Malopre sam se prijavio dok je govorio prof. Mićunović, međutim niste videli.
Poštovani poslanici, gospođo Dejanović, mislim da je prof. Mićunović na izvestan način i mene i sve ostale poslanike koji drugačije misle uvredio, poredeći me sa decom koja drže ruku preko lica i ne vide ono što je navodna istina. Osećam se povređenim i poniženim ovakvom izjavom. Zašto? Igrom sticaja okolnosti, u vreme 1995. godine, kada se desilo ovo što se desilo o čemu danas govorimo, bio sam u Bosni i bio sam na tim prostorima. Odgovorno tvrdim i stojim iza toga da se u Srebrenici nije desio nikakav zločin, nikakav genocid.
Ovo što je general Mladić, koga mi ovde optužujemo da je zločinac, gospodo, pre nego što ga haški dželati osude, vi ga osuđujete, jeste jedna izuzetno dobro planirana i briljantno izvedena vojna operacija. Dozvolićete da je nekoliko godina unatrag vojska Nasera Orića ubijala Srbe u okolnim selima. Onog momenta kada je Naser Orić hteo da isprovocira, po naredbi Izetbegovića, nešto što će se desiti da bi bilo bombardovanje i rešio da izvuče vojsku iz Srebrenice, to je general Mladić saznao…

Vreme.
Gospodin Slobodan Samardžić ima još pet minuta. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, sada se obraćam većini u ovoj skupštini, danas ste sebi dali jedan autogol. Vi ste danas ocenili vašu inicijativu i vaš predlog deklaracije jedinicom. Da niste to uradili, ne biste zakazivali popravni ispit za četvrtak.
Znači, pokušaćete u četvrtak da popravite i ispravite ovu slabu ocenu koju ste danas sami sebi dali. Ali, to nažalost ni u četvrtak neće biti moguće, iz prostog razloga što se ovde jako često i jako mnogo govorilo o moralu. Često patetično, često kvazipatetično, često učeno, često kvaziučeno.
Moral ima jednu važnu osobinu, jedno važno obeležje. On važi opšte i univerzalno. Moralna načela su ili opšta i univerzalna ili ne postoje. Ako pogledate naslov ove deklaracije i 1. tačku, videćete da ste iz celokupnog građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, koji je trajao četiri godine, a u BiH tri i po godine, izvukli jedno mesto, jedno vreme, nekoliko dana i jedan narod kao žrtvu zločina.
Vi ne možete ostati u moralnom režimu ako to činite i ako terate ovu skupštinu da od svega onoga što se događalo na području bivše Jugoslavije ona raspravlja samo o tome i donese deklaraciju samo o muslimanima žrtvama srebreničkog zločina. Kao što smo utvrdili danas, i u samoj Srebrenici je bilo zločina nad drugim ljudima, na predstavnicima drugih nacija, ali vi ćete pokušati tek u četvrtak na popravnom ispitu da nešto o tome kažete.
Znači, donećete dve parcijalne deklaracije, umesto da ste postupili onako kako bi svaki častan čovek, koji ima pravo moralno saosećanje sa svim žrtvama, doneli jednu deklaraciju koja će optužiti sve zločine na celokupnom prostoru bivše Jugoslavije gde se ratovalo i za sve vreme ratovanja. To je jedini način koji ste propustili danas.
Dakle, napravili ste grešku koju nećete moći da ispravite ni u četvrtak ni narednih dana, ali ta greška nažalost ne ide vama u račun ni na vašu cenu, ona ide na račun Srbije i celokupnog srpskog naroda.

Gospodin Tomislav Nikolić. Još pet minuta vam je ostalo.

