Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu ove sednice je 69 predloga zakona o potvrđivanju sporazuma i konvencija. O njima se vode zajednički pretresi, pa je spojeno po 10 do 15 predloga zakona u jednu raspravu. To sve ukazuje na nameru da se preko ovih tema što pre pretrči. U ovoj grupi objedinjenih tačaka dnevnog reda o kojima sada govorimo nalazi se 14 različitih predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, ugovora, konvencija.
Govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Republike Portugal o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja. U obrazloženju je, kao jedan od razloga, navedeno to da se potvrđivanjem ovog sporazuma želi da ustanovi pravni osnov i okvir u kome će se obezbediti dodatno privlačenje investitora iz te zemlje, posebno imajući u vidu da su pojedine portugalske kompanije već izrazile interes za dolazak u Republiku Srbiju.
S obzirom na izuzetno loše stanje naše privrede godinama unazad i da vlast nema realnih mogućnosti da stanje promeni sopstvenim snagama, logično je da one investitore koji su spremni da svoj novac ulože u srpsku privredu treba prihvatiti.
Međutim, stvaranje pravnog okvira potpisivanjem Sporazuma ne podrazumeva samo po sebi i ostvarivanje poslovne saradnje. Ne kažem da ovaj pravni okvir ne treba stvoriti, to je preduslov, ali želim da kažem da nijedan investitor neće doći u Srbiju zato što se brine za oporavak privrede i poboljšanje ekonomskih prilika, već da bi zaradio.
U uslovima svetske ekonomske krize i izuzetne konkurencije, onaj ko ulaže svoj novac ulagaće tamo gde je siguran da će ostvariti očekivanu zaradu. O oporavku naše privrede i poboljšanju ekonomske situacije u Srbiji zaduženi su da brinu oni koji vrše vlast. Vlast kreira ambijent koji će za investitore ili biti privlačan ili neće biti. Srbija trenutno ima veliki problem jer ljudi koji odlučuju o ekonomiji povlače kontradiktorne poteze.
U nekoliko prethodnih dana imali smo prilike da čujemo predlog ministra finansija da će stopa PDV biti promenjena, govori se o povećanju od 18 na 22%. Ovom merom želite da postignete smanjenje potrošnje građana. Kao opravdanje za ovu meru navodi se smanjenje stope poreza na dohodak građana, kao načina da se poveća zaposlenost.
Želim da istaknem da SRS pozdravlja apsolutno svaku meru koja bi mogla dovesti do otvaranja novih radnih mesta. Međutim, naše je mišljenje da je ovo samo izgovor, da se građanima govori ono što žele da čuju, jer nezaposlenost ono što boli najveći deo građana Srbije. Ovo je priča da će se stimulisati zapošljavanje onih koji su nezaposleni, a da će se PDV ubirati od onih koji imaju mogućnosti da kupuju, tako da će se na taj način nadomestiti sredstva.
Nikad ne govorim nešto bez argumenata, pa da neko može da kaže – to je vaše mišljenje, ali naše mišljenje je drugačije. Argument za to što sam rekla da je povećanje zaposlenosti samo izgovor za najavljeno povećanje PDV-a, nalazi se u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, koji je ova vlast usvojila u decembru prošle 2009. godine.
Kada analiziramo ukupno predviđene prihode i primanja, vidimo da oni iznose 655 milijardi 971 milion dinara, od čega su predviđeni poreski prihodi 609 milijardi 971 milion ili 92,98%. Kada pogledamo strukturu poreskih prihoda, vidimo da su prihodi od poreza na dohodak građana predviđeni u iznosu od 76 miliona dinara, 19.000 dinara ili svega 12,46% ukupnih poreskih prihoda.
Ono što je interesantno jeste sledeći podatak. Planirani prihodi od PDV iznose 325 milijardi 264 miliona dinara ili čak 53,32% od ukupnih poreskih prihoda. Kada napravimo poređenje između procentualnog učešća ova dva poreza u ukupnim poreskim prihodima budžeta Republike Srbije, jasno je da se PDV želi da poveća zbog popunjavanja budžetskih praznina, a ne zbog nadoknade onoga što bi se moglo izgubiti smanjenjem poreza na zarade.
S obzirom na to da je kupovna moć građana ionako opala u značajnoj meri, ovaj novi namet najviše bi mogao pogoditi one koji imaju najmanje. Umesto da se smanji javna potrošnja i zaista počne sa štednjom državnog aparata, ovom merom insistira se na smanjenju potrošnje građana.
Kratko ću se osvrnuti na još jednu meru Vlade Republike Srbije za izlazak iz ekonomske krize. Dijametralno suprotno rešenje je usvojen plan Vlade kojim bi trebalo pomoću subvencionisanih kredita dovesti do povećanja potrošnje. Ovakve kontradiktornosti u ponašanju onih koji definišu ekonomsku politiku ni u kom slučaju ne mogu delovati pozitivno na ozbiljne investitore. Naprotiv.
Možete reći da najavljeno povećanje PDV-a neće mnogo uticati na investicije i da se neće negativno odraziti na njih, međutim, bez obzira na određene olakšice kada su u pitanju investicije, ovako neusaglašeno ponašanje glavnih aktera ekonomske politike u Srbiji nije ni malo ohrabrujuće za buduće investitore.
Podsetiću samo kratko i koje zamerke su predstavnici nekih stranih diplomatija izneli na uslove investiranja u Srbiji. Najveće kritike upućene su Agenciji za privatizaciju, koja je posrednik u kupoprodaji, a ne snosi odgovornost za nepotpunu dokumentaciju koju dostavljaju subjekti privatizacije. Takođe, zamerke se odnose i na nelegalizovane objekte i slično.
U svakom slučaju, u ovim surovim uslovima ekonomske krize, privlačenje investitora je nešto čemu treba dati prioritet. Ali, takođe je neophodno usaglasiti stavove kada su u pitanju mere za prevazilaženje ekonomske krize koja u Srbiji traje predugo. Konačno, početi sa primenom svega što je Vlada okarakterisala kao štednju države, a građani štede prinudno.

