Iskorišćeno je 15 minuta ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred nama set zakona iz oblasti socijalne zaštite: Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva i treći Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Turske o socijalnoj sigurnosti.
Govoriću o Predlogu zakona o Centralnom registru, a moje kolege poslanici o ostalim zakonima.
U obrazloženju predlagača zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja se navodi – u okviru projekta PARIP, konsolidacija naplate i reforme penzijske administracije u Srbiji, za čije finansiranje je Vlada 2005. godine uzela kredit Svetske banke po IDA uslovima, planirana je komponenta koja se bavi realizacijom, konsolidovane naplate i izveštavanja u oblasti socijalnog osiguranja i u te svrhe predviđeno je uspostavljanje centralnog registra obveznika doprinosa za socijalno osiguranje poslodavaca i osiguranika.
SRS smatra da je predug rok za donošenje ovog zakona jer je Vlada, kao što smo čuli, još 2005. godine uzela kredit od Svetske banke, a prošlo je već pet godina i proći će možda još dve-tri godine dok ovaj zakon ne stupi u potpunosti na snagu.
Druga primedba je – zašto se zakon donosi po hitnom postupku? Zašto ste čekali pet godina da se ovaj zakon donese? Kao što naš narod kaže, donosite ga u minut do 12. Krajnji je rok da se pare iz sredstava kredita Svetske banke iskoriste do 30. septembra 2010. godine.
Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 24. aprila 2008. godine, tri godine po uzimanju kredita, donela je prvo Uredbu o Centralnom registru obveznika doprinosa za socijalno osiguranje, a zatim 27. avgusta 2009. godine Vlada Republike Srbije je usvojila Zaključak sa Informacijom o potrebi donošenja zakona kojim će se urediti Centralni registar obveznika doprinosa za socijalno osiguranje, utvrđivanje i formiranje jedinstvene baze podataka o osiguranicima i obveznicima plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje.
U skladu sa tim, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Ministarstvo finansija, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja su dobili zaduženje da pripreme Nacrt zakona o Centralnom registru, da definišu i utvrde podatke iz postojećih evidencija neophodnih za formiranje jedinstvene baze podataka i Nacrt jedinstvenog obrasca prijave promene i odjave podataka za potrebe korisnika jedinstvene baze Centralnog registra.
Konstituisane su i dve radne grupe. Prva radna grupa je bila za pripremu Nacrta zakona o Centralnom registru, druga radna grupa za izradu jedinstvenog obrasca i prijave promene i odjave za zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Problem je u tome da kad ovakav tekst državni organ predlaže drugom državnom organu, odnosno Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini Republike Srbija, ona mora imati nešto veći stepen odgovornosti. Centralni registar obveznika doprinosa za socijalno osiguranje poslodavaca i osiguranika trebalo bi da doprinese prevazilaženju manjkavosti u postojećem sistemu evidencije, obračuna i naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
To su, prvo, neefikasna i nedovoljna naplata doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja, drugo, Republički zavod za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje i Poreska uprava vode zasebne baze podataka za iste grupe korisnika bez ikakve koordinacije i usklađivanja.
Treći problem je nepostojanje sistemskih veza između Poreske uprave i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja u domenu izveštavanja i kontrole naplate doprinosa.
Promene u sadašnjem sistemu socijalnog osiguranja trebalo bi da obuhvate prvo registraciju, zatim formiranje baze podataka, tri izveštavanje i četiri kontrolu.
SRS se zalaže za uvođenje reda i regulative koja je efikasna i sprovodljiva i koja će omogućiti rešavanje ovako važnog problema. Smatramo da je predloženi zakon više tehnički zakon, a da su norme napisane nejasno, neprecizno, sa nejasno utvrđenim standardima, kada je reč o izrazima i terminima koji se upotrebljavaju.
Zbog nepreciznih termina, nejasnoća, dovodi se u pitanje moguća primena ovog zakona ili moguće različito tumačenje zakona.
