Gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo, a iznad svega i iznad svih, građani Srbije, dok vi ne odlučite kako jedinstveno i autentično tumačite Poslovnik, ono što je meni, gospodine Čanak, više nego interesantno je sledeće: vi ste ostvarili 23 godine radnog staža u nacionalsocijalističkom periodu, preživeli ste nacionalsocijaliste, radili i niste bili dana u zatvoru?! To ćete jednog dana morati da objasnite. Kako ste onda uspeli da okarakterišete taj režim kao nacionalsocijalistički­?
Gospođo Kolundžija, mi smo malo odstupili od teme zato što je gospodin Čanak govorio o lustraciji, govorio da nas treba zabraniti. Stoga mi živimo za dan, gospodine Čanak, kada ćete da pokrenete postupak za zabranu Srpske radikalne stranke, kako bismo građanima Srbije konačno dali materijalni dokaz nacionalsocijalističkog perioda DOS-ovske vladavine. Zašto? Mi smo u ovom parlamentu i poslanička grupa SRS sedi dok govori, čak i o ovako osetljivim temama, jer ste vi odlukom većine prekrojili ono što treba da liči na demokratiju, pa uveli stranku koja nije učestvovala na izborima. Dakle, to je najveća sramota za demokratiju u Srbiji s kraja 20. i početka 21. veka.
Da, nije ovo tema o kriminalu i korupciji, ali nije prepreka Ratko Mladić za ulazak u Evropu, prepreka je američki zahtev i američko pokretanje akcije „Balkanski ratnik“. Mi vas čekamo na okončanju akcije „Balkanski ratnik“, jer ako je sprovedete do kraja, padate sa vlasti, zato što nema nikoga koga te prljave pare nisu kupile i nisu finansirale. O tom potom. Zato smo mi malo, ali samo malo, skrenuli sa teme.
Logično je pitanje, još nismo dobili odgovor, zašto mi ovde u parlamentu Srbije govorimo o nečemu što je parlament u Srebrenici pre nas osudio? To je tema za Republiku Srpsku, a ne za Srbiju.
Drugo je pitanje – zašto dve deklaracije? Ko to deli žrtve? Srpska radikalna stranka ili vi? Zašto ne jedna? Evo odgovora, odgovor je vrlo jednostavan: pre nekoliko meseci takođe sam vam rekla, mi smo bili na mestu gde ste vi, i mi znamo kako izgleda uoči „Milosrdnog anđela“, mi znamo šta su bili zahtevi za Rambuje. Vi ste dobili zamenu. Ta zamena se zove Napredna stranka. Da niste prihvatili ovaj uslov, vi biste pali sa vlasti. Da to nije tako, dajte dokaz.
Mi nismo prihvatili Rambuje, pali smo sa vlasti, dobili lustraciju 2000. godine. Možda vi to, gospodine Čanak, ne priznajete, ali tada i od tog momenta ceo tadašnji srpski politički vrh je završio na čudne načine, najveći broj njih pred Haškim tribunalom.
Oni koji nisu prihvatili (a tu su prisutni, pa da čujem hoće li to reći) da Kosovo bude nezavisno, u maju su krenuli na izbore, pali su sa vlasti.
Vi prihvatate da se govori o ovoj deklaraciji, da se javno izvini i prizna da je Srbija, odnosno da je počinjen genocid u Srebrenici. To je cela istina.
Građani Srbije treba ovo da pamte. Ovo je poslednja preduskršnja nedelja. S namerom se oni koji su se udružili u zločinu protiv mira dogovaraju da za srpski narod biraju najosetljivije periode i najosetljivije datume.
Da ste pokrenuli ovu priču na drugačiji način, osudili sve zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije, dame i gospodo, imali biste konsenzus. Zašto je bilo vrlo važno da se istakne Srebrenica? Zato što je Srebrenica isto što i Markale, isto što i Račak, i nekima opravdanje za najgnusnije zločine počinjene u 20. i 21. veku.
Vi možete da polemišete sa mojim političkim stavom. Vi ste svoj politički stav izneli. Dakle, ono što treba da se pamti jeste ono što ovog dana mi ostavljamo kao svoju zaostavštinu. Vrlo brzo će, dakle, vreme pokazati ko stoji iza događaja u Srebrenici, šta su bili zahtevi da se o ovome govori u srpskom parlamentu, i to će biti zaostavština za budućnost ovog saziva.
Mene ne čudi gospodin Čanak. On je svojevremeno političke neistomišljenike hteo da veša na Terazijama. On hoće, takođe, da zabranjuje rad političkim strankama. To je deo vladajuće koalicije. Dakle, takođe me ne čudi da mi o ovome danas govorimo.
Dame i gospodo, ipak, ono što je nama, Srpskoj radikalnoj stranci vrlo značajno, makar vi nas doveli na nivo pokreta, i tada ćemo govoriti isto, jeste da kao preci svojih potomaka ostavimo nekih trag suprotstavljanja ovoj zapadnoj okupaciji. Ako je to cena ostanka na vlasti, onda smo, čini mi se, platili previsoku cenu. (Aplauz poslanika SRS.)

