Dame i gospodo narodni poslanici,  gospođo Janković, nemojte mi zameriti, a pre svih, ovi iz stranke G17 plus, gospodinu Mlađi bi bilo najbolje da podnese ostavku. To bi bilo nešto što ne mi iz SRS, nego što građani u Srbiji to očekuju.
Danas popodne dve teme su dominirale. To su besplatne akcije i u jednom momentu govorilo se malo i o vanrednim izborima.
Kada su u pitanju besplatne akcije, da ne bi bili pogrešno shvaćeni, svakako, voleli bismo, mi u SRS, ako bi nešto moglo besplatno da se podeli našim građanima, makar to bilo i 1.700, pet ili manje, ali da se građanima kaže koliko to jeste, a ne ni u kom slučaju da se lažu.
Što se tiče održavanja izbora, SRS u svakom momentu, bili oni redovni, vanredni ili bilo na koji drugi način, kada su oni po volji građana ili kada je njihovo redovno vreme održavaju, mi smo tu da u njima učestvujemo i uvek prihvatamo volju građana, ma kakva ona da jeste.
Da se kojim slučajem pravilno odnosilo prema privatizaciji od 2001. godine, mislim da bi danas i ova vlast, a i građani Srbije mogli mnogo bezbrižnije da žive. Da mnogi nisu svoja konta višestruko, neki hiljadu puta, neki čak i više, uvećali zahvaljujući procesu privatizacije, i danas bi se od prodaje preduzeća, a u želji i nameri da se sprovede privatizacija moglo sasvim solidno da se živi i da se obezbeđuje za funkcionisanje državnih institucija.
Ali, način na koji je vršena privatizacija od 2001. godine, odnosno 2004. godine, ni u jednom slučaju nije bio dobar kako za zaposlene, tako i za one koji su očekivali nova zapošljavanja.
Danas je gospođa Popović, Judita Popović, potpredsednik Narodne skupštine, pominjala da je Zrenjanin mrtav grad. Slažemo se, sve je to u vezi sa izvršenom privatizacijom, da bi bilo bolje, da ima mesta da se i Zrenjanin i mnoga druga mesta razvijaju. Samo da vam kažem da od Zrenjanina ima mnogo siromašnijih mesta, pre svega mislim kada je u pitanju putna infrastruktura i drago mi je da ovde postoje kolege narodni poslanici koji dolaze sa onog područja odakle sam ja otprilike i mogu da posvedoče da li sam u pravu, da li je ovo što govorim istina.
Recimo, saobraćajnica od Loznice prema Krupnju, od Krupnja prema Ljuboviji, treba otići i to pogledati, videti u kakvom je stanju i onda da kažemo postoji li ikakva ozbiljna namera za regionalnim razvojem koji bi bio od interesa za građane Srbije.
Ni u jednom momentu nismo ni za kakav središnji oblik vladavine, nego vlast postoji i ona je skoncentrisana na republičkom nivou, tako vam je danas objašnjeno iz SRS i postoji ono što vrši lokalna samouprava, i trebalo bi mnogo više ovlašćenja i pomoći onima koji u ime građana obavljaju funkciju u lokalnim samoupravama, kako bi uslovi i životni standard na tom nivou mogao da se poveća, a da se ne čeka dolazak ministara iz Vlade, iz Beograda, da bi nešto rešili.
Tačno je da su se građani Prijepolja verovatno obradovali izgradnji mosta i, kako su neki od vas govorili, da je to možda investicija veka, ali na tom mestu, verujte, bili su prisutni verovatno oni koji su i po funkciji i svojim nadležnostima obavezni ili treba da preuzmu izgradnju tog objekta, ali sigurno da na to mesto nisu došli oni koji danas veoma teško žive i sa veoma malo izgleda i perspektive da se to, a sprovođenjem vlasti od strane Vlade Republike Srbije može očekivati i u narednom periodu.

Gospođa Aleksandra Janković.

Spomenuo me je gospodin Sreto Perić. Gospodine Periću, zašto ste tako na kraj srca, pa odmah spominjete ostavku? Ima barem 10 razloga zašto čovek treba i može da voli Mlađana Dinkića.
Pod jedan, zato što je rekao da mu na pamet ne pada da obiđe radnike koji protestuju, a nešto mi kaže da su oni najviše želeli da vide njega, makar im i ne doveo Kebu.
Pod dva, zato što većina tih radnika na ciči sede po prugama i drumovima, svedočeći uspešnoj srpskoj privatizaciji ili da su se Mlađa i Aca setili da u taj koncept ubace i gasne komore, privatizacija bi ličila na jedan veliki istorijski projekat.
Tri, zato što baš njih dvojica bi mogli da odu tamo gde taj čudni svet kampuje u januaru i kažu im da je kriza na izmaku, a da se krajem sledeće nedelje očekuje rast temperature.
Četiri, zato što zahvaljujući njemu Nemci i Italijani u Beogradu za sebe prave povoljnije privredne ugovore nego 1942. godine.
Peto, zato što je Srbija licemerna prema njemu, jeste da im je obećao hiljadu evra od akcija, ali su onih 17 evra što su dobili dočekali kao milion. Nije zadovoljstvo u parama, već u utisku.
Šesto, zato što je već smislio novu zvečku, 20 hiljada radnih mesta za pripravnike. Čeka se samo da od zime pomru oni radnici koji su bili na prugama.
Sedmo, zato što su urednici srpskih režimskih novina sa mnogo entuzijazma dočekali Mlađinu akciju, znajući da će se jednom dogoditi to da on kaže istinu.
Osmo, zato što i Francuska revolucija je izbila za manje od onoga što je on napravio od Srbije.
Deveto, zato što je Boris trebalo da pusti Mlađu na Evrosong. I Herman Gering je voleo umetnost.
Deseto, zato što Boris to ne sme, pre bi mu u stranci oprostili da se sjuri s vojskom na Kosovo, nego da otera ovako predanog zaštitnika bogatih Srba i stranog kapitala.

Gospođa Judita Popović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u smislu člana 101. Poslovnika.
Zrenjanin je spomenut samo kao jedan primer na koji način se u Srbiji rešava pitanje ravnomernog regionalnog razvoja. Normalno, Zrenjanin kao grad ne može biti mrtav grad sve dotle dok ima svoje ljude koji su i te kako živi.
Međutim, kada uporedimo status Zrenjanina kao industrijskog centra, a bio je drugi po veličini, po značaju u SFRJ, a sada je na 23. mestu po svojoj ekonomskoj snazi, onda možemo konstatovati da je Zrenjanin u odnosu na svoju ekonomsku snagu sada i te kako umrtvljen grad.
Nažalost, ne možemo to reći i za druge gradove, odnosno druge regione u Srbiji zato što, i to sam napomenula kao primer i kao paradigmu u Srbiji, da ukoliko određeni grad ili region ima svog značajnog političara ili nekog ko ima određeni politički upliv na postojeću vlast, u tom slučaju taj grad će dobiti određeni podsticaj i taj grad će se razvijati, taj region će se razvijati.
To ne valja u Srbiji. Na taj način ne može da se promeni sadašnja situacija u pogledu razvijenih i nerazvijenih regiona. U tom kontekstu je spomenut Zrenjanin i u tom kontekstu možemo da spominjemo sve regione u Srbiji.
U Srbiji u proteklih više desetina godina imali smo situacije da je čas jednom jedan grad, jedan region razvijeniji od drugih, čas drugi grad, drugi region.
Međutim, to se nikada nije rešavalo na neki sistematski način, neki način koji će zaista do kraja razrešiti situaciju nerazvijenih područja.
Sada opet ulazimo u novu bitku za to da smanjimo te razlike između razvijenih i nerazvijenih regiona, ali očigledno da i dalje nemamo te planove i te programe koji su potrebni da se rezultati postignu.
Iz tog razloga, LDP podržava svaki oblik podsticaja, svaki način iskorišćavanja potencijala svih regiona, bili oni razvijeni ili nerazvijeni. Dakle, bitno je da se cela država razvija, a oni koji su razvijeni njih ne treba ograničavati, a one koji su manje razvijeni treba samo podsticati.

Na član 24. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Gospođa Tabaković ima reč.

Iskoristiću samo dva minuta da kažem da je član 24. ovih izmena i dopuna potpuno nov i da smo mi tražili da se briše stav 1. gde fond prenosi akcije, odnosno, udele iz portfelja Akcijskog fonda, sada ono što je značajno i zbog čega tražimo brisanje, osim akcija i udela koji su Akcijskom fondu preneti po osnovu raskinutih ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Gospodine Cvetkoviću, kao direktor Agencije, vi ćete morati sada pred javnošću da priznate da je očiglednost namere, koja je bila prevarna, ovim zakonom bila prikazana onog trenutka kada ste naglo počeli da raskidate ugovore.
Koliko je radnika ležalo na pruzi? Neki sekli prste, neki protestovali na kiši, nevremenu, ne spavali, podnosili dokaze da ste vi kao nadležna, kada kažem – vi, u trenutku od kada ste vi direktor agencije, ali i pre vas, mnogo je veća odgovornost na gospođi Vesni Džinić, podnosili vam raznovrsne dokaze da treba raskinuti ugovore, a vi ste im kao Vlada, i vi kao čovek i ona kao direktor juče, odlagali rokove, davali razne druge pogodnosti, čak u nekim slučajevima i menjali odredbe osnovnog ugovora, po kojima su im smanjivani nivoi garancija za poštovanje potpisanih ugovora.
Da bi u trenutku kada ste osmislili ovaj zakon ovako, ne u interesu građana, nego u interesu onih koji će sa ovim poslovati i koji će biti navodni darodavci, odjednom krenuli da poštujete zakon, čak ste to negde i javno rekli – od sada ćemo poštovati zakon i raskidati ugovore sa svima onima koji ne poštuju rokove.
Da li građani Srbije to zaslužuju? Da li priča o akcionarima, o pravima manjinskih akcionara zaista može da bude promovisana na ovaj način? Da se godinama nekim ljudi, koji su sumnjivim novcem došli do ogromnog kapitala, zemljišta, poslova, gleda kroz prste, a da sada kada vam treba iz političkih razloga jedan ovakav zakon, vi sebi ostavljate pravo da čak i u prelaznim i završnim odredbama na poseban način raspolažete ovom vrstom kapitala?
Mislim da ovo, kao i sve ostalo unapred, vam nimalo ne ide u prilog, ni u odnosu prema opštem interesu, ni prema građanima, a glasačima posebno.

Na član 25. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 26. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 26. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković, koja ne želi reč?

Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević, koja želi reč. Izvolite. Vaša poslanička grupa ima još osam minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 27. Predloga zakona nalaže se osnivaču da obezbedi da javna preduzeća EPS, Aerodrom "Nikola Tesla" i već privatizovano akcionarsko društvo NIS promene pravnu formu i svoj osnovni kapital iskažu u akcijama. Predviđen je rok u kojem je osnivač dužan da obezbedi uslove za promenu pravne forme.
Amandman koji sam podnela u ime SRS odnosi se na promenu roka za promenu pravne forme Javnog preduzeća Aerodrom "Nikola Tesla". Nešto se stiče utisak da se Vladi mnogo žuri da proda, ili ako je prikladniji izraz, privatizuje ova javna preduzeća.
Povodom privatizacije javnih preduzeća koje sam pomenula, pročitaću šta je navedeno u obrazloženju za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije koje građani ostvaruju u postupku privatizacije. Kolege narodni poslanici su već govorili o tome, ali dobro je i vredi čuti opet.
U međuvremenu, od stupanja na snagu Zakona o pravu na besplatne akcije koje građani ostvaruju u postupku privatizacije do danas, došlo je do značajne izmene u društveno-ekonomskim odnosima prouzrokovane svetskom ekonomskom krizom, čije su posledice bile neminovne i za nacionalno ekonomsko stanje.
Naime, pomanjkanje strateških investitora zainteresovanih za ulaganje u Srbiju dovodi i do pada cena koja bi se dobila prodajom javnih preduzeća navedenih u zakonu, iz čije prodaje je trebalo da se obezbedi novčana naknada, kao i akcije koje bi se bez naknade prenele građanima. U tom smislu, nisu mogli biti poštovani rokovi iz zakona, kao ni prvobitni zakonodavni koncept.
Ovde se otvoreno kaže da pomanjkanje strateških investitora zainteresovanih za ulaganje u Srbiju dovodi i do pada cena, koja bi se dobila prodajom javnih preduzeća.
Odlučili ste se i za prodaju "Telekoma", najprofitabilnije srpske firme. Imali smo prilike da od ministra za telekomunikacije i informatičko društvo čujemo da je glavni deo svetske krize prošao. Sektor telekomunikacija nije toliko stradao, čak ima i određen rast. Očekuje se dalji oporavak, tako da sa te stane gledano ova godina nije loša za prodaju "Telekoma".
Ove kontradiktornosti teško da će neko razumeti. Takođe je i premijer Srbije rekao da je prodaja dobra za "Telekom". Zanimljivo šta je još rekao – svi oni koji ovih dana plaše građane da će cene telefoniranja biti više, ne poznaju sistem i previđaju činjenicu da Republička agencija za telekomunikacije reguliše cene. Takođe, akcije koje će građani dobiti vredeće znatno više, naglasio je premijer.
Niko građane ne plaši višim cenama telefoniranja, ali činjenice govore same za sebe. Nedavno smo imali povećanje mesečne pretplate za fiksnu telefoniju. "Telekom Srbija" je od 1. aprila povećala cenu pretplate sa 230 dinara sa PDV na 458 dinara.
Sada ću citirati reči doskorašnjeg guvernera NBS Radovana Jelašića, koje se odnose na najavljene privatizacije javnih preduzeća – mi smo naše privatizacione prihode u najvećoj meri stavljali u budžet, a zatim smo ih trošili. Jako je teško posle toga ustanoviti kuda je taj novac otišao.
Da li ćemo taj novac iskoristiti za smanjenje našeg spoljnog duga? Da li ćemo ga iskoristiti da ojačamo penzioni fond, a da ne vadimo svake godine sve više i više iz budžeta da bismo isplatili penzije? Za mene je to izazov, rekao je gospodin Jelašić, neko kome su dobro poznati putevi novca od privatizacije.
Na kraju, želim da podsetim kakav je domaćin ova vlada i kako raspolaže sredstvima javnih preduzeća. Na insistiranje SRS, došlo se početkom prošle godine do sledećih podataka. Tadašnji direktor Aerodroma "Nikola Tesla" imao je mesečna primanja u iznosu od 880.226 dinara prvi deo i 1.160.000 dinara drugi deo. Njegovi saradnici od 310.000 do 362.000 dinara, predsednik Upravnog odbora oko 180.000 dinara, dok je u 2008. godini na plate Upravnog odbora Aerodroma, koji je brojao 12 članova, otišlo oko 16 miliona dinara.

Na član 28. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Milan Škrbić, Lidija Dimitrijević, Milan Veselinović, Nenad Popović, Arsen Đurić, Dragan Stevanović, Mladen Grujić, Marina Toman, Momčilo Duvnjak, Vladan Jeremić, Aleksandar Martinović, Olena Papuga, Radovan Radovanović i Nemanja Šarović i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, Zakonodavni odbor je odbacio, kao neblagovremen, amandman narodnog poslanika Moma Čolakovića na član 5. Saglasno članu 148. stav 3. Poslovnika, odbačeni amandman ne može biti predmet rasprave i o njemu se ne glasa.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman, u istovetnom tekstu, podnela je grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i narodni poslanik Milan Škrbić.

Gospodin Zoran Antić želi reč.