Narodni poslanik Radojko Obradović – pravo na repliku. Zaista vas ipak molim da ovim zatvorimo krug. Tema jeste zanimljiva, ali da ne izgubimo na sadržaju dnevnog reda, kojim se bavimo.

Što se mene tiče, ovim završavam odnosno biću vrlo kratak.
Ako je istina da 30%, a pri tome treba zbog građana da kažemo da Fond PIO isplaćuje oko 450 milijardi dinara, da će sa 13% na 10% biti smanjenje, ako grubo računamo, to je otprilike oko 30%. Tih 30% je 120-130 milijardi dinara, a jako je popularna deevrizacija u Srbiji, to je milijardu i 200 miliona ili milijardu i 300 miliona evra.
Ako je istina da milijardu i 300 miliona evra može da se uštedi tako što će da se donese ovaj zakon, tako što će da se napravi ušteda u administraciji i tako što će da se napravi ušteda u beneficiranom radnom stažu, onda ova skupština i te kako ima posla da utvrdi – zašto te stvari nisu urađene ranije?
Zašto smo dozvolili da penzioneri dođu u takvu situaciju, da država dođe u takvu situaciju zbog toga što sistemski nismo rešavali stvari? Vreme će pokazati ko je u pravu – mi ili poslanička grupa PUPS, koji tvrdite suprotno.
Kažem da to apsolutno nije moguće da ima 30% rasipanja u tom Fondu. Rasipanja ima i tu ću se potpuno složiti s vama, ali da je toliki procenat prosto to ne želim da verujem, jer to onda potpuno drugačiju svetlost stavlja na sve perspektive o kojima ovde pričamo.

Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević, a posle nje narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku ću kratko izneti nekoliko stvari veoma važnih o Predlogu zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.
Nakon usvajanja ovog predloga zakona Srbija će imati još jednu javnu službu, čiji će se rad finansirati iz sredstava republičkog budžeta, o čemu govori i član 5. ovog predloga zakona, koji kaže da se sredstva za obavljanje delatnosti centralnog registra obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, na razdelu Ministarstva za socijalnu politiku .
Napominjem da su takođe u budžetu Republike Srbije za 2010. godinu u Razdelu 3 – Vlada, Glava 3.15 – predviđena sredstva u iznosu od 21 milion 740 hiljada dinara za rad centralnog registra obveznika doprinosa za socijalno osiguranje poslodavaca i osiguranika.
Inače, Centralni registar o čijem osnivanju govorimo danas će biti pravni sledbenik registra koga sam upravo pomenula. To je definisano odredbama člana 33. Predloga zakona. Novoformirani registar će preuzeti prava, obaveze, poslove, opremu, sredstva za rad, kao i zaposlene svog prethodnika.
Inače, imali smo prilike da od moje uvažene koleginice Gordane Paunović-Milosavljević već čujemo da je za projekat reforme penzijskog sistema Srbija od Svetske banke dobila beskamatni kredit od 25 miliona dolara, a veći deo ovog iznosa namenjen je za Centralni registar. Ovaj kredit je odobren 2005. godine, međutim, sredstva sa računa Svetske banke nisu povlačena, zbog čega su plaćeni kazneni poeni od 150 hiljada dolara. Dobija se kredit bez kamate i umesto da to bude iskorišćeno, budu plaćeni penali.
Krajnji rok da se ta sredstva iskoriste i registar počne da radi je u septembru ove godine. U 2008. godini Vlada je donela Uredbu o Centralnom registru, a početkom 2009. godine postavljen je direktor ove institucije. Sada se usvaja zakon, što znači sa završavanjem ovog posla, u stilu ove vlade, radi se u poslednjem trenutku.
Istaknuta je namera da se prilikom usvajanja ovog predloga zakona smanje troškovi administracije u oblasti socijalnog osiguranja i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja. Takođe je istaknuta i namera da se poboljša naplata doprinosa za Fond PIO i olakša sređivanje papira pri odlasku u penziju, jer će se ova procedura završavati na jednom mestu.
U vezi sa smanjenjem troškova, želim da iznesem jedan vrlo interesantan podatak. Preporuke u vezi sa osnivanjem Centralnog registra obaveznog socijalno osiguranja dao je veći broj subjekata, među kojima su Privredna komora Beograda, Udruženje vlasnika računovodstvenih agencija, neke nevladine organizacije i samostalne radnje.
U obrazloženju kojim oni podržavaju osnivanje registra kao jednošalterskog sistema za prijavu i odjavu zaposlenih na obavezno socijalno osiguranje, navedene su procenjene uštede. Prema njihovim tvrdnjama, privreda bi na godišnjem nivou uštedela najmanje 1.551.650.000 dinara ili oko 15.500.000 evra.