Povredu Poslovnika je reklamirao narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Hvala. Dakle, reklamiram povredu koju ste vi učinili neposredno pre govora prethodnog govornika. Vi ste, naime, rekli da procenjujete, na osnovu toga što je neki narodni poslanik pre toga zatražio povredu Poslovnika, da niste učinili nikakvu povredu Poslovnika, te mu stoga ne dajete reč. A lepo u članu 100. stav 3. stoji: „Predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu iz stava 1“, misli se na povredu Poslovnika, „odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici poslaničkih grupa imaju prednost.“
Dakle, za razliku od vašeg suviše restriktivnog tumačenja člana 101, kada ne dajete replike, mada ste, moram ruku na srce da stavim, u toku ove rasprave najmanje koristili te arbitrarnosti, dosta je to bilo korektno, sa nekim izuzecima, ne možete imati nikakvu arbitrarnost u tumačenju stava 3. člana 100. Dakle, kada neko zatraži reč po povredi Poslovnika, vi mu je dajete. Tu nema diskusije. Ne možete vi procenjivati, na osnovu toga što je neko podigao Poslovnik i zatražio reč po Poslovniku, da li ste vi prekršili Poslovnik. Pustite čoveka, gospođu ili gospodina narodnog poslanika da nam kaže šta misli.
Ako nije u pravu, ako mislite da je to zloupotrebio, vi ćete mu to reći. To je vaše pravo iz Poslovnika i time će se stvar završiti. Možete mu čak i oduzeti reč i sprečiti ga da obrazloži u ova tri minuta koja ima, ukoliko je očigledno da to ne vodi tom cilju. Iako mislim da je neka druga predsedavajuća, koja nije tu sada na predsedavajućem mestu, i to pravo predsedavajućeg zloupotrebljavala nebrojeno puta tako što čoveka ne pusti da završi jednu, prvu, početnu rečenicu. To vi, doduše, niste radili, vi to ne radite. To što smo umorni, što vreme prolazi, što se rasprava odužila, što ima puno replika, na čemu vam se zahvaljujem, jer je to bit debate, rasprave, ne daje vam za pravo da u jednom trenutku izgubite živce i da kažete da prosto ne dajete reč po Poslovniku.

Vreme.
Očito je da ima poslanika koji gube živce i malo je verovatno da sam ja ta. Drugo, htela sam da vam kažem da su se poslanici javili za replike. Treći krug replika je završen i ocenila sam da su se razjasnili. Samo ste vi podigli Poslovnik i odmah ste dobili reč kada je gospođa Raguš završila. Prema tome, jako vodim računa, nema povrede Poslovnika.
(Miloš Aligrudić, sa mesta: To nije tačno.)
Ako niste zadovoljni, hoćete li da se izjasnimo u danu za glasanje? Da li želite da se u danu za glasanje izjasni Skupština?
Gospođa Nada Kolundžija ima reč. Po Poslovniku, Meho Omerović.

