Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 13. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i Lidija Dimitrijević. Gospođa Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji sam podnela na član 13. predloženo je brisanje ovog člana Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. Članom 13. predloženo je da se prvobitni zakon dopuni članovima 19a, 19b, 19v, 19g i odredbe ovih članova podnose se na akcionarski fond.
Poslanički klub SRS je svojim amandmanima predložio brisanje svih članova iz ovog predloga zakona koji se odnose na osnivanje i rad akcionarskog fonda. Inače i većina izmena u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju odnosi se takođe na osnivanje akcionarskog fonda, o tome ćemo govoriti kasnije, ali naši amandmani i na taj predlog zakona su isti.
Ova dva predloga zakona su na dnevnom redu ove sednice Narodne skupštine, iako je predlagaču, Vladi Republike Srbije, ubrzo posle sednice Vlade na kojoj su usvojeni najdobronamernije savetovano da povuče ove predloge zakona.
Sa ovim zahtevom pred Vladu je izašao Savet za borbu protiv korupcije, telo kompetentno da ovako nešto zahteva. U pismu koje je upućeno premijeru Srbije, Savet je ocenio da će predložene izmene pospešiti korupciju u privatizaciji. Dalje se navodi – osnivanjem akcionarskog fonda dobila bi se institucija koja ima veliku imovinu i brojna ovlašćenja, ali bez ikakve kontrole i odgovornosti.
SRS se slaže sa ovakvim stavom i mi smo na ove predloge zakona podneli amandmane kojima smo predložili brisanje svih odredbi koje se odnosi na osnivanje akcionarskog fonda.
Dakle, Vlada želi da osnuje fond za koji se kaže da to nije klasičan investicioni fond u smislu zakona kojima se uređuju investicioni fondovi. Naime, ovaj fond to i ne može biti, pošto njegova delatnost ne odgovara delatnostima investicionih fondova.
On se osniva da bi prodao akcije iz Privatizacionog registra, kao i akcije iz portfelja Akcijskog fonda, a zatim od sredstava od tih akcija i akcija drugih javnih preduzeća navedenih u zakonu obezbedio sredstva da bi mogao da izda akcije tog fonda građanima.
Inače, da napomenem da javna preduzeća koja su navedena u zakonu su "Elektroprivreda Srbije", "Telekom" i Aerodrom "Nikola Tesla". Napisano je u obrazloženju da se ovo čini kako bi se omogućila jednakost svih građana u pogledu prava na akcije bez naknade, čak se i na Ustav pozvalo, na član 21. stav 3. kojim se garantuje pravo građana na jednakost.
Moram da pitam – o kakvom se ovde poštovanju prava na jednakost govori? Da li je pravo na jednakost i to što nakon 10 godina postupka privatizacije imamo dve dijametralno suprotne strane, s jedne strane mnoštvo obespravljenih nekadašnjih radnika bez posla, a podsetiću da je i pravo na rad takođe pravo garantovano Ustavom, član 60.
S druge strane, imamo jednu novu društvenu klasu prebogatih ljudi, čije se bogatstvo meri astronomskim ciframa. To su ljudi koji su se obogatili na nesreći hiljada nekadašnjih radnih ljudi koji su sada u kategoriji nezaposlenih.
Razlog što će se osnovati akcionarski fond jeste taj što ste u vreme predizborne kampanje obećali građanima besplatne akcije prilikom privatizacije javnih preduzeća.
Sada kada budete imali ovaj fond imaoci prava na besplatne akcije neće dobijati akcije u određenim javnim preduzećima kojima bi mogli sami da raspolažu, već akcije akcionarskog fonda, a opet oni neće biti pravi akcionari fonda, nemaju pravo upravljanja i kontrole.
Fond će imati jedan organ i to Savet fonda koji bira Vlada. Savet ima neograničenu vlast u odnosu na imovinu fonda koja se ogleda u tome što može da donosi sve odluke o prodaji akcija van tržišta, a prodaja će se vršiti u trenutku i pod uslovima koje odrede fond i agencija.
Inače, vođeni ciljem da obezbedite poštovanje prava građana na jednakost, predvideli ste i to da građani za besplatne akcije, čiju prvu prodaju izvrše do 31. decembra 2012. godine, neće plaćati brokerske usluge niti troškove Beogradske berze. To su stvari koje su toliko malo značajne.