Hiljadu preduzeća koja tek treba da budu privatizovana duguju za doprinose više od 800 miliona evra. Neuplaćeni doprinosi za penzijsko, zdravstveno i socijalno osiguranje uzrok su više od 70% štrajkova u proteklih sedam godina.
Poreska uprava ne može da naplati ta dugovanja, jer je izmenom Zakona o privatizaciji iz 2006. godine tim firmama omogućeno da delimično ili potpuno ne plaćaju poreske obaveze. Sporni član 20. Zakona o privatizaciji, praktično, dozvoljava preduzećima u privatizaciji da ne plaćaju doprinose.
Za preduzeća koja su u restruktuiranju ne može se uopšte raditi postupak prinudne naplate, dok restrukturiranje traje, a ono može trajati godinama. Kako će se doprinosi uredno naplaćivati?
Ovo je velika nepravda u odnosu na poslodavce koji redovno izmiruju svoje obaveze. Predlog zakona neće doprineti prevazilaženju manjkavosti u postojećem sistemu evidencije, obračunu, naplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Znam da bi opravdanje za izostanak pojedinih objašnjenja ili razjašnjenja kroz sam tekst zakona mogla da se nađu u članu 3. ovog zakona. Član 3. se odnosi na načela kojima se Centralni registar rukovodi u obavljanju poslova registracije i vođenju jedinstvene baze.
Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja se rukovodi i načelima – prvo, nezavisnosti, drugo, efikasnosti, prema kojem se svi prijavljeni podaci bez odlaganja prenose u jedinstvenu bazu i treće, ekonomičnosti, prema kome se postupak registracije i prenos podataka organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja obavlja bez odugovlačenja i uz što manje troškove.
Pošto gospodin koji je ovde trebalo da bude, ministar Ljajić nije ovde prisutan i mislim da bi rasprava bila na adekvatan način usmerena, molila bih vas da odgovorite – šta znače termini "bez odugovlačenja" i "bez odlaganja"? Sa potpunim uvažavanjem gospodina ministra koji je ovde prisutan, ali mislim da vi niste učestvovali u realizaciji ovog predloga zakona.
Ukoliko to ne možete ili ne želite da odgovorite, stvara se mogućnost nepreciznih i nejasnih zakonskih predloga koja mogu da budu stvar zloupotrebe i manipulacije. Razlog ovakve nemarnosti, a moglo bi se reći bahatosti u pisanju zakona jeste što u Srbiji danas postoji gomila propisa, odnosno što svaki novi ministar i nova vlada sve propise donosi po više puta, tako da za sada važi u Srbiji 6.000 propisa, 5.000 međupropisa, oko 2.000 sa efektima na privredu, 100 preporuka je u završnoj fazi izrade, a očekuje se da će biti izrađeno još oko 300 preporuka i predlog uredbe o prestanku važenja 193 suvišna podzakonska akta.
Od donošenja zakona o Centralnom registru se najviše očekuje prevazilaženje brojnih problema koji prate sistem naplate doprinosa za socijalno osiguranje, s obzirom na to da je kontrola naplate doprinosa nedovoljno efikasna.
Član 16. Predloga zakona utvrđuje obavezu Poreske uprave da Centralnom registru dostavlja obrađene podatke i zbirne poreske prijave o obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, po odbitku po poslodavcu na mesečnom nivou do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec za koji je izvršena uplata.
Drugi i treći stav ovog zakona su sporni iz više razloga. Od poslanika Skupštine Srbije se traži da po hitnom postupku usvoje ovaj zakon, da bi Centralni registar bio realizovan do 30. septembra 2010. godine. U odeljku Prelazne i završne odredbe gde se nalazi i član 37, citiram – odredbe člana 16. stav 2. i člana 20. stav 2. ovog zakona počeće da se primenjuju od 1. januara 2013. godine, do kada će ministar nadležan za finansije doneti akt iz člana 16. stav 3. ovog zakona.
