Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ciljevi koji se žele postići zakonom o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju su, pre svega, dobijanje pet statističkih regiona ujednačenijih po broju stanovnika, formiranje minimalnog broja regionalnih razvojnih agencija, ukidanje određenih državnih regionalnih agencija i što efikasnije korišćenje pretpristupnih fondova EU.
Po značaju, regionalna politika, pre svega, govori i činjenice da je jedan od prioritetnih ciljeva u EU pomoć zaostalim regionima, regionima koji su ispod 75% proseka u EU, zatim seoskim regionima u opadanju. U periodu od 2000. do 2007. godine utrošena su i značajna sredstva za regionalne politike putem određenog broja fondova i ona su iznosila negde oko 370 milijardi evra.
Dobar primer za funkcionisanje i definisanje regionalne politike je bila Poljska, između ostalog, koja je u tom periodu uspela da povuče 70 milijardi evra.
Uvažavajući važnost ove oblasti i predložena rešenja, poslanički klub SPS-JS će podržati u načelu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, pre svega, u smislu za sveukupni održivi društveno-ekonomski razvoj Republike Srbije.
Želim da kada je ova tema na dnevnom redu iskoristim priliku da iznesem i određene stavove poslaničkog kluba SPS-JS, ocene i određene statističke podatke.
Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije tretira period do 2012. godine i ona predviđa niz poslova da bi se ostvarila tri proklamovana cilja. Pre svega, podizanje regionalne konkurentnosti, smanjenje regionalnih neravnomernosti i siromaštva, izgradnja institucionalne regionalne infrastrukture.
Taj dokument zaista na najbolji način oslikava zašto je potrebno osmišljeno pristupiti ovoj problematici i problemima koji se pre svega ogledaju u zaostajanju čitavih regiona Republike Srbije, zatim povećanju nezaposlenosti, neprepoznavanju onoga što su komparativne prednosti regiona, a posebno demografski problemi, koji su proizveli da pojedini čitavi delovi Srbije dožive pražnjenje stanovništva, a drugi delovi, pak, potpunu prenaseljenost.
Dobro je, naravno, da se u ovom trenutku kada razgovaramo o ovim zakonima toga podsetimo i konstatujemo da smo zaista od 2007. godine mogli ili nismo dovoljno uradili po tom pitanju.
Očigledno je da se vrlo oprezno ulazi u ovaj proces realizacije regionalnog razvoja, s obzirom na probleme koji su evidentirani i očekivanje građana, ali zaista ukoliko želimo da stvari pomerimo pre svega u ekonomskom smislu, u pravom pravcu i jačim intenzitetom, moraće se u ovaj proces ići znatno brže.
Iako je ovde reč pre svega o ekonomskom aspektu regionalizacije, mislim da ovaj proces ne treba odvajati od suštinske decentralizacije naše države, jer regionalizacija i decentralizacija faktički u ovom trenutku predstavljaju jedan planetarni proces poput globalizacije.
Pominjana strategija samo delimično analizira visoku centralizovanost naše države koja je dovela do zaista velikih problema, odnosno do situacije da polovina industrije, polovina stanovništva i svega ostalog se nalazi u dva velika grada – Beogradu i Novom Sadu, a da neki preostali regioni u tom smislu gotovo i da nemaju perspektivu.
Tu bih želeo, pre svega, da iznesem neke podatke koji su bili dostupni i javnosti u sredstvima javnog informisanja prethodnih dana, podaci Republičkog zavoda za razvoj, koji govore da je BDP po stanovniku u Beogradu 2008. godine bio čak 16 puta veći nego u Topličkom okrugu, a zarade četiri puta veće nego u Jablaničkom okrugu, uz isto toliko puta veću nezaposlenost nego u glavnom gradu.
Iz Pirota se za tri i po decenije broj stanovnika smanjio za 28,5%, ali to je opšta karakteristika migracije, pogotovo iz rubnih područja i ruralnih sredina, i želim da kažem da je to svojstveno nažalost i Vojvodini, koja se tretira razvijenijim regionom, odnosno pokrajinom u našoj državi, dok se u istom periodu, recimo u Beogradu, broj stanovnika povećao za 32%, a odnos između najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg okruga u Srbiji je 1:7. Takvo stanje zaista nije održivo i treba ga što pre menjati. Po našem mišljenju, jedan je od instrumenata koji se uostalom primenjuje i u svetu, pre svega decentralizacija i dekoncentracija vlasti.
Naravno, i danas smo čuli, ali u javnom mnjenju i postoji određena bojazan po pitanju decentralizacije zbog jasno izraženog negativnog iskustva sa KiM, i ta bojazan jeste opravdana, ali to zaista ne znači da je centralizovani koncept superioran i da ga treba zadržati.
Naprotiv, približavanje odlučivanja građanima, odnosno tamo gde se na najbolji način evidentiraju problemi i rešenja, dovešće do toga da svi učestvuju u tom procesu i na najbolji mogući način odlučuju.
Naravno, ne treba svakako smetnuti iz tog procesa i lokalnu samoupravu, koja treba da bude ohrabrena i osnažena tim procesom i da bude jedan srednji nivo vlasti, odnosno jedna karika sa Vladom i politikom Vlade, ali u tom smislu treba definitivno i konačno obezbediti finansijsku samostalnost i imovinu i razmisliti o konceptu koji ne bi trebalo biti monotipan, u smislu da ne uvažava ekonomsku razvijenost tih lokalnih samouprava, broj stanovnika i neke razvojne prioritete u tom smislu.