Ako uzmemo u obzir da su sredstva kredita Svetske banke odobrena, kako smo već rekli, 2005. godine, a sada je 2010. godina, jasno je da bismo ovaj iznos trebalo da pomnožimo sa pet. U dinarima izraženo, to iznosi 7.758.250.000, a izraženo u evro valuti 77.500.000 evra. To je iznos za koji je oštećen budžet Republike Srbije, a tome treba da dodamo i onih 150 hiljada dolara kaznenih poena.
U ostatku svog vremena govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva. Ova konvencija je usvojena 15. juna 2000. godine u Ženevi. Sada je 2010. godina, što znači da je Srbija nakon 10 godina odlučila da je ratifikuje.
U januaru 2008. godine Srbija je usvojila Strategiju za podsticanje rađanja. Kao strateški ciljevi u ovoj oblasti postavljeni su standardi ustanovljeni Konvencijom 183, a sama Konvencija se tek danas potvrđuje. Malo je ovde promenjen redosled. Možda i sada ne biste to učinili da za ovu vladu to ne predstavlja još jedan korak u procesu harmonizacije propisa Republike Srbije sa propisima EU i da Sekretarijat Saveta Evrope za poslove porodičnog prava nije dao snažnu preporuku da Srbija ratifikuje ovu konvenciju.
Ono što je za SRS od izuzetnog značaja jeste da li nakon potvrđivanja ove konvencije možemo očekivati u skorije vreme i izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju? Navedeno je u obrazloženju da Konvencija predviđa pravo na uslovno odsustvo u slučaju bolesti, komplikacija ili rizika od komplikacija koje mogu proisteći iz trudnoće. Ovo pravo mnoge zaposlene žene ne koriste zbog teške finansijske situacije, već svakog dana odlaze na posao, čak i u poodmakloj trudnoći i ispunjavaju sve radne zadatke.
Jedan od ključnih razloga zbog kojih se odlučuju da ne koriste bolovanje jeste umanjenje plate, jer se tokom tako opravdanog odsustva isplaćuje svega 65% ličnog dohotka. Ono što ni u kom slučaju nije smelo da se dogodi jeste to da zaposlena žena u toku graviditeta prima 65% naknade zarade.
Pre donošenje ovog Zakona o zdravstvenom osiguranju naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog održavanja trudnoće iznosila je 100% zarade, što je trajalo do kraja 2005. godine, kada je stupanjem na snagu novog zakona smanjena na 65%. Time je odsustvo s posla zbog trudnoće izjednačeno sa odsustvom zbog kijavice. To je najveći udar za zaposlene žene koje su planirale rađanje dece.
I sama sam majka i sigurna sam da onaj ko je inicirao donošenje ovog zakona ne zna niti šta je to jutarnja mučnina, niti nesvestica i koliko je sve to teško, kao i ostale mnogo teže tegobe koje prate ovo stanje. Čak i da su znali, jedino čime su se tvorci ovog zakona rukovodili jesu uštede koje se mogu ostvariti na trudnicama. Govorim o izmenama zakona iz 2005. godine i smanjenje na 65% zarade. To je nedopustivo.
Odnedavno se iz lokalnog budžeta grada Beograda ženama koje očekuju dete nadomesti onih 35% do punog iznosa naknade zarade. Nekih sličnih nagoveštaja bilo je još u nekom gradu, ali pitanje je šta sa ženama u ostatku Srbije, ženama koje žive u unutrašnjosti, gde jedinice lokalne samouprave zaista nemaju mogućnosti da obezbede ovakva davanja? Zar ovo nije klasičan primer diskriminacije? Karakteristika ove vlade je da se zalaže za jednake šanse za sve.
Podsetiću na neki izjave ministra Ljajića nakon obilaska pojedinih opština u toku prošle 2009. godine. Ministar je tada rekao da je stanje srpskog juga alarmantno. Citiraću šta je još rekao: "Utisak mi je deprimirajući, situacija je takva da bi, najblaže rečeno, sve trebalo da nas zabrine.
Zbog demografskog pražnjenja postoji opasnost da te opštine za nekoliko godina potpuno opuste. U gotovo svim ovim gradovima privreda stoji, a privatizacija je obavljena neuspešno. U Beloj Palanci, Merošini, Doljevcu i Lebanu broj zaposlenih je manji od onih što ne rade. Situacija na jugu Srbije u ekonomskom i socijalnom pogledu je više nego zabrinjavajuća.
Država mora preduzeti neophodne mere za ublažavanja posledica krize. Najteža situacija je u Crnoj Travi, Merošini i Babušnici, mada bi bilo lakše pobrojati mesta i opštine gde je situacija dobra". Ovo su reči gospodina ministra Ljajića u toku prošle godine.
Takođe, vrlo negativna stvar je urađena u decembru prošle 2009. godine kada su izvršene izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Naime, promenjen je period koji je od uticaja na ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.