Zakonom se predlaže da je poreska uprava dužna da počev od 1. januara 2013. godine dostavlja izmenjenu zbirnu prijavu Centralnom registru. Kako će funkcionisati, gospodine ministre, Centralni registar do tada? Gospodine ministre, da li želite da poreskim obveznicima razjasnite ovu odredbu? Priznajem, ovu odredbu ne razumem, a plašim se da je ne razumete ni vi. Kako će onda građani Srbije da je razumeju?
Zakon nije dobar jer predloženim rešenjima ne daje pouzdani osnov za definisanje efikasnih mehanizama po obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku koji sadrži podatke za svakog osiguranika pojedinačno.
Centralni registar sadrži podatke koji se odnose na osnovice doprinosa, visinu uplaćenog doprinosa i periode na koje se te uplate odnose, zbirno prikazati za svakog osiguranika na godišnjem nivou, ali tek od 1. januara 2013. godine.
Trenutno je u blokadi oko 70.000 preduzeća i preduzetnih radnji, sa ukupnim iznosom duga od 261 milijarde dinara, a na desetine hiljada radnika nema povezan radni staž. Činjenica je da deo poslodavaca ne uplaćuje doprinose za PIO, već to nakon nekoliko godina čini država od para iz budžeta Srbije.
Vlada Srbije je u dva navrata 2005. godine i prošle godine donosila odluku o povezivanju radnog staža za radnike, ali nesavesni poslodavci i dalje ne izvršavaju svoje obaveze, tako da sporni članovi zakona, član 16. stav 2. i član 20. stav 2, to im omogućavaju.
SRS smatra i plaši se da će i ovaj predlog zakona, kao i mnogi koji su usvojeni u Skupštini ostati mrtvo slovo na papiru. Kao što smo čuli iz prethodno navedenih razloga, implementacija ovog zakona je problematična, pa je pitanje da li će se u svakom trenutku znati ko i koliko doprinosa uplaćuje, kao i da li će neko izbegavati tu obavezu?
Član 16. stav 3. predviđa postojanje zbirne poreske prijave o obračunatim i naplaćenim doprinosima, ali i pojedinačne podatke za svakog osiguranika. Bližu sadržinu i obrazac poreske prijave o obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku propisuje ministar nadležan za finansije po članu 37. do 1. januara 2013. godine.
Da li je potrebno više od tri godine da ministar finansija donese sadržinu i obrazac poreske prijave o obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje?
Svi ovde znamo da do 2013. godine neće biti ni ova vlada, ni ovi ministri, pa zašto pravite zakone koje niste sposobni da realizujete? Na ovaj način vi dajete lažnu nadu građanima Srbije, a i dalje će biti haos u vezi obračunatih i nenaplaćenih doprinosa. Vama ne odgovara što brže i efikasnije pojednostavljenje procedure, jer se time smanjuje obim posla i potreba za onim službenicima koje treba da otpustite.
U Srbiji je prema zvaničnoj evidenciji 730 hiljada nezaposlenih ljudi. S druge strane, još veći je problem to što oni koji rade ne dobijaju plate mesecima, godinama i ne uplaćuje im se ni staž, a ni doprinosi.
Privrednik koji hoće u Srbiji da pribavi sada prijavu za sebe i radnike i jednog člana porodice za PIO, u obavezi je da svojeručno popuni i potpiše 27 obrazaca, odnosno 52 lista hartije. Troškovi procedure prijavljivanja na godišnjem nivou su 1,5 milijardi dinara ili 15 milijardi evra. Zbog toga, ovaj predloženi predlog zakona je dobar, sa jedne strane, jer će na jednom šalteru, na jednom mestu moći da se prijavljuju i zdravstveno i socijalno osiguranje i sve ostale druge obaveze.
Na kraju, SRS smatra da Predlog zakona o centralnom registru obveznika doprinosa socijalnog osiguranja, poslodavaca i osiguranika neće doprineti prevazilaženju manjkavosti u postojećem sistemu evidencije, obračunu i naplati doprinosa, posebno neće biti efikasna i dovoljna naplata doprinosa.