Decentralizacija i regionalizacija su svakako procesi koji mogu da učvrste jedinstvo vlasti i pomognu izvršavanju politike, da dobijemo situaciju da centralne vlasti nisu uvek krive lokalnim vlastima za neuspehe i obrnuto, da lokalne vlasti ne samo učestvuju, nego da budu i odgovorne za razvoj svojih sredina. Tu, naravno, treba izbeći zamke stvaranja lokalnih moćnika, lokalnih elita i vladara, što je svojstveno Republici Srbiji, a takav koncept svakako negira suštinski koncept decentralizacije i regionalizacije.
Naravno da je decentralizacija proces koji zahteva permanentno prilagođavanje, zahteva ljude, vreme i što širi konsenzus svih relevantnih struktura u društvu. Po nama, on se pre svega može postići razmenom stavova i mišljenja, a ne nikako ukopavanjem u nekakve blokove za i protiv.
Ako je sve što činimo, a uveren sam da je to tako, u interesu građana, onda treba uvažavati i zahteve i mišljenja tih građana i njihovih predstavnika i u ovaj posao treba ući sa jasno izraženim kriterijumima i argumentovano odgovoriti na sve primedbe i dileme građana i njihovih predstavnika. Jer bez prihvatanja takvog procesa, odnosno stvaranja uverenja da se nekome nešto nameće i uvodi, a ne, u stvari, izgrađuje, dobiće se bespotrebni otpori, nejasnoće, a svakako to nije dobro u bilo kojim reformama.
Poslanički klub SPS-JS očekuje da je Vlada zaista spremna da na jedan takav način komunicira sa svim građanima i njihovim predstavnicima, između ostalog i sa onima o kojima je danas bilo reči, pre svega sa Zlatiborskim okrugom i da na jedan takav način, već na samom početku, argumentovano razgovara i otkloni sve dileme.
Nije suština ovde samo u formiranju statističkih regiona, već je po nama svakako suština da se izrade i izgrade egzaktno utemeljene regionalne politike, projekti i akcioni planovi. U tom smislu, mi mislimo da Vlada zaista treba da osmisli jedan proces i da ga primeni u smislu pre svega edukacije ljudi koji će učestvovati u raznim telima prilikom formiranja regionalnih politika.
Pogotovo mislim da je to jako bitno i kada su u pitanju lokalne samouprave jer mi u njima zaista nemamo dovoljan broj ljudi koji su obučeni savremenim veštinama da na taj način realizuju i učestvuju u projektima. Naravno, tu treba voditi računa da se ne može sve raditi u centru, a težiti se uspešnoj regionalizaciji.
Zato mislimo da se zaista na toj edukaciji mora više poraditi, a u tom smislu treba svakako sagledati i mogućnost potpunog uspeha vrlo značajnog Vladinog programa za ravnomerni regionalni razvoj, čiji je budžet, kako smo čuli, 100 miliona evra. Samo u takvom jednom konceptu će centralne, regionalne i lokalne strukture biti u stanju da imaju jedan partnerski odnos i tako radeći postići potpuni optimalni efekat.
Kada su u pitanju ostala tri zakonska predloga, neću puno trošiti vremena, obzirom da će moje kolege više o tome govoriti. Zakon o metrologiji je novi zakon i tehnički zakon, kao što smo čuli, i njegov cilj je da se pre svega uskladi sa domaćim zakonodavstvom, odnosno pravnim sistemom i da se zadovolje određeni zahtevi za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Evropskoj uniji. On će otkloniti i određene sukobe interesa koji postoje kod Direkcije za mere i dragocene metale, koja je do sada istovremeno vršila overavanje, ali i sama vršila nadzor nad tim merilima.
Ono što je za nas bitno jeste da će građani usvajanjem ovog zakona dobiti jednu sigurnost po pitanju potpune tačnosti i bezbednosti merila koja su u komercijalnoj upotrebi, jer će moći da se upotrebljavaju samo ona koja su adekvatno overena od nadležnog organa i čuli smo da se to tiče svih onih merila kao što su vage, tegovi, taksimetri, merila za brzine vozila u saobraćaju, alkoholmetri i drugo i mi smatramo da je to dobro za sve građane Republike Srbije.
O zakonu o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije i zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju, želim da kažem da će pre svega naš poslanički klub pozdraviti i podržati sva nastojanja i pokušaje da se predloženim izmenama obezbedi pravo i svim ostalim građanima koji to do sada nisu ostvarili, pravo na besplatne akcije bez naknade. Izmene i dopune ova dva zakona su delom međusobno i uslovljene.
Kao zaključak želeo bih da kažem da mi verujemo i uvereni smo da će se predloženim izmenama, kako je i sam predlagač u obrazloženju naveo, obezbediti jednakost svih građana i okončati postupak privatizacije, a očekujem da će moje kolege u daljem postupku rasprave detaljnije govoriti o ova dva zakona, a poslanički klub Socijalističke partije Srbije – Jedinstvena Srbija, će u načelu podržati i ova dva zakona.