Pet minuta i 30 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe. Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li se neko javlja za reč? (Da) Narodni poslanik Zoran Antić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo podneli odnosi se na Agenciju za privatizaciju i nameru Vlade da ove poslove oko akcionarskog fonda obavlja Agencija za privatizaciju. Pre svega, mislim da mi kao narodni poslanici treba da dobijemo jedno obrazloženje zbog čega se osniva akcionarski fond, a ukida Akcijski fond, ako je on uglavnom i dobrim delom te poslove, jako slične poslove, obavljao od početka privatizacionog procesa.
Jednostavno jednim zakonskim aktom sve ono što se dešavalo oko Akcijskog fonda ukida se, prebacuje se odgovornost na Agenciju za privatizaciju i, nažalost, kroz ovaj zakon, a i kroz naredni zakon koji dotiče Agenciju za privatizaciju direktno moramo da raspravljamo i o efektima privatizacije.
Vlada nam jako retko daje priliku da taj jedan proces, koji je najbitniji proces u kompletnoj tranziciji u koju smo ušli od 2000. godine, na ovaj način i za ovako malo vremena, spajajući nešto što je krajnje nekorektno, znači važne teme, kao što je lokalni razvoj, kao što je privatizacija, kao što je osnivanje akcionarskog fonda, koji treba da raspolaže preduzećima čija je vrednost blizu 30 milijardi evra, bar se otprilike tako procenjuje, znači, da sve to sažmemo u jednu popodnevnu raspravu i da građani faktički i ne dobiju pravu sliku o tome koji su efekti dosadašnje politike u privatizaciji i šta to Vlada u stvari namerava ovim akcionarskim fondom.
Čini mi se da ovde ima i previše politike, da Agencija za privatizaciju u dosadašnjem procesu privatizacije u potpunosti nije opravdala svoju ulogu, da ima jako puno nepravilnosti.
Od samog procesa privatizacije, kada su sklapani ugovori, a pre svega kontrolu izvršenja tih ugovora, da smo došli u situaciju da se imovina koja je sticana decenijama iza nas olako krčmila i da danas imamo preko 500 preduzeća kod kojih je raskinut ugovor o privatizaciji.
Ili nepunih 500, biće ih sasvim sigurno mnogo više jer se ovih dana i ovih meseci sve više daje akcenat na kontrolu, s obzirom da je ekonomska situacija učinila svoje i da mnoga od onih preduzeća koja su u međuvremenu privatizovana neće moći da ispune svoje obaveze, pre svega kroz uplatu rata investicija.
Uzgred budi rečeno, pitanje je i da li se uopšte kontrolišu, da ne govorim o socijalnim programima, to je jednostavno stvar katastrofalna, znači, da Agencija jednom blagom kontrolom koja nije ni trebalo da pripadne njoj, trebalo je da pripadne jednom nezavisnom telu, ali šta ćete, živimo u državi u kojoj 126 poslanika može sve, pa i da krčmi ono što su generacije sticale iza njih. Znači, da jednom jako lošom kontrolom dovede ovaj proces privatizacije do apsurda.
Ako uporedite broj radnih mesta u preduzećima koja su privatizovana pre početka privatizacije i koliko je ostalo radnika u tim preduzećima danas, videćete koliko je ova privatizacija koja je sprovedena, sprovedena pre svega od Agencije za privatizaciju, katastrofalna.
To što imamo neke prihode u budžetu, potrošili smo kako smo potrošili, na uvoznu robu. Ni od toga građani nisu imali skoro ništa, osim što su imali privid, iluziju da žive možda bolje nego što su živeli 2000. godine, a cenu te iluzije plaćaju sada i plaćaće, bogami, i u godinama i u decenijama koje su pred nama.
Toj i takvoj Agenciji za privatizaciju daje se pravo da raspolaže ovim akcijama i ovim preduzećima koja su izuzetno vredna, izuzetno bitna i koja ne bi trebalo ni u kom slučaju da budu predmet bilo kakve političke trgovine ili da potpadnu pod bilo kakvu političku buduću kampanju na nekim budućim izborima, a mislim da kroz tekst zakona može da se prepozna i ta namera.
To je ono najvrednije što je ostalo građanima Srbije i to sasvim sigurno ne bi trebalo da bude povereno Agenciji za privatizaciju jer ona to svojim dosadašnjim radom nije ni zaslužila.