Srpska radikalna stranka za predloženi zakon neće glasati, ne zato što se suprotstavljamo reformi zakonodavstva, nego što smatramo da ovaj zakon treba da poštuje neka pravila i da ima jasnu strategiju rešavanja problema socijalne zaštite stanovništva.
Ovaj zakon smo probali da popravimo amandmanima. Zamolila bih vas, a i nadležnog ministra, da te amandmane pažljivo pogledate, a da ćemo u danu kada budemo raspravljali u pojedinostima doživeti da Vlada prihvati neki amandman SRS.

Sedamnaest minuta i 45 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Maja Videnović. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, meni je zaista zadovoljstvo da danas raspravljamo o Predlogu zakona o centralnom registru. Formiranje centralnog registra zapravo predstavlja jedan od ključnih segmenata reforme penzionog sistema, a reforma penzionog sistema je jedna od najvažnijih reformi koja očekuje Srbiju u 2010. godini.
Zbog čega je, naime, ovaj zakon važan? Uvođenje centralnog registra, zapravo centralne baze podataka o obveznicima doprinosa za socijalno osiguranje, o osiguranicima i poslodavcima obezbediće efikasniju kontrolu naplate doprinosa za socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije u oblasti socijalnog osiguranja i efikasnije funkcionisanje čitavog sistema socijalnog osiguranja.
Naime, postojeći poreski zakoni i zakoni kojima se uređuju pojedini segmenti socijalnog osiguranja različito definišu postupke vođenja evidencije koje se tiču obveznika doprinosa, što za posledicu ima činjenicu da se iste evidencije vode na različit način kod više organa i to bez ikakve koordinacije, da postoje neophodne evidencije koje se ne vode od strane nijednog organa.
Činjenica je, dakle, da danas postoje neujednačene baze podataka, i to bi trebalo i to jeste predmet ovog zakona, samim tim su one nedovoljno precizne, da više organa vodi iste evidencije, da sve to dovodi do potpune neefikasnosti, skupljeg sistema socijalnog osiguranja i do nemogućnosti efikasnog praćenja i kontrole kako uplate, tako i čitave kontrole naplate doprinosa. Donošenje ovog zakona je zapravo u interesu osiguranika, građana Srbije, postojaće kvalitetnije evidencije o osiguranicima i jednostavnija procedura ostvarivanja prava.
Kada govorimo o centralnom registru, ima nekoliko aspekata zbog kojih je on važan. Zapravo govorimo o reformi penzionog sistema, jedna od ključnih reformi, kao što sam na početku rekla, koja nam predstoji, a koja se odnosi ne samo na stabilniji budžet, u smislu manjih izdataka koje država dotira za penzijsko i invalidsko osiguranje, a koji danas iznose oko 50%.
Kada govorimo o centralnom registru, govorimo o uvođenju reda u oblast koja donosi mnogo problema i to ne samo državi, već ono što je mnogo važnije, građanima Srbije, a to je pitanje kako kontrole, tako i naplate doprinosa. Svedoci smo, naime, velikih problema koji nastaju kao posledica činjenice da zaposleni, odnosno građani Srbije, nisu imali uvid, nisu vršili ili nisu znali da imaju pravo na kontrolu uplate neophodnih doprinosa od strane poslodavca.
Nakon mnogo godina, kada je poslodavac dospeo u određene probleme, u stečaj i nelikvidnost, zaposleni, odnosno građani Srbije se suočavaju sa činjenicom koja im remeti sigurnost, remeti budućnost.
Svedoci smo da veliki broj poslodavaca, sa druge strane, izbegava obavezu plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i da trenutno u tom smislu prava pojedinaca nisu u potpunosti zaštićena. Vlada Srbije je do sada u više navrata donosila odluku i na taj način rešila ovo pitanje. Naime, donosila je odluku o povezivanju radnog staža za lica čiji su poslodavci izbegli ispunjavanje te svoje obaveze.
