Poštovani narodni poslanici, ja sebe računam za poslednjeg čoveka u ovoj zemlji koji bi želeo i hteo da brani režim iz devedesetih godina. Ovde ima mnogo pozvanijih za takvu misiju, ali oni sede u vladajućoj koaliciji. Prema tome, tu stvar biste morali da raspravite van ovih prostorija. Dakle, to je jedan problem koji se ne tiče ovog parlamenta. Ali, tim pre, on ne treba da se unosi u ovaj parlament.
Ma kako bilo devedesetih godina, o čemu sam javno govorio i nemam zašto da se sada ograđujem, to nije bila nacistička zemlja. To je bila jedna situacija koju je delila svaka zemlja koja je naslednik nekadašnje Jugoslavije: prvo Slovenija, koja je izbrisala ljude sa spiskova i dan-danas ih ne vraća, dakle, građane, državljane Slovenije, pa preko Hrvatske, Bosne i Hercegovine, koja je bila u ratu, Srbije, Crne Gore itd. Jedino se Makedonija može amnestirati od toga. To je bila opšta situacija. Srbija se ni tih godina nije ni po čemu razlikovala od ostalih.
Reći za Srbiju da je bila nacistička je jedno najobičnije retoričko preterivanje i iživljavanje.
Reći da se Srbija do danas nije denacifikovala znači uspostaviti kontinuitet između devedesetih i ovih, dvehiljaditih godina. Danas ste vi na vlasti, izvršite denacifikaciju. Ali, to se, čini mi se, može učiniti samo nacističkim metodama.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika. Velimir Ilić, replika, zatim gospodin Čanak. Nadam se da ćemo završiti krug replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira na to što se mi iz Srpske radikalne stranke suštinski razlikujemo od stranke Nenada Čanka, ja gospodina Čanka neću da vređam, iako je on uvredio sve narodne poslanike nazvavši nas krajnje neprimerenim nazivom, prosto, gospodine Čanak, ja sa vama hoću da govorim jezikom činjenica.
Ne znam da li ste vi čitali izveštaj Evropske komisije o stanju u Srbiji, odnosno o stanju u pojedinim oblastima društvenog života? Verujte mi, ja ni na jednom mestu nisam našao da u tom izveštaju piše da mi ne možemo u Evropsku uniju zato što Ratko Mladić nije u Hagu. U tim izveštajima piše nešto drugo – ne možemo u Evropsku uniju zato što ste korumpirani, zato što kradete, zato što vam unutrašnju i spoljnu politiku diktiraju tajkuni i mafijaši, zato što se zakoni u ovom parlamentu donose onako kako odgovara dvojici ili trojici ljudi koji su na sumnjiv način stekli svoje bogatstvo, zato što imate preglomaznu, neracionalnu, partijsku državnu upravu, zato što nam je država skupa, zato što ste potpuno uništili nezavisnost pravosudnih institucija, zato što ljudi ne mogu da se leče u Srbiji ako nemaju novca. Dakle, ja sam na to naišao u izveštajima Evropske komisije.
Naravno, vama je uvek lako da kažete da je Ratko Mladić kriv za to što Srbija ne može u Evropsku uniju. Verujte mi, gospodine Čanak, kamo lepe sreće da je to tako. To bi značilo da je u ovoj Srbiji, našoj zajedničkoj otadžbini, sve sjajno, da smo rešili sve probleme, da nam ekonomija cveta, da ljudi ne moraju da skaču sa svojih balkona ne bi li rešili svoje socijalne probleme, da ne moraju da seku sebi prste i da jedini problem koji ova država ima jeste pitanje da li je Ratko Mladić u Hagu ili je na nekom drugom mestu.
Nažalost, gospodine Čanak, stvarnost koju vi kreirate zajedno sa vašim koalicionim partnerima u poslednjih deset godina je sasvim drugačija od one stvarnosti u kojoj vi živite. Vama je lepo. Ne snosite odgovornost ni za šta; u Skupštinu dođete onda kada treba da glasate; diskutujete tako da napadate svoje koalicione partnere i mislite da ste time rešili problem. Nažalost, niste. Srbija je nesrećna država, ne zbog Ratka Mladića, nego zbog vas, zato što ste nesposobni, zato što ste korumpirani.

Gospođa Nada Kolundžija ima reč.

