S obzirom da, profesore Samardžiću, vi ste profesor i vi poznajete evropsko pravo, za to ste stručnjak, želim samo da vam ukažem na neke od stvari za koje niste u pravu.
Najpre, rekli ste da ste očekivali da bi možda moglo da se formira više od sedam regiona u ovom zakonu, da se to moglo očekivati, jer bi to doprinelo ravnomernijem regionalnom razvoju. Pravilo koje nameće evropska agencija za statistiku – Eurostat, jeste da minimalan broj stanovnika po jednom regionu može biti do 800 hiljada.
Maksimalan broj regiona koje smo mogli u Srbiji, koji imaju ovaj broj stanovnika, jeste bio u prethodnom zakonu sedam. Nije moglo da se poveća broj regiona zato što bi to bilo u suprotnosti sa pravilima koje nameće Eurostat, odnosno Evropski zavod za statistiku.
Zašto smo se predomislili, već sam pomenuo, imali smo najbolju nameru da ovaj zakon pomogne u ekonomskom razvoju manje razvijenih područja. Tačno je da se javila politička debata koja nije bila produktivna i onda smo shvatili da je bila napravljena greška što nismo napravili regione iste veličine, jer onda zaista niko nema argument, ako je Vojvodina evroregion sa dva miliona stanovnika, ako je Beograd približno dva miliona, treba i ostali regioni da imaju približno dva miliona stanovnika, ili između milion i šesto hiljada i dva miliona, kao što Beograd ima milion i šesto hiljada stanovnika.
To jeste bio i razlog i tu jeste bilo politike, ali suština je da moramo živeti u nekoj realnosti gde se i politika meša. Zato smo ovo uradili na ovaj način. Nismo mogli da ga povećamo iz ovog razloga, a to je ograničenje koje nameće evropski Eurostat.
Međutim, nije tačno ono što ste rekli da postoji mali broj regionalizovanih država i da preovlađuju unitarne države. Posle ovoga ću vam dati jedan rad gospodina koji je predsednik komisije Saveta Evrope za regionalizaciju, koji je prošle nedelje boravio u Beogradu. Poslaću vam ovo imejlom. Navešću vam samo neke primere regionalizovanih država. Nije ih baš tako malo.
To su, osim Španije i Italije, koje ste vi pravilno pomenuli i Poljska, Portugal, Francuska, Velika Britanija, Češka, Slovačka, Hrvatska, pri čemu, i tu ste u pravu, svaka država ima specifičnosti. Na primer, Velika Britanija je dala odgovarajuće nadležnosti svojim regionima u Škotskoj, Velsu i severnoj Irskoj, a nije pravila posebno za Englesku.
Takođe, neke druge države su imale specifičan način regionalizacije i u tome jeste suština da je potrebno voditi jednu dugačku debatu i pronaći najbolje rešenje. Ne treba kopirati, i tu se slažem s vama i s drugima koji su to rekli, tuđa rešenja. Treba videti šta najbolje odgovara našim uslovima, ali podržavam stavove onih koji smatraju da imaju pravo na to mišljenje da je unitarna država možda najbolje rešenje za Srbiju.
Kada kažem – podržavam, mislim da čovek ima pravo na taj stav i ljudi imaju pravo na taj stav. U debati treba videti da li je to najbolje rešenje za Srbiju ili nije. Mislim da nije. Takav stav mora da postoji, čim postoje unitarne države, zašto i ljudi u državi Srbiji ne bi imali, neki, takav stav.
Mislim da debata treba u narednim godinama da pokaže šta su to nedostaci, a šta prednosti unitarne države, a šta su to prednosti, a šta nedostaci regionalnih država i da onda, svi zajedno, odlučimo koje je najbolje rešenje.
Takođe, na kraju samo želim da kažem da niste u pravu kada kažete da će se praviti neke nove institucije sa novom administracijom, jer jedine dve nove institucije koje se formiraju, suštinski, u odnosu na današnji trenutak su Nacionalni savet za regionalni razvoj i regionalni saveti. Samo ime da su to saveti, to nisu institucije koje trebaju ne znam kakvu kadrovsku bazu. Tu ćemo imati ljude koje će biti proporcionalno iz različitih regija u Srbiji i oblasti predstavljeni.
Što se tiče Nacionalnog saveta, on će osim ministara koji su nadležni za različite oblasti, od ekologije, infrastrukture, preko razvoja preduzetništva, biće zastupljeni i resorni ministri, ali će zato biti zastupljeni i predstavnici Vojvodine.
Tri predstavnika iz Vojvodine od kojih će jedan biti predsednik Vlade AP, Beograd tri predstavnika, od kojih je jedan gradonačelnik, Šumadija i zapadna Srbija će imati četiri predstavnika, južna i istočna Srbija tri predstavnika, KiM takođe tri predstavnika, od kojih je jedan ministar za KiM. To su ljudi koje će biti delegirani u taj savet. Oni neće primati nikakve nadoknade, a administrativnu funkciju će voditi, bukvalno, jedna osoba koja će voditi beleške sa tih sastanaka, tako da tu neće biti neke nove administracije.
Sve ostale druge institucija već postoje. Tu je Nacionalna agencija za regionalni razvoj koja je već formirana. Spajanjem dosadašnje agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i jednog sektora koji je novom sistematizacijom izdvojen iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. To je sektor za razvoj infrastrukture, koji je sada prebačen zajedno sa ljudima i opremom u nacionalnu agenciju, tako da je ta agencija već formirana i ima ograničen broj ljudi novom sistematizacijom koju je Vlada već usvojila. Mislim da u ovoj agenciji radi 50 ljudi ukupno.
Takođe, regionalni razvoj agencije, već sam više puta ponovio danas, već postoji i tu neće biti potrebno osnivati nove, osim, ukoliko neka oblast ne oseti potrebu da je sama formira, što je njihovo pravo i u tome jeste suština decentralizacije. Ako ljudi koji žive u nekom kraju osete da im je potrebno da se bolje organizuju i da bolje zastupaju svoje interese u odnosu na centralnu vlast, onda oni formiraju agenciju.