Dajem reč poslaniku Miloradu Buhi.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, danas je ovaj parlament bio na ivici svetskog rekorda u parlamentarnoj raspravi, s obzirom da smo danas raspravljali 37 predloga zakona. U parlamentarnoj praksi kažu da je svetski rekord oborio bugarski parlament, kada je prilikom harmonizacije pravnih propisa između parlamenta države Bugarske i Evropske unije, jednoga dana usvojio 875 zakona.
Tada je predsednik parlamenta samo pročitao zakone, i čitao je sedam časova, i parlamentarci su to, ne pojedinačno usvajali, nego u kompletu. Kažu u parlamentarnoj praksi da je Slovenija druga, kada je jednog dana usvojila 120 zakona. Mi smo danas na dobrom putu da stignemo i budemo prvi u svetu, jesmo treći, ali na dobrom putu smo da budemo i prvi u svetu jer treniramo.
Mi ozbiljno u harmonizaciju pravnih propisa nismo ušli, s obzirom da nas očekuje do ulaska u EU ako to dočekamo ozbiljna pravno-normativna aktivnost u kojoj ćemo izvršiti harmonizaciju i moraćemo usvojiti, kažu, negde do četiri miliona pravnih akata, oko 10.000 zakona i drugih pravnih akata.
Znači, ovo je za pohvalu i sve one kvalifikacije građana, određenih političkih struktura, nevladinog sektora itd. da ovaj parlament ne radi, on radi. On je na dobrom putu. Eto, vidite, u svetskim okvirima postižemo vrlo zapaženo rezultate.
Sada da se vratimo na nekolicinu od ovih zakonskih predloga koje smo mi danas ovde raspravljali. Govoriću o dva zakonska predloga sa pravno-normativnog aspekta, a to su zakonski propisi, to je Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata i isti takav zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o ekonomskoj saradnji.
Naime, moramo napomenuti da u skupštinskoj raspravi trebalo da imamo još jedan zakon, a to je Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti tehničkoj i finansijskoj saradnji. Zašto to nije uvršteno u dnevni red, to verovatno onima koji su sastavljali dnevni red je promaklo? To čini jednu celinu.
Ono što SRS može uočiti u ovih nekoliko zakonskih projekata u saradnji sa Turskom jeste da je to bio ubrzani postupak i da je stvarno obuhvatio jedan širok dijapazon saradnje i to je trebalo obuhvatiti jednim zakonskim projektom i jednim oblikom saradnje.
S obzirom da danas raspravljamo o dva sporazuma, treći imamo i imaćemo ga uskoro u raspravi, ali kada pročitamo sva ta tri zakonska projekta onda vidimo da je to jedna celina.
Šta zameramo ovim zakonima? Ne govorimo o suštinskoj potrebi saradnje, i dobrosusedske saradnje sa svim državama, nego moramo se osvrnuti na normativno-pravnu, ekonomsku, finansijsku, pa i tehničku saradnju koje definišu ovi sporazumi.
Da krenemo od ovog sporazuma o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata. Krenuću od člana 2. Iznad člana 2. u naslovu kaže Definicija pojmova. Međutim, kada pročitamo sam član onda vidimo da samo definišemo saobraćajnu infrastrukturu. Postoji samo jedan pojam koji definišemo i onda u pet-šest redova objašnjava i daje definiciju saobraćajne infrastrukture. Zašto definicija pojmova ako definišemo samo jedan pojam?
Nadalje, iznad člana 5. stoji naslov "Finansijski ugovori". Međutim, u obrazloženju ovog člana uopšte nemamo finansijske aspekte i niti jednu odredbu koja daje elemente finansijskih ugovora.
Ovaj koji je prevodio, verovatno je predlagač turska strana, prevodilac je neko ko jako loše poznaje srpski jezik, pa je on određivao kada je prevodio naslove, podnaslove itd. Ovde nije bilo pravne ruke. Ovo nisu radili pravnici. Nisu mogli ovako da promaše.
Kod člana 6 – izvođački ugovori, ali opet niti jedan element koji pokazuje osnovne elemente ugovora. Definiše sve samo ne elemente izvođačkog ugovora.
Iznad člana 8. kaže – izgradnja i rekonstrukcija putne mreže. Niti jednu reč u članu 8. o izgradnji i rekonstrukciji putne mreže. Govori se, kaže, u cilju finansiranja prioritetnih projekata itd, toliko i toliko sredstava, ali nigde nijedna reč o izgradnji ili o rekonstrukciji putne mreže. Zašto stoji takav naslov?
Ovde možemo pobrojati još puno stvari u normativno-pravnom smislu. Osnovna primedba SRS je da su u normativno-pravnom smislu definicije nejasne, prazne, nepotpune, a u ekonomskom smislu ne postoji nijedna ekonomska kategorija koja mora da čini sastavni deo jednog sporazuma o ekonomskoj saradnji. Ovde je ne vidimo. Ovde je nema.
Šta je suština kod ovih sporazuma i određeni vid ekonomske, finansijske i tehničke, pa čak imamo u tehničkoj saradnji i elemente humanitarne saradnje i drugih odlika saradnje između dve države. Srpska radikalna stranka podržava aktivnosti na saradnji ne samo sa Turskom, nego i sa svim zemljama, ali ne na ovaj način, na ovaj isprazan način. Ovo je nepotpun način upotpunjavanja svih oblika saradnje.
S obzirom da je ovde prisutna Diana Dragutinović, iskoristiću prisustvo ministra finansija ovde i da ukažem na propuste aktuelne vlasti u realizaciji finansijskih ugovora. Pozvaću se na nekoliko izlaganja predsednika Vlade koji je na jednom skupu sa građevincima rekao sledeće.
Na primedbu građevinaca da uzimamo strane kredite i da strani kreditori određuju i izvođača radova i podizvođača radova, i da definišu čak i određene finansijske iznose iz finansijskih ugovora i da u osnovi određuju sve. Šta je tu suština?