Ovo je učinjeno uz obrazloženje da je navodno uočen veliki broj poslodavaca koji neopravdano uvećava zaradu samo zaposlenoj trudnici u periodu koji je od uticaja na ostvarivanje ovog prava, tj. u četiri meseca koja prethode mesecu otpočinjanja porodiljskog odsustva. Sa četiri ovaj rok je produžen na 12 meseci.
U ime SRS i u formi poslaničkog pitanja sam tražila da nadležni organi utvrde kod kojih su to poslodavaca utvrđene ove nepravilnosti i da li su one sankcionisane, jer ne mogu, ako su takve pojave zaista uočene kod nekih pojedinaca, da ispaštaju sve zaposlene trudnice. Do današnjeg dana odgovor nisam dobila.
Mere koje su preduzete, koje sam upravo pomenula, ne samo da su nestimulativne u borbi protiv bele kuge, nego su zaista antipopulacione, a o tome kakvo je stanje u Srbiji i kada govorimo o natalitetu svima je dobro poznato.
Izneću sada neke činjenice koje nisu nimalo prijatne. Iz sela Vukojevci kod Kuršumlije poslednji stanovnik iselio se pre tri godine. Vukojevci nažalost nisu danas jedino selo bez žitelja u Srbiji, jer je za poslednjih deset godina ugašeno čak 1.060 srpskih naselja. Srbi u Srbiji lagano, ali sigurno odumiru i nestaju, kažu stručnjaci za demografska kretanja.
Po stopi nataliteta Srbija je na poslednjem mestu u Evropi. Ove godine u 150 naselja nije zabeležena nijedna prinova. Broj dece po bračnom paru je smanjen na 0,81. U 2008. godini u Srbiji je rođeno 30.000 beba manje nego što je potrebno za prostu reproduktivnu zamenu stanovništva. Ovo su sve podaci Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Uz to, godišnje se u Srbiji uradi oko 200 hiljada namernih prekida trudnoće.
Kada sve ovo uzmemo u obzir normalno je da se zapitamo da li je moguće da je Vlada Srbije odlučila da uštedu u budžetu ostvaruje tako što će štedeti na trudnicama?
Vlada Republike Srbije utvrdila je osam programa za povećano rađanje dece u 2009. godini, ali zbog ekonomske krize to će morati da se odloži za bolja vremena, reči su ministra Ljajića od prošle godine. Mislim da su ovakvi stavovi poražavajući za čitavo naše društvo i da ne vode dobrim putem.
Na kraju, smatram da treba ovim prilikom bar pomenuti i žene koje imaju hrabrosti da rađaju decu, a nisu zaposlene. Nažalost, u Srbiji je zaposlenje postalo privilegija, naročito poslednjih godina. Ove buduće majke mogu da ostvare pravo na roditeljski dodatak, ali ta sredstva su u odnosu na potrebe koje porodica ima kada se rodi dete nedovoljna.
Na kraju, želim još da izrazim nadu da će se uskoro pred narodnim poslanicima naći predlozi za izmenu zakona kojima se reguliše i pravo na punu naknadu zarade prilikom bolovanja trudnica i izmene drugih odredaba koje će biti u interesu rađanja dece i delovati podsticajno.

Četrnaest minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS 30 minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospođo iz Ministarstva, gospodine ministre, šaljem jedan pozdrav u vaše ime iz Narodne skupštine Republike Srbije, a hoću da kažem da građanima Srbije ovaj pozdrav iz Narodne skupštine Republike Srbije šalje ova razdragana, vesela vlast.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Predloga zakona o Centralnom registru sa pravno-tehničkog stanovišta imam brojne primedbe. Jako mi je žao što neću moći da ovih 40 članova detaljno analiziram i tumačim zbog toga što je jako malo vremena.
Gospodine ministre, vi ste zakasnili, i prethodna vlada i vaša vlada je zakasnila da donese jedan zakon kojim će se osigurati ustavna prava naših građana, a pre svega onih koji očekuju da im država pruži upravnu, zdravstvenu, socijalnu i ustavnu zaštitu.
Ustavna kategorija jeste, između ostalog, svrstana u osnovna načela ustavna, i jeste zapravo i regulativa u čl. 68, 69. i 70. i naravno u članu 97, što spada u nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospodine ministre, vi ste u Vladi dugo, ovo vam je treći mandat, da li znate koliko je hiljada sudskih postupaka koji se vode pred osnovnim, odnosno bivšim opštinskim sudovima, baš iz oblasti ovog prava, kada je u pitanju ovaj zakon, kada su u pitanju doprinositi, uplate penzionog, socijalnog i invalidskog osiguranja?
Onda se pitamo – zašto su građani nezadovoljni, pa onda prigovaraju da su nezadovoljni zbog neažurnosti pravosuđa, što nije tačno.
Vlada Republike Srbije nije htela da sankcioniše one prevarante, folirante i mafijaše koji su uzimali radnike po ugovoru o delu, zasnivali radni odnos i na stalno vreme, stalni radni odnos, ali da godinama nisu uplaćivali one dažbine koje se odnose na radni staž, socijalno i penzijsko osiguranje.