Niste spremni da otvoreno kažete građanima da ne želite da oni imaju bilo kakvu korist od prodaje javnih preduzeća koja ste naumili da ostvarite. Najpre ćete sada da prodate deo "Telekoma", a uskoro možemo očekivati i Aerodrom "Nikola Tesla" i Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije", ali o tome malo više kasnije.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandra Janković, koja želi reč. Izvolite.

Koleginica Lidija Dimitrijević je jako dobro u stvari obrazložila moje motive za brisanje svih članova ovog zakona. Taman ni da nijedna primedba opozicionih stranaka ne postoji, da nije osnovana, neshvatljivo je da je Savet za borbu protiv korupcije pismeno zatražio od premijera 20. marta da povuče ovaj predlog zakona, jer će pospešiti korupciju, a šta Vlada misli o Savetu ili korupciji svejedno, sad je jasno stavljanjem ovog zakona na dnevni red.
Možda nije imalo smisla podnositi pojedinačne amandmane koji glase – briše se, jer ne postoji nikakva mogućnost da se tekst ovog zakona u celini poboljša, što bi bila svrha amandmana, ali je takođe ne manje važan razlog neuvažavanje mišljenja Saveta za borbu protiv korupcije da predlog ovog zakona treba povući, te sam zato i bila prinuđena da napravim amandmane u kojima se svaki pojedinačni član briše i da prosto skrenemo pažnju građana na to šta se valja iza brda.

Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković koja želi reč. Izvolite.

Predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija predviđeno je osnivanje Akcionarskog fonda koji ima sve odlike investicionog fonda, iz razloga što Akcionarski fond može vršiti emitovanje akcija, kupovinu akcija, prodaju akcija, otkup sopstvenih akcija, kao što i Akcionarskim fondom upravlja Agencija za privatizaciju kao društvo za upravljanje, pri čemu se odredbe Zakona o investicionim fondovima ne primenjuju ni na Akcionarski fond, ni na Agenciju za privatizaciju kao društvo za upravljanje.
Evo, da navedemo nekoliko karakterističnih odstupanja od pomenutog zakona. Predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija predviđeno je da se Akcionarski fond osniva sa novčanim ulogom u visini od 50 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjim kursom Narodne banke Srbije na dan uplate, što je u suprotnosti sa Zakonom o investicionim fondovima, kojima je propisano da osnivački ulog za osnivanje investicionog fonda, zatvorenog i otvorenog, iznosi 200 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate, dok je samo u slučaju privatnog investicionog fonda osnivački ulog 50 hiljada evra.
Pitanje je da li Akcionarski fond, čiji je osnivač država, može imati odlike privatnog investicionog fonda u delu osnivačkog kapitala?

Na član 14. je takođe podnela amandman narodna poslanica Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija propisano je da se danom upisa fonda kod Agencija za privredne registre stiču uslovi za početak rada fonda, pri čemu predsednik Saveta podnosi prijavu za upis fonda u registar privrednih subjekata i preuzima sve pravne i faktičke radnje za otpočinjanje rada fonda, a što je suprotno odredbama Zakona o investicionim fondovima.
Naime, Komisija za hartije od vrednosti, prema odredbama Zakona o investicionim fondovima, vodi registar investicionih fondova kada se ispune sledeći uslovi: kada Komisija izda dozvolu za organizovanje otvorenog, odnosno dozvolu za osnivanje zatvorenog, društvo za upravljanje zaključi ugovor sa bankom, društvo za upravljanje podnese dokaz o sakupljenim sredstvima i organizacija nadležna za vođenje privrednih registara izda izvod iz registra za zatvoreni fond.
Još jednom, pod velom lex specialis zakona derogirane su odredbe Zakona o investicionim fondovima i uloga i značaj Komisije za hartije od vrednosti kao nadležnog regulatornog tela na tržištu hartija od vrednosti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe "Napred Srbijo". Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Komentar ovog našeg amandmana bih započela jednim pitanjem prisutnim predstavnicima Vlade. Da li ste spremni da ovo branite kao lex specialis, ako je u pitanju jedan odnosno dva zakona koje će najneobrazovaniji i najneverziraniji sudija oboriti na Ustavnom sudu? Neko ko prvi put dobije ovaj predmet ima sve elemente da ova dva zakona, međusobno vezana, isprepletana, obori na sudu.
Sve ono što su iznosile moje kolege ponoviću u najkraćem, a tiče se osnivačkog uloga ili kapitala zatvorenog ili otvorenog društva, kršenja Zakona o privrednim društvima, kršenje Zakona o investicionim fondovima. Ovo nije ni riba ni devojka, nije i devojka i riba, ovo je neustavan i nezakonit pokušaj da se pokažete kao darodavci građanima time što ćete im na nezakonit način i u nezakonitom postupku dati besplatne akcija kojima neće moći da raspolažu u skladu sa zakonom i neće moći da crpe iz njih prava koje im pozitivni zakonski propisi omogućuju.
Mnogi se građani Srbije pitaju da li je u pitanju površnost onih koji pišu ove zakone ili neuvažavanje onog što se zove struka, a ovde pitam da li je ovo neuvažavanje Ustava kao vrhovnog zakona?
Metodološka pravila za pisanje zakona će važiti od 1. jula. Taj deo Zakona o Narodnoj skupštini je već objavljen u "Službenom glasniku". Ne mogu sada da kažem da je već prekršeno to metodološko pravilo po kojem bi Zakonodavni odbor ovo morao odbiti.
Ali, ne mogu da kažem da bi Zakonodavni odbor odbio ova dva zakona, jer je prihvatio jedan zakon o izgradnji MG 10, gde je dozvoljeno da se eksproprijacija vrši po pravilima koja su dopustiva samo za preduzeće koje je u većinskom državnom vlasništvu. Zakonodavni odbor je ovde voljom onih 126 dozvolio da to može da radi i preduzeće koje nema većinsko državno vlasništvo.
Da li je sada ovde svaki zakon koji stiže lex specialis ili je ovo takav pravni galimatijas da nijedan od onih čije je pravo povređeno ovim zakonom ili okrnjeno, a vi ga predstavljate poklonom, u stvari neće moći da bude realizovano ni na jednom sudu, sem na nekom međunarodnom, gde će se ipak morati uporediti domaće zakonodavstvo i videti da ovi zakoni nisu ni u skladu sa Ustavom, ni u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima, ni u trenutku osnivanja, ni po načinu predstavljanja.
Za investicioni fond je potrebno 200 hiljada evra da bi se osnovao. Ovaj fond se ovde osniva sa 50 hiljada. Za zatvoreno društvo 100 osnivača je neko pravilo, sve preko 100 ide se na otvoreno. Ovde je 4.800.000 članova društva zatvorenog. Ljudi, da pričam nekome o čemu raspravljam, rekli bi mi u kakvoj vi to državi živite?
Pitam vas: pravni fakulteti, zakoni, ustavi, je l' to sve bačeno pod noge da bi neko ovde rekao, vi ste svi protiv građana, ne dozvoljavate da im se dodele besplatne akcije. Hajde da mi neko kaže da nisam u pravu. Šta je neophodan uslov za zatvoreno akcionarsko društvo? Broj osnivač, osnivački ulog.
Šta Zakon o privrednom društvu predviđa za predstavljanje? Da li može da predstavlja jednu ovakvu, ne znam šta je više ovo, državni organ, privredno društvo, investicioni fond. Savet koga predlaže samo ministar, a ne ni direktor kao zastupnik, a ne upravni odbor onako kako to kaže Zakona o privrednom društvu.
Pitam se ponekad da li mi koji ozbiljno shvatamo ovaj svoj posao jesmo ljudi koji treba da ozbiljno prilazimo onom što nam vi servirate na najneozbiljniji način ili treba da dignemo ruke od svega.
Nisam neko ko lako diže ruke, čak i od ovakvih predloga zakona. Nemam na to pravo u ime svih onih mladih koji završavaju školu i očekuju da negde nađu posao, ali da posao rade u skladu sa nekim pravilima, zakonima, a ne poslušnošću nekoga ko im omogućuje da se zaposle.
Postoji li među vama neki pravnik? Postoji li među vama neko ko je pitao da li se ovde akcionarski fond nalazi u sukobu interesa zato što Republika Srbija preko njega građanima oduzima pravo glasa, pravo uvida u poslovanje akcionarskog fonda, jer Republika Srbija preko Agencije, koja je ujedno i društvo za upravljanje ovim fondom, u stvari vrši prodaju akcija akcionarskog fonda.
Da li zaista sve ono što govorimo za govornicom jeste prazan papir koji iz ove kuće izlazi bez autorizacije nas koji smo govorili i služi za raznovrsne stvari? Kada smo usvajali prvi Zakon o besplatnoj podeli akcija, koji sada menjate, rekla sam da je donet zbog brokerskih kuća koje će navodno besplatno uraditi one poslove prve prodaje.
Da, navodno besplatno, jer će iz budžeta u stvari biti isplaćen taj trošak za tu prvu prodaju. Znači nije besplatno. Građani plaćaju samo ne direktno nego zaobilazno, onako kako treba u JAT-u izuzeti imovinu pa osnovati drugo društvo sa drugim imenom.
Šta kad sutra dođu neki poverioci JAT pa kažu – a gde je imovina da se mi naplatimo? A vi kao kad se muž i žena razvode, pa jednom ostavljate imovinu, a drugom ostavljate dugove po kreditu i ostalim obavezama, npr. za neplaćeno gorivo JAT-a i smislite, kažete ovo je genijalna stvar, mi ćemo sad da ozdravimo jednu firmu. Je l' se tako ide u Evropu? Je l' se tako dostižu evropski standardi?
Svi oni koji su moje generacije ili slični, šezdesetih. i starijih godišta, znaju da se ovo nekada zvalo prevarom. Nema drugog termina. Kad vi imovinu sa jedne firme prebacujete na drugu, kada prilikom osnivanja preduzeća ne proveravate ni vlasnika, ni da li ima osnivački kapital da bi radio nešto, šta je to nego prevara.
Je l' dozvoljavate da se kiosk otvori ili radnja za prodaju peciva ako nema mokri čvor, pa dovoljno kvadrata, pa sanitarnu knjižicu itd? Sad je ispalo najisplativije trgovati na finansijskom tržištu akcijama, varajući građane, da bi dobili izbore.
Hajde da čujem da mi neko kaže da grešim ili da nisam u pravu kad iznosim ovaj podatak? Gospodin Đelić je imao Altis kapital i Altis investment, sa nekoliko stotina dolara osnivačkog kapitala je radio kao finansijska kuća, kao banka. Hvalio se time, predstavljao se tako. Radio je šest meseci bez otvorenog žiro računa, znači ne plaćajući državi porez i vi to sad uzimate kao primer.
Što ne bi mogao da postoji i jedan ovakav fond, koji nema nikakav nadzor, koji ima samo savet, koji je u sukobu interesa, koji nema dovoljan osnivački kapital, koji se ponaša kao investicioni fond, koji krši Zakon o privrednim društvima itd. i tome slično. Brokerske kuće da zarade, dok ne raščistite sa njima račune kako su išle konsultantske usluge pravnih savetnika, finansijskih savetnika itd? Građani Srbije će poverovati da činite nešto njima u prilog.
Gospodo moja, ovi zakoni će biti oboreni na Ustavnom sudu, ako oni budu kompletirani i u njima budu radili ljudi, od kojih će neko još sutra, po usvajanju ovih zakona podneti inicijativu. Da ne pričamo o tome kakve su vrednosti trebalo da budu, kakve su bile, preduzeća iz kojih je trebalo isplatiti ove akcije.
Verujete mi da se nikada nisam osećala neprijatnije u ovom domu, nego razgovarajući o ovom zakonu, sem u slučaju – kada smo usvajali Zakon o preuzimanju kada smo dan po obavljenoj transakciji u Komercijalnoj banci, prepuštenog vlasništva nekome danas i prekosutra, potpuno izlazeći kao država iz banke, koja je jedna od retkih preostalih domaćih, a mi smo po obavljenoj Skupštini, po primenjenom zakonu o čijim amandmanima smo razgovarali, razgovarali sutradan, i pokušavali ste od nas da dobijete potvrdu za konvalidaciju nepravnog stanja.
Nisam pravnik, ekonomista sam, ali i kao ekonomista znam da je jedan od prvih pravnih sporova bio – razmatranje prodaje tuđeg. Ne govorim o restituciji. Doći će i to na red. Govorim o tome da prodajete nešto na šta nemate pravo, u nezakonitom postupku i što će moći da bude osporeno. Pored toga, čak i kad bi građani zažmurili na to – ono što im dajete je samo polovina onoga na šta, po postojećim zakonima, imaju pravo.
Molim vas, ako imate imalo profesionalne časti – povucite ovaj zakon iz procedure i ne dozvolite da o njemu dalje razgovaramo.