Generalno Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju i Predlogom izmena i dopuna Zakona o besplatnoj podeli akcija ne mogu se menjati odredbe Zakona o privatizaciji kao osnovnog zakona koji reguliše materiju privatizacije, tako da se predloženim zakonima narušavaju načelo ustavnosti i zakonitosti, čime se zapravo urušava pravni sistem države, kao i institucionalno delovanje tržišta kapitala koje je predloženim zakonima u potpunosti marginalizovano.
Ono što vam na kraju prosto moram otkriti kao tajnu, definitivno nisam stručnjak za ekonomiju, ali sam materijal koji sam izlagala dobila od grupe građana koja će znati da svoja narušena prava ostvari pred domaćim ili međunarodnim sudovima.
Iako nisam stručnjak za ekonomiju, ja sam psiholog, te stoga mogu da se složim sa tvrdnjom mog kolege dr Žarka Koraća, koju je izrekao u jednoj TV emisiji, da je u Skupštini atmosfera izuzetno napeta gotovo uvek kada se pojavi ministar Dinkić. Sada to nije slučaj.
Da nije reč samo o napetosti poslanika kao narodnih predstavnika, već zapravo o animozitetu naroda, lako se može utvrditi samo jednim pritiskom na taster pretrage na "Guglu". Evo šta se pojavljuje kad ukucate – Dinkić i potražite običnu, a ne naprednu pretragu: "Dinkiću care, naduvaj nam"..., ovo ne bi smelo dalje… "Dinkić akcije, Dinkić ministar, Dinkić lopov, Dinkić kredit, Dinkić 1700, Dinkiću care, preoravanje Stare planine za sitne pare".
"Kurir" i "Glas javnosti" su u julu 2009. godine pokrenuli akciju – naplatite akcije koje je obećao Dinkić. On tada nije sankcionisan, ali "Kurir" jeste. Sada pošto čak ni Mlađa ne može sve, na "Fejsbuku" postoji grupa koja se zove – Dinkiću, dođeš nam još 980 evra, a broji 70.000 članova.

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite, gospodine Petronijeviću.

Poštovana predsednice, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 19. Predloga zakona, sa ciljem da ukažem na jednu nepravdu koja se provlači još od donošenja Zakona 2007. godine.
Naime, svojim predlogom tražio sam da se ta nepravda ispravi. O čemu se radi? Zakonom o pravu na besplatne akcije, koji je donet 2007. godine, predviđeno je bilo da pravo na akcije bez naknade imaju građani koji nisu iskoristili pravo na akcije po Zakonu o svojinskoj transformaciji na bilo koji način, koji nisu na bilo koji način iskoristili pravo.
Oni koji su po Zakonu o privatizaciji 2001. godine makar i delimično iskoristili pravo na besplatne akcije, imali su pravo na onaj ostatak. U čemu je nepravda? Onaj ko nije iskoristio akcije u celosti po Zakonu o svojinskoj transformaciji nije imao pravo na besplatne akcije, a onaj koji nije iskoristio u celosti pravo po Zakonu o privatizaciji je imao. Tada smo upozoravali i ukazivali tadašnjoj Vladi da je to nepravda, i da je to diskriminacija i da je to neprihvatljivo jer dovodi ljude u nejednak položaj.
Moj pokušaj da kroz ovaj amandman, koristiću vreme poslaničke grupe, ispravim, na njega je Vlada odgovorila vrlo argumentovano, moram da kažem, prihvatam obrazloženje Vlade - nije moguće to sada učiniti, to prevodim, iz razloga što je postupak kontrole ispunjenosti uslova za sticanje besplatnih akcija u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije završen, a uz primenu uslova iz navedenog člana i da bi se sada, kada bi se prihvatio ovaj amandman, svakako građani doveli u neravnopravan položaj jer bi podrazumevalo i neke revizije i sve ostalo.
Potpuno se slažem da je u ovom trenutku to sada stvarno nešto što ne može da se ispravi. Želim još jednom da ukažem, nažalost, nepravda na koju smo ukazivali i 2007. godine, i dalje je ostala prisutna.
Ali, koristiću ovo obrazloženje, smišljeno obrazloženje Vlade da to sada nije moguće jer bi bio veliki karambol, uslovno da kažem, revizije, da bi se na taj način doveli u neravnopravan položaj svi oni naredni koji bi to radili, koristeći to obrazloženje želim da izrazim žaljenje što nije razmatran i nije usvojen amandman gospodina Mome Čolakovića.
Koliko se sećam, on je odbačen kao neblagovremen. Nažalost, ni Odbor nije iskoristio svoje pravo da ga predloži kao odbor. O čemu se radi? Radi se o tome da su opet u osnovnom zakonu pravo na besplatne akcije imali građani, pa je nabrojano šest preduzeća: NIS, EPS, "Telekom", JAT, "Gelenika", Aerodrom "Beograd".
Smatram da je potpuno neosnovano što su iz ovog predloga zakona izbačeni i JAT i "Galenika". Nema nikakvih razloga, to je nešto što je građanima već ponuđeno u osnovnom zakonu 2007. godine. Razmišljao sam da pozovem Vladu da još jednom razmisli o tome.
Inače, taj amandman je tražio da se podnese Savez samostalnih sindikata Srbije i oni su potpuno u pravu, smatrajući, kada se traži da se podnese taj amandman, da nema nikakvog osnova da se te dve firme isključe, da tako kažem, iz ovog zakona, odnosno da se i na njih ne odnosi onih 15% akcija koje bi se delile besplatno građanima koji su stekli ta prava.
Naravno, znam i svestan sam da je kriza učinila svoje, da akcije padaju, vrednost pada, ali to treba da nam bude, po našem mišljenju, i motiv da ne prodajemo brzopleto, pa ni "Galeniku".
Mislim da je "Galenika" jedna firma, pogotovu sada koja je pri završetku investicionog jednog projekta, koja će višestruko uvećati svoje vrednosti, a bio bih veoma zadovoljan ako bi se država opredelila da, kao ozbiljna država, ima jednu ozbiljnu farmaceutsku kuću u većinskom vlasništvu, iz mnogo razloga.
Da sada dalje ne objašnjavam o tome, mislim da je šteta što ovaj amandman Sindikata nije usvojen, jer ne remeti koncept čitavog zakona, ne dovodi u pitanje sve to, a može da dovede kod građana u sumnju zbog čega se nešto što je već stečeno, da tako kažem pravo, ne nalazi po novom.
Zato, podržavajući Vladu u obrazloženju neprihvatanjem mog amandmana, smatram da upravo to obrazloženje daje još veće obrazloženje da je trebalo prihvatiti amandman Sindikata kada su u pitanju ove dve firme, da i pravo na besplatne akcije te dve firme ostane, kao što je to bilo u zakonu.
Zaključiću, podržavam obrazloženje Vlade na moj amandman. Još jednom koristim priliku da je nepravda učinjena prošli put kada je zakon donošen i pored našeg zalaganja tada da se to ispravi, znam i svestan sam da sada ispravka ta nije moguća, ali vas još jednom pozivam, razmislite još jednom o amandmanu Sindikata da se ove dve firme vrate, kako bih rekao, u zakon koji je važio do sada, osim ako ne bude orijentacija da "Galenika" ostane u većinskom vlasništvu, što tek najviše pozdravljam. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Petronijeviću.

Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Izvolite.

Jedan od osnovnih motivacionih faktora da i kod ovog člana stavim "briše se" jeste, zapravo, činjenica koju sam već spomenula, a to je da je 9. januara, znači tri dana nakon što je građanima koji su pisali pravo na akcije isplaćeno 1.700 dinara, napravljena na "Fejsbuku" grupa koja se zove "Dinkiću, dođeš nam još 980 evra" i koja je u roku od 24 sata prema podacima administratora imala 68.789 članova. Sada ima 70.000 članova.
S obzirom na to da ovakve grupe obično imaju po nekoliko stotina članova, broj od 70.000 je impozantan. Ako ga uporedimo sa brojem ljudi koji obično izlazi na izbore, to je oko 2%, taman onoliko koliko, prema istraživanjima svih relevantnih agencija, iznosi rejting G17. Uz sve to Pokret za slobodu pozvao je građane da onemoguće prelazak cenzusa ovoj stranci G17 pod sloganom "Samo narod može da pobedi Dinkića, ostali s njim prave koaliciju". Očigledno je da postoji disproporcija između narodne volje i sposobnosti Dinkićeve partije da se uvek umetne, tako da bude vrlo važan deo vlasti.
U tom smislu G17 podseća na JUL, koji je imao malu podršku javnosti i neproporcionalnu moć, pošto je kontrolisao sfere od vitalnog značaja. JUL-u je odzvonilo, odzvoniće i čoveku čija osnovna, gotovo neskrivena profesionalna ambicija, bilo da mu se lik nađe na novčanici najveće vrednosti. Nije uspeo kao guverner, probao je kao "stručnjak ispred politike", pa kao ministar koji je uvek tamo gde su i pare, no ništa.

Na član 21.  amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Aleksandra Janković i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo". Gospodin Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 21. odnosi se na jedan institut koji, po mišljenju SRS, nije trebalo da postoji ni u prethodnom zakonu. Kamo sreće da ste predložili brisanje tog instituta, koji daje diskreciono pravo Vladi da prodaje preduzeća kako kad im padne i to, umesto da deli besplatne akcije za neke novčane naknade na osnovu neke samozvane tržišne cene. Znači, jedno diskreciono pravo za koju mi iz SNS smatramo da, pre svega, ima za cilj da eventualno primiri neke socijalne nemire kojih, nažalost, ima širom Srbije zbog ekonomskog stanja radnika, eventualno da se iskoristi za neke predizborne kampanje. Isto tako, kaže se jasno – Vlada može, ali ne mora, ovde joj se sviđa, tamo joj se ne sviđa. Mislim da sva ta prava koja sebi Vlada daje bitno urušavaju ravnopravnost građana i da, samim tim, nisu prihvatljiva.
Nisu prihvatljiva iz jedne dobro poznate činjenice, da će, što se tiče ovih besplatnih akcija, biti i ovako jako puno problema, obzirom da je naše finansijsko tržište jako plitko, da se godinama nije ništa ulagalo i činilo na tome da se ono produbi i da imamo odliv kapitala sa tog tržišta godinama unazad.
Istina, zadnjih par meseci se kao nešto slika popravlja, ali zato što smo udarili ono do dna, ne može se više. Toliko je niska cena naših akcija, toliko je pao i beleks 15 i beleks lajn, da sada može da krene samo nešto nagore, ali to nije nikakva garancija da će građani za ove besplatne akcije koje će im biti podeljene moći da očekuju neku cenu koja bi mogla da ih zadovolji.

Gospođa Janković ima reč.

Interesantno, baš u trenutku kada želim poslednji put da diskutujem o svom amandmanu. Na kraju, da ne ispadnem zlurada, imam i vrlo dobronameran savet.
Budući da sam dva puta imala prilike da slušam Mlađu kao izvođača muzičkih numera, jednom u zemunskom "Kajaku", a drugi put u "Laba baru", i taj dobronameran savet odnosi se na to da se lati tog zanata, koji će, doduše, morati još malo da ispeče, ali je i za nas i za njega bolje da svira nego da mu sviraju na "Ju tjubu". Ajs Nigrutin to ipak najbolje radi.
Uostalom, sam Mlađa u NIN-u broj 3062 kaže: "Šljiva je univerzalni proizvod. Od nje možete da se najedete, ako ste gladni, ako vam krene loše, možete i da se napijete. To i ja ponekad činim, jer verujte, šta god da mislite, ovaj ministarski posao nije nimalo lak."
Nije ni čudo da je gospođa Suzana Grubješić prošlog puta spominjala alko-test, žena ima iskustva. Velimir Ilić je odmah nakon toga doneo zvaničnu potvrdu sa VMA o 0,00 promila alkohola u krvi. Šta će doneti Mlađa, ne znamo.

Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 24. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i Sreto Perić. Gospodin Perić želi, izvolite.