Sada imate na desetine hiljada izvršnih presuda koje sudovi doneli, a da građani ne mogu da ostvare svoja prava. Zašto? Zato što je Vlada kasnila i vlast aktuelna demokratska, koja je 2000. godine došla u ovu Srbiju, koja je obećala građanima da će rešiti brojne probleme, pre svega socijalne kategorije.
Evo, u 2010. godini smo. Kako možete, gospodine ministre, da pogledate u oči radnicima, stotine hiljada radnika su ostali bez posla i na ulici, a čije su fabrike rasprodate, zauzete, okupirane, opljačkane i radnici koji su decenijama stvarali nacionalno bogatstvo, mangupi su sada došli u Srbiju, tajkuni, koje vidim da u poslednje vreme počinjete i da hapsite.
Javlja se jedan veliki problem – što to radite selektivno? Što ne hapsite onih deset mangupa, mafijaša, kriminalaca i pljačkaša koji upravo drže kapital Srbije, i kapital, i imovinu, i muku i znoj naših radnika? Njih treba da hapsite.
Sa pravno-tehničkog i normativno-materijalnog prava, moram da vam skrenem pažnju, da li ste ovo namerno učinili ili ne, ali imam pravo da sumnjam da ste ovde u kaznene odredbe predvideli kategorije i kvalifikacije kao prekršaj, zašto nije krivično delo? Zašto onaj poslodavac koji eksploatiše radnika, maltretira ga, ucenjuje, ne bi otišao u zatvor zato što nije ispunio obaveze prema radnicima, a njih je na desetine i desetine hiljada u Srbiji? Tu ste pogrešili.
Moram da vam kažem, kao čovek koji se skoro 40 godina bavim pravom, poznate su mi sve grane prava, između ostalog i ova grana prava, ako hoćete sankciju, ako hoćete da primenite normu, gospodo iz Vlade, onda morate da propišete sankcije, ali istovremeno da zakon mora biti primenljiv i da se ne primenjuje selektivno.
Mi smo nedavno imali da je državni revizor otkrio brojne nepravilnosti u nekim ministarstvima u Vladi Republike Srbije u korišćenju budžetskih sredstava. To ste potpisali kao prekršaje, a sve do vašeg dolaska, do 2000. godine, u osnovnom Krivičnom zakoniku SRJ i bivše SFRJ, to je bilo krivično delo. Sada neko može da potroši i stotinu miliona nenamenski u budžetu, dakle pare poreskih obveznika, građana Srbije i da odgovara za prekršaj sa maksimalnom kaznom do 50 hiljada dinara.
Mislim da ovo nije u redu i da je pravo namenjeno svim građanima Srbije, ali prvenstveno da se sankcije primenjuju prema onima koji krše zakon i krše Ustav RS.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, kroz ovu Srbiju prošle su mnoge vojske, mnogi vladari, knezovi, kraljevi, carevi, mnoštvo trgovaca i zanatlija, pesnika i slikara, muzikanata i glumaca, šmekera i šarmera, zlatiborskih kiridžija, dunđera, kicoša i mangupa, međutim, od Rimljana do današnjih dana većih mangupa Srbija nije imala koje ima danas.
Vi, gospodine ministre, nadam se da ste me razumeli. To se na vas ne odnosi, na kolege poslanike, ne odnosi se na potpredsednike ove Skupštine, nego se odnosi na one lopuže, lopove i kriminalce što opljačkaše narod Srbije.
Obradovao sam se kad sam čuo da ste počeli da hapsite glavne organizatore najtežega i složenijeg kriminala u Srbiji. Ali, gospodine ministre, moram da vam skrenem pažnju, prenesite Vladi RS da ne zaobilazi saučesnike. Vi mora da znate, Udba bivša znala je koji kriminalac ima krvnih zrnaca. Ne sumnjam da to zna i danas naša BIA i MUP.
Vidim da ste dali zeleno svetlo organima gonjenja, što raduje građane Srbije, ali morate da se obračunate, jer je kriminal dubokih korena. Nemojte ni vaše redove da poštedite, time ćete dokazati građanima Srbije da ste jedna pravedna, pravična vlast, moralna i da želite da svi građani budu pred Ustavom i zakonom jednaki. Druge nema.
U Srbiji se sve prodaje, gospodine ministre. To ima veze sa ovim zakonom, jer je veliki broj radnika i sirotinje obespravljen zbog toga što nije donet odgovarajući zakon koji reguliše i ovu materiju. Neracionalno i nemoralno se zadužujemo na račun budućih generacija. U Srbiji se pojavila jedna grupa skromnih stručnih znanja i sada samo gledaju kako da se održe na vlasti i da sačuvaju njihovu fotelju. Više gledaju onu fotelju i više vole da dođu u birokratsku kancelariju nego da odu na grob svoje majke.