Suština je u tome da naša građevinska operativa ne radi, ne može da dobije ozbiljne izvođačke radove. Izvođačke radove dobijaju firme iz inostranstva, koje se osnuju posle zaključivanja ugovora o zajmu, posle pokretanja kreditne linije, preuzimaju sve, od finansiranja, izvođenja i dobijanja svih građevinskih ugovora, sklapanja ugovora o podzakupu itd. bez kontrole državnih organa Republike Srbije.
Na pitanje i primedbe građevinaca zašto se to tako dešava on je izjavio, to su sredstva informisanja prenela, da je primereno u takvim uslovima da oni koji određuju i daju sredstva određuju i ostale uslove. Pod tim ostalim uslovima podrazumeva se da određuju i izvođača radova, nosioca poslova i u finansijskom, i u ekonomskom i u izvedbenom i građevinskom smislu.
Sličnu konstataciju u ovom parlamentu rekao je ministar infrastrukture gospodin Mrkonjić kada je pred nama ovde, a to je ponovio u nekoliko navrata u sredstvima informisanja rekao – pa, primereno je to, to je uobičajeno u svetskoj praksi da svi oni koji određuju sredstva daju i ovo ostalo. Možda je to uobičajeno u svetu, ali koje su pogubne posledice po srpske nacionalne interese, a posebno po finansijski sistem Republike Srbije? Sada ću ih u nekoliko rečenica objasniti.
Kada se monopolistički postavi ugovorna klauzula u kojoj neko dobija pravo da dobije prioritetno poslove izvođenja i sve ostale poslove, pre svega finansijske, on određuje i sve uslove pod kojima će se dalje sklapati ugovori o podzakupu i izvoditi sve druge stvari iz tog ugovornog odnosa. U svojoj kalkulaciji ulazi, a to kažu građevinske firme da je to između 15 i 18%, to je zarada onoga ko dobije prioritetno taj posao.
Sada mi, pre svega vi, kada obrazlažete to u parlamentu ovde i kada predlažete određene ugovore o zajmu i predlažete ratifikaciju tih ugovora kažete – da su to vrlo prihvatljive kreditne linije, sa liborom koji je sada jedan i nešto, sa maržom koja je od 2 do 2,5-3% i da su to kreditne linije koje ukupno libor ili euribor sa maržom je neka kreditna linija od 3,5 do 5%.
To jeste tako, ali kada na to dodamo i ono što onaj prioritetni izvođač radova, koji dobija na temelju postavljenih uslova, koje između ostalog i ovaj parlament usvoji, dodamo još onih 15 do 18%, tek onda vidimo koja je to kreditna linija.
Šta se dešava u praksi u realizaciji te linije? To će nas dočekati kod ovih sporazuma koje ćemo verovatno ratifikovati za nekoliko dana, o njima danas razgovaramo i mi moramo ukazivati na to. To nisu kreditne linije sa recimo 5%, već su to kreditne linije koje prelaze 20%. To je krajnje nepovoljno. To su štetočinski ugovori. To su ugovori u kojima Republika Srbija dolazi u dužničku krizu.
Ne razbija se samo tu finansijski i pravni sistem Republike Srbije. Još su pogubnije posledice u tome što se fiktivno provode javne nabavke, kada se unapred zna ko treba da dobije. To vi, gospođo Dragutinović, jako dobro znate.
Nema tu primene Zakona o javnim nabavkama, mi smo svedoci toga. Kada učestvuje "Alpina", "Por" i ostali, onda se pored njih javljaju jedna firma iz Slovenije, koja je već dogovorili sa nekom koja je monopolista i koja će dobiti taj posao, i neka firma iz Hrvatske.
Sada vidimo ove međunarodne tendere koji su provedeni u poslednjih godinu dana – u 80% su bile takve kombinacije. Vidite gde mi padamo – padamo tu? Plaćamo najskuplje kredite u jednom prikrivenom smislu. To građevinci znaju i na to građevinci upozoravaju. Međutim, aktuelna vlast o svemu tome ćuti. Zašto ćuti? Zato što je prisiljena da uzima kredite i pod tim uslovima.
To je samo zato što na slobodnom finansijskom tržištu ne okrenemo se prema istoku – uključimo i ruske, i kineske, i indijske, i ukrajinske banke i sve druge banke koje, i japanske banke, koje žele da uđu na ovo tržište. Međutim, monopol na finansijskom tržištu u Republici Srbiji drže zapadnoevropske banke, koje nam prodaju kapital, gospođo Dragutinović, ne po 4,5%- 5%, kako vi to ovde iznosite u parlamentu, nego više od 20% pod ovim uslovima.
Da samo ukažem na još jednu okolnost koja je vrlo štetna, a to je – da jedna firma koja dolazi iz inostranstva, koja ovde formira domaću firmu koja je nosilac određenih poslova, ona za mesec dana preko svojih računa prebaci milione evra.
Ko radi na tim poslovima? Rade ljudi iz vlasti, koji su učestvovali i lobirali za određene finansijske i kreditne linije. Ko još učestvuje? Učestvuje odabrana firma, građevinska preduzeća koja su lobistički vezana uz određene strukture iz vlasti. Svi ostali nemaju posao.
Zato danas u građevinarstvu imamo pogubnu situaciju. Podaci Privredne komore, Udruženje građevinaca kažu – da je niskogradnja u toku prošle godine, ne ono što ste vi iskazali u podacima Vlade i pojedinih ministarstava, pala za 19,9%, već kažu pala preko 30%; u visokogradnji 50%, u proizvodnji građevinskog materijala 70%.
Pojedini proizvođači građevinskog materijala zatvorili su svoja preduzeća u petom i šestom mesecu, puna skladišta su im bila građevinskog materijala, nisu imali kome da ga prodaju. Vi ste to na kraju sveli na negde 19,9% i tu ste zadovoljili određenu formu.
Građevinci ne rade – tako će biti i kod ovih sporazuma. Ovde srpska privreda raditi neće. Radiće opet neka preduzeća iz bliže okoline. Ona će ubrati kajmak, a naši radnici će završiti na birou za zapošljavanje.
Gospođo Dragutinović, ako imate neke druge podatke ja bih hteo da ih sučelite, ali ne sa mnom, nego sa građevincima koji danas ne rade, koji traže pomoć, koji traže posao.

Reč ima poslanik Marko Milenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo Narodna skupština raspravlja o setu zakona sa 14 tačaka spojenih u jednu, koje i na prvi pogled i pažljivijom analizom nemaju mnogo veze jedna sa drugom, ali skupštinska većina kao sila Boga ne moli – kod nje je sve moguće i opravdano, pod izgovorom o demokratiji, a neka se građani Srbije danas, posle deset godina raznih DOS-ovih vlada i trajanja ove nove Vlade, zapitaju gde se nalazimo danas i kako živimo?

Svoje izlaganje, zbog nemogućnosti obrazlaganja svih tačaka, baziraću na dve, i to – Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o ekonomskoj saradnji i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između takođe Srbije i Turske o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata.

U ovom prvom zakonu o ekonomskoj saradnji Vlada se poziva na tradicionalno dobre prijateljske veze između Srbije i Turske, pa bih voleo gospođo ministar da mi objasnite – a koje su to tradicionalno dobre veze, odnosi, relacije među nama? Da li to – što je Turska jedna od prvih država koja je priznala protivpravnu nezavisnost Kosova?

Ili možda zato što je Turska država, koja se godinama unazad nije korektno odnosila prema nama ni u međunarodnim ekonomskim organizacijama, postavljajući neprekidno zahteve da snizimo carinske stope kojima smo štitili svoju robu? Ili možda zato što smo se, zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini, našli u poziciji da dodatno zatrpaju naše tržište stranom robom i što je zahvaljujući tome Srbija, posle 620 godina od Kosovske bitke, ponovo došla u neku vrstu ekonomskog vazalnog statusa?

Evo, gospođo ministar, možda je prilika i možda vi valjanom dokumentacijom uspete da me ubedite u tradicionalno prijateljske veze sa Turskom. Vi sami u razlozima za donošenje ovog zakona priznajete katastrofalnu bilateralnu ekonomsku saradnju u klasičnoj robnoj razmeni, sa nepovoljnim uvozno-izvoznim kretanjima u periodu od 2001. do 2008. godine, odnosno izraženim deficitom na našoj strani, i to samo u 2008. godini od čitavih 391 milion dolara.

U periodu januar - avgust 2009. godine trend srpskog izvoza je smanjen za 30% u odnosu na prošlu godinu. Za razliku od prethodnih godina evidentirao se pad uvoza iz Turske od 44%, ali ne zato što Turci nisu mogli da proizvedu robu, već zato što u Srbiji to više nema ko da kupi zbog sve manje kupovne moći i lošeg životnog standarda naših građana.

Sama činjenica već da se srpski izvoz poljoprivrednih proizvoda u Tursku kreće na nivou od 5 do 8%, a uvoz istih iz Turske od 9 do 15%, poražavajuća je i za našu državu i za našeg seljaka. Neverovatno deluje da građani Srbije iz Turske jedu praziluk, za čiju proizvodnju nije potrebno veliko investiranje, niti neki poseban tretman u smislu agrotehničkih mera i preparata za zaštitu bilja, ili pasulj iz Kirgistana, i ribu iz BiH, svinjsko meso iz Italije i Mađarske – ali takva je stvarnost danas u Srbiji.

Srpski seljak nema državnu podršku, nema povoljne subvencije ili kredite. Onda, na kraju, država zaokružuje pljačku našeg poljoprivrednika, omogućujući svojim monopolistima, formiranje cena otkupa zbog kojih su naše maline, višnje, šljive i jabuke prodavane u bescenje ili su se, u znak protesta, bacale po ulicama.

Dalje kažete u obrazloženju da prisustvo turskih privrednika na tržištu Republike Srbije još uvek nije dovoljno, a opravdano se pitamo kakvo je prisustvo naših privrednika na tržištu Turske?

U potpunosti razumem Tursku državu, koja je uvidela značaj plasmana svojih proizvoda na naše tržište i pokrenula inicijativu za potpisivanje ovog sporazuma o ekonomskoj saradnji. I vi u sporazumu priznajete da su to Turci pokrenuli. Naravno da je i trebalo to da urade. Videli ljudi korist za svoju državu, za svoje građane i krenuli u akciju i ostvarenje profita.

S druge strane, mi smo tu da im učinimo uslugu, a koji je naš interes i korist za privredu, ekonomiju i građane, bojim se da će ostati nerazjašnjeno sve dok nas privredno u poljoprivredi, konditorskoj i tekstilnoj industriji u kojoj su Turci, hteli mi to da priznamo ili ne, daleko ispred nas, pa i u proizvodnji robe široke potrošnje, s kojom Turska učestvuje u izvozu kod nas od preko 55%.

Čak i ovakva analiza od par minuta ukazuje na naš loš ekonomski bilans sa Turskom, ali da je i čak i najdetaljnija, to verovatno našoj vladi ništa ne bi značilo i ovaj sporazum bi se ponovo našao pred nama.

Dalje, u članu 3. ovog predloga zakona predviđate osnivanje zajedničkog komiteta za ekonomsku saradnju, čije su nadležnosti uspostavljanje opštih smernica, identifikovanje novih mogućnosti, davanje predloga i izrađivanje preporuka za uspešnu primenu i sprovođenje ovog sporazuma. Jednom rečju komitet neće ništa korisno raditi za građane Srbije, preuzeće nadležnosti iz ministarstva, te ni ministri, ni stručne službe neće raditi svoj posao na tom prvom nivou planiranja.

Sad mene interesuje da li ste kao stranke koje čine Vladu već podelili kvotu između sebe za članove tog komiteta, ako znamo da ste za sve institucije, agencije, pa čak i za izbor sudija po Srbiji to radili?

Kada je u pitanju ovo drugo potvrđivanje sporazuma sa Turskom u oblasti infrastrukturnih projekata, moram da kažem da je ovaj sporazum veliki i potpuni uspeh, ali države Turske, jer ste tu kao vlastodršci otišli korak dalje u pravljenju štete državi Srbiji.

Već u 1. članu ovog predloga zakona dozvolili ste besmislicu da se unapređenje saradnje između naših država u oblasti razvoja infrastrukture odvija na, pored lokalnom i regionalnom, čak i na nacionalnom nivou država, a konkretno se radi o izgradnji i rekonstrukciji putne infrastrukture Novi Pazar – Tutin i Novi Pazar – Sjenica.

Zapravo, suština sporazuma je dovođenje turskih investicija u Srbiju i angažovanje turskih preduzeća na izgradnji infrastrukturnih objekata, što je, zamislite, kako Vlada dalje obrazlaže, od strateškog značaja za Republiku Srbiju, jer se, obratite pažnju, dalje realizuje kroz kreditiranje pod povoljnim uslovima.

Da pojasnimo, dalje obrazloženju se kaže da je naša vlada sa turskom stranom dogovorila kao prioritetni projekat izgradnju infrastrukture Novi Pazar – Tutin i Novi Pazar – Sjenica. Za taj projekat će turska "Eksim" banka izdvojiti 30 miliona dolara, a osnovni preduslov za realizaciju ovog projekta je da bude angažovana odgovarajuća turska kompanija bez tendera i da za otplatu kredita bude obezbeđenja državna garancija.

Kao prvo, šta to imamo mi sa Turskom da dogovaramo koji su naši prioriteti i koji su to prioritetni projekti? Drugo, sporazum je veliki uspeh za Tursku jer njihova banka plasira siguran kredit koji će joj doneti siguran profit kroz ubiranje kamate, uposliće njihova preduzeća, dakle, njihovu proizvodnu i građevinsku operativu i izvoziće u Srbiju materijal potreban za sprovođenje aktivnosti iz ovog sporazuma, kako je to predviđeno u članu 10. Bravo za Tursku, tri nula za Tursku.

Da naš poraz kao države i društva bude još veći, dalje kažete da je zaključivanje ovog sporazuma jasan signal svim potencijalnim investitorima iz Turske da značajnije ulažu i investiraju u Srbiju. Pitam vas – ko je ovde investitor? Mogla je i trebalo je Vlada i bez Turske da utvrdi prioritete i da sređuje putnu i drugu infrastrukturu i u Raškoj oblasti i u celoj Srbiji.

Na kraju, gospodin Dinkić kao potpisnik ovog sporazum nije prisutan, ali nije on jedini krivac za njegovo potpisivanje, ali možda vi gospođo ministar možete da nam odgovorite ko je odobrio i ko je naložio potpisivanje ovog sporazuma, višestruko štetnog po državu i građane Srbije.

Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč. Ostalo je još 22 minuta.

Dobro što je 22, nego to će biti u četiri ujutru. Računam da i oni koji su ovce pogubili da su se vratili kući, pa će da upale televizor da gledaju.
Nego, malo tu šalu na stranu, mislim gospođo Đukić-Dejanović da ste danas postigli svetski rekord, oko 30 i nešto zakona smo u toku dana, 37 prešli. Svaka čast, to je za svaku pohvalu. Gotovo da konkurišemo bugarskom parlamentu, oni su na hiljadu zakona na engleskom jeziku usvajali.

Vaš kolega je imao taj sadržaj, već je govorio.

Nije valjda? Ali moram da vam ponovim da zapamtite. Nadam se da ne tumačite ovo da je podsticajno da sledeći put 60 zakona za dan. Ne, nego samo da vam skrenem pažnju da tu ima stvarno ozbiljnih zakona o kojima treba da se razvije parlamentarna diskusija, da se pronađe neka mera da se vidi šta u stvari Vlada radi, jer vršeći ovu zakonodavnu nadležnost, mi istovremeno i vršimo neku kontrolu nad radom Vlade, pogotovo u načelnoj raspravi, gde je ta slobodna tema poprilično široka, pa može i da se zahvati nešto malo dalje, i neke srodne oblasti.
Imamo ovde stvarno nekih dvanaestak zakona koji gotovo da nemaju neke zajedničke tačke. Sad ću da vam objasnim zašto nemaju zajedničke tačke. U prethodnom setu takođe smo imali jedan zakon koji se tiče Turske. Znači, ta tri zakona koja se tiču Turske i bilateralnih odnosa sa Turskom mogli ste da stavite kao jednu tačku. To bih shvatio, ali ovako ste nam Tursku podelili u dva seta. Nije to lepo. Jeste evropski i azijski deo, ali nije to lepo.
Uopšte ne vidim razlog u obrazloženju zašto je ovo nužno, neophodno. Gospođo Dragutinović, kada budete na sednici Vlade, pa makar neka bude i ona elektronska, telefonska itd, upozorite vaše kolege članove Vlade da smo pre nekoliko godina mi izgubili dosta tih građevinskih poslova na ruskom tržištu.
Nije to zbog toga što je došao Putin, pa je rešio da prekine sa kriminalom, pa onda rasterao itd. Nisu se naši građevinci na ruskom tržištu ponašali drugačije nego ovi drugi stranci koji su tamo radili, nego se pojavila jedna građevinska velesila na tom tržištu. Znate li koja je ta građevinska velesila na ruskom tržištu? Turska, gospođo Dragutinović.
Sad ću to lepo da vam objasnim. Pošto je Turska jedna ozbiljna država, drži do svog dostojanstva, ponosa, nekada velika imperija, ne može to kod njih – došao neko sa strane pa ajde. Ne, na čelu kolone se nalaze njihovi interesi: politički, nacionalni, ekonomski, kulturni itd.
Kao ozbiljna država oni imaju obavezno služenje vojnog roka i to obavezno služenje vojnog roka nije šest meseci kao kod nas, nego godinama. Pošto su relativno mlada nacija sa dobrom stopom privrednog priraštaja, imaju veliku količinu vojnika sa kojim ne znaju šta da rade. Nema toliko lišća da se skuplja kao što smo mi nekada dok smo služili vojsku skupljali, a moraju da plaćaju stajaću vojsku.
Onda su našli dobru formulu da probiju neka tržišta i onda sve te vojnike da prebace kao obične građevinske radnike. Mnogo su im jeftiniji. Zašto? Zato što imaju budžetsku potrošnju za te vojnike i imaju ovo što komercijalno mogu da urade i onda spuštaju cenu i tako razvijaju svoje prisustvo na drugim tržištima. Trenutno u Rusiji nešto slično rade i kineske firme, ali ne preko vojske nego na drugi način.
Znači, svaka država kada pravi neke sporazume, bilo političke, ekonomske, privredne, socijalne, finansijske itd, na prvom mestu, gospođo Kolundžija, ima svoje interese. Znate Nado, zadatak svake vlasti jeste da kao prioritet broj jedan stavi interese države, pa šta god vi podrazumevate pod državom: narod, privredu, ekonomiju, teritoriju, nije bitno. Zašto? Jer su zbog toga dobili poverenje građana da u nekom ograničenom vremenskom periodu vrše vlast.
Znate, ne bih mogao da se ljutim na Tursku što želi da izvrši neku ekspanziju. Na stranu da stavimo šta njihov ministar inostranih poslova priča kada dođe u Sarajevo ili u Beograd itd. Možemo da primenimo ono što je Šutanovac jutros pričao. One epitete, nije bitno.
Ali, oni demonstriraju da se bore za svoje interese. Mi sad ovde imamo jedan sporazum koji se tiče, bukvalno rečeno, infrastrukture na nekom prostoru koji je lokalna samouprava ili Mlađini regioni. Oni nisu problematični, ali je problematična ova naša vlast koja ima patološku želju da po svaku cenu zgrabi pare, pa nije bitno šta se dešava.
Nado, zapamtite, ne postoji ništa prljavije od novca. Novac se svuda kreće, od ruku do ruku, imate i prljave ruke i čiste ruke i zato se novac pere. Zbog toga se pere. Znao sam jednog u Nišu koji je svakog dana, kad ono što zaradi para, stavi u bubanj opere ih, ispegla i stavi pod jastuk. To malo slikovito ovako deluje, ali mnogo asocira na nešto što se zove žargonski pranje novca.
I sada, zbog patološke želje da se dođe do para, pa da li je to pod IDA uslovima, da li je to zajam, da li je to kredit, da li je to bespovratno, ova vlast nam demonstrira za proteklih deset godina da je u stanju da popije svakakvu pilulu, i pilulu koja leči i pilulu koja truje. Ne ljutim se na ove strance, oni imaju vrlo jasne, precizne, definisane, sopstvene interese, sopstvene državne i oni žele da plasiraju gde to mogu. Negde idu sa donacijom, negde idu sa poklonom dok malo uđu, kad malo uđu završavaju poso i to se širi. To je potpuno normalno.
Voleo bih da je Srbija u toj mogućnosti, pa da ekonomski investira prema Kninu, Karlobagu, Ogulinu, Karlovcu, Virovitici, međutim problem je. Evo, vaš Mišković ode u Ljubljanu i oni kažu nema lokacija za tebe, a on je verovatno evropski podoban čovek.
Pa je on organizovao pre dve godine sastanak u Briselu, pa je cela Vlada odavde išla u Brisel da ga podrži, pa on kaže – molim vas, "Delta" je regionalna sila, "Delta" je za EU, ali ne trpi ove blokade, ne trpi ove granice, a Todorić ušo, ušo i onaj "Pevec", mada otišo sada u stečaj. Ušli svi na naše tržište. Zbog čega? Zato što vlast, pojedinci na vlasti imaju neki interes.
Slušali ste jutros Todorovića, jedan je došao sa jednom kesom, drugi je došao sa dve kese, ovaj što je došao sa dve kese za dve godine 11,5 miliona vrednosti akcija. Kaže bio marljiv, vredan. U čemu je bio vredan?
Sa srazmerom kojom se neko bogati u istoj proporciji većina siromaši i onda se javljaju mesije koje dele krave, ovce, sad čujem i ginekologe dele po Aranđelovcu. To i vi znate. Šta me gledate tako čudno? Nisam vam otkrio ništa novo, to priča ceo Aranđelovac. Mesija je mesija.
Znači, mora da se vodi računa o našim interesima kada se stavlja potpis negde. Morate da izvučete matematiku pa da kažete – u ovaj sporazum ulazimo, jer kad se podvuče crta ovde se kod nas javlja plus, taj plus iznosi toliko i toliko. Vi to nemate.
Vi samo kažete – uslov za evroatlantske integracije jeste da kao guske u magli, a ovamo, a onamo, dokazali smo, postupamo po SSP, smanjuje se broj pitanja na upitniku, završićemo posao. Šta ako se ne završi?
Šta će Srbija u EU ako nam ovde spadne nacionalni dohodak na da vam ne kažem na koji iznos? Bilo je raznih obećanja, 10.000 dolara, sećate se – samo vi glasajte za mene, pravimo slobodne zone niz Dunav, 10.000 dolara će da bude, pa hiljadu evra, pa svi obećavaju. Nije problem u onima što obećavaju nego u onima što veruju. To je naša muka.
Sada dolazimo do ovih sporazuma sa Republikom Crnom Gorom. Znači, inostranstvo koje nam je zabilo nož u leđa u odsudnom trenutku. Sad možete da zamislite kakva bi to ekonomska saradnja bila. U tim bilateralnim ugovorima daje se neka mala beneficija u odnosu na ono što je standard.
U ovoj zemlji nisu zabranjena strana ulaganja, dozvoljena su. Imamo odavno zakon o stranim ulaganjima, pa čak imamo po tom zakonu i svojevrsno zamrzavanje. Šta to znači? U onom trenutku kad je izvršeno strano ulaganje, pravi se presek koji su propisi važili, to se garantuje u nastavku, strani ulagač ima pravo na transfer sredstava, ima pravo na reinvestiranje itd. Sve je to lepo, ali nešto stičem utisak da se ovde menjaju kockice.
Da li ste čuli jutros, u ovoj priči o balkanskom ratniku koji se zove, kako vi rekoste, Šarić, nije glavna tema odakle njemu kokain i gde švercuje, nego ko mu je dao državljanstvo. Zamislite to. Znači, ide se iz priče, ne dve tone i nasukani brod, nego ko je dao državljanstvo, kao da je bitno ko je dao državljanstvo.
Zoran Živković je dao državljanstvo Radovanu Jelašiću da bi mogao da bude izabran za viceguvernera. Da li se sećate toga, čini mi se beše novembar 2000. godine?
Znate, čim se otvorila priča o pranju novca, guverner je podneo ostavku. Razmislite o čemu se tu radi. Nemoguće je da u platnom prometu Republike Srbije, koji u značajnom procentu, neću da kažem kojem zato što mogu da pogrešim, zbog činjenice da su vlasnici kapitala u većini banaka stranci, mene uopšte ne čudi to pranje novca. Vi ste legalizovali pranje novca.
Kad kažem vi, ne mislim na ime i prezime, ne mislim čak ni na propise koji važe u toj oblasti, nego mislim na činjenicu da svako ko želi da bude prisutan u organizovanom kriminalu mora da ima svoje ljude u institucijama, u organima itd. Onog momenta kada ste nekritički napravili veliki broj agencija, onda je država rekla – nas ne interesuje to, možete slobodno da radite. To je naš problem, sa tim se suočavamo. Zato je potrebno, ako vršite vlast, budite vlast, zakon u ruke, neselektivno, objektivno, nepristrasno primenjujte prema svakome.
Da li vidite, za proteklih nekoliko godina samo se otvara afera za aferom: "Novosti" - nezatvoreno, "Luka" – nezatvoreno. Podsećam vas na "Sartid". Ta afera još nije zatvorena. Podsećam vas na "Mercedes Benc", smeškali ste se kada smo pričali o tome. Šverc cigareta, pranje para preko izgradnje objekata, da vam ne pričam o Rašeti itd.
To mora na neki način da se zatvori. Ustavni sud niste zatvorili, pun sastav. Ona dva pravosudna organa takođe niste zatvorili. Jednostavno, otvorite priču, krenete nešto, pa onda idete onim principom – važno je da postoji zakon, da smo krenuli, pa ćemo u međuvremenu nešto da sredimo. Evo, tri godine nije ni to sređeno.
Šta to pokazuje? Što gore – to bolje. Kome bolje? Nije bolje onim ljudima koji su ostali bez posla, nije bolje jadnim penzionerima koji već druga godina ne usklađuju se penzije. To je evropski standard, po vama. Sve je evropski standard.
Znate li da imamo Komisiju za hartije od vrednosti, pitanje je kakav je sastav? Podneli ostavke, istekao im mandat. Godinu dana ne predlažete izbor, po onom zakonu koji je nakazan. Veliki sam protivnik toga da bilo koji odbor Narodne skupštine bude predlagač izbora nekog državnog funkcionera. Usaglasite. Imate jednu odredbu Ustava gde se kaže da predsednik Republike može da predlaže. Makar stavite i to, ali da znamo ko je odgovoran.
Ovo – mir, mir, mir, niko nije kriv. Ovde se vodi računa o dikciji, upotrebi reči, da li je neko našminkan, da li nije našminkan, da li je lep, da li nije lep itd, a suština onoga što se priča, to ne, to ne sme ni u medijima.
Prošle godine ste menjali Zakon o javnom informisanju, kako ste rekli, ne da bi se uticalo na način kako se vrši javno informisanje, nego da bi se sprečilo nelegalno poslovanje medija. Od tada je nelegalno poslovanje medija eksplodiralo, bukvalno rečeno.
Što ne primenjujete taj zakon? Džabe donosimo 300 zakona svake godine, kada se svaki od tih zakona primenjuje 5% i tih 5% selektivno.
Da sam rekao u ovoj skupštini ono što je neko rekao pre nekoliko dana, već tri dana bih bio u zatvoru, a vi jedva smete da kažete opomena. Gusto vam je. Zašto vam je gusto? Morate da se definišete.
Što se tiče ovih sporazuma kojima se sprečava dvostruko oporezivanje, odnosi se na naše i strane građane za deo poslovanja, što se tiče naših građana u inostranstvu, što se tiče tih iz inostranstva kod nas, pa da se izbegne dvostruko oporezivanje, tu bi morao da važi samo jedan kriterijum – da li je dotična država priznala nezavisno Kosovo ili ne. Zbog čega?
Mislim da je Estonija, Letonija, nije bitno koja država je u pitanju. Ako bi se ovaj sporazum ratifikovao, verovatno bi hiljadu naših ljudi na neki način bilo oslobođeno obaveze plaćanja poreza, ali imamo 220 hiljada proteranih ljudi sa KiM i ratifikacijom tog sporazuma dovodimo u pitanje sve ono što radimo pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
Koja se poruka šalje? Važnije je tih hiljadu ljudi koji rade, imaju firme u Estoniji, Letoniji itd, nego svi ovi koji su proterani i koji se nalaze u Srbiji. Tu vas mi upozoravamo. Nema logike. Kakva je to državna politika?
Ovamo kritikujemo države koje nemaju razumevanja za naš teritorijalni integritet i suverenitet, a ovamo trčimo s njima da napravimo neki sporazum i od države do države, možete da izbrojite na koliko slučajeva bi se to odnosilo. Verovatno na 500 naših građana i na 500 njihovih građana koji posluju ovde kod nas.
Zašto bi mi zbog 500 građana žrtvovali KiM? Znate, ko kolje vola od 700 kg zbog tri kila džigerice, nešto nije u redu sa čovekom. To ovako narodski, da bi se bolje shvatila.
Pobrkali ste prioritete. Nije prioritet pare po svaku cenu, odmah da se shvatimo, pogotovo pare po svaku cenu, a onda nemamo čak ni kontrolu šta se radi sa tim parama ovde, da li se namenski troše, da li se od toga nešto radi, da li su te pare okrenute više puta itd. To je taj problem.
Svake godine beležimo pad fizičkog obima proizvodnje u našoj državi.
Drži nas malo ta energetika i nešto nekih usluga itd, ali realno pad. Zašto? Broj radnih mesta pokazuje pad. Kada se smanjuje broj zaposlenih, rastu socijalne potrebe, preuzima država.
Prosto ne mogu da shvatim. Nalazimo se u situaciji, malo odudara, gospođo Dejanović od ove teme, ali nalazimo se u situaciji da čovek koji je oboleo od dijabetesa, on je otpisan. Zašto? Verovatno pet-šest hiljada dinara mu treba mesečno samo za lekove, pošto nisu, kažu, na onoj listi.
Juče sam bio kod jednog čoveka. Kaže – primam 10.000, a pet-šest hiljada dajem za lekove. Odsekli mu nogu. Valjda su prioritet ljudi, valjda mora da nađemo neku formulu kako iz toga da se izađe?
Bežite od organizovanog kriminala koji je ušao u sve pore ovog društva. Jutros sam se, delovalo vam je, malo šalio. Dačić je juče trebalo da ode u Sindikat i da pohapsi sve. Dianu nije morao da hapsi, ona nema veze sa onima tamo, ali ona je bila tamo.
Deset velikih porodica, biznismeni, "Šećerko" biznismen, ljudi, pa šta vam je, hvatao sam ga po Crnoj Gori na aerodromu kako je švercovao pare, za tri evra kupovao šećerane, dok sam bio ministar dolazio bih sa slomljenom nogom samo da me pogleda. I on biznismen, o čemu pričate?
Beko pre 15 godina lepio akcizne marke na švercovanu robu. Znate li ko je Beko, gospodin Beko, gospodin Čume, gospodin Šarić, gospodin Cane? Ljudi, bežite od toga, nema ništa od toga. Nema ovih iz LDP-a.
Da vam objasnim stručno kako je nastala ova mafija u Srbiji…
(Predsednik: Vreme. Imate još 20 sekundi.)
Hajde, vi ćete da mi progledate kroz prste, nećete da me kaznite.
Evo o čemu se radi. Bile sankcije, samo je neko mogao da probija sankcije. Uzeo velike pare, bio poželjan i velike pare daju velike kriminalce i oni sada kreiraju život u Srbiji. Pobedite njih.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre nego što zaključim zajednički jedinstven pretres, pitam da li želi reč neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Da)

Gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.