meseci, dvanaest meseci je odležao; njegov kolega koji je isto to delo uradio, nije se odazvao pozivu ili je pobegao iz vojske, nije uhvaćen do ovog trenutka; šta ćemo sa onih jedanaest meseci, koga ste uspeli da uhvatite? Da li će država da mu nadoknadi tih jedanaest meseci? Naravno da neće.
Da se razumemo, SRS smatra da amnestija za ova dela ne treba da se uvodi u državi Srbiji, jer smatramo da je odbrana zemlje, bez obzira na izlaganja nekih poslanika iz vladajuće koalicije, sveta dužnost i da svi moramo da joj se povinujemo.
Šta će se desiti sa onima koji će dan posle stupanja na snagu ovog zakona učiniti krivično delo? Da li će za njih važiti amnestija?
Dame i gospodo narodni poslanici, na oficirskoj sablji koju je radila „Impa“ (dok je Srbija bila država sa industrijom i dok je „Impa“ bila preduzeće koje je moglo da zadovoljava sve svetske standarde, dok niste u vašoj burazerskoj privatizaciji sve očistili, pa usput i „Impu“) piše – ne vadi me bez razloga, ne vraćaj me bez časti.
I čast i razloge za vađenje sablje ste odavno stavili u zapećak. Teško državi Srbiji ako ikad bude bilo potrebno da je branimo. Jedan avion koji imamo još sposoban da poleti teško da će moći da odbrani teritoriju države Srbije. Hvala.