Iskorišćeno je dva minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i Milorad Buha. Da li neko želi reč?
Narodna poslanica Aleksandra Janković.

Ovo će biti malo isprekidano, ali dobro. Ono što je važno je da su po Mlađinoj časnoj Titovoj pionirskoj reči ove godine građani dobili još jedno obećanje, a to je da će osim akcija NIS-a dobiti akcije "Telekoma", Aerodroma "Nikola Tesla", kao i objedinjene akcije Akcionarskog fonda, a sledeće 2011. godine dobiće akcije EPS-a, čime će biti završena podela besplatnih akcija u Srbiji.
Samo da podsetim, Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije iz 2007. godine imao je kao dominantnu socijalnu funkciju, kao javni interes da se implementacijom ovog modela onemogući obezvređivanje besplatnih akcija.
Suštinska funkcija ovog zakona bila je da se uspostavi socijalna ravnoteža između lica koja su pravo na besplatne akcije dobila prema prethodnom važećem zakonu i onih na koje se ta podela odnosi prema odredbama ovog zakona.
No, kako se država dobro zaštitila time što Zakon o besplatnoj podeli akcija ne predviđa sankcije ako ne bude ispoštovan, zatim kreirala krizu i pomerila rokove za raspodelu besplatnih akcija, a onda još našla racionalizaciju u svetskoj ekonomskoj krizi, pet miliona građana Srbije je ostalo uskraćeno.
Gazda koji ugrožava interese građana Srbija je Vlada, ista ona koja bi trebalo da ih štiti i njen eksponent Mlađan Dinkić, koji nikada nije izašao pred građana i rekao – oprostite, sve smo pogrešno uradili, probaćemo da vas obeštetimo.
To je isti čovek koji u profesionalnoj biografiji ima sledeće poduhvate: 2002. godine "Beobanka", "Beogradska banka", "Jugobanka" i "Investbanka", zatvorio je četiri najveće banke, a to je opravdao otvaranjem "Nacionalne štedionice".
Tako je naravno prevario građane Srbije jer su mislili da je to državna banka, čim u nazivu stoji – "Nacionalna štedionica", da bi ona uskoro promenila nacionalnost. Zvanično, promenila je naciju tek kada je vlasnik većinskih 59% akcija ove banke postala Grčka "EFG Narodna banka". Nastavak u sledećem amandmanu.

Vreme. Gospođa Marina Toman.

Dame i gospodo poslanici, amandmanom predlažemo brisanje člana 3, a on proizilazi iz našeg stava da ne možemo da podržimo formiranje ovako ustrojenog akcionarskog fonda, koji je institucionalno povezan sa Agencijom za privatizaciju.
Agencija će obavljati poslove fonda u ime i za račun fonda. Fond će kontrolisati rad agencije. Agencija će s druge strane sprovoditi unutrašnju reviziju fonda. Da li će kontrola onda biti adekvatna? Fond će raspolagati velikom imovinom u vidu nenovčanih sredstava, imaće velika ovlašćenja, poput onog da savet može da donese odluku o prodaji akcija van tržišta, a neće imati adekvatnu kontrolu.
Kada smo kod odluke da se akcijama trguje van tržišta hartija od vrednosti, u izmenama i dopunama Zakona o agenciji stoji da savet tu odluku donosi ako oceni da je ona najpovoljnija, dok u predlogu izmena i dopuna Zakona o pravu na besplatne akcije taj deo je izostavljen. Onda se nameće zaključak da će savet fonda tu odluku donositi po ličnom nahođenju.
Akcijama će zapravo upravljati Agencija za privatizaciju, koja je konstantno izložena žestokim kritikama o loše sprovedenoj privatizaciji, u pojedinim slučajevima sa elementima kriminala i korupcije. Agencija će za početak raspolagati akcijama najvrednijih državnih firmi, zatim komunalnih preduzeća, sportskih društava itd.
Postavlja se pitanje – da li će na osnovu dosadašnjeg iskustva o procesu privatizacije imovinom preduzeća koja nisu privatizovana da se raspolaže netransparentno? Takođe, javlja se još jedna nedoumica u vezi nekih poteza Vlade, odnosno zaključak je da su neke odluke koje Vlada donosi kontradiktorne.
Kao glavni razlog za formiranje akcionarskog fonda, odnosno izmenu dva zakona, zakona o besplatnim akcijama i Agenciji za privatizaciju, navodi se da je usled ekonomske krize i manjka strateških investitora zainteresovanih da ulažu u Srbiju došlo do pada cena koje bi se dobile prodajom javnih preduzeća, iz čije prodaje je trebalo da se obezbedi novčana nadoknada i akcije za građane. To su tvrdnje predlagača zakona.
Zašto se onda ta ista Vlada, koja iznosi gore pomenute tvrdnje, odlučuje na prodaju "Telekoma", a tvrdnje su, da još jednom ponovim, pad cena koje bi se dobile prodajom javnih preduzeća? Uprkos tome, Vlada se zarad kratkoročnih ciljeva odriče preduzeća koje dobro posluje, umesto da restrukturira i poboljša poslovanje preduzeća koja posluju sa gubitkom.
Da još jednom razjasnim, SRS je protiv prodaje "Telekoma", a takođe i protiv predloženog zakona. Za SRS na ovakav način ustrojen akcionarski fond je neprihvatljiv. Postoji opasnost, da ponovim, da će akcijama da se upravlja na netransparentan način, da će se zaobilaziti tržište hartija od vrednosti i da niko neće snositi odgovornost zbog eventualno loših procena.

Narodni poslanik Suzana Grubješić.

Evo, samo javnosti radi, apsolutno razumem kada oni koji nisu glasali za Zakon o besplatnim akcijama pričaju i sada protiv njega, sadašnji bivši radikali, ali zaista ne razumem kako vi iz Nove Srbije možete da pričate protiv zakona kada ste za njega glasali? Što ne objasnite to svojim biračima, pa kažete – tada smo glasali, tada nam je Dinkić bio dobar. Svidela nam se ideja o besplatnim akcijama, ali pošto skoro dve godine nismo na vlasti, nama se ama baš ništa tu ne dopada.

Glasali ste za Zakon o besplatnim akcijama. Sada potirete sami sebe. Zašto to radite, objasnite isto ovako kreativno kao što ste i nastupili.

Gospođa Aleksandra Janković.

Gospođo Grubješić, ili imate problema sa tim da saslušate ono što je rečeno u celini ili je nešto drugo u pitanju, jer šta sam tačno rekla – da, Nova Srbija je glasala za Zakon o besplatnim akcijama. To nije nikakav problem, ali ideja donošenja Zakona o besplatnim akcijama jeste bila ostvarivanje socijalne ravnoteže i ostvarivanje pre svega dominantne socijalne funkcije. Došli ste naknadno, kada su vas zvale kolege iz poslaničkih redova, da ponovo branite ministra Dinkića.
Znači, da, mi smo uvek bili za uspostavljanje socijalne ravnoteže, za ispunjavanje socijalne funkcije kojom se ne bi obezvređivale besplatne akcije. To je, za vašu informaciju, bio stav Nove Srbije.
Nikada nismo bili za vašeg ministra zato što je on na najbrutalniji način prevario pet miliona građana Srbije i pogazio sve odredbe Zakona o pravu na besplatne akcije. Napravio je novi zakon. Sada traži da se, pošto nije ispoštovao rokove koje je sam predvideo, vrše izmene i dopune Zakona o pravu na besplatne akcije i tako unedogled.
Jedino što vašem šefu nikako ne pada na pamet je da ode sa vlasti kada mu je vreme. U to ime pročitaću vam izjavu vašeg šefa, koji kaže ovako, u intervjuu novinar ga pita – imate li osećaj da vas ljudi ne razumeju?
Dinkić kaže: "Imam, ali tešim se time da i neke druge nisu razumeli dok su radili svoj posao ili za života. Nisu razumeli ni Zorana Đinđića. Kroz istoriju ljudi nisu razumeli one koji su videli dalje od svojih savremenika. Neke od njih su spaljeni na lomači da bi posle postali heroji". Skromno, vaš predsednik se poredi sa Đinđićem. Dobro da nije sa Teslom, Da Vinčijem ili sa prorocima.
Na sledeće pitanje – da li vam zbog toga pada na pamet da odete iz politike? On kaže: "Više puta su mi takve misli padale na pamet, ali drži me inat, inat i stihovi mog omiljenog muzičkog autora Milana Mladenovića – jer kad je gotovo za mene znaj tek je počelo".
Dobra je rečenica, ona važi za opoziciju Srbije, a vi ste, gospođo Grubješić, kao i vaše, prošlost.