Prvo, zaista bih pozvala da se vratimo na ono što jeste tema, a tema jeste Ratko Mladić. Istina je da je za Srbiju uslov svih uslova, kada su evropske integracije u pitanju, Ratko Mladić. Dakle, nije tačno da se Srbija ocenjuje negativno u borbi protiv korupcije, da se negativno ocenjuje u svojim evropskim integracijama i u transformaciji društva, naprotiv. Mi dobijamo priznanje da taj proces u Srbiji ide brže no što je išao u bilo kojoj drugoj zemlji. Odaju nam se priznanja za mnoge reforme koje sprovodimo u društvu i rezultate koje postižemo, ali ono što jeste, nažalost, kamen o vratu Srbije na putu ka ostvarenju njenog osnovnog cilja jesu upravo zločini koji su počinjeni i jeste upravo onaj ko je za taj zločin odgovoran.

Narodni poslanik Velimir Ilić.

Gospođo predsednice, još jednom vas upozoravam da pojedinim poslanicima skrenete pažnju da ne vređaju poslanike, poslaničke grupe, jer nemaju razloga. Iza njih ne postoji ništa. Ti su poslanici upropastili ovu Srbiju, upropastili Vojvodinu.
Neki se predstavljaju kao spasioci Vojvodine. U Vojvodini se teško živi, teže nego ikad. U Vojvodini se ljudi bore da prežive. Nešto malo ima Novi Sad, a i on je ovih dana u velikoj krizi. Vojvodina se toliko zadužuje, tolika su zaduženja u Vojvodini. Pitanje je ko će to da vrati i da plati, kako i na koji način, ako ljudi koji nemaju nikakvog sluha vode makroekonomsku politiku Vojvodine, ako je vojvođansko rukovodstvo preko „Metals banke“ radilo sa najvećim kriminalom u državi, ako je vojvođansko rukovodstvo uništilo sve fondove koji su prebačeni za sređivanje reka, za Pančevački most, za niz projekata koji je trebalo da se rade? Zaposlili su svoje istomišljenike; da nisu to uradili, ne bi imali dva člana.
Prema tome, Vojvodini se pišu teški dani. Sve ovo što se događa ovih dana posledica je negativne selekcije u Vojvodini, koja je Vojvodinu potpuno odvukla na stranputicu uz obećanja – dobićete statut, dobićete prednost, nadležnosti. Može li od toga da se živi? Može li nekom detetu izjutra da se da za doručak deo nadležnosti Vlade Republike Srbije? Ne može sigurno. U Vojvodini je isto jad, nesreća i beda i veliki problemi.
Gospodin bi trebalo da se pokrije ušima. Počeo je i da piše o toj ravnici, koju on sistematski upropaštava i pravi od nje svoje privatno zabavište. Zabavlja se, dođe ovde u parlament kada je glasanje, i to bi morao da prekine. Priča nam on o deklaraciji. Priča nam on o tome kako Srbija treba da se regionalizuje. Vodi neki odbor tamo za administrativne regione. To je bruka za Srbiju. Prema tome, molim vas iz vladajuće koalicije, preduzmite nešto. Ako je vaš ideolog Nenad Čanak, teško vama.

Narodni poslanik Nenad Čanak.

Zahvaljujem. Gospodine Martinoviću, samo da se razjasnimo oko nečega: ovde nije u pitanju rasprava o korupciji, o uništenju privrede, o svemu što ste rekli, nego o zločinu učinjenom u Srebrenici pre 15 godina, za koji je odgovoran general Mladić. Mislim da je vrlo važno da se držimo teme.
Znam da ste vi neskloni istini, ali upravo zbog toga što ste me prošli put kada ste uzeli moje ime u usta oklevetali da imam ne znam kakvu imovinu, mada je moja imovina dostupna na sajtovima koji su za to predviđeni, i rekli da sam sve to stekao bez jednog dana radnog staža, doneo sam vam fotokopiju moje radne knjižice, u kojoj imate 23 godine mog radnog staža. Onda ćete videti do koje mere vas poluistine kojima operišete dovode u situaciju da ne govorite istinu. Povedite računa o tome.
Što se tiče gospodina Samardžića i denacifikacije, podsetiću da je upravo Koštunica dr Vojislav bio taj koji je pružio utočište i Radetu Markoviću, i Nebojši Pavkoviću i ostalim velikanima nacionalsocijalističkog vremena ove zemlje i dao im šansu da unište niz dokaza o svojim zlodelima i zlodelima režima kojem su služili. Upravo zbog toga se svi nadate da do lustracije neće doći. Tu se jako varate. Zločini koje ste počinili nikada ne zastarevaju.
Što se tiče gospodina Ilića, zaista mislim da je njemu hitno potrebna pomoć. Hvala lepo.

Gospodo poslanici, zaista nema više uslova ni razloga za repliku. Jedni drugima ste rekli sve.
Nema povrede Poslovnika. Možda sam učinila samo povredu Poslovnika zato što sam vam davala reč i zato što ste replikama preplavili sadržaj ove sednice.
Gospođa Raguš ima reč. Izvolite.