Predloženim zakonom, to je ono što predstavlja ključnu odredbu, što će se ovaj problem rešiti jer će nesavesni poslodavci biti brzo i jednostavno identifikovani.
Najvažniju novinu u Predlogu ovog zakona, po meni, predstavlja obaveza redovne mesečne kontrole, usaglašavanja i analize svih podataka iz centralnog registra koji se odnose na uplate doprinosa za socijalno osiguranje, kao i obaveštavanje istovremeno Poreske uprave o svim nepravilnostima, kako bi ona dalje sa svojim mehanizmima mogla da postupa. Time će se značajno povećati nivo naplate doprinosa, što će rezultirati povećanim budžetskim prihodima.
Prema podacima Ministarstva finansija, zapravo Poreske uprave, ukupan dug doprinosa za PIO na dan 31. decembra 2009. godine iznosio je preko 180 milijardi dinara. Važno je takođe istaći da postoje oni doprinosi koji se, shodno zakonskim trenutno važećim propisima, ne mogu naplaćivati. Reč je o iznosu od 53 milijarde dinara, a odnose se na pojedine kategorije obveznika pravnih lica.
Ilustrativno je takođe da napomenem da je u slučaju da je centralni registar na primer u funkciji u ovoj godini, da je poboljšana naplata doprinosa za PIO povećana za samo 10%, da bi to u ovoj godini značilo manje zahvatanje iz budžeta za oko 200 miliona dinara.
Očekuje se značajno veći efekat naplate jer će se bolje kontrolisati sama naplata doprinosa i po zaposlenom. Naime, ono što je važno, da će zaposleni imati mogućnost da proveri da li mu i na koju osnovicu poslodavac uplaćuje doprinos, čime će sprečiti mogućnost da poslodavci plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje na najnižu mesečnu osnovicu, a da zapravo zaposleni uopšte nisu upoznati ni sa time.
Predlogom zakona takođe je predviđeno uvođenje jedinstvenog broja, kao što su moje kolege pomenule, koji će se dodeljivati svakom obvezniku uplate doprinosa, kao i osiguranom licu. Taj broj je važan zbog toga što će on olakšati razmenu podataka između svih korisnika centralnog registra i samog centralnog registra. Ono što je važno je što će on biti formulisan, a kasnije i korišćen u skladu sa Direktivom EU o zaštiti podataka.
Ono što je ključno u Predlogu ovog zakona, to je da će sam osiguranik imati svakog meseca informaciju da li mu poslodavac redovno uplaćuje doprinose, što će omogućiti eventualno pravovremeno reagovanje, s jedne strane, a s druge strane i efikasnu reakciju države kroz mehanizme koji stoje na raspolaganju Poreskoj upravi.
Predloženim zakonom poslodavcima će, i to nije malo važno, takođe biti omogućen jednostavniji način prijave i podnošenja obrazaca za uplatu doprinosa, zato što će centralni registar zapravo postati i preuzeće funkciju registracije.
Naime, danas poslodavac kada želi da prijavi, on podnosi tri različita obrasca, odnosno tri različite prijave na tri različita šaltera, on podnosi prijavu za PIO, posebnu prijavu za zdravstveno osiguranje i posebnu prijavu za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, čime se dodatno komplikuje procedura, procedura se čini skupljom.
Na osnovu analize i procene koju je uradila Jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa, zbog uspostavljanja ovog jednošalterskog sistema, planirano je da će ušteda u privredi biti godišnje oko 14,8 miliona evra. Centralni registar će omogućiti podnošenje jedinstvene prijave, i to na jednom šalteru, kao i podnošenje elektronskih prijava, što predstavlja novinu u ovoj oblasti, a to je u skladu sa usvojenom strategijom i akcionim planom za razvoj elektronske uprave u Srbiji.
Ono što je takođe važno, jeste da će se povezati sve institucije socijalnog osiguranja, kako Republički fond za PIO, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje i da će sve one upravo posredstvom i preko centralnog registra biti povezane sa Poreskom upravom. Samim tim govorimo o efikasnijem i kvalitetnijem razmenjivanju podataka, kao i koordinaciji koja će dovesti do poboljšanja usluge korisnicima, odnosno građanima Srbije.