Sve radi, dame i gospodo, od danas do sutra. Sve se prodaje što se prodati može. Ne postoji svest o ozbiljnosti krize, zaduženja u inostranstvu služe da se zapuše rupe u budžetu. Veći deo tog novca zapravo odlazi u džepove tajkuna.
Tu imate podršku. SRS jeste da se obračunate sa tajkunima, ali ne ovako tiho, neprimetno, nego mora da osvane sutra ili prekosutra, ili narednih dana i nedelja, da je uhapšeno 50 tajkuna koji drže kapital Srbije i koji su opljačkali narod Republike Srbije.
Vi znate, gospodine ministre, da 40% prihoda od izvoza roba i usluga odlazi na pokrivanje spoljnog duga, zbog toga se Srbija nalazi u ozbiljnoj dužničkoj krizi. U ovoj godini ulazimo sa dve milijarde i trista miliona evra dospelog duga, a u istoj godini ulazimo i dugovaćemo, moraćemo do kraja godine još 3,5 milijarde da platimo.
Neki političari u Srbiji uljuljkuju narod pričama da smo izašli iz ekonomske krize. Vlast ne interesuje siromaštvo Srbije. U Srbiji je veliko siromaštvo. Vlast ne interesuje nezaposlenost. Umesto toga, zvaničnici samo krpe rupe. Zadužuju se gde god mogu i troše pare od prodaje fabrika i preduzeća koja su radnici Srbije naravno gradili, a nisu tajkuni i nisu neke birokrate.
Vi se sećate, gospodine ministre, da je 2004. godine ova vlast obećala da ćemo u 2004. godini steći i dobiti status kandidata za EU, a da ćemo 2010. godine postati i članovi.
Gospodine ministre, vi ste malopre, u prethodnom izlaganju dok ste se obraćali narodnim poslanicima, istakli neke tri grupe, tri kategorije građana u Republici Srbiji. Ja ću vam sa mog stanovišta, kao narodni poslanik i onoga koliko mogu da vidim, da u Srbiji zaista žive građani u različitim društvenim sistemima.
Prvi sistem je komunizam. U njemu žive oni koji su vlast zauzeli u Srbiji i zaposeli u ministarstvima i agencijama, direkcijama i javnim preduzećima. Oni imaju prema svojim potrebama, a rade prema svojim mogućnostima. To je karakteristika komunizma.
Najvažnije je da ne ostvaruju nijedan dinar nove vrednosti. Oni rade u toplim kancelarijama. Radni prostor im je obezbeđen besplatno. Udoban i opremljen najsavremeniji nameštaj i najsavremenija tehnika. Oni imaju topli obrok, naknade za minuli rad, prevoz primaju na vreme, što može da uradi jedan to radi, kao što znate, u nekim institucijama ove države deset činovnika.
Ova vlast je formirana na feudalnom sistemu. Bez obzira na njihovo stručno znanje i poštenje, oni misle da ih je narod izabrao da vladaju u ime naroda i za narod. Oni se samo u stvari bore i izabrali su za sebe da bolje žive u komunizmu, zahvaljujući tome što su članovi nekih nažalost političkih stranaka koje su bile na vlasti i koje jesu i danas. Koja je to kategorija i drugi stalež? U drugi stalež dolaze oni koji u Srbiji žive u kapitalizmu, ali njih je manji broj. To su uglavnom oni koji su navodno svojim napornim radom uspeli od nule da naprave bogatstvo. To su oni tajkuni, lopuže i bitange koje morate da pohapsite.
Treba reći da im je u tome malo pomogla i komunistička vlast. Verujem da ćete se složiti, jer je htela da u Srbiji bude i bogatih ljudi i da dokaže da su oni za sistem u kome cvetaju ruže, kako to kaže jedan Kinez. U robovlasništvu, ko živi u Srbiji ko spada u kategoriju robova? U robovlasništvu živi najveći deo naših građana i oni se ne zovu robovi već građani sa pravom glasa. Zamislite, kada im se doda ovo – građani sa pravom glasa, to tako lepo zvuči, a onaj jadnik nema leba da jede.
Bilo je lažnih obećanja, gospodine ministre, složićete se i verujem se vi sa time niste složili, da su neki iz Vlade RS obećali građanima da će biti 500 hiljada da zaposle, da će dati hiljadu evra za besplatne akcija, da će napraviti fabriku "punta" u Kragujevcu.
Hoću da vam kažem sada, a to sam već jednom i rekao, a moram da ponovim, ova vlast, vlada liči na "punto". Ona se kroji u EU, ali se ovde sklapa. To je ono kako gledam, kako izgleda "punto" taj kragujevački, a vidite kako se digla prašina i kako kukaju radnici, šta im uradi taj "punto", đavo ga odneo iz Srbije.