Ne mislim da je potrebno još jako dugo govoriti o ovome, mislim da smo svi rekli šta smo mislili.
Želim samo da vam kažem da se nekako osećam, gledajući ovu stranu koja će da glasa za rezoluciju, u ljude koji pokušavaju da se pretvore u monahe, u kaluđere, evo da oproste sve grehe srpske danas.
Napisali ste pismene radove. Bićete dobro ocenjeni u poslaničkim grupama. Bili ste skoro divni. Pozivali ste na Uskrs, na veliki post, pozivali ste na to da nije bitno uopšte, da narod nije veliki ako želi da osude zločine učinjene protiv njega, već je veliki isključivo ko osuđuje svoje zločine, a sada nam pričate da ćemo u četvrtak imati jednu deklaraciju kojom ćemo da osudimo i zločine protiv nas.
Kako to da smo danas veliki narod koji moralno želi da prizna svoju krivicu, a šta ćemo da budemo u četvrtak kada budemo raspravljali o zločinima protiv Srba? Šta ćete onda da zamerite nama koji smo vam govorili da je o tome trebalo govoriti danas?
Hoćemo li moći da uporedimo vaše govore od danas sa govorima od četvrtka? Hoće li to biti isti pisani sastavi, samo ćete umesto reči – musliman napisati reč – Srbin? I da pokušate da obmanete građane Srbije da ste uravnotežili, samo što je trebalo dva dana da prođe pre nego što usvojite ovu rezoluciju o Srebrenici?
Trebalo je da prihvatite našu sugestiju da donesemo jednu deklaraciju, da u njoj osudimo sve zločine i sve zločince, da pomenemo svoje zločine i zločine izvršene nad nama i da tu knjigu jednom zauvek zatvorimo. Nećemo valjda svakih nekoliko dana neku novu deklaraciju?
Šta ako se pobune Albanci što njih nema nigde u nekoj našoj deklaraciji kojom se od svojih zločina peremo? Šta ako se pobune Hrvati što njih nema nigde u nekoj deklaraciji? Hoćete li opet da nas sazivate ovde?
Danas zbog vašeg hira i ćefa čak nismo gledali tu blistavu pobedu Partizana, slušali smo vaše pisane radove, kako ispunjavate domaći zadatak, kada jedni drugi optužujete da ste bili zlikovci i kako ćete da glasate da su oni drugi bili zlikovci. Jedni su bili, a drugi su danas, jedni su upropastili Srbiju pre 15 godina, drugi danas i ne priznaju da žive u Srbiji.
Sve je ovo jedna velika farsa, velika komedija, u kojoj učestvujete svesno, svesni ste svojih odgovornosti, imate dosta godina, svako od vas pojedinačno, ostaće anatema na vama, ovo glasanje će biti javno, listing sa njega će biti dostupan generacijama koje dolaze.
Ako su vam deca ili unuci suviše mali da vas pitaju – šta to danas radite, porašće, doći će u ruke dobrih učitelja, ne onih koje ste vi sada postavljali, koji svesno izbegavaju svaku srpsku pobedu, koji veličaju isključivo vaš DOS, 5. oktobar, učiće ovu našu decu ponovo ljudi koji vole Srbiju, a ne mrze druge narode.
Trenutno učitelje terate da ne vole Srbiju, a zaista ne znam šta im govorite o drugim narodima, sudeći po ovoj deklaraciji, svi su bolji od nas, po vama.
To ne priznajem, niti će to pripadnik bilo kog naroda u svetu da vam prizna da postoji bolji narod od njegovog, niti se to očekuje od normalnih i civilizovanih ljudi. Svako svoj narod voli, po tome se odlikujemo. Onda treba utvrditi da li mrzimo druge narode ili ne.
U nama nema mržnje prema drugim narodima. Mi izgleda samo služimo da nas mrze naši politički suparnici. E, pa oni koji nas mrze, oni će loše da prođu. Oni koji vide koliko ozbiljno radimo ovaj posao, koji se dobro pripreme da nam se suprotstave, možda će proći nešto bolje.
Sada sam tek ubeđen da vi nećete olako izaći na izbore…

Pet minuta je prošlo, gospodine Nikoliću. Završite.

Mogu li da završim rečenicu? Ubeđen sam da nećemo tako brzo imati izbore. Vladajuća koalicija pred izbore na ovaj način ne bi govorila o Srbiji.

Gospodin Dragan Šormaz, povreda Poslovnika.

Gospođo predsedavajuća, gospođo predsednice, po članu 27. dužni ste da vodite računa o redu na sednici, o vođenju sednice i kada sam krenuo ovamo, pošto je kraj zasedanja, pogledao sam kroz prozor i video neverovatan broj policajaca ispred zgrade Skupštine. Da li ste ih vi pozvali? Ne znam ko je pozvao tolike policajce, ako radimo nešto u interesu građana, naroda, ako to narod podržava, šta će nam ispred tolika policija, od koga da nas štiti? Od našeg naroda? Ne znam zašto tolika policija ispred? Interesuje me ko ih je pozvao i zašto je toliko policije ispred, kada je potpuno normalan radni dan, radimo nešto normalno, narodni smo izabranici, narod mora da podrži to što radimo, nema nikakvog problema.
Zaista me interesuje ko ih je pozvao? Sada ne mogu da obavljam svoju dužnost na pravi način. Isprepadan sam od tolike policije ispred. Ne znam šta da radim u ovom trenutku. Kako sada da glasam po savesti? Da li treba policija da mi utera da glasam po savesti nekoj njihovoj, čijoj, na koji način? Nije mi jasno. Baš me interesuje ko je pozvao toliku policiju?

Gospodine Šormaz, naravno da naloge policiji ne dajem ja i naravno da nisam pozvala policiju, ali je dobro da svako radi svoj posao. Gospođa Nada Kolundžija ima reč.