Dakle, sistem kontrole će biti pooštren, zaposleni će imati redovan i precizan mesečni uvid u to da li im poslodavci uplaćuju doprinos i na koju osnovicu im uplaćuju doprinos. Poreska uprava će pravovremeno reagovati i efikasno. Poslodavcima će, sa druge strane, biti omogućen jednostavniji način prijave i podnošenja obrazaca za uplatu doprinosa, naplata doprinosa će biti povećana, što će rezultirati povećanim budžetskim prihodima.
Sigurnost je po meni ključna reč u Predlogu ovog zakona, pravna sigurnost i neophodnost potpunog pouzdanja u nju. Država je u obavezi da učini sve da stvori pravni ambijent koji građanima omogućava lakše i efikasnije ostvarivanje prava, sa druge strane daje institucijama mehanizme koji će omogućiti efikasniji, kvalitetniji, precizniji postupak koji će onemogućiti upravo one situacije sa kojima se danas suočavamo.
Ovaj zakon zaista predstavlja korak napred ka ispunjenju tog velikog cilja koji predstavlja reforma penzionog sistema, jedan od ključnih stubova države, korak napred ka potpuno uređenom društvu.
S tim u vezi, zaista bih želela da pozdravim ne samo napore Ministarstva, već i projektnog tima i svih onih institucija koje su dovele do predloga ovog zakona. S druge strane, želim da ih obavestim da će parlament, kroz ostvarivanje svoje kontrolne funkcije, pažljivo pratiti realizaciju ovog zakona.
Poslanička grupa će, nakon razmatranja i rasprave o amandmanima, svakako podržati ovaj zakon. Hvala vam na pažnji.

Osam minuta i 25 sekundi iskorišćeno je vremena ovlašćene predstavnice.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)

Prelazimo na raspravu, a po redosledu narodnih poslanika po prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 21, 59. i 60.

Saglasno članu 93. stav 4. do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku podnele su sledeće poslaničke grupe: poslanička grupa G17, poslanička grupa DSS, poslanička grupa SRS.

Prva prijavljena na listi govornika za danas je narodna poslanica Jelena Travar-Miljević.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege, ne umanjujući značaj predloga zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu i o kojima su moje kolege govorile, danas bih akcentovala Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva.
Zašto baš ova konvencija i zašto potvrđivanje ove konvencije? Zato što lično smatram da materinstvo ne može i ne sme biti nešto u čemu ćemo izražavati svoja politička neistomišljenja i neslaganja.
Stvarno bih volela da u danu kada se budemo izjašnjavali sve moje kolege i koleginice podrže i potvrde ovu konvenciju jer ovo je još jedan dokument koji obezbeđuje sveobuhvatnu zaštitu žena u slučaju trudnoće, a posebno razdoblje posle porođaja.
Podsetila bih nas na četiri osnovna principa Saveta Evrope za unapređenje rodne ravnopravnosti, a to su: jednak tretman u procesu zapošljavanja, stručnog usavršavanja, radnih uslova i napredovanja; jednaka plaćenost za jednak rad; posebna zaštita trudnica i majki koje su nedavno rodile i zaštita samozaposlenih.
Naravno da sam svesna svih problema ovog društva, odnosno bar sam upoznata sa većinom, ali ne mogu da ne spomenem one pozitivne stvari koje smo kao parlament i svi učesnici u Vladi i organizacije civilnog društva doneli i uredili tokom ovih poslednjih godina, a to je svakako činjenica da je 2008. godine Vlada Republike Srbije usvojila Strategiju za podsticanje rađanja, u kojoj je opšti cilj održivi demografski razvoj.
Svakako, da bi se postigao opšti cilj, neminovno je zahtevano da se dostignu posebni ciljevi, a to je ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta, usklađivanje rada i roditeljstva, što je svakako jedan od velikih problema u ovom društvu i verujem da ćemo ga zajednički rešiti ili spustiti na minimum one stvari koje to sprečavaju, snižavanje psihološke cene materinstva, a svakako jedna organizacija ovog posebnog cilja jeste i potvrđivanje ove konvencije, promocija reproduktivnog zdravlja adolescenata, borba protiv neplodnosti ka zdravom materinstvu, populaciona edukacija i aktiviranje lokalne samouprave.
Podsetila bih nas da oblast materinstva i roditeljstva, pored pomenutog, definišu se u Zakonu o radu, Zakonu o zdravstvenom osiguranju, Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Takođe bih nas podsetila da je ovaj parlament usvojio Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o ravnopravnosti polova, kao i to da je u proceduri zakon o zabrani zlostavljanja na radnom mestu. Verujem da ćemo se vrlo brzo izjašnjavati o tom zakonu.
Takođe bih želela da nas podsetim da u okviru Ministarstva za rad i socijalnu politiku postoji Uprava za rodnu ravnopravnost, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, Sektor za brigu o porodici i socijalnoj zaštiti i Inspektorat za rad.
Kada govorimo o ovoj temi ne mogu da ne spomenem da postoji jedna nevladina organizacija koja sprovodi projekat jednakih mogućnosti za žene u oblasti rada na teritoriji Srednjobanatskog okruga.
Imala sam priliku da prisustvujem okruglom stolu koju je zrenjaninski edukativni centar organizovao u opštini iz koje dolazim, a to je opština Žitište. Naravno da su se kao ključni problemi istakli, i od strane zaposlenih i od nezaposlenih žena, ona mogućnost koju koriste nekorektni poslodavci uslovljavanjem ili pitanjem za roditeljstvo i materinstvo. Vrlo sam svesna da Ministarstvo čini sve što je u njegovoj mogućnosti, kao i svi mi, da spreči takve stvari.
Iskoristila bih ovu priliku da apelujem na građane da iskoriste ono što im je zakonom dato kao mogućnost i prijave takve zloupotrebe od nekorektnih poslodavaca.
Usvajanje ove konvencije daje mogućnost državama članica da usvoje mere kako bi obezbedile zaštitu zdravlja trudnica i porodilja, tj. zdravlja majki i deteta, pravo na dojenje deteta nakon povratka na posao.
Ono što će svakako dovesti do određenih promena jeste da ova konvencija daje pravo ženama na jednu ili više dnevnih pauza ili na skraćenje radnog vremena za potrebe dojenja. Pauza ili skraćenje radnog vremena trebalo bi da se računaju kao redovno radno vreme i da se plaćaju u skladu sa tim.
Potvrđivanjem ove konvencije još jednom potvrđujemo da materinstvo ne sme biti izvor diskriminacije u zapošljavanju i uključivanje i mogućnost na zapošljavanje odnosno osnovnog prava na rad.
Ono što bih istakla kao svoje lični stav i za šta ću se zalagati u svom budućem radu, da ne samo materinstvo nego i roditeljstvo uopšte ne može i ne sme biti prepreka u osnovnom pravu na rad. (Aplauz.)

Iskorišćeno je pet minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe. Reč ima poslanik Nikola Lazić.

        Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sam početak ove rasprave pokazuje da nije svrsishodno bilo spajati ovih nekoliko tačaka dnevnog reda u jednu, s obzirom da imamo prilično tematski jednu heterogenu raspravu. To se i vidi iz dosadašnjeg toka.
Kao što je poznato, na samom Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja je počelo da se radi još 2005. godine, a u najvećoj meri rad na tom zakonu je finiširan 2007. godine.
Sama ideja ovog predloga zakona jeste bila da se određena korist ostvari i za poslodavce i za zaposlene, a i za samu državu, što bi značilo da se kroz dnevnu informisanost o uplati sredstava i doprinosa ova procedura kvalitetno prati.
Cilj je bio da se spreči šteta, odnosno gubitak sredstava koji nastaje kao posledica nečijeg nemara ili neuplaćivanja doprinosa ili nemogućnosti efikasne kontrole i uvida u uplaćivanje doprinosa.
Postavlja se pitanje da li će ovako formulisan zakonski predlog u potpunosti rešiti nagomilane probleme iz ove oblasti i uspeti da reši problem zaostalih neuplaćenih doprinosa. Dosadašnja praksa je pokazala da, prema grubim procenama, gubitak ove vrste sredstava je približno 10%. To ću ilustrovati primerom penzija, što znači da se negde na godišnjem nivou gubi oko 150 miliona evra kada su u pitanju penzije zbog nemogućnosti efikasne kontrole uplaćivanja doprinosa.
Onaj ko je upoznat sa detaljima formulisanja ovog predloga zakona zna da je jedna od značajnih dilema bilo to da li da ovaj Centralni registar bude deo nekog od postojećih fondova, poput PIO fonda ili da bude potpuno samostalno postavljen. Ipak je prevagnuo stav da taj deo bude odvojen. To jeste bolje rešenje, jer onda postoji mogućnost bolje i kvalitetnije kontrole, praktično jednim klikom miša na računaru. To podrazumeva informisanost u svakom trenutku da li neki poslodavac izbegava da plati doprinose.
Svi se svakodnevno susrećemo sa drastičnim slučajevima protesta zbog toga što neki poslodavci ne izmiruju svoje obaveze u smislu uplaćivanja doprinosa. Prema nekim procenama, oko 70% štrajkova su rezultat ovoga što sam naveo. Takođe, oko 1000 preduzeća koja tek treba da budu privatizovana duguju oko 800 miliona evra za doprinose.
Ovaj zakonski predlog svakako neće rešiti postojeći problem u potpunosti, a taj problem mora da se rešava sistemski, ali će biti moguće da se kontroliše i eventualno spreči izbegavanje ovih obaveza ubuduće. Činjenica je da je problem neuplaćivanja doprinosa mnogo manje prisutan u malim preduzećima, gde se te obaveze redovno izmiruju u oko 90% slučajeva. Srbija nije usamljen slučaj, imamo primer da se i Republika Srpska suočava sa sličnim problemima.
Inače, kuriozitet je da PIO fond nema podatke čak ni da je bivši predsednik SFRJ Josip Broz Tito redovno uplaćivao doprinose. U samom zakonskom predlogu DSS ima primedbe na član 35. koji kaže - da će, do ispunjenja tehničkih uslova za bazu podataka, prijave biti podnošene u postojećim fondovima. Dakle, nema ni reči o tome - kada će biti postavljen sistem, odnosno kada će ti rokovi biti ispunjeni, što kompromituje određene prelazne odredbe.
Poslanička grupa DSS u tom smislu predložila je amandmane - da se taj rok definiše i da on bude 31.12.2010. godine, jer to jeste razuman rok u kome mogu da se izvrše tenderi, nabavke itd. Sledstveno tome podnet je i amandman na član 36. u kome se predlaže – da je rok u kome su pravna lica dužna da ispune tehničke uslove pomeren sa predložene 2012. godine na 2011. godinu.
To zaista nije teško i podrazumeva samo kupovinu po jednog računara, kako bi ti tehnički uslovi bili ispunjeni. Vlada koja sebe naziva socijalno odgovornom bi morala da ove stvari ažurira.
Na kraju bih želeo da postavim jedno pitanje gospodinu Milosavljeviću – da li se u potpunosti poštuju izmene i dopune Zakona o spoljnim poslovima, koje smo nedavno doneli, a koje su vezane za uplaćivanje zdravstvenog osiguranja za naše diplomate koje su na službi u inostranstvu.

Pet minuta i 15 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Slobodan Milosavljević.

Uvaženi gospodine Lazić, nisam u mogućnosti da vam sada odgovorim na ovo što ste pitali. Pitaću kolege, pa ćemo vam dostaviti pismeni odgovor.