Sećate se povoljnih kredita? Da li vidite šta ljudi sada kažu? Građani ne znaju, kukaju kuda će sa ovim kreditima? Kako da ih otplaćuju, pogotovo kada je došlo do povećanja vrednosti evra? Kako će da vrate, ako nemaju platu, ako ostanu bez posla? Kako će da vrati ta sirotinja dugove i kako će ti silni, obećani stanovi da se grade i kako će to poljoprivrednici da dobiju povoljne kredite?
Sećate se, gospodine ministre, da je u agraru bio ogroman kriminal, lopovluk? Vlada nije htela da kontroliše lopove koji su uzurpirali i okupirali poljoprivredne kombinate i zadruge i državno zemljište. Vlada je posle našeg insistiranja u Skupštini Republike Srbije preduzela odgovarajuće mere i vi ste u Vladi naložili da se moraju pokrenuti i krivični postupci, ali su neki ostali dužni i na desetine miliona evra zbog toga što neko nije kontrolisao, a to jeste Ministarstvo finansija.
Dakle, ovi robovi plaćaju porez, plaćaju i prirez, takse i druge dažbine, a posebno velike komunalne usluge. Moram da vam kažem – kada biste sada došli u Pančevo da izvršite budžetsku inspekciju javnih komunalnih preduzeća, kažem vam, vi ne bi iz Pančeva otišli, uveren sam bez 20 njih da ne bi bilo uhapšeno. Znate šta rade Pančevcima ovi koji sada čine vlast? DS, DSS i NS, samo povećanje komunalnih usluga i tamo gde je radilo 100 radnika danas radi 350, kako su oni došli, i šest odbornika iz jedne manje stranke sada ucenjuje DS i kroji vlast, i drži preko 50% vlasti u Pančevu šest odbornika. SRS ima 24, DS ima 25, ali tih šest odbornika ucenjuju vlast i imali smo skandal u Pančevu, ne mogu da se dogovore, blokiran rad parlamenta, zameniku gradonačelnika dignut je i auto u vazduh, izgoreo, to je neko od kriminalaca učinio, a nadam se da će to naša policija da otkrije.
Dakle, robovi ponekad i ponegde rade na crno, sada smo došli ovo gde jeste. Gospodine ministre, i oni negde rade na crno, ali nemaju plaćeno socijalno i penzijsko osiguranje. Oni nisu spremni da rađaju decu, proširuju svoju porodicu i tako vrše proširenu reprodukciju robova.
Zamislite šta se može desiti jednoga dana, oni koji žive u komunizmu i kapitalizmu, a to kod nas u Srbiji jeste prisutno, kada bi oni ostali bez robova, ko bi onda glasao za tu vlast? Robovi treba da rade i da pune budžet Republike Srbije, naravno, baš je tragično što bogati ne mogu da žive bez tih robova jer neko mora da radi i da glasa za vlast, a najtragičnije je što vlast ponekad mora i da raspiše izbore i animira robove da glasaju za njih. To vam je u Srbiji slika i prilika Srbije.
Gospodine ministre, ono što je jako važno, to je da vi morate u Vladi da svaki dan svi ministri moraju da imaju pred sobom kakvo je stanje i kakva je slika i prilika u Republici Srbiji. Evo, recimo nekih podataka za 2009. godinu. Bruto domaći proizvod manji je za 3%, uvoz opreme manji za 40%, a repromaterijala 16%. Bruto investicije su manje za 25%, industrijska proizvodnja smanjena je za 12%, trgovina na veliko i malo za 12%. Obim građevinskih radova smanjen je za 30%, a verujem da je i više.
Vi, eto vidite, sedite u Vladi u kojoj ministri obećavaju kako će da se legalizuje pod povoljnim uslovima gradnja naših sugrađana. Međutim, Vlada nije izradila kriterijume da gradovi moraju sa istim statističkim podacima i brojem građana da izrade kriterijume da bi ta legalizacija bila što povoljnija za građane Republike Srbije.
Ali, neko se setio, daj da donesemo zakon, daj da plašimo građane jer ćemo da im rušimo kuće, a treba da sruše jedno 300 hiljada objekata. Znate ko bi se usudio? Samo lud, luda Vlada, a vi to niste, usudila bi se da ruši građanima 300 hiljada objekata. To nema smisla.
Šta je sada u pitanju? Opet jedna obmana i prevara, jer to je – daj da iskoristimo priliku dok smo na vlasti, daj da naplatimo od legalizacije jedan dobar deo sredstava, ali da to ide u budžet.
Međutim, ako ćemo da smanjujemo budžet, gospodine ministre, 25 ministarstava i 111 agencija i fondova mora da se prepolovi, onda dolazi do poboljšanja i standarda, moraju da se otvaraju fabrike, mora da se rade preduzeća, mora ako se prodaju dva preduzeća da se jedno novo pravi, da se zapošljavaju radnici.