Gospođo predsednice, reklamiram povredu Poslovnika, člana 104. Koleginica Marina Raguš je maločas govorila. Prosto je fascinantno, koleginice Raguš, sa kojom mirnoćom vi izgovarate nešto monstruozno. Vi izjednačavate Markale, Račak i Srebrenicu. Za vas je to izmišljotina. Za vas su, izgleda, Bošnjaci sami sebe ubijali i to prikazivali kao nekakve zločine. Draga moja i uvažena koleginice, da li vas je makar malo stid?

Predstavnik predlagača, gospođa Kolundžija.
Po Poslovniku ko želi, molim vas?
(Marina Raguš, s mesta: Pomenuta sam i želim repliku.)
Nema osnova za repliku. Ima reč gospođa Nada Kolundžija. (Uzvici u sali: Po Poslovniku!)

Ovde je dovedena u pitanje potreba da Srbija uopšte raspravlja o ovoj temi. Dakle, ovde je postavljeno pitanje – zašto su ''zločini i zločin u Srebrenici'' tema za Srbiju?
Mislim da biste možda mogli da pitate svog šefa koji je u Hagu, braneći sebe stalno tvrdi da je za neke zločine odgovorna Vojska Savezne Republike Jugoslavije. Morate znati da to i svet misli. I da, ako se mi ne ogradimo od toga, ako mi kažemo – ne, niko nije, država nije odgovorna, Srbija nije odgovorna između ostalog i tako što će reći "za zločin su odgovorni pojedinci, a ne institucije države", tako ćemo skinuti odgovornost sa Srbije.
A vi imate ozbiljan problem da objasnite, kako to ovo nije tema za Srbiju, svom šefu. (Aplauz poslanika DS.)

Gospodo poslanici, zaista vas molim da se vratimo temi.
Povredu Poslovnika reklamira najpre gospođa Raguš, pa gospodin Aligrudić, onda gospodin Martinović.
Molim vas, izricaću sankcije za slučaj da reklamirate povredu Poslovnika zloupotrebljavajući ovaj institut.
Ima reč gospođa Raguš.

Naravno, povređen je član 104, stav 2, s obzirom na to da sam se pozvala na povredu Poslovnika. Istini za volju, mislim da sam imala pravo na repliku jer sam direktno pomenuta, u pogrešnom kontekstu, ali nema veze.
Ovo što je kolega Omerović rekao, zaista, ne stoji. Prvo, ne možete da pripisujete, pogotovo meni, a ni Poslaničkoj grupi SRS, "da sa nakaznom mirnoćom može da priča o stravičnim zločinima", dakle, na prvom mestu, to nije u redu. Ono što je bila moja namera jeste – da se priča o svim zločinima počinjenim na teritoriji bivše Jugoslavije.
Dopustite, molim vas, moj politički stav je – da, u Srebrenici se jeste desio zločin, ali hajde da govorimo šta je dovelo i ko stoji iza tog zločina? Niste me, onda, slušali dobro danas. Sasvim je sigurno, to je moj, takođe, politički stav, i ne vidim potrebu da polemišete sa mojim političkim stavom na takav način – da, to jeste Markale i Račak. Nekome je Srebrenica bila potrebna, verujte –srpskom narodu, sasvim sigurno, ne, jer bismo mi do sada znali tačno ime i prezime, videli satelitske snimke, imali tačan broj i znali bismo koja je obaveštajna služba napravila sva tri incidenta.
Meni je zaista žao svih civilnih žrtava, ali sam vam ja taj argument izvukla ispod nogu, jer je SRS, tim odbrane dr Šešelja ovom tužilaštvu podneo zahtev, tražio – da se ispita zločin nad 20 muslimanskih civila u Zvorniku.
Dakle, vi nemate osnova da govorite na taj način, uvaženi kolega. Svaka žrtva zaslužuje svoj pomen, ali i svaki zločin ima svoj potpis! Ovaj potpis koji mi danas ostavljamo…(Predsednik: Vreme.)
(Aplauz poslanika SRS.)

Ima reč poslanik Miloš Aligrudić.