Dame i gospodo poslanici, amandmanom predlažemo brisanje člana 3, a on proizilazi iz našeg stava da ne možemo da podržimo formiranje ovako ustrojenog akcionarskog fonda, koji je institucionalno povezan sa Agencijom za privatizaciju.
Agencija će obavljati poslove fonda u ime i za račun fonda. Fond će kontrolisati rad agencije. Agencija će s druge strane sprovoditi unutrašnju reviziju fonda. Da li će kontrola onda biti adekvatna? Fond će raspolagati velikom imovinom u vidu nenovčanih sredstava, imaće velika ovlašćenja, poput onog da savet može da donese odluku o prodaji akcija van tržišta, a neće imati adekvatnu kontrolu.
Kada smo kod odluke da se akcijama trguje van tržišta hartija od vrednosti, u izmenama i dopunama Zakona o agenciji stoji da savet tu odluku donosi ako oceni da je ona najpovoljnija, dok u predlogu izmena i dopuna Zakona o pravu na besplatne akcije taj deo je izostavljen. Onda se nameće zaključak da će savet fonda tu odluku donositi po ličnom nahođenju.
Akcijama će zapravo upravljati Agencija za privatizaciju, koja je konstantno izložena žestokim kritikama o loše sprovedenoj privatizaciji, u pojedinim slučajevima sa elementima kriminala i korupcije. Agencija će za početak raspolagati akcijama najvrednijih državnih firmi, zatim komunalnih preduzeća, sportskih društava itd.
Postavlja se pitanje – da li će na osnovu dosadašnjeg iskustva o procesu privatizacije imovinom preduzeća koja nisu privatizovana da se raspolaže netransparentno? Takođe, javlja se još jedna nedoumica u vezi nekih poteza Vlade, odnosno zaključak je da su neke odluke koje Vlada donosi kontradiktorne.
Kao glavni razlog za formiranje akcionarskog fonda, odnosno izmenu dva zakona, zakona o besplatnim akcijama i Agenciji za privatizaciju, navodi se da je usled ekonomske krize i manjka strateških investitora zainteresovanih da ulažu u Srbiju došlo do pada cena koje bi se dobile prodajom javnih preduzeća, iz čije prodaje je trebalo da se obezbedi novčana nadoknada i akcije za građane. To su tvrdnje predlagača zakona.
Zašto se onda ta ista Vlada, koja iznosi gore pomenute tvrdnje, odlučuje na prodaju "Telekoma", a tvrdnje su, da još jednom ponovim, pad cena koje bi se dobile prodajom javnih preduzeća? Uprkos tome, Vlada se zarad kratkoročnih ciljeva odriče preduzeća koje dobro posluje, umesto da restrukturira i poboljša poslovanje preduzeća koja posluju sa gubitkom.
Da još jednom razjasnim, SRS je protiv prodaje "Telekoma", a takođe i protiv predloženog zakona. Za SRS na ovakav način ustrojen akcionarski fond je neprihvatljiv. Postoji opasnost, da ponovim, da će akcijama da se upravlja na netransparentan način, da će se zaobilaziti tržište hartija od vrednosti i da niko neće snositi odgovornost zbog eventualno loših procena.