Nama deca ne moraju da očajavaju čekajući da li će biti posla i hleba za njih. Kakva je njihova perspektiva? Vi dobro znate da je haotično stanje i da je kriza u Srbiji izuzetno teška i da mi imamo milion, ovi neki koji govore, statističari, 700 ili 500 hiljada, tvrdim da ima više od milion nezaposlenih. Ne znaju ljudi kud će. Meni je čovek pre neki dan došao i kaže – molim vas, nemam da dam svom detetu 30 dinara koje ide u školu da kupi kiflu. U kakvoj mi to državi Srbiji živimo?
Dalje, dame i gospodo, gospodine ministre, vi ste o ovome dobro informisani, površine zasejane pšenicom od Drugog svetskog rata nikada nisu bile manje, a duplo su manje nego 1990. godine, na koje se mnogi pozivaju i kritikuju onu bivšu vlast. Spoljni dug je veliki, da ne nabrajam. Ali, dame i gospodo, gospodine ministre, prenesite Vladi da je bezbednost građana veoma složena i da je ugrožena.
Podsetiću vas samo šta se događa u Aranđelovcu ovih dana. Nepoznati mangupi i mafijaši, ko su te kolovođe mora služba da utvrdi, koji prebijaju građane tamo, koji terorišu građane, koji vrše pritisak na građane da bi glasali za njih na lokalnim izborima koji će se održati u Aranđelovcu 25. aprila 2010. godine.
Dame i gospodo, obišao sam neka sela u opštini Aranđelovac i tom prilikom sam se uverio, došao sam u kuću domaćina koji ima sedmoro dece, koji žive u nepodnošljivim uslovima. U tom delu Srbije, u Šumadiji, gde imamo bogatu zemlju, gde imamo bogate pašnjake, gde imamo uslove za razvoj poljoprivrede, ali šta ćemo, u toj opštini Vlada Republike Srbije setiće se sada kada se sjate ministri i potrče sa crnim automobilima i obiđu sela, ali istovremeno moram da vam kažem, već se oseća nestašica onih kesa na tržištu, pa su sada naručili dodatne proizvodnje.
I drugo, sada se postavlja pitanje, tamo ovi koji terorišu građane i koji obećavaju ovce i krave, jalove krave i jalove ovce, molim vas, gospodine ministre, preduzmite neke mere da ti lažovi, prevaranti, to njima građani i birači Aranđelovca ne treba da veruju i kad im najlepše i najskuplje darove nose jer to su prevaranti koji žele na prevaru da dođu na vlast, njih ne interesuje sirotinja, njih ne interesuju građani. To ne može tamo da se dozvoli.
Ovoj vlasti je u interesu da građani imaju mir, ali da se građani opštine Aranđelovac u oblasti poljoprivrede, u oblasti zapošljavanja, u oblasti zdravstva, u oblasti socijalne sfere mora pomoći, ali ne samo Aranđelovcu, nego i drugim gradovima.
Šta je sada karakteristično i simptomatično? Setiće se Vlada i ministri, sada će i gospodin Ljajić, nije došao danas, vi ste, gospodine ministre, redovni i dolazite, Rasim Ljajić je trebalo danas da dođe da brani ovaj zakon, zajedno s vama, ali gde su kapitalne investicije?
Zašto se opštini Aranđelovac ne daje pomoć? Ako je date, daćete je sada. To je providno i vidljivo da to ide sa namerom i ciljem da se prevare birači, da im se obeća da se asfaltira ulica pored biračkog mesta. Nemojmo to da radimo. Dajmo svim opštinama. Sada će biti prilika da se uverimo da će u Aranđelovac da ode deset ministara i svi će da obećaju da će da im asfaltiraju sela, da će da im daju jeftiniju naftu, a tamo nafte nema, jer je skupa i građani nemaju sa čime da uzoru njive, nemaju od čega da kupe repromaterijal, da ne govorim o ostalim cenama.
Molim da Ministarstvo za kapitalne investicije povede više računa ravnomerno, a ne samo kada su izbori u jednoj opštini. Pomenuću, bili su izbori u Kovinu. Dođe 30 činovnika iz Vlade sa ministrima. Oni dođoše i asfaltirali su ulice u nedelju, na dan izbora, pored biračkih mesta. Mislim da je to vreme prevaziđeno. Čuo sam iz DS da je rečeno mi građane ne smemo da lažemo. Gospodo demokrate, ovi koji su dole, batinaši otišli, ovi tajkunski profiteri ne mogu da prođu nekažnjeno, ne mogu da se oni tako obračunavaju sa svim strankama u toj opštini. To je nedopustivo. Gde je tu demokratija? Gde su tu demokratski izbori koje država i vlast mora da obezbedi?
Dakle, ne možemo u svakom slučaju da prihvatimo stanje u kojem se Srbija nalazi. Obišao sam selo Raniloviće. U tom selu jedna porodica sedmoro dece ima. Zašto neko ne bi otišao tamo, pa da toj porodici pokloni "smederevac", jer su neki u Odžacima delili i "smederevce", ali ovim građanima bi trebalo, pogotovo ovom domaćinu koji ima sedmoro dece a osmo na putu, pred porođajem mu je supruga, trebalo bi otići, kuću adaptirati, obezbediti vodu i prilaz putu da bi ta deca kao građani Republike Srbije mogli da uživaju ista prava kao i svi ostali.
