Tomislav Nikolić, replika.
Izvinite molim vas, Poslovnik pre vas.
Gospodin Zoran Nikolić reklamira Poslovnik.

Ja bih zaista apelovao na vas, pozivam se na član 104, da ne dozvolimo narodnim poslanicima, naročito nekome ko je ovlašćeni predstavnik, da u lice obmanjuje, odnosno da, gledajući u lice svoje kolege poslanike, obmanjuje njih i celokupnu javnost Srbije.
U više navrata, a i sada ste ponovili da ovu deklaraciju treba usvojiti kako narod kolektivno ne bi bio odgovoran i kako odgovornost leži u pojedincima koji su te zločine počinili. Gde to piše u vašoj deklaraciji? Gde to piše? Prozivam vas da to pročitate i da vidimo da li obmanjujete poslanike i javnost ili ne. Može se desiti da ste pomešali deklaracije – to piše u deklaraciji koju je predložio DSS, u kojoj se kaže da su počinioci ratnih zločina pojedinci i da kao pojedinci moraju odgovarati za počinjene zločine, da je zločin zajednička nesreća, a pojedinačna odgovornost.
Objasnite o čemu ste ceo dan obmanjivali ovu skupštinu, ovaj parlament i srpsku javnost.
(Aplauz DSS-a.)

Nemojte se obraćati poslaniku i nemojte podizati ton.
Gospodine Nikoliću, morate ponovo da se prijavite.

Mislim da smem da izrazim zadovoljstvo što već počinjete da tumačite ono što radimo u Skupštini. Žao mi je što to nije adekvatno i kompetentno tumačenje, zato što je tendenciozno pogrešno, ali će vrlo lako srpska javnost da se uveri da ne optužujete lažno, da Predlog deklaracije koji je podneo SNS samo može da liči na Predlog deklaracije o kome se danas raspravlja. Pokušali smo, koristeći isti kostur, da bi se videlo šta to mi želimo da promenimo, da vam podnesemo jedan novi tekst deklaracije.
Radi se o tome da naša deklaracija osuđuje sve zločine počinjene u građanskom ratu na teritoriji bivše Jugoslavije, kako zločine prema srpskom narodu, tako i zločine koje su počinili pripadnici srpskog naroda nad pripadnicima drugih naroda, a posebno zločin koji je izvršen nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici, u julu 1995. godine, naveden u presudi Međunarodnog suda pravde. To je sud kojem smo se obratili da nam odbrani Kosovo i Metohiju.
Ako kažete da postoji sumnja protiv gospodina Pelevića, dragi moji patrioti, pa ga prijavite Haškom tribunalu, pa se ispostavi da je to lažna prijava i da je čovek potpuno čestit, nevin i veoma pošten i, za razliku od vas, izgubio je rame u ratu, zašto onda ne prijavite Ratka Mladića, i za njega postoji sumnja da je izvršio ratni zločin? Zašto ne prijavite svakog za koga ste čuli da postoji sumnja? Zašto ste se okomili na Borislava Pelevića? Kako izdvajate jednog čoveka za koga postoji sumnja da je počinio ratni zločin? Sumnja, čija? Sumnja vaše stranke? Sumnja lika u Srbiji da je Borislav Pelević počinio ratni zločin? Sumnja lika u Hrvatskoj, u BiH?
Šta vam je rekao specijalni tužilac, da li ima osnova za tu sumnju? Nema. Samo ste se obrukali. Prijavili, ocinkarili Srbina da je počinio ratni zločin, jer vam nije po volji. Pelević je heroj, to morate da prihvatite. Borislav Pelević je heroj.
Gospođo Kolundžija, to za evropski bedž, to recite socijalistima. Zašto to pričate meni? Socijalisti nose evropski bedž, pa, prvo njima recite da vas foliraju, da vas lažu, da su to oni isti što su organizovali Srebrenicu, tako im recite, pa onda tek meni recite da sam za ove dve godine stavio nekakav evropski bedž. Ja nisam stavio evropski bedž, imam isti bedž, srpski, koji sam nosio do danas. Imam istu priču koju šest godina govorim, da Srbija treba da bude u EU, ali sa KiM-om, i da Srbija treba da bude kuća sa dvoja vrata. Sve sam vas to naučio.

Vreme. Zahvaljujem.
Gospođa Kolundžija.

Tačno je da ste pominjali EU i tvrdili kako Srbija treba da bude rupa na zlatnom evropskom tepihu. Tačno je.
Zaista, ne želim da ovo bude bilo kakva lična rasprava. Ovde se ne radi o tome da s bilo kim lično polemišem. Mislim da nije korektan način na koji vi mene, kao ovlašćenog predstavnika, napadate u argumentaciji koja je očigledna slaba, pa me zbog toga napadate na način koji je neprimeren.
Ono što niko razuman ne može da ne razume jeste da, ako priznate da se zločin desio i kažete – žao nam je žrtava tog zločina, ako kažete – taj zločin su počinili neki pojedinci i pružićemo svu podršku državnim organima koji će procesuirati počinioce tih zločina, onda je valjda jasno da na taj način pokazujete nedvosmisleno da to nema veze sa državom, da odgovornost nema veze sa državom, a najmanje sa celim narodom. Samo ako zločince skrivamo iza celog naroda, onda prebacujemo krivicu s pojedinačnih zločinaca na ceo narod.
Ono što ne želimo da se desi jeste da ceo narod i buduće generacije ovog naroda nose taj teški teret potencijalne krivice zbog nečega što su uradili neki pojedinci.
Možemo da se razlikujemo u tome da li uopšte treba nekome da se izvinjavamo ili ne. Postoje ljudi koji smatraju da reč "izvini" ne postoji. Postoje ljudi koji ne osećaju patnju drugoga. Postoje oni koji nisu spremni da priznaju da im je žao zbog toga što se desilo nešto strašno. Takvi ljudi postoje. Mi s njima ne možemo da polemišemo, ali narod, građani ove Srbije nisu takvi.
Dakle, narod ove zemlje je uvek pokazivao da je spreman da kaže "žao mi je", da je spreman da se izvini, da je spreman da pruži ruku čak i neprijatelju i da mu pruži podršku i zato je pitanje odgovornosti predstavnika tog naroda da tu osobinu naroda ne pogaze time što će negirati da taj narod jeste takav, bez obzira na to što su neki godinama pokušavali da ga obmanjuju, da mu iskrivljuju sliku stvarnosti, da sakrivaju ono što se desilo, tvrdeći da se nije desilo, ili, ako se desilo, da se desilo zato što se nešto drugo prethodno desilo.
Dakle, ako vi ovde predstavljate, a ja to ne verujem, one građane koji su neosetljivi na tuđu patnju, imate pravo da zastupate takav stav. Ako ovde predstavljate one koji misle da jedan zločin ne treba osuditi, bez obzira na to što su žrtve neki pripadnici drugih naroda, to je vaše pravo, mi o tome ne možemo ni da polemišemo, ali ne možete optuživati one koji smatraju da je odgovornost pojedinaca skidanje odgovornosti sa čitavog naroda.

Gospodin Martinović reklamira Poslovnik.

Gospođo Đukić-Dejanović, javio sam se po osnovu replike, pa ako biste bili ljubazni da mi date reč.

Ima osnova za repliku, ali ćete onda sačekati.
Gospodin Željko Tomić, reklamira Poslovnik.

Reklamiram član 104.
Gospođo predsednice, morali ste reagovati na izlaganje gospođe Kolundžije, zato što je ona otvoreno, pred celom javnosti Srbije, pokušala, govoreći u trećem licu jednine – vi, vi, vi, da podmetne nekome da nešto loše misli.
Da li smo to mi iz DSS-a, ili iz neke druge stranke, ona je ostala dužna da kaže. Moram gospođi Kolundžiji i celoj vladajućoj većini nešto ….