Dozvolite mi, gospodine predsedavajući, nemojte mi zameriti, vi ste pre svega objektivan i stručan čovek.
Ministre, mi smo više puta razgovarali ovde i redak ste ministar koji dolazi i odgovara na poslanička pitanja, ali odgovara približno realno, za razliku od nekih koji samo paušalno pričaju. Pozivam građane Aranđelovca i molim ih da izađu na izbore u nedelju … (isključen mikrofon)

Gospodine Jojiću, zahvaljujem se na nadahnutom izlaganju, ali ovo je marketing koji nije primeren.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja pretresa pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Da.)
Gospodin Momo Čolaković, predsednik poslaničke grupe PUPS.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre i predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, neću koristiti puno vreme poslaničke grupe, ali želim da kažem nekoliko rečenica u prilog izlaganja našeg predstavnika poslaničke grupe koji je na početku govorio.
Naime, PUPS insistira na ostvarivanju socijalnih reformi u celini u državi u okviru vladajuće koalicije i posebno u ostvarivanju principa socijalne pravde koju je Vlada utvrdila prilikom njenog konstituisanja i formiranja. U tom pogledu ćemo istrajati posebno na ovim pitanjima koja su od značaja za najsiromašnije delove našeg društva. U okviru toga i ogroman broj penzionera.
Neću govoriti o ovim pitanjima koja su vezana za PIO jer ćemo imati priliku da o tome govorimo u maju, i posebno sam nešto govorio prilikom replika uvaženim narodnim poslanicima. Hoću da kažem da ćemo ostvariti ono što je vezano i za zakon o Centralnom registru. On je jedan od ključnih zakona koji treba da uvede red u ovo o čemu govorim, a to je pitanje reformi socijalnih dimenzija države.
Posebno bih istakao zalaganja uvažene poslanice Videnović koja je dala podršku ovom zakonu. Želim da kažem i to da treba gledati i druge zakone koje smo u parlamentu usvajali, posebno Zakon o stečaju, koji obezbeđuje naplatu potraživanja. Ovde je neko govorio da je to izgubljena stvar, onih dugovanja koja su preduzeća koja su pod stečajem ostala u obavezi prema državi i to je u prioritetima naplate stečajne mase.
Druga stvar koja je ovde bila, mislim da argumenti koje su poslanici iznosili idu upravo u prilog prihvatanja zakona i očekujem da će glasati za ovaj zakon.
Posebno želim da istaknem to da po našoj oceni, po oceni PUPS i poslaničke grupe, smatramo da ovaj zakon obezbeđuje sigurnost u isplatama sadašnjim generacijama penzionera, ali ne samo to nego obezbeđuje sigurnost stečenih prava odnosno onih prava koje će steći buduće generacije penzionera. Zbog toga naša poslanička grupa će prilikom razmatranja u pojedinostima dati svoj doprinos, a posebno u danu za glasanje dati podršku i glasati za ovaj zakon.

Reč ima ministar dr Slobodan Milosavljević.

Hvala svim narodnim poslanicima koji su svojim diskusijama doprineli da rasprava o ovom predlogu zakona bude konstruktivna. Verujem da će tako biti i u danu kada se budu podnosili amandmani. Nema ni zakona ni akta koji ne može da bude bar malo bolji od onoga što je predloženo, tako da sve ono što bude dobro i korisno nema nikakvog razloga da  ne bude ugrađeno u tekst ovog zakona.
Dozvolite mi samo nekoliko osvrta na diskusiju uvaženog narodnog poslanika gospodina Jojića. Pažljivo sam slušao i štošta zapisivao. Ostale su mi tri stvari nedovoljno jasne, pa ne želeći da neke posebne replike izazivam, evo, te tri vrlo kratke opservacije.
Prvo, drago mi je što pozdravljate odlučnu borbu Vlade Republike Srbije protiv organizovanog kriminala, protiv svih onih koji su se ogrešili o zakon i uveravam vas da će tako i biti. Svi oni koji su zaslužili da se nađu u zatvoru naći će se. Nema privilegovanih, ma iz koje partije ili politike dolazili.
Nisam razumeo precizno razumeo na koga ste mislili kada ste rekli da neki privrednici, kako vi kažete tajkuni, treba da budu uhapšeni, a ne hapse se zbog nekih razloga. Ako znate koji su, pomozite.
Drugo pitanje vezano za situaciju u Pančevu, rekli ste da neka mala odbornička grupa ucenjuje vlast u Pančevu, da DS ima 25, SRS 24. Šta predlažete? Neku novu koaliciju? Šta da radimo?
Treće, oko Aranđelovca. Sve sam razumeo, a nisam razumeo kakvih kesa nestašica i